Slovenija

Bohinjsko jezero pod maglenim svodom

Baš pre par dana, dok smo stajale na vratima moje kancelarije i prevrtale po putničkim uspomenama, Biljislava i ja smo se složile sa činjenicom da nam je prva asocijacija na Sloveniju dobri stari plavi jugoslovenski monopol. U sećanju su nam ostala urezana polja tamno plave boje za koja je tokom igre trebalo izdvojiti najviše novca. Prisećale smo se kako smo tih osamdesetih volele fiktivno da kupimo baš Bohinjsko ili Blejsko jezero i na njima podignemo hotel, pa da nam onaj ko kod nas svrati, debelo plati za boravak.

Jako me je radovao polazak na Bohinjsko jezero. Gledala sam fotografije i divila se smaragdnoj boji vode. Fascinirala me je priroda koja jezero okružuje. Likovala sam što na obali nije dozvoljena gradnja. Samo mu još fale nezasiti ljudi, koji umesto da poštuju prirodu, po nekom nepisanom pravilu, često je unište. Jedva sam čekala da stignemo, pa da opijena alpskim vazduhom, puknem pred prizorom. Ali se ništa od toga nije desilo. 

Još kad smo krenuli iz Ljubljane, vreme nije obećavalo. Smenjivala se magla sa izmaglicom. Kada smo prošli Bledsko jezero i nastavili da napredujemo vijugavim putem ka Bohinjskom jezeru, magla je postajala sve gušća i gušća.

Savladajte 533 stepenika do izvora Save Bohinjke i vodopada Savica

Odlučili smo da prvo okušamo sreću na izvoru reke Save Bohinjke, koja nastaje od vode iz Črnog jezera, a niz strmu provaliju stene Komarče spušta se praveći vodopad Savicu. Time smo se nadali da ćemo Bohinjskom jezeru u raskoraku dati dovoljno vremena da proviri ispod maglenog svoda i stidljivo pokaže svoju smaragdnu boju. 

Do parkinga odakle počinje uspon ka vodopadu, kroz gustu šumu vodi potpuno raščišćen, uži vijugavi put. Parking za automobile se u sezoni naplaćuje 5 EUR/3h, međutim sada je bilo pusto i lokalitet nije radio, kao ni objekat u sklopu parkinga.

Znala sam da se do vodopada stiže konstantnim penjanjem, kao i da uspon traje približno oko 20-25 minuta, međutim bezbrižni gosn turista nije raspolagao tom informacijom, sve dok mu, kada smo parkirali auto i ugasili motor, istu nisam saopštila. Da ste mu samo mogli videti izraz lica, kada je sa njegovog opuštenog gledišta shvatio da ovo ipak neće biti jedan lagani turistički izlet. Svakako, morala sam prećutati taj detalj, spasiti se preveremenog gunđanja i pustiti ga da uživa u iznenađenju.

Otvorila sam gepek sa idejom da preobujem zimske čizme, međutim tamo me je zatekao prazan ranac. Ne očekujući dalji razvoj „situacije“, postavih pitanje: „A gde su čizme?“ Gosn turista mirno saopštava: „Odneo sam ih u hotel.“ „Šta si uradio?“, u neverici postavljam novo pitanje. „Zar se ne sećaš, tražila si da ih donesem?“, odgovara. „Da, dobro se sećam, što očigledno nije slučaj i sa tvojim pamćenjem… zamolila sam te da mi doneseš SAMO braon čizme, a ne svu raspoloživu obuću koju si ugledao u našem autu!“ 

Okej, odmah sam shvatila da mi se nekako moralo vratiti kao bumerang ono moje malopređašnje iznenađenje, koje me je očigledno zalud zabavljalo. Jutrašnji skor: gosn turista – 1, moja malenkost – 1.

U platnenim patikama za fitnes stižemo do kućice za kupovinu karata. Nema nikog. Ne radi. Na otključanoj kapiji stoji okačena drvena tabla da put dalje nastavljamo na sopstvenu odgovornost. Gledam nagore i uviđam da je apsolutno svaki stepenik dokle mi je vidik dopirao, očišćen. Pa ovo će biti lakše nego što sam mislila! Čak i u patikama za fitnes, u sred februara, na Julijskim Alpima u sred nacionalnog parka Triglav. Idemoooo!

Gosn turista nije delio isti entuzijazam kao i ja. Skoncentrisao se na gunđanje, jer naravno ništa mu nije bilo potaman. Konstantno je negodovao sebi u bradu: „Samo smo mi krenuli u patikama, zamisli ako nas neko ovakve vidi.“ „Evoo, zamislila sam iiii… ništa se nije desilo… pa vidiš da je svaki stepenik od 533 koliko ih do gore ima, u potpunosti čist“, rekla sam. „Koliko stepenika ima?“, zabezeknuo se, uporno ponavljajući kako nam sve ovo nije bilo potrebno. 

Ako izuzmemo moj entuzijazam i konstantnu želju za otkrivanjem novih lokacija, moram vam reći da do vodopada zaista ima poprilično penjanja i nije lagano za one puput nas bez kondicije i fizički neaktivne. 

Zbog gosn turistinog „izuzetnog raspoloženja“, morali smo praviti pauzu kod table koja ukazuje na uvalu gde je nekada prošao Bohinjski glečer i time napravio Bohinjsko jezero. Magla koja nas je pratila sve do uspona ka vodopadu, ostala je ispod nas u glečerskoj uvali. Iznad nas je sijalo i grejalo nas februarsko sunce.

Stepenice koje vode ka vodopadu Savica
Pogled na uvalu gde je prošao Bohinjski glečer

Gotovo kada je gosn turista već hteo da odustane, a ja nastavim sama, pojavilo se svetlo na kraju tunela. U drvenoj kućici čusmo glasove ljudi, a odmah potom ugledasmo i vodopad Savicu, koji je bio inspiracija čak i čuvenom France Prešernu za njegov spev Krst pri Savici. Prizor je i pored toga što je glavni krak vodopada visok 78 metara presušio, bio sjajan. Kraći levi krak vodopada visok 25 metara slivao se u providan čist zeleni bazen, praveći time Savu Bohinjku, od koje spajanjem sa Savom Dolinkom nastaje ona naša dobro poznata Sava. Kod vodopada je izuzetno velika koncentracija negativnih jona, čak 100 000 po cm3, pa se boravak u ovom okruženju preporučuje i smatra veoma zdravim.

Vodopad Savica

Korisna informacija:

  • Tokom lepšeg vremena cena ulaznice za odrasle je 3 EUR, dok je cena ulaznice za decu od 7-14 godina 1,50 EUR. Deca do 7 godina ne plaćaju ulaz.
  • Pristup vodopadu je moguć svakim danom u periodu od 9:30-17h.

Predah napravite u mestu Ukanc i uživajte u zelenoj boji prečiste Save Bohinjke

Čim smo krenuli da se spuštamo ka Bohinjskom jezeru, ponovo smo uleteli u gustu maglu. Odvezli smo se do mosta preko reke Save Bohinjke, kod rezervata ribe u mestu Ukanc i tu stali. Nedaleko od ovog mesta Sava Bohinjka se uliva u Bohinjsko jezero. 

Prizor na mostu je bio kao iz filma. Setila sam se da sam upravo ovako zamišljala Hajdi pored potoka na proplanku nedaleko od dedine kolibe u Švajcarskim Alpima, davno čitajući istoimenu knjigu. Ne mogu opisati koliko mi je ova slika prijala i koliko me je smirivala. Možda će fotografije bolje dočarati odsjaj drveća i snežnog omotača u bistroj planinskoj reci, nego što bi reči to mogle.

Bonus informacija:

  • Nedaleko od mesta Ukanc nalazi se žičara koja vozi do ski centra Vogel. Odozgo se tokom lepog vremena pruža pogled na celo Bohinjsko jezero, koje sam uzgred, sa te tačke, imala želju videti. Ovog puta, zbog magle, nije bilo svrhe planirati odlazak do vrha, ali neki naredni put verujem da ćemo se provozati i do Vogela.
  • Cena povratne karte za žičaru, ukoliko nemate ski pass za skijalište Vogel za odrasle košta 26 EUR. Karta u jednom smeru je 20 EUR.
  • Ispred žičare postoji parking koji se naplaćuje.

Tokom lepog vremena možete iznajmiti čamac i ploviti Bohinjskim jezerom

Nastavili smo da vijugamo putem tik pored jezera u nadi da će magla nekim čudom odlučiti da kapitulira. Zaustavili smo se na proširenju sa desne strane puta. Gazeći oskudne tragove stopa, retkih entuzijasta koji su pre mene prošli tuda, već skoro iščezle iz snega, spustila sam se do jezera. Na brvnari je stajalo obaveštenje o uslovima za usidravanje čamaca, a nedaleko odatle ugledala sam i pontonsko pristanište. Međutim, čamaca nije bilo, a zaleđeno jezero jedva se naziralao kroz sivu magluštinu.

Pristanište pod skalco

Korisna informacija:

  • Na ovom mestu u Čolnarni Rožle tokom lepog vremena moguće je iznajmiti plovilo.
  • Po jezeru možete napraviti i turu sa vodičem električnim čamcima „Zlatorog“ i „Triglavska roža“ koji plove počevši od 2. aprila od pristaništa na Ribčevom Lazu do pristaništa na Ukancu.
  • Cena povratne karte je 12 EUR, dok je karta u jednom smeru 9 EUR.

Meštani Bohinja veruju da ih Zlatorog čuva

Vrlo blizu pristaništa, kroz borove iglice ugledala sam zaštitnika Bohinjskog jezera. Na steni iz magle izvirila je statua Zlatoroga. Legenda kaže da je Zlatorog bio predvodnik stada koga je ustrelio mladić želeći da blago koje čuvaju njegovi zlatni rogovi odnese voljenoj devojci kao dokaz ljubavi. Iz svake kapljice krvi Zlatoroga izraslo je čudotvorno Triglavsko cveće, koje je životinju oporavilo nakon što je isto pojela. Mladić je stradao, a blago Zlatoroga je zauvek ostalo skriveno u ovom kraju.

Skulptura Zlatoroga
Skulptura Zlatoroga

Najpoznatiji simbol Bohinjskog jezera je crkva Svetog Jovana Krstitelja ispred koje se nalazi kameni most

Konačno smo se zaustavili kod crkve Svetog Jovana Krstitelja, podignute tokom XII veka. Spustila sam se drvenim stepenicama do jezera ispod kamenog mosta.

Jato pataka se kupalo i međusobno čvakalo po glavama. Začuo se zvižduk, njima očigledno dobro znan i one su kao po komandi sve do jedne poletele ka meni. U momentu sam sagnula glavu, kako me neka ne bi „klepila“, međutim one su me preletele i sletele iza leđa. Okrenula sam se i videla da im čovek daje hranu.

Kada su završile sa ručkom, vratile su se u vodu. Uživala sam još malo u njihovoj mirnoj plovidbi, dok me nestrpljivi gosn turista nije pozvao da krenemo dalje.

Korisne informacije:

  • Ulaz u crkvu Svetog Jovana Krstitelja za odrasle košta 3 EUR. Ukoliko se želite popeti na zvonik platićete još 3 EUR. Ako želite kombinovanu ulaznicu ona košta 5 EUR.
  • Crkvu je moguće obići samo tokom letnje sezone od 10-17h.
  • Ukoliko se ipak odlučite za posetu tokom zimskog perioda, potrebna je prethodna najava.
  • U crkvi ćete videti fresku dva đavola bele boje, kao i glavu Svetog Jovana Krstitelja izrađenu od drveta, jednu od pet koliko ih je preostalo u svetu. Bitna je još i freska Svetog Kristofera, za koju se veruje da pogled na nju donosi sreću.

U samom mestu Ribčev laz u kome se i nalazi crkva Svetog Jovana Krstitelja, moguće je još videti i spomenik četvorici ljudi koji su prvi 1778. godine osvojili Triglav. Kako nam vremenski uslovi apsolutno nisu išli na ruku, odustali smo od daljeg istraživanja, jer ništa i ovako nismo uspeli da vidimo od magle. 

Propustili smo i odlazak do mesta Stara Fužina, te obilazak Planinarskog alpskog muzeja, kao i šetnju do korita Mostnice, koja asociraju na Vintgar kod Bledskog jezera. U skladu sa prethodno napisanim, upozorila bih vas da sam pronašla obaveštenje koje kaže da je tokom zimskog perioda izuzetno opasno šetati klisurom Mostnice, zbog seče drveća, oštećenja staze i ograde, pa pored magle, nije nam padalo na pamet da još rizikujemo i odlaskom do klisure.

Ubrzo smo se našli na putu za Bledsko jezero.

Svi tekstovi i fotografije na blogu, kao i Instagram i Facebook profilu Putovanja iz mog pera podležu autorskim pravima, te samim tim njihovo preuzimanje, kopiranje i korišćenje bez eventualne saglasnosti nije dozvoljeno.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.