Kikladsko leto – Folegandros

Već unapred sam znala da će mi se Folegandros najviše dopasti od svih ostrva koja su ušla u uži izbor. Jednostavno, to se oseti… Mislila sam da će deliti prvo mesto sa Amorgosom, ali je Folegandros za dlaku pobedio Amorgos. Čim smo krenuli od Karavostasisa ka Hori, nakon nekoliko pređenih metara shvatila sam da je ustvari Folegandros Kitira u malom… Na putu ka Hori dominira gola priroda. Put kojim vozimo je tu samo kao podsetnik da se ipak nalazimo u svetu civilizacije. Idilu preseče poneka bela crkvica u brdu, do koje uglavnom stepenika nema.

Nismo stigli ni da se stopimo sa ostrvom, kad stižemo u Horu. Naš smeštaj se nalazi na samom ulazu u glavni gradić. Odlična lokacija, tačnije najbolja na Folegandrosu. Čim smo ostavili kofere na sigurnom, krećemo u otkrivanje ostrva. Stižemo u Agali. Na plaži se nalazi nekoliko taverni, od kojih su pojedine na brdašcu preko koga se kreće na plaže Galifos i Agios Nikolaos. Plažu Agali bih mogla okarakterisati kao porodičnu plažu, do koje se lako dolazi. Sa leve strane plaže se nalazi još jedna uvalica na koju je moguće preplivati.

Nakon kupanja, odlučujemo da spakujemo stvari i krenemo ka doku sa desne strane plaže, jer tamo upravo pristaje čamac za Livadaki i Agios Nikolaos. Prevoznik koji plovi je Marinakis. Čamci kreću u 11h iz Agalija i do pomenutih plaža plove na svakih sat vremena, pa sve do 18h. Cena povratne karte je 8 EUR. Ukrcasmo se i polako isplovismo. Odlučismo da prvo posetimo Livadaki, pa u povratku obiđemo i Agios Nikolaos. Čamac je prvo pristao na Agios Nikolaos, iskrcao, pa ukrcao putnike i zaplovio ka Livadaki. Vožnja ne traje duže od 10-ak minuta. Polako se približavamo uvali u kojoj se smestila plaža Livadaki. Na njoj već ima posetilaca, veći deo plaže je na suncu, ali postoji i deo sa zelenilom gde se može sakriti ispod krošnji drveća od jakog podnevnog sunca. Sa plaže se može strmim putem popeti na brdo iznad, pa produžiti do Aspropunta svetionika koji se nalazi uvalu dalje. Svetionik je sagrađen 1919. godine, a sa radom je počeo 1921. godine. Sada radi na solarnu energiju. Po slobodnoj proceni treba oko 30-ak minuta šetnje do svetionika. Dok sam ja šetala po okolini i tražila put ka svetioniku drugar je po plaži jurio naš suncobran, koji je vetar potom zdušno ubacio u vodu. Da ste ga samo mogli videti… ma ni “Čuvari plaže” mu nisu bili ravni… Misija: Spašavanje velikog žutog suncobrana – uspešna.😃

Opet se ukrcavamo na brodić i ubrzo stižemo na Agios Nikolaos. I ovde se može pronaći prirodni hlad, crkvica Agios Nikolaos i riblja taverna Papalagi na brdu iznad crkve. Iako plaža nije nudistička, bilo je onih kojima ova činjenica nije mnogo značila, pa su odlučili da se obnaže. S obzirom na to da su stomaci počeli da nam objavljuju „vanredno stanje“, odlučismo da prezalogajimo u taverni na brdašcu. Kako se iskrcao skoro pa celi brodić, domaćini su imali posla, pa su samim tim bili i pomalo neorganizovani. U želji da sve stignu, neke stvari su prevideli, nešto zaboravili, ali sve u svemu nije im za zameriti. Nakon poluručka i dobrog vina odlazimo na kupanje.

Brodić se pojavljuje na vidiku, pa koristimo našu kartu da se vratimo u Agali. Odatle vozimo ka Hori i ispred nje stajemo da upijamo lepotu sliva Panagije u Horu.

Spuštamo se u Karavostasis da proverimo kada su polasci na Katergo, raspored polazaka trajekta i malo prošetamo po mestu i njegovoj plaži Chochidlia. U suštini sve ove informacije smo mogli pronaći i u Hori, ali koristimo činjenicu da je ostrvo malešno i da se za par minuta stigne gde god.

Isto tako brzinski stižemo u naš smeštaj. Spremamo se da obiđemo lepu Horu. U gradić nije dozvoljen ulazak automobilom, osim do trga Pounta, zbog smeštajnih kapaciteta u blizini, ali se na trgu ne sme zadržavati. Na samom ulasku u Horu postoji veliki parking gde možete ostaviti vaše vozilo, pa odatle produžiti pešaka.

Sa pravom kažu da je Hora Folegandrosa jedna od najlepših Hora Grčke. Ona je beskrajno simpatična, živopisna, uređena, skockana, ušuškana i živahna. Ovde se nalazi mnoštvo taverni, nekoliko crkvica, uskih ulica sa belim kućercima i plavim žaluzinama. Razigranim trgovima se širi miris ukusno spremljene mediteranske hrane. Simpatični mali barovi i kafei čekaju na posetu. Ovde se nalazi i Kastro, koji je neopisivo šarmantan i koji izaziva osećaj kao da ste uplovili u bajku.

