Kako je mletačka Glava Istre postala Kopar
Priča o Kopru, gradu koji su Mlečani zvali Capo d’ Istria, što bi na našem jeziku značilo Glava Istre, počinje ovako… Rano izjutra, pravo iz Ljubljane spustili smo se ka primorju. Prvi na maršruti stajao je Kopar. Onako iskreno i nisam imala baš prevelika očekivanja od grada koji predstavlja najveću luku Slovenije. Međutim, kao što to obično biva, nakon nikakvih očekivanja desilo se upravo suprotno, te je Kopar zauzeo visoko mesto u kategoriji omiljenih nam na slovenačkom primorju, odmah iza prešarmantnog Pirana.
Rotonda Marijinog Uznesenja je najstariji očuvan sakralni objekat u Kopru
U centar grada smo prilično lako stigli i pokušali parkirati na parkingu kod Rotonde, očuvane krstionice Marijinog Uznesenja iz XI veka, inače najstarijeg očuvanog sakralnog objekta u gradu. Pitali smo momka koji je bio zadužen za radove na obnovi susedne niže zgrade, da li je ovde dozvoljen parking i dobili polovično potvrdan odgovor, pa smo ipak radi sigurnosti parkirali bliže Titovom trgu.
Razgledanje grada počnite od Titovog trga i divite se Pretorijanskoj palati, Armeniji, Lođi i katedrali Marijinog uznesenja sa zvonikom
Titov trg nesumnjivo predstavlja centralni trg Kopra. Na njemu se nalaze očuvane građevine iz XIII veka koje neodoljivo odišu mletačkim duhom. Po stilu se jasno vidi da su sve one izgrađene pod venecijanskom upravom.
Ispred Pretorijanske palate koja danas predstavlja sedište Gradske uprave, bilo je parkirano belo kamionče, a par metara dalje od njega i kombi, koji su, moram priznati, kvarili idiličnu sliku nekadašnje Mletačke republike.
Popnite se na zvonik katedrale Marijinog Uznesenja a u unutrašnjosti pogledajte i najveće crkvene orgulje u Sloveniji
Zauzela sam poziciju na sredini trga i počela da posmatram zgrade redom u krug. Naspram Pretorijanske palate izdizala se katedrala Marijinog Uznesenja iz XI veka sa zvonikom na čijim vratima je pisalo da je toranj moguće posetiti upravo u ovo vreme kada smo se i mi našli u Kopru. Međutim, kod zvonika nije bilo nikoga ko bi nas unutra i pustio da uđemo. Za one koji se baš budu nameračili da posete zvonik visok 54 metra, jer se u njemu nalazi zvono Svetog Nazarija, inače najstarije zvono u upotrebi u Sloveniji, savet je da u obližnjem Turističkom info centru pokušaju dobiti informaciju kako svoju nameru mogu ostvariti. Velika je verovatnoća da upravo vodič mora pustiti posetioce na toranj. Dok ste u crkvi, nemojte zaboraviti da bacite pogled i na najveće crkvene orgulje u Sloveniji.
Na trgu se još nalazi i zgrada Lođe, koja je nekada predstavljala preteču skupštine, a u kojoj je danas smeštena kavarna, odnosno kafana jedna od najstarijih u Sloveniji, kao i zgrada Armerije koja je u prošlosti služila kao skladište oružja.
Bonus informacije:
- Radno vreme zvonika je od ponedeljka do petka od 9-13h i od 14-16:30h. Subotom i nedeljom zvonik je moguće posetiti od 9-16:30h.
- Odmah do katedrale sakrivena je još jedna Rotonda, ovog puta Svetog Jovana Krstitelja, podignuta tokom druge polovine XII veka.
Čevljarska i Župančićeva ulica su stecište raznih palata iz XVIII veka
Tesnom Čevljarskom ulicom nastavili smo da pešačimo, razgledajući zanimljive građevine podignute tokom različitih minulih vekova, od kojih svaka nosi naziv „neka palata“. Čevljarska ulica dobila je ime po obućarskim radnjama. Čini mi se da skoro svaki slovenački grad ima po jednu ulicu ovog naziva, a možda čak i most, kao uostalom i sam glavni grad. Verujem da je nekada ova ulica bila preplavljenja obućarskim radnjama, međutim, sada ih i nema u nekom velikom broju, ali zato ima drugih simpatičnih prodavnica i kafanica. Župančićevom ulicom koja se nastavlja na Čevljarsku nastavili smo do Prešernovog trga.
Na Prešernovom trgu fotografišite se pored fontane Da Ponte
Konačno smo izbili na Prešernov trg i odmah ugledali fontanu koju je konstruisao Lorenzo Da Ponte. Sadašnji barokni izgled dobila je 1666. godine, a podignuta je na mestu gde se završavao vodovod koji je dopremao vodu sa kopnenog na ostrvski deo grada, tadašnje Capo d’ Istrie. Zanimljivo je da je fontana do 1898. godine bila jedini izvor pijaće vode u gradu.
Prođite kroz lučni svod jedine očuvane kapije grada koja nosi naziv Vrata Muda
Krenuli smo ka jedinoj očuvanoj kapiji grada koja nosi naziv Vrata Muda i prošli kroz njen lučni svod. U pitanju je glavna kapija preko koje se mostom nekada ulazilo u ostrvski deo grada. Izgrađena je 1516. godine, a pored nje se nalaze još jedna vrata, koja predstavljaju ostatke nekadašnjih gradskih zidina.
Na Karpačevom trgu divite se šarenim fasadama i oslušnite italijanski jezik
Uputili smo se ka najvećoj slovenačkoj luci, provlačeći se uzanim koparskim ulicama i razgledajući pitoreskne šarene fasade kuća. Najednom smo dospeli na mnogo manji trg od Titovog, ali istovremeno prilično šareniji koji nosi naziv Karpačev trg. U jednoj od dvospratnica iz XIV veka živeo je i stvarao mletački slikar Vitore Karpačo. Jasno vam je da je i sam trg, upravo po ovom velikanu dobio i ime. Sredinom trga dominirao je stub Svetog Justina, izrađen 1572. godine. Na svakom koraku čuo se italijanski jezik, gotovo više nego slovenački.
Okrepite se u nekom od kafea sa pogledom na najveću slovenačku luku
Konačno smo stigli do obale, gde nas je sunce dobro ugrejalo. Ponesen morskom atmosferom gosn turista je poželeo da sednemo u kafanu na doku i malo se osunčamo, ali sam ja, kao po običaju, imala drugi plan. Em mi je bilo rano za pauzu, em sam planirala još šetnje po obližnjoj Izoli, te Piranu, pa složih priču kako je bolja opcija da u Piranu nađemo neki prijatan restoran, jer Bože moj, Piran se meni više dopada, pa će se nesumnjivo i gosn turisti jednako svideti.
Pred kraj dana, shvatila sam da je gosn ipak bio u pravu, te da smo nesebično trebali iskoristiti sunčevu toplotu koja nam se ponudila, budući da su se, čim smo izašli iz Kopra, sivkasti oblaci nadvili nad celim slovenačkim primorjem. Ovakav razvoj situacije bi mi svakako trebao biti za nauk i pomoći da shvatim kako povremeno ipak treba uvažiti želje i prohteve gosn turiste, jer su neretko sasvim opravdane. 😉
Na doku smo se divili količini usidrenih jedrilica, složenih kao pod konac, gledajući u daljini skladište soli iz XVII veka.
Pre napuštanja centra Kopra odmorite na klupi ispod palmi na Trgu Brolo
Pre nego što smo napustili centralno jezgro grada, prošetali smo u krug Trgom Brolo na kome se nalazi gradski park, ali i škola, crkva Svetog Jakova, zgrada Fontico koja je služila kao magacin za žito, kao i državne institucije Slovenije.
Vinarija Vinakoper krije bure kapaciteta 41 427 litara, ali i odličan Merlot
Vinarija Vinakoper je izmeštena iz centra grada, pa smo se do nje uputili automobilom. Nadala sam se da ćemo uspeti da vidimo ogromno vinsko bure u koje staje čak 41 427 litara tečnosti. U izložbenom delu vinarije sam upitala da li je moguće krenuti u vođeni obilazak vinarije i degustaciju njihovih vina, međutim ljubazna devojka za pultom mi je saopštila da je ulazak u zgradu u kojoj se nalazi sve to, moguć samo uz prethodnu najavu. Kakva šteta.
Nastavili smo da razgledamo koje su sve sorte pretočene u boce, flaširane i spremne za prodaju, kada smo u drugom delu prodavnice uočili ogromne prohromske bačve, koje su završavale pumpom kao na nekoj od benzinskih stanica. U različitu ambalažu, da ne kažem kanistere bilo je moguće natočiti tri vrste vina i to Merlot, Refošk i Malvaziju. Gosn turisti je bilo izuzetno zabavno da se igra pumpadžije, pa je u flašu od 5l nasuo Merlot za poneti. Cene su i više nego pristojne, 1 litar Merlota je 1,99 EUR, Malvazije 2,50 EUR, dok je Refošk 2,80 EUR. I vino im je, mogu vam reći, odlično. Sada se meračimo da u maju ponovo svartimo u Kopar i opskrbimo se sa po par kanistera od 5l različitih vina.
Bonus informacija:
- U prodavnici je moguće kupiti i razne proizvode od čokolade, poput bombona ili čokolada, kao i pršut, kobasice, testenine i razne vrste sireva sa ovog područja.
- Mi smo na poklon dobili liker Cipro.
Kod Ankarana posetite jedinstveno groblje školjki
Nije vreme da još uvek krenemo za Izolu. Jako sam želela da vidim groblje školjki, pa smo se uputili u Ankaran. Na jednoj od plaža do koje se dolazi preko malog drvenog improvizovanog mosta nalaze se velike naslage školjki i puževa, njih čak 234 vrste. Trudila sam se da nekako zaobiđem sve te školjke i priđem im izokola kako ih ne bih smrskala gazeći. Školjke su sitne i naslagane su jedne preko drugih, rozikasto bele boje su i kada im se približi tek onda je moguće uvideti o kojoj količini školjki je ustvari reč i shvatiti zašto se ovo mesto upravo i zove počivalište školjki. Ono što mi se nije dopalo je to što je veliki deo školjki pogažen i smrskan baš iz razloga što ljudi nesmotreno hodaju po njima.
I šta bih vam rekla na kraju priče o Kopru, osim da se gosn turisti više svideo čak i od Pirana, a bila sam gotovo sigurna da to neće biti slučaj. Meni je ostao vezan za srce, možda zato što sam ga od cele slovenačke obale prvog ugledala. I jedva čekam da mu se opet vratim.
Svi tekstovi i fotografije na blogu, kao i Instagram i Facebook profilu Putovanja iz mog pera podležu autorskim pravima, te samim tim njihovo preuzimanje, kopiranje i korišćenje bez eventualne saglasnosti nije dozvoljeno.
Možda će ti se svideti i
Bleja na Blejskom jezeru
Emona na Ljubljanici
