Već unapred sam znala da Antiparos neću odabrati kao ostrvo za noćivanje. Gledajući ga onako na karti i površ istražujući obalu i unutrašnjost ostrva, stekla sam utisak da je Antiparos najpogodnije obići na jednodnevnom izletu. Kako smo na Parosu proveli pet dana, jedan od njih valjalo je odvojiti za Antiparos.

Osam godina ranije, čekajući konekciju za Amorgos, ukazala mi se prilika da na najvećem ostrvu Kiklada provedem nekoliko sati. Sećam se da sam tada vozeći unutrašnjošću ostrva ostala očarana njegovom golom filmskom prirodom. Još pod utiskom dala sam sama sebi obećanje: „Ako me put ikada ponovo bude naneo na Naxos biraću da na ostrvu provedem minimum sedam dana, kako bih imala vremena da otkrijem zašto kažu da su naksoske plaže jedne od najlepših na Kikladima.“

Toliko sam ponovo priželjkivala te bele kućerke sa plavim i zelenim žaluzinama, protkane drvetom bugenvilije, rasute po brdu, podignute na ivici stene. Te bele crkve na plažama, na najvišoj tački ostrva, nepristupačnim mestima, kanjonima. Ta stada koza uz put, sa najneobičnijim „frizurama“, na najneobičnijim mestima, na obronku stena. Sećam se Kiklada rado i često ih spominjem u najlepšim pričama. Folegandros, Milos i Amorgos su me kupili te dve hiljade i trinaeste godine. U proteklih pet godina sam obilazila neka druga ostrva. Recimo da sam u par navrata bila blizu Kiklada, ali sam ih uvek nekako zaobilazila. Početkom godine sam rekla: „Ove godine Andros i Kea“. Međutim, kako je vreme prolazilo…

„Sloboda… potpuna i beskompromisna sloboda… sloboda uma, duha, sloboda tela… potpuno spajanje sa prirodom… i šetnja kroz oblake…“ Ako bih trebala da opišem Amorgos u jednoj rečenici, onda je upravo ovo rečenica koja bi apsolutno dočarala ostrvo. Zamislite jednu veliku golu planinu koja izranja iz mora. Na vrhu planine se nalazi put kojim vi hodate. Oko vas nema ničeg da vas sputava, odvlači pažnju, ometa. Ako pogledate levo ili pak desno vidite samo prostrano plavetnilo. Nailazite na oblak. Šetate po njemu. Izlazite na čistinu. Opet plavetnilo. Samo odsjaj sunca koji se preliva preko pučine… Ovako je izgledala većina naših vožnji po Amorgosu. Sve one slike ili snimke koje ste gledali…

„Neprocenjiva lepota unutrašnjosti ostrva, sa naslikanim planinskim selima i njihovim belim kućicama koje razdvajaju kameni sokaci. Ostrvo je jedna velika stenovita površina sa očaravajućom “filmskom” prirodom…“ Naxos je bio naša veza za Amorgos. Od momenta pristajanja broda u luku, pa do ponovnog ukrcavanja na trajekt za Amorgos imali smo nekoliko sati na raspolaganju za načinjanje Naxosa. Nedovoljno za ovako veliko ostrvo (veliko u odnosu na ostala mala koja smo do tada obilazili). Za obilazak Naxosa nisam imala precizan plan, jer se on javio kao “kolateralna šteta”, zbog promene plana. Znala sam okvirno šta želim videti, a to je bila unutrašnjost ostrva. Ni na fotografijama koje sam gledala na net-u pre polaska…

Kažu da neka neopisiva magična privlačnost vuče posetioce ka stalnom povratku na ovaj mali kikladski biser… Ja kažem: Sada znam zašto je to tako… Već unapred sam znala da će mi se Folegandros najviše dopasti od svih ostrva koja su ušla u uži izbor. Jednostavno, to se oseti… Mislila sam da će deliti prvo mesto sa Amorgosom, ali je Folegandros za dlaku pobedio Amorgos. Čim smo krenuli od Karavostasisa ka Hori, nakon nekoliko pređenih metara shvatila sam da je ustvari Folegandros Kitira u malom… Na putu ka Hori dominira gola priroda. Put kojim vozimo je tu samo kao podsetnik da se ipak nalazimo u svetu civilizacije. Idilu preseče poneka bela crkvica…

„Na vrhu litice nešto se beli… ne, to nije sneg… to je kaldera Fire i Ie…“ Naš dolazak na Santorini nije bio baš onakav kakvim sam ga zamišljala nekada ranije u prvobitnim planovima i kalkulacijama. Možda zato što je na kraju ipak ispao neplaniran i zato što je Santorini predstavljao konekciono ostrvo za Folegandros. Doputovali smo na Santorini u ranim jutarnjim časovima. Samim tim smo bili uskraćeni dobro poznatog osećaja uplovljavanja trajekta u vulkansko grotlo dok se na vidiku pojavljuje belilo Ie i Fire. Iskrcali smo se u luku Athinios po mrklom mraku i u koloni vozila krenuli da se uspinjemo ka Firi. Smeštaj smo rezervisali dan ranije u Karteradosu,…

„Svako domaćinstvo ima svoje osnovno prevozno sredstvo – magare, Horio se u 11 sati izjutra tek budio, a nakon pokušaja da stignemo do Skiadi, ipak smo dan proveli na plaži Agios Nikolaos…“ Za Kimolos smo odabrali treći dan našeg boravka na Milosu. Jednodnevni izlet je sasvim dovoljan da se obiđe ovo malo ostrvo. Nama je bilo dovoljno i par sati, jer nismo osetili nikakvu fascinaciju koja bi nas držala još koji sat na ostrvu. Trajekt iz Polonije je krenuo u 8:30h. Do Psathi putuje 20-ak minuta. S obzirom na to da nam je Horio prvi na putu odlučujemo da prošetamo po glavnom gradu Kimolosa. Prvo odlazimo u Arheološki muzej Kimolosa.…

Put ka Milosu Opisaću put od Sirosa do Milosa, koji je bio veoma dug, ali još uvek ne mnogo naporan u odnosu na to šta nas je sve čekalo. Imali smo sreću da smo uspeli naći karte za trajekt za dan koji smo unapred isplanirali, jer sa ostalim ostrvima to nije bio slučaj. Trajekt je napustio luku Ermupolisa u 7h. Predviđeno je bilo stajanje na Parosu, Serifosu, Sifnosu, Kimolosu, pa konačno Milosu. Paros sam prespavala, ali sam željno istrčavala na palubu pri svakom sledećem stajanju, kako bih upila što više detalja, za neko predstojeće putovanje. Serifos Sifnos Kimolos Milos Vulkansko ostrvo raznolikih plaža, sela sa sirmatama, napuštenih rudnika, belih kućica,…

Sedmica je izvučena… ali ne na Lotou… Ne, nisam dobila premiju, nego sam odabrala sedam kikladskih ostrva, a naše osvajanje istih izgledalo je ovako: Siros, Milos, Kimolos, Santorini, Folegandros, Naxos i Amorgos. Prvobitan plan nije bio baš ovakav… tačnije „prvi“ od prvobitnih planova je bio u velikoj meri drugačiji, dobro isplaniran i osmišljen (čitajte mesecima), bez nekih većih odskakanja u slučaju ikakvih neočekivanih promena na licu mesta. Ali… uvek to ali… putovala sam sa drugom kome se nisu sve kockice oko poslovnih obaveza sklopile i ja sam nekoliko dana pred put, teška srca, promenila maršrutu i smanjila pokoji dan od planiranih za boravak na svakom ostrvu. Sve ovo je rezultiralo situaciju…