Bleja na Blejskom jezeru
Sa Bohinjskog jezera spustili smo se ka Bledskom jezeru. Bili smo srećni što se za nama nije spustila i magla. Ostala je da čuči na Bohinjskom jezeru, te smo na Bledu konačno u potpunosti progledali.
U centru Bleda pored jezera, nedaleko od Hotela Park, pronašli smo gro praznih parking mesta. Poseta jezeru tokom zimskih meseci u odnosu na posećenost tokom proleća, leta ili jeseni je prosečna. Samim tim je razumljivo da ni parking mesto nije teško pronaći.
Sporadično, tu i tamo mimoišli smo se sa ponekim šetačem, ali i jednom porodicom čija su deca oduševljeno gledala labudove kako mirno plove površinom jezera.
Šetnju Bledom počnite od crvenog srca kroz koje možete napraviti svojevrsne razglednice jezera
Kročili smo na stazu koja vodi oko jezera dugu 6 kilometara i ubrzo stigli do crvenog srca kroz koje se u daljini naziralo jedino ostrvo u Sloveniji sa crkvom Vaznesenja Marijinog. Na ogradi su bili okačeni ljubavni katanci i videlo se po količini da je ovo mesto tek počelo da se puni „ljubavnim obećanjima“.
Sa naše desne strane na vrhu stene smestila se tvrđava poznatija pod nazivom Blejski grad, a podno nje i crkva Svetog Martina.
Sa Bledskog jezera se nemojte vratiti ako niste probali čuvenu Blejsku kremna rezinu nastalu u hotelu Park
Načuli smo da u hotelu Park još od 1953. godine prave najpoznatiju poslasticu Bledskog jezera – originalnu Bledsku kremšnitu ili kako je Slovenci zovu Blejsku kremna rezinu. Kolač je osmislio tadašnji šef kuhinje Ištvan Lukačević, a danas se tokom godine proda čak 500 000 originalnih Bledskih kremšnita.
Nismo želeli da propustimo degustaciju, pa smo se puni očekivanja popeli stepenicama ka kavarni hotela Park. Planirali smo da napravimo pauzu, sedeći na terasi i odmarajući oči posmatrajući mirnu površinu plavog jezera. Umesto nekog stola sa lepom pozicijom i pogledom na „bledsko plavo“, iznenadio nas je kiosk sa staklenom vitrinom punom kremšnita, na kojoj su spremno čekale kartonske bele kutije da poslastice spakuju u njih i uruče ih zainteresovanima za poneti. Da li kavarna nije radila zbog hladnog vremena, perioda godine ili pandemije, ne znam, ali ono u šta sam sigurna je to da baš ovako nisam zamišljala „susret“ sa najpoznatijom poslasticom okruga.
Pazarili smo kolač po ceni od 4,70 EUR i spustili se do obale. Pronašli smo praznu klupu, odmah nadomak pristaništa za električni turistički brodić koji plovi do Blejskog ostrva. Smazali smo kremšnitu i konstatovali da je lepog ukusa, te vam stoga preporučujem da je obavezno probate kada se nađete na Bledskom jezeru.
Korisne informacije:
- Pre nego što napustite centar Bleda možete pazariti neku uspomenu sa jezera u suvenirnicama i prodavnicama koje se nalaze odmah ispred hotela Park.
- U blizini hotela Park stacionirana je i polazna stanica za vožnju fijakerom oko Bledskog jezera. Cena početne vožnje je 50 EUR, dok se svako skretanje sa utvrđene osnovne rute dodatno naplaćuje.
- Ispod hotela Park nalazi se pristanište električnog brodića kojim je moguće na svakih sat vremena po ceni od 12 EUR po osobi otploviti do Blejskog ostrva i sa njega se vratiti natrag.
Divite se unutrašnjosti crkve Svetog Martina
Kroz splet uličica, prolazeći pored interesantnih restorana u tipičnom alpskom ruhu, dovezli smo do neogotičke crkve Svetog Martina, građevine koja pored Blejske tvrđave i crkve Vaznesenja Marijinog na Blejskom ostrvu predstavlja jednu od najslikanijih znamenitosti Bleda. Podignuta je 1905. godine na mestu nekadašnje gotičke crkve iz XV veka. Crkva i spolja i iznutra izgleda lepo, ali mi je ipak za oko zapala unutrašnjost koja odiše koloritom jarkih boja. U dvorištu ispred crkve nalazi se i delo čuvenog slovenačkog arhitekte Jože Plečnika.
Posetite Blejski zamak i uživajte u pogledu na Bledsko jezero
Provirili smo u dvorište iza crkve i ugledali tablu sa uputstvom da je do Blejskog grada koji datira još iz XI veka moguće stići pešaka stepenicama uzbrdo, penjući se 15-ak minuta. Jedan međusobni pogled bio je sasvim dovoljan da donesemo odluku koja kaže da pešaka gore ići nećemo. Ne, nakon jutrašnjeg penjanja do vodopada Savica.
Dovezli smo se do parkirališta ispred tvrđave, gde smo ujedno i kupili parking kartu po ceni od 3 EUR. Otpešačili smo jedan kraći prilično strm deo do biletarnice na kojoj smo pazarili ulaznice za tvrđavu po ceni od 13 EUR, te ušli kroz kapiju zamka. Isprva sam mislila da je karta preskupa, ali me je sadržaj tvrđave ipak razuverio od prethodnog ubeđenja.
Zadržali smo se na kratko kod stare štamparije u kojoj se nalazi i replika Gutenbergove mašine za štampanje, na kojoj je moguće demonstrirati proces izrade kojekakvih štampanih primeraka. Pokušali smo da saznamo nešto više o samoj štampariji, ali u njoj nismo zatekli nikog od osoblja ko bi nas proveo i objasnio nam bitne detalje.
Nastavili smo ka gornjoj terasi sa koje je „pucao“ pogled na Bledsko jezero. Paviljon postavljen na sred prostrane terase i ograda tik do paviljona bili su ukrašeni slamnatim detaljima, pticama i cvećem. Bilo je očigledno da je nedavno prošao Sveti Valentin. Posmatrali smo crkvu Vaznesenja Marijinog neko vreme, razmatrajući da li se smestiti na neko od slobodnih mesta u kafeu na terasi i okrepiti se limunadom, ali smo odustali i krenuli ka muzeju.
Kustoskinja nam je pokazala pravac kretanja, nakon čega se povukla u odaje za zaposlene. Razgledali smo predmete koji su pronađeni na području Bledskog jezera, ali su nas najviše oduševile voštane figure seljana, koje su bile toliko verno urađene, da se na njihovim rukama svaka vena ocrtavala i svaka dlaka videla. Fenomenalno.
Odmah pored muzeja smeštena je suvenirnica, a pored nje i gotička kapela posvećena biskupima Svetom Albuinu i Svetom Ingenuinu. Sa gornje terase moguće je pristupiti i restoranu Bledski zamak, te u njemu ručati.
Krenuli smo da se spuštamo ka izlazu, ali smo se pre odlaska popeli na zidine, gde je još moguće bilo obići i sobu švajcarskog lekara Arnolda Riklija.
Kada smo već gotovo bili na izlazu, momak koji je stajao na vratima dvorske vinarije, pozvao nas je da priđemo, saopštivši nam da je u okviru ulaznice uključena i degustacija vina. Pojasnio nam je da možemo odabrati da li ćemo probati neko od primorskih vina iz sela Dornberk ili ćemo kao uspomenu sa Bleda ipak poneti magnet sa motivom koji želimo da nam na licu mesta odštampa u obližnjoj grajskoj tiskarni, koju sam uzgred pominjala na početku priče o Blejskom gradu.
Iznenadno shvativši da smo ipak ožedneli, uz prijatan razgovor sa nasmejanim vinarom, popili smo čašu dobrog crvenog vina i nakon kratkog predaha nastavili smo sa obilaskom Bleda.
Korisne informacije:
- Radno vreme tvrđave tokom zimskih meseci je od 8-18h. Na zvaničnom sajtu, pogledajte radno vreme tokom ostalih meseci.
- Ulaznica za odrasle košta 13 EUR, za decu 5 EUR, dok studenti plaćaju 8,50 EUR. Penzioneri mogu kupiti kartu sa 30% popusta.
Obiđite Vilu Bled nekadašnju rezidenciju kraljevske porodice Karađorđević, ali i Josipa Broza Tita
Zanimalo me je kako izgleda Vila Bled, prvobitna letnja rezidencija jugoslovenske kraljevske porodice Karađorđević, a potom i rezidencija nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, u kojoj je ugostio čak i Indiru Gandi i Nikitu Hruščova, koja je sada pretvorena u luksuzni hotel.
Dovezli smo se do pustog parkinga ispred zdanja. Nisam preterano bila oduševljena onim što vidim, mada iskreno rečeno, nisam sigurna ni šta sam očekivala od građevine ponovo izgrađene u duhu socijalizma, nakon II svetskog rata. Nismo ulazili unutra, ne znam ni da li bi nam dozvolili tek tako da šetkamo po hotelu, zarad turističke znatiželje, pa smo nastavili da pravimo krug oko jezera.
Smestite se udobno u Pletnu i otplovite do Bledskog ostrva
Zaustavili smo se kod restorana Mlino, odakle sa obalskog pristaništa ka Blejskom ostrvu kreću tradicionalni drveni čamci natkriveni šarenim krovovima, dužine 7 metara i širine 2 metra, a naziva Pletna. Tek što je jedna Pletna isplovila, mi smo u obrisima mogli videti lađara kako umešno vesla ka ostrvu, dok par uživa u romantičnoj vožnji. Skoro kao u Veneciji.
Pored ovog pristaništa za Pletne nalazi se još jedno malo skromnije, gde je moguće rentati čamac bez krova kojim morate sami veslati. Dok je cena plovidbe Pletnom do Bledskog ostrva 15 EUR po osobi, cena za ovaj čamac je nešto malo niža i košta 20 EUR za četiri osobe.
Na ostrvu se nalazi crkva Vaznesenja Marijinog, obnovljena tokom XV veka, a možda najpoznatija legenda vezana za ostrvo je upravo ta, da će onom ko pozvoni na zvono želja u samoj crkvi, Bogorodica ispuniti želju.
Da biste posetili crkvu Vaznesenja Marijinog, prvo morate preći 99 kamenih stepenika, pa potom platiti i ulaznicu za svetinju još 6 EUR. Dakle, poprilično skupo zadovoljstvo.
Mi smo vožnju ka Blejskom ostrvu ostavili za neki drugi put, kada vremenski uslovi budu bili prijatniji.
Korisna informacija:
- Ostrvo u periodu od maja do septembra meseca možete posetiti od 9-19h, tokom aprila i oktobra od 9-18h, dok je u zimskom periodu od novembra do marta meseca poseta moguća od 9-16h.
Popnite se na vrh Ojstrica sa koga se pruža fascinantan pogled na jezero
Želela sam da se popnem na vrh Ojstrica, koji je ime dobio po sopstvenom oštrom vrhu, znajući da se odozgo pruža fascinantan pogled na jezero, ali vam moram priznati da je uspon bar za sada ostao u domenu naučne fantastike. Gosn turista je bio toliko umoran od prethodnog uspona ka vodopadu Savica i trudio se da svaki raspoloživ momenat iskoristi upravo za to da me podseti kako se proveo na „izuzetnom putu“, toliko da sam i ja izgubila želju za penjanjem na Ojstricu. Ono što znam, jeste da je put do vidikovca dug okvirno 20-ak minuta i da je u pitanju konstantni uspon, ali je šetnja do gore svakako izvodljiva, doduše za one malo odmornije koji nisu već imali neke penjačke aktivnosti istog dana.
Korisna informacija:
- Na Bledu postoje još tri popularna vidikovca, koji su nešto viši od Ojstrice i put do njih, logično, nešto duže i traje. U pitanju su vidikovci koji se zovu Straža, Mala i Velika Osojnica i put do njih vodi pešačkim stazama uzbrdo.
Najlepši pogled na Blejsko ostrvo pruža se sa tačke odakle počinje staza za vidikovac Ojstrica
Podno same staze za Ojstricu nalazi se mesto sa najlepšim pogledom na Blejsko ostrvo, barem meni. Toliko je blizu i toliko se jasno vide crkva i pomoćne zgrade, da plovidba do ostrva gotovo nije ni potrebna, osim ako se niste nameračili da vam nakon zvonjenja zvonom sa crkve Vavedenja Marijinog bude ispunjena želja.
Odlučili smo da u maju ponovimo obilazak Slovenije, pa tada, kada sve ocveta i jezero promeni svoje zimsko ruho, obiđemo neki od vidikovaca i odveslamo do Blejskog ostrva. I da, da probamo malo drugačiju verziju Bledske kremšnite u restoranu Vile Prešern, ali i da se vinemo do Vintgara, koji tokom februara meseca nije bilo moguće videti.
Svi tekstovi i fotografije na blogu, kao i Instagram i Facebook profilu Putovanja iz mog pera podležu autorskim pravima, te samim tim njihovo preuzimanje, kopiranje i korišćenje bez eventualne saglasnosti nije dozvoljeno.
Možda će ti se svideti i
Srednjovekovna Škofja Loka
Kako je mletačka Glava Istre postala Kopar
2 komentara
Maja Piper
Draga Jelena,
Divni su ti putopisi i veoma korisni za svaku vrstu putnika. Za svaku preporuku zaista!
Htela sam da te pitam kakav je put od Bohinja do Bleda i da li ima dosta krivina?
Pitam to pošto planiramo neku turu po Sloveniji, a mlađa ćerka loše podnosi krivine,
pa da znam šta me očekuje. Unapred hvala na odgovoru.
Sve najbolje,
Maja
Jelena
Draga Majo,
Hvala mnogo na lepim rečima. Drago mi je što putopisi koriste. 🙂
Što se tiče samog puta od Bleda do Bohinja, on je blago vijugav. Nisu to neke velike krivine i nema ih konstantno. Možda je malo više krivudav od Bohinjske Bistrice do Bohinjskog jezera. Nadam se da će dete uspešno prevazići te krivine, jer nisu prevelike.
Želim vam lep provod u Sloveniji, ona je divna zaista. Uživaćete.
Veliki pozdrav
Jelena