Srbija,  Vojvodina

Istraži Bačku…

Ustajem pre gospodina turiste. Kroz tamne draperije nazire se sivilo jesenjeg jutra, kojim nas Beograd, iako to ne želimo „časti“ ovih dana. U glavi mi je od sinoć plan za odlazak do Bačke tvrđave. „Ovog puta, moramo obilazak realizovati“, govorim sebi, „krajnje je vreme da kompletiraš svih sedam tvrđava Dunava“. Bačka tvrđava mi se mota po glavi već neko vreme. Planirana je pre par meseci po povratku iz lepog Sombora grada. Međutim, pao je mrak i mi smo ravnim vojvođanskim šorom produžili ka Beogradu. Miris jutarnje kafe probudio je turistu. Vrtenjem po stanu, pokušavam da ubrzam njegov ritual ispijanja kafe, jer dani su kraći, magla se razbistrila, a zubato sunce provirilo je kroz okno prozora i zove nas da krenemo na put.

Na prilazu obilaznici iz pravca Ibarske magistrale radovi. Čekamo u koloni već više od pola sata. Gledam na sat i polako gubim strpljenje. Em smo okasnili sa kretanjem na put, em nas sada još i davi višegodišnja nepromenjiva slika zemlje Srbije „u usponu“. Planiram da u povratku iz Bača obiđemo Beli Majdan na Fruškoj Gori. Međutim, sve mi govori da će mrak koji se tokom jeseni spusti na zemlju kada je vreme ručku, osujetiti moje planove. Tako i bi.

Varošica Kovilj je poznata po gnezdima roda

Na pola puta od Beograda do Bača, smestila se varošica zvana Kovilj poznata po rodama, Lazi Kostiću, manastiru podignutom u čast Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu i kapeli Svete Petke na koju se naslanja urasli stari hrast. Lako je dostupna, od isključenja sa novosadskog auto-puta. Vozimo kroz klasično vojvođansko selo, glavnom ulicom duž koje su rasute prizemne kuće. Sa leve strane puta uočavam zeleni kućerak sa natpisom Muzej Kovilja. Nije otvoren. A bilo bi zanimljivo obići ga, jer ga je osnovao u svojoj porodičnoj kući profesor fizike Petar Viđikant sa idejom da predstavi svoje selo i njegove znamenite ljude.

Muzej Kovilja
Fasade Kovilja

Da li ste znali da se u Kovilju nalazi rodna kuća Laze Kostića?

Nakon nekoliko stotina metara sa iste strane šora, pre crkve Vaznesenja Gospodnjeg nalazi se rodna kuća Laze Kostića. Tabla sa natpisom je jedina koja ukazuje da je ovde rođen čuveni pesnik. Kuća nije otvorena za javnost. Glavna ulica Kovilja upravo i nosi naziv po najpoznatijoj osobi sela i zove se Ulica Laze Kostića. Primećujem da na vrhu svake druge, najviše treće bandere stoji napušteno gnezdo roda, koje će početkom proleća ponovo dočekati svoje vlasnike.

Rodna kuća Laze Kostića
Crkva Vaznesenja Gospodnjeg

Manastir Svetih arhangela Mihaila i Gavrila jedna je od najvećih znamenitosti sela

Koviljski manastir podignut u čast Svetih arhangela Mihaila i Gavrila se nalazi nedaleko od „centra sela“. Po predanju, iako za to nema istorijskih činjenica, podigao ga je u XIII veku Sveti Sava na mestu gde su se izmirili Stefan Prvovenčani i ugarski kralj Andrija. Međutim, istorija govori da je glavna manastirska crkva postojala u XVII veku, budući da spisi kažu da je upravo polovinom veka i oslikana.

U manastirske konake i prostorije nije moguće ući. Crkvena prodavnica u kojoj se prodaju melemi, tinkture i tonici od lekovitog bilja, kao i koviljski liker od zelenog oraha, a za čije postojanje su zaslužni monasi manastira, sada nije radila. Sveopšti utisak je da je bilo jako pusto.

Koviljčani veruju da je gnezdo roda na vrhu hrasta uraslog u kapelu Svete Petke staro 600 godina

Da bi se došlo do kapele Svete Petke, koja se takođe nalazi na manastirskom posedu bliže rukavcu Dunava, mora se izaći iz manastira na glavnu kapiju, sa parkinga skrenuti levo, pa lagano odšetati do kapele. I ovo gnezdo smešteno na vrhu uraslog stabla hrasta u kapelu je bilo prazno, ali je na prozoru crkve stajalo raznobojno cveće. Nedaleko od kapele Svete Petke nalazi se put koji vodi kroz manastirski posed ka čardi Na kraj sveta, ali isto tako na početku puta postavljena je rampa, koja suptilno kaže „dalje nećeš moći“…

Dođite na kraj sveta u istoimenu čardu

Do čarde Na kraj sveta udaljene 7 km od manastira Kovilj vode putokazi. Potrebno je opkružiti manastirski posed i okolnim, na jednom delu užim putem proći kroz drvored i stići do rukavca Dunava Arkanja u Specijalnom rezervatu prirode Koviljski rit.

Okruženje čarde je živopisno, baš lepo uređeno. Dok smo razgledali baštu pratili su nas zvuci tamburaškog orkestra koji su dopirali sa obližnjeg zvučnika. Imala sam ideju da napravimo pauzu, prezalogajimo nešto i popijemo vino. Međutim, gospodin turista nije želeo da sedi napolju, dok ja nisam pristala da sedim u zatvorenoj prezadimljenoj isturenoj bašti. Konobari su izgledali vrlo nevoljno, kao da i baš nisu oduševljeni što im je čarda na glasu, pa je ljudi rado posećuju.  

Čarda Na kraj sveta
Čarda Na kraj sveta

U Ravnom Selu nalazi se bela vetrenjača

U maju 2014. godine prošli smo kroz Ravno Selo sa namerom da obiđemo belu vetrenjaču slikara Vladimira Stepanova podignutu kraj reke Jegričke. Tada nije bio moguć ulazak niti u vetrenjaču, niti u dvorište. Sada smo se ponovo našli u selu. Razlika od šest godina je bila evidentna. Drveće ispred vetrenjače toliko je poraslo, da se ista sa ulice gotovo i ne vidi. Sa leve strane imanja, tik do reke nije postojao delić ograde i moglo se proći do vetrenjače. Vrt je lepo uređen i obrastao je u bršljan. Jezerce iza vetrenjače bilo je prazno. Psa čuvara, na koga ukazuje tabla sa ulazne kapije, nije bilo. Gospodin turista ostao je na mostu da posmatra reku i vetrenjaču iz daljine, dok sam se ja ušunjala kroz pomenuti prolaz.

Prva od sedam tvrđava Dunava u Srbiji podignuta je u Baču

Prošli smo kroz Bač i stigli do Bačke tvrđave. Konačno smo kompletirali sve tvrđave na Dunavu u Srbiji. Doduše, Bačka tvrđava nije izgrađena direktno pored Dunava, ali jeste u njegovom slivu na meandru reke Mostonge, leve pritoke Dunava. Iz tog razloga je smatraju prvom od sedam tvrđava Dunava.

Na samom ulazu nalazi se Barbakan kula koja je ostala najmanje očuvana. Obrasla je u bršljan sa centralnom rupom na preostalom zidu od crvene opeke. Tvrđavom je šetalo tek nekoliko ljudi. Centralnim delom dominira kula Donžon, u kojoj se nalazi muzejska postavka, a koju sada nije bilo moguće videti. Zbog situacije sa korona virusom kula je bila zatvorena. Samim tim, nije bilo moguće izaći na vrh kule i posmatrati krovove bačkih kuća iz XVIII veka koje se nalaze u neposrednoj blizini tvrđave. U normalnim okolnostima ulaz u Donžon kulu plaća se 100 dinara.

Iako prvi tragovi o Baču potiču još iz perioda cara Justinijana I, samo utvrđenje u obliku kakvim ga znamo danas je nastalo u XIV veku. Podigao ga je ugarski kralj Karlo Robert Anžujski. Tvrđava je sa svih strana bila opkoljena vodom i prilazilo joj se preko pokretnih mostova. Na uglovima se nalazilo pet odbrambenih kula različitog oblika i dimenzija, a međusobno su bile povezane bedemom visine 12m i širine 2m. Izdvajaju se četvorougaona kula, kula kapela i kula sa balkonima.

Provezli smo kroz pustu varošicu, bila je nedelja i bilo je sve pozatvarano. Čoveka nije bilo ni na vidiku, osim dva mlađa dečaka koja su se na mostu preko kanala Dunav-Tisa-Dunav biciklama većim od njih samih spuštali niz stepenice završnog dela mosta. Kikotali su se i uživali u truckanju koje su stepenice uzrokovale pri svakom spustu.

Pored velike rimokatoličke crkve Svetog apostola Pavla iz XVIII veka, spojene sa samostanom časnih sestara Naše Gospe, nalazi se Hamam – tursko kupatilo, koje predstavlja jedinu građevinu ovakvog tipa u celoj Vojvodini. Podignut je nakon Mohačke bitke, 1529. godine, kada su Turci okupirali te krajeve. Hamam nije održavan, ali ono što me raduje je to da oko i u samoj građevini nije bilo smeća, za razliku od nekih drugih lokacija širom Srbije. Na desnom zidu hamama nalaze se vidljivi ostaci keramičkih cevi koje su služile za protok tople i hladne vode.

Nastavili smo preko mosta i kroz jedinu preostalu gradsku kapiju Bačke tvrđave stigli smo do vidikovca Kalvarija na kome se nalazi katoličko svetilište sa 14 malih oltara na kojima su oslikane Hristove muke na putu ka raspeću. Od gradske kapije nastavlja ulica sa kućama iz XVIII veka, kojom se lagano stiže do Bačke tvrđave.

Na putu za Beograd, a pre izlaska iz Bača, provezli smo pored Franjevačkog samostana iz XII veka, koji takođe nije bio otvoren za posete.

U blizini Hamama se nalazi i etno Didina kuća, pored koje smo prošli sa namerom da je obiđemo, ali ista nije bila otvorena. Ako budete imali vremena možete posetiti i manastir Bođani posvećen Vavedenju. Podignut je tokom XV veka i nalazi se nedaleko od Bačke tvrđave.

Ako ste obišli Bačku, volela bih da čujem vaše komentare.

Za više fotografija zapratite moj Instagram profil.

Pozdravljam vas do sledećeg putovanja… 🙂 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *