Antiparos
Grčka,  Kikladi

Bugenvilija je rođena na Antiparosu

Već unapred sam znala da Antiparos neću odabrati kao ostrvo za noćivanje. Gledajući ga onako na karti i površ istražujući obalu i unutrašnjost ostrva, stekla sam utisak da je Antiparos najpogodnije obići na jednodnevnom izletu. Kako smo na Parosu proveli pet dana, jedan od njih valjalo je odvojiti za Antiparos.

Mini trajekt u sezoni plovi na svakih desetak minuta od paroske luke Pounta do Hore na Antiparosu. Od ukrcavanja na brod prošlo je nekoliko minuta, a kapetan je već „uparkiravao lađu“ u luci Antiparosa. Toliko brzo smo stigli na ostrvo da čak na palubu nismo ni izlazili. Osim gospodina turiste. On je obavio proceduru oko kupovine karata.

Korisne informacije:

  • Trajekt koji prevozi putnike i vozila plovi približno između 5-10 minuta od Pounte na Parosu do Hore na Antiparosu.
  • Karte se kupuju isključivo u trajektu.
  • Cena karata za automobil u jednom smeru je 6,30 EUR, dok je cena karte za osobu 1,20 EUR. Deca prevoz ne plaćaju.
  • Na sajtu www.antiparos.com možete pogledati raspored polazaka trajekta.
  • Karte je moguće platiti i karticom.

Na plaži Psaraliki možete se baviti vodenim sportovima

Nakon iskrcavanja sa broda, krenuli smo istočnom stranom ostrva i posle nepun kilometar skrenuli ka plaži Psaraliki da osmotrimo situaciju. Gospođica je dotrčala za mnom misleći da ćemo se ovde razbaškariti. Međutim, iako krošnje drveća prave idealnu hladovinu, plus kažu da je ovde tokom sezone vrlo frekventno, pa čak i da se može baviti vodenim sportovima, plaža je delovala pusto i zalivski, iako u stvarnosti to nije. Najbliža je gradu, te smo sa pravom pomislili da je i najposećenija, međutim na njoj nije bilo zajedno tri i po čoveka. Da smo krenuli pešaka obalom u pravcu juga, lagano bismo stigli na plažu Kato Psaraliki.

Putujući istočnom obalom ka jugu moći ćete da vidite plaže Glifa i Apantima

Nastavljamo da vozimo istočnom obalom ka jugu i prolazimo pored nekoliko uvala lepe boje vode, između ostalog i pored plaže Glifa koja važi za jednu od popularnijih i pristupačnijih na ostrvu, samim tim jer se nalazi pored samog puta.

Ispred plaže Apantima, nazire se uvala sa crkvicom na obodu obale, koja deluje zanimljivo. Glumim navigaciju, te usmeravam gosn turistu na lokalni strmi put pored nedovršenih apartmana i belih vetrenjača. Dok pokušavam da uhvatim pristojan kadar plaže, uviđam da joj je prilično teško prići. Duž cele magistrale podignuta je ograda, koja je maslo dva privatna objekta iznad same plaže. Sve su učinili da deo javne obale nelegalno pretvore u svoje privatno vlasništvo. Plaža Apantima se nazire kroz krošnje drveća, ali mi deluje kao da je i ona zaokupljena nekim hotelom ili plažnim barom.

Spustite se niz 411 stepenika u pećinu Antiparos

Na vrhu brda u unutrašnjosti ostrva nalazi se pećina Antiparos. Pre dolaska na ostrvo, pročitala sam da zbog situacije sa korona virusom, pećina neće biti otvorena do daljeg. Međutim, izbegavam da ekipi saopštim te informacije, nadajući se da „internet laže“, te usmeravam gosn turistu ka parkingu podno ulaza u pećinu.

Stigavši na odredište, mrndžam sebi u bradu, kako ću samo virnuti da li su vrata otvorena, jer jelte načula sam da pećina ne radi. Dok zbunjena gospoda ostaju da čekaju u autu, penjem se trčećim korakom uzbrdo i već pomalo zadihana stižem ispred poluodškrinute kapije. Na portirnici nema žive duše. Stižem do novih vrata na kojima piše da je pećina zatvorena. Međutim, kao onomad davno na Kitiri, kada sam naišla na obijena vrata pećine Agia Sofia, tako i sada zatičem obijena vrata pećine Antiparos.

Ulazim u predvorje pećine. Prošavši pored crkvice Agios Ioannis Spiliotis, oprezno, budući da svetlo nije uključeno, spuštam se stepenicama u unutrašnjost pećine duboke 85 metara. Zahvaljujući dnevnoj svetlosti koja se trudi da prodre ka unutrašnjosti pećine, opažam neobične ukrase. Isti me podsećaju na ljudske glave i džinovske oči koje me iz prikrajka posmatraju. Palim lampu telefona, ali je oskudna svetlost nedovoljna da osvetli ni pedalj preda mnom. Iz razgledanja me je prenulo cviljenje gvozdene kapije, pa udar o metalni okvir. Pod naletom vetra ista je proizvodila jezive zvuke, koji su me asocirali na okretanje ringišpila u nikad otvorenom zabavnom parku u Pripjatu, nakon nuklearne katastrofe u Černobilju. Pobegla sam glavom bez obzira!

Korisne informacije:

  • Radno vreme pećine (osim u slučaju kada zbog nekih vanrednih situacija važe druga pravila) je od 10-16h.
  • Cena karte za ulazak u pećinu, a koja važi i za obilazak folklornog muzeja u gradu Antiparosu je 6 EUR za odrasle. Deca do 6 godina ne plaćaju ulaznicu, dok je cena za ulazak dece od 6-12 godina 3 EUR.

Plaža Soros je još jedna od onih za uživanje

Spuštamo se na plažu Soros. Asfalt prekida zemljani put kod same plaže. Slamnati suncobrani i lejzi begovi daju ambijent plaži. Međutim, istrajni smo u nameri da krenemo dalje.

Soros

Nemojte propustiti odlazak do Sostisa, najtirkiznije plaže ostrva

Put više nije asfaltni. Negde sam to i znala, jer sam proučila teren prethodno na mapi, ali sam informaciju ostavila kao faktor iznenađenja za gosn turistu. Nisam želela da pre vremena počne sa zvocanjem zašto uvek, baš mi, moramo rizikovati da oštetimo auto vožnjom po grčkim ostrvskim putevima.

Ubrzo smo stigli do tirkizne plaže. Rekla bih najtirkiznije na Antiparosu. Ime joj je Sostis. Gospodin turista je nastavljao sa negodovanjem, dok smo se gospođica i ja brzinom svetlosti spuštale ka plaži. Ona sa idejom da se što pre okupa, a ja sa željom da ne slušam gunđanje.

Plaža je lepa, najlepša na ostrvu. O lepoti, očigledno kazuje i činjenica da je plaža i najposećenija. Nisam mogla da odolim, te sam dobacila namrštenom gosn turisti, tek da ga malo bocnem: 

– „Baš je teško poverovati da ovoliki broj ljudi pristiže na ovako nepristupačnu plažu!“ 

– „Pitam se, pitam, kako li su samo uspeli da stignu?“

– „A da, sigurno teleportom…“ 

Pogledao me je ljutito i pošao da se okupa.

Iza ove uvale nalazi se još par sličnih uvala, ali nijedna nije lepote kao prva.

Stene neobičnih oblika nalaze se na lokaciji Tafoni

Da ih ne bih maltretirala, saopštila sam im da planiram otići skroz na kraj rta gde se nalazi lokacija poznatija kao Tafoni, koju čine stene čudnih oblika, nastale prodiranjem soli u najsitnije šupljine kamena. Gospodin se pobunio kako on neće više da sedi na plaži, na koju uostalom nije ni želeo da dođe, pa smo svi zajedno krenuli ka rtu.

Čim smo stali, izlašla sam iz auta i krenula da se spuštam neravnim tlom sve bliže obali. Gazila sam po delovima odvaljenih stena i sitnom kamenju izbegavajući da noga sklizne u neku od pukotina u steni. Tafoni stene izgledaju kao da nisu sa ove planete. Nestvarno i ujedno divno.

U daljini ispod male crkve Faneromeni videla sam tirkiznu plažu i dva raspištoljena golaća. Odlučila sam da im ne remetim idilu.

Spustili smo se lagano sa suprotne strane rta prilično lošim zemljanim putem. Nadala sam se da na kraju balade gospodinova zaista neće biti poslednja i da ćemo uspeti sačuvati pod auta. Stižemo do plaže Garbis. Na istoj nema ama baš nikoga. Potpuno mi je jasno i zašto. U plićaku se nalazi poveće kamenje, koje može biti prilično neprijatno pri ulasku u vodu. Odmah do Garbis plaže nalazi se uvala Faneromeni. Ne usuđujem se da tražim od vidno besnog gosn turiste da se zavlačimo i u tu uvalu. Dosta je!

Garbis plaža

Zapadna strana ostrva je vetrovitija, surovija i teže pristupačna

Sa zapadne strane ostrva postoji uvala Grotte pretirkizne boje vode, okružena belim stenama, koja neodoljivo podseća na uvalu Kleftiko sa divnog Milosa. Međutim, do nje je moguće stići brodom ili pak možda pešaka, što gospodi nije padalo na pamet ni u narednih sto života.

Generalno, zapadna strana rta je surovija, nije pitoma i teže je pristupačna. Nisam sigurna koliko bi se dobro proveli, čak i da smo odlučili šetati tuda.

Vraćamo se ka plaži Sostis, a ja se pitam da li krenuti do Agios Georgiosa, odakle bi brodom mogli da pređemo na nenaseljeno ostrvo Despotiko gde se nalazi drevno svetilište Mantra iz VII veka pre Hrista. Međutim, kako nisam pripremljena logistički, a i gospoda nisu baš neke volje, krećemo ka plaži Livadia, takođe sa zapadne strane ostrva.

Srećom do plaže vodi asfaltni put, ali nesrećom sa zapadne strane je tog dana prašio neki strašni vetar i plaža je izgledala poprilično uzburkano i neupotrebljivo za kupanje.

Livadia

U blizini grada Antiparosa nalazi se AB market poprilično dobro opremljen, pa svraćamo u isti da kupimo neophodne sitnice.

Kroz preuske jednosmerne uličice Hore izlazimo na „gradsku“ plažu Sifneiko, ali sa nje brže odlazimo nego što smo došli.

Dok gospoda navijaju da se brzinom svetlosti vratimo na Paros, molim ih da imaju još malo razumevanja, jer planiram da prošetam ulicama Hore. Čine mi naravno, a i kako bi drugačije.

Hora Antiparosa je najcvetnija Hora koju sam ja ikada videla. Nije i najlepša, ali bugenvilija kroz koju prolazite dok hodate glavnom džadom je čini drugačijom. Ne znam, možda su malo i preterali sa tolikom količinom cveća, jer je teško videti bilo koji drugi detalj od toliko upečatljive bugenvilije.

U kastru bi trebao da se nalazi i folklorni muzej, međutim kako je on u istoj grupaciji sa Antiparos pećinom koja nije radila, tako je i ovaj muzej bio zatvoren.

Ubrzo sam se vratila do auta, a gospoda srećna dočekala povratak na lepi Paros.

Zaključak

Definitivno sam zadovoljna što me prvobitni osećaj i to onaj da će nam biti dovoljan samo jedan dan za obilazak ostrva, nije prevario. Drago mi je što sam videla pećinu Antiparos, pa bar i u ovoj meri, što sam se okupala na preplavoj plaži Sostis i prošetala po „vanzemaljskom“ Tafoniju. Hora Antiparosa je veliko iznenađenje, ponajviše zbog ogromne količine bugenvilije. Ako me pitate da li bih provela više dana na ostrvu, jednostavno smatram da nema dovoljno aktivnost koje su meni potrebne na odmoru, pa samim tim je moj odgovor NE. Ali odlazak na jednodnevni izlet sa Parosa – UVEK!  

Za više fotografija pratite me i na Instagramu...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *