Kako sam zavolela Sigišoaru zauvek
Drmala me je ozbiljna trema, dok smo putovali ka Sigišoari. Nikako nisam mogla da se smirim i sačekam trenutak kada ću ponovo ugledati šareniš Sigišoare. Da sam mogla da se teleportujem, učinila bih to odmah, bez odlaganja.
Ispričaću vam kako je sve počelo. Novembra 2012. godine smo po mrklom mraku, umorni od vožnje jako lošim, nebezbednim putem, tada u izgradnji i usled trke sa vremenom, stigli u Sigišoaru. Bez preteranih očekivanja, popeli smo se u istorijski centar grada. Šetala sam pognute glave, gledajući u kaldrmu, prebrojavajući od koliko kockica je satkan put.
Kada sam podigla pogled ka grandioznoj Kuli sa satom, momentalno sam zaboravila na umor, kao i na činjenicu da ćemo to veče produžiti ka Brašovu. I ne samo to. Opijena lepotom na trenutak sam zaboravila i u kom veku se nalazim.
Ovakve slike sam pre dolaska u Sigišoaru viđala samo u filmovima. Uštinite me, da li sanjam? „E pa Jelena, dobro došla u srednji vek!“, šapnula sam ponosno sama sebi. Tog momenta, zavolela sam grad bezuslovno i zanavek. Ljubav i dalje traje, pa se prošlogodišnji obilazak Sigišoare može pripisati serijalu „Povratak starim ljubavima“.
Smestite se u Boutique Hotel von Graf i nakratko vratite u srednji vek
Ovog puta smo odlučili da ćemo u Sigišoari noćiti. Dok smo napredovali ka gradu, trudila sam se da odaberem najverodostojniji smeštaj, koji će upotpuniti šarm Sigišoare. Morao je biti u srednjovekovnom stilu, po mogućnosti u istorijskom delu grada. I konačno, nakon skrolovanja po booking-u, prst se zaustavio na Boutique hotel von Graf. Momentalno sam izvršila rezervaciju.
Stigli smo do rampe koja ne dozvoljava prolaz kolima do istorijskog centra grada. Bila je podignuta, a mi srećni. Nećemo morati da pešačimo i vučemo kofer uzbrdo. Kopkalo me je da li ćemo u srcu starog grada uspeti naći parking mesto, dodatno jer je parking u okviru citadele zabranjen. Dovezli smo tačno ispred samog hotela, koji se nalazi među kaldrmastim uskim ulicama i šarenim uređenim fasadama, sa idejom da ostavimo stvari, pa potom parkiramo podno citadele.
Ispred nas je stajala Kula čizmara (Turnul Cizmarilor) izgrađena 1681. godine, jedna od 9 očuvanih koje su pripadale bedemu grada. Iza nas uzdizala se Rimokatolička crkva Svetog Josifa. A između njih čekalo je prazno parking mesto. Dobro de, nije to bilo baš pravo parking mesto, ali svakako je ličilo na improvizovano proširenje pored puta, koje je, kako se nama tada činilo, čekalo samo na nas.
Ušetali smo u našu sobu i verujte mi na reč, činilo mi se kao da sam se prešaltala u srednji vek. Kakav izbor hotela! Čestitala sam zdušno, sama sebi. Totalno u skladu sa mestom u kom smo se našli. Bolji izbor mislim da nisam mogla zamisliti. Dodatno je pogodovala činjenica da je hotel smešten u kući iz 1734. godine.
Korisne informacije:
- Noćenje za dvoje koštalo je 50 EUR.
- Iako smo mi uspeli naći parking ispred samog hotela, ne bih se previše oslanjala na ovu informaciju, jer veći deo dana ne postoji mogućnost ulaska u citadelu, osim naravno ako nemate dozvolu. Na sajtu je navedeno da hotel nema parking.
- Mi smo odabrali sobu koja je namenjena za tri osobe, jer nam je ona bila najlepša.
- U hotelu je bilo izuzetno toplo, iako je bio početak oktobra.
Prošetajte centralnim trgom Piata Cetatii do grandioznog Tornja sa satom iz XIV veka
Bila sam neodlučna da li ostati u sobi još malo ili krenuti u večernju šetnju, ali sam se osvestila vrlo brzo, shvativši da smo u Sigišoaru ustvari i došli zbog nje same, a svakako ne zbog hotela.
Prošli smo pored šarmantnih kafea i konačno ušetali na Piata Cetatii, glavni gradski trg, na kome se nekada nalazila pijaca, ali su se upravo tu održavala kako suđenja, tako i javna pogubljenja. Ugledali smo grandiozni Toranj sa satom (rumunski Turnul cu Ceas), visok 64 metra i podignut tokom XIV veka. Nekada je toranj služio kao glavni ulaz u grad, a do 1556. godine u njemu se nalazilo gradsko veće. Ispod kružnog svoda, svaki na svom svetlu, stajali su novopečeni mladenci, čekajući da ih fotograf ovekoveči.
Probajte ući u crkvu Dominikanskog manastira iz 1289. godine
Iako je bilo poprilično kasno u gradu je bilo veoma bučno. Između Kule gvožđara (rumunski Turnul Fierarilor) i crkve Dominikanskog manastira održavala se žurka na otvorenom, gde se gomila tinejdžera klatila i treskala u ritmu drum ‘n bass zvuka. U hotel smo se vratili prošavši sporednom ulicom kraj Gradske većnice i ubrzo utonuli u san.
Bonus informacija:
- Odmah iza crkve Dominikanskog manastira nalazi se bista Vlada Cepeša.
Obiđite svaku od 9 očuvanih srednjovekovnih kula koje su nazive dobile po esnafskim udruženjima
Osvanulo je hladnjikavo, ali sunčano jutro. Žarko sam želela da što duže ležim pod baldahinom kreveta u našoj sobi sa pogledom na šarenu ulicu i uživam razgledajući rezbarije od drveta. Međutim pred nama je bio duži put do Beograda.
Nismo mogli napustiti Sigišoaru, bez šetnje pod dnevnom svetlošću. Imalo je tu još što šta za videti. Park ispred hotela bio je lepo uređen, a rosa se mogla videti na travi ispod statue Petefi Šandora, mađarskog pesnika i liberalnog revolucionara, za koga se veruje da je poginuo tokom bitke kod Sigišoare. Kula čizmara, meni jedna od lepših sigišoarskih kula, nije bila otvorena. Kao ni Rimokatolička crkva Svetog Josifa.
Fotografišite rodnu kuću Vlada Cepeša - grofa Drakule
Nakon dva minuta laganog hoda ponovo smo se našli na centralnom trgu utvrđenja Piata Cetatii. Prošli smo pored kuće izrazito žute boje u kojoj je rođen najsuroviji vlaški vojvoda Vlad III Cepeš, poznat po tome što je svoje protivnike voleo nabijati na kolac, a njegov personaliti poslužio je irskom piscu Bramu Stokeru kao inspiracija za lik grofa Drakule, čime je Cepeša nenadano učinio popularnijim nego što je ikada sanjao da će biti.
Turisti su se tiskali ispred kuće i takmičili ko će napraviti bolju uspomenu. U kući se sada nalazi restoran, a u suterenu i suvenirnica sa mnoštvom predmeta sa likom grofa Drakule. Kako sam čitala da je soba u kojoj je rođen Vlad Cepeš 1431. godine, a u kojoj je proveo prve 4 godinice života, toliko iskarikirana i pretvorena u kinesku verziju sobe strave i užasa, nisam ni u najluđim snovima imala ideju da svojim prisustvom podržim takav nakaradni rad nemaštovitih vlasnika.
Posetite Istorijski muzej u Kuli sa satom i pogledajte predmete koje su pravile srednjovekovne zanatlije
Dok smo se približavali Kuli sa satom, videla sam da su vrata Istorijskog muzeja otvorena. Skoro sam ciknula od sreće, znajući da ću ovaj put moći da se popnem na sam toranj i uživam u pogledu na krovove Sigišoare. Ovog puta smo muzej obišli natenane. Nismo trčali, kao da se takmičimo, što je bio slučaj dan ranije dok smo se užurbano peli na Savet kulu u Sibinju.
U muzeju su izloženi različiti predmeti poput makete grada, velikih krčaga, starinskog nameštaja od punog drveta, raznog medicinskog alata, obuće i odeće, koje su proizvela sigišoarska esnafska udruženja. Na pretposlednjem spratu nalazi se mehanizam sata i figure isklesane u lipovom drvetu visine 80 cm, sa motivima iz mitologije, astrologije i astronomije.
Popnite se na toranj Kule sa satom i pronađite pločicu sa informacijom koliko je vaš grad udaljen od Sigišoare
Na poslednjem spratu smeštena je otvorena terasa sa pogledom na Crkvu i školu na brdu, Kulu limara, trgove, te krovove Sigišoare. Interesantno je da su na drvenu ogradu zakucane tablice sa nazivima glavnih gradova pojedinih država i njihova udaljenost vazdušnom linijom od Sigišoare. Pronašli smo i Beograd.
Korisne informacije:
- Radno vreme Istorijskog muzeja u okviru koga se može popeti i na toranj je od utorka do nedelje od 9-15:30h.
- Cena ulaznice za odrasle je 16 leja, dok je cena za studente 4 leja.
- Nije moguće plaćanje karticom, primaju samo keš.
- U okviru Istorijskog muzeja nalazi se i Soba za mučenje, a u blizini rodne kuće Vlada Cepeša i Muzej oružja, ali oni u vreme naše posete nisu bili otvoreni.
Obavezno se Školskim stepenicama popnite na vrh brda
Uputili smo se ka Školskim stepenicama, koje vode do škole na brdu Josef Haltrih i Evangelističke crkve na brdu (rumunski Biserica din deal). Stepenice su 1642. godine natkrivene drvenom konstrukcijom, kako bi đaci tokom zime i kišnih dana lakše stigli do škole. Od 300 stepenika, koliko ih je bilo nekada, danas je ostalo „samo“ 176.
Legenda kaže da su momci kako bi dokazali ljubav svojim devojkama, penjući se ka školi morali stati na svaki stepenik i izgovoriti ime svoje drage. Pa i ne deluje kao težak zadatak. Šta mislite?
Škola na brdu Josef Haltrih je i dalje aktivna
Moram vam reći da sam sve vreme razmišljala kako je veoma neobično da su odabrali ovakvo mesto za školu, ali sam se isto tako pitala kakav osećaj imaju njeni đaci dok pohađaju nastavu u školi iz 1607. godine, na vrhu brda. Meni to zvuči fenomenalno.
Obiđite Crkvu na brdu i zavirite kroz kapiju saksonskog groblja
Crkva na brdu (rumunski Biserica din deal) posevećena je Svetom Nikoli i nalazi se odmah pored škole. Predstavlja treću po veličini crkvu u Transilvaniji, a podignuta je 1488. godine. Kada smo se popeli na brdo iznad grada bilo je rano jutro i crkva još uvek nije bila otvorena. To nas nije omelo da provirimo kroz kapiju saksonskog groblja, koje se nalazi odmah iza crkve. Neki spomenici na kojima se mogu videti imena i zanimanja pokojnika datiraju još iz 1700. godine.
Korisne informacije:
- Radno vreme crkve je od 10-18h.
- Ulaz u crkvu se naplaćuje 8 leja.
Pored Biserice din deal nalazi se Kula užara
Kula užara (rumunski Turnul Franghierilor) pre 9 godina nije bila sređena. Izgledala je oronulo i činilo se kao da će svakog momenta otpasti deo fasade. Sada je nadograđeni stambeni deo kule renoviran.
Što se istorije tiče, ona kaže da je kula kada je izgubila svoj primarni smisao, a to je odbrana grada, dodeljena siromašnoj porodici koja je bila zadužena za održavanje crkve i groblja. Interesantno je da je ova kula jedna od retkih koja je ostala netaknuta tokom požara 1676. godine.
Spustili smo se ponovo na centralni trg da još malo uživamo u šarenoj arhitekturi Sigišoare. Kafići i restorani su se tek budili, a mi smo polako napuštali grad prošavši kroz tunel Krojačke kule (rumunski Turnul Croitorilor), poznatoj po tome da se upravo u njoj dok je bila skladište baruta desila eksplozija, koja je izazvala zastrašujući požar 1676. godine.
Još nešto za videti:
- Ove godine nisam prošetala do Kule limara (rumunski Turnul Cositorarilor), ali pre 9 godina jesam. Nalazi se podno Crkve na brdu, a vidi se i sa otvorene terase Kule sa satom.
- Ostale kule koje možete videti su: Turnul Macelarilor – Mesarska kula i Turnul Cojocarilor – Krznarska kula koje se nalaze vrlo blizu jedna drugoj, kao i Turnul Tabacarilor – Kožarsku kulu.
- Crkvu Svete Trojice, koja je izgrađena 1937. godine u novom delu grada.
Nadam se da je nakon ovog teksta potpuno jasno kako sam Sigišoaru zavolela na prvu i zašto ta ljubav i dalje traje.
Svi tekstovi i fotografije na blogu, kao i Instagram i Facebook profilu Putovanja iz mog pera podležu autorskim pravima, te samim tim njihovo preuzimanje, kopiranje i korišćenje bez eventualne saglasnosti nije dozvoljeno.
Možda će ti se svideti i
Usputna šetnja po Medijašu
U Sibinju gradu u kome i kuće imaju oči