Na samom ulazu u splet uličica se nalazi stara grčka kafana, gde gotovo uvek po pravilu sede sredovečna gospoda, ispijaju svoje piće, razgledaju turiste i odaju pravu sliku grčkog sela iz nekih davnih dana. Baš onako kako treba da bude.

Nakon večere, zadovoljni odlazimo u naš “Hipi” smeštaj, čekajući da svane novi dan.

Odlučujemo da krenemo na severozapad ostrva. Folegandros je zaista divan. Uživamo u vožnji kroz središte ostrva i dolazimo do sela Ano Meria. Za sada samo prolazimo kroz selo, ne pravimo pauzu, ali vozimo izuzetno lagano kako bismo razgledali tu klasičnu kikladsku arhitekturu, ali i ruševine starih kućeraka. Sa desne strane se na vidiku pojavljuju usamljene crkve, Panagia Nisiotisa na brdašcu ispod koje leže ruševine starog napuštenog sela, sa odličnim pogledom na južnu obalu i Agios Panteleimon u kotlini do koje vodi kamena staza za mule, mazge i magarce.

Ubrzo posle Ano Merie silazimo na zemljani put, koji vodi do plaža Ligaria i Agios Georgios. Jedan deo puta je veoma strm i ne baš preterano ravan. Polako smo se spustili u podnožje i naišli na plažu. Sve do dolaska u apartman verovali smo da je u pitanju plaža Agios Georgios, zahvaljujući pogrešnoj oznaci puta na karti koju smo kupili na ostrvu. Tačnije, kada smo naišli na plažu, jesmo videli nastavak puta, ali po karti istog tu nije bilo. Na kraju se ispostavilo da je u nastavku puta bila plaža Agios Georgios, a mi smo se zadržali na plaži pre nje – Ligariji. Duvao je vetar, nanosio travu, pa smo preskočili kupanje. Plaža bi mogla biti zanimljiva kada nema vetra i tih propratnih nanosa koji ruže plažu. Imala sam ideju da se sutradan vratimo istim ovim putem i obiđemo i Agios Georgios plažu, ali su nas okolnosti navele na drugi deo ostrva.

Kada smo se uspeli na vrh brda, sa jednog zemljanog puta koji vodi na severozapadnu obalu, prebacismo se na drugi zemljani put koji vodi na jugozapadnu obalu. Na našoj karti ovaj put nije postojao, ali se nismo dali zavarati dva puta za redom. Nastavismo da se spuštamo ka obali relativno dobrim širokim izravnatim neasfaltiranim putem. Spuštamo se do parkinga iznad plaže Ambeli. Kažu da do nje ne postoji put za vozila… samo pešačka staza pored crkvice Agios Panteleimon. Nemojte im verovati. Mi smo pravi primer da nisu sve te informacije po internetu uvek u potpunosti tačne. Put je pronađen… 😉

Kratkom stazom kroz drvored se spuštamo na plažu, koja je mala, prelepe smaragdne boje vode karakteristične za ostrvo Folegandros.

Stižemo u Ano Meriu, usput ponudivši prevoz do Hore jednoj engleskoj porodici koja je pola sata ranije krenula pešaka sa plaže Ambeli. Oni su se iznenadili, pa zahvalili uz objašnjenje da idu na ručak u obližnju tavernu. Ano Meria ima jednu staru vetrenjaču, crkvicu pored nje, glavnu veliku novu crkvu, dve taverne i Folklorni muzej, otvoren od 17-20h.

Vozimo putem ka Hori i sa leve strane se pojavljuju stare vetrenjače koje su sada preuređene za boravak. Ono što svakako odudara od ove slike je kuća koja je sagrađena između dve vetrenjače. Podno vetrenjača nalazi se plaža Vorina, do koje je potrebno naći pravi puteljak. Teren je veoma strm i put do plaže je naporan.

Vreme radi za nas, tek je 14h. Imamo vremena da obiđemo plaže Karavostasisa.

Počinjemo od poslednje u nizu Livadi. Duga (za pojam Folegandrosa) peščana plaža, ne preterano interesantna, sa pogledom na ostrvce Agios Ioannis koje se nalazi preko puta plaže, na kome je podignuta mala bela crkva sa istim imenom. S obzirom na to da su i ostale plaže odmah u blizini, one takođe imaju pogled na ovo ostrvo.

Plaža nam nije uspela zadržati fokus, pa nastavljamo ka Karavostasisu stajući na putu iznad Poudaki plaže. Ostale dve plaže su u nizu, skoro pa povezane sa prethodnom. Interesantne su i do njih sa prilaznog puta vodi staza. Sve izgledaju vrlo slično, s tim da je sledeća plaža Vitsentzou manja i sastoji se iz dve uvale i pećine na kraju, dok se Latinaki plaža nalazi u uvali koju čini stenoviti sprud.

Ono što mi se neodoljivo dopalo je okruženje vile na proplanku iznad plaže Vardia. Popnete se gore, smestite u ležaljku i poželite da vreme stane…

U Karavostasisu biramo tavernu Kalimnios. Koji minut kasnije ipak shvatamo da nam izbor baš i nije bio sjajan. O tom ću nešto kasnije…

Odmah pored taverne nalazi se pekara, market, suvenarnica, sve u jednom, pa tu kupujemo čokoladnu pitu i još poneke sitnice koje su nam trebale. U istoj radnji smo kupili mapu (znate onu koja baš i ne prikazuje realno stanje na terenu), kao i magnete. Šta god vam zatreba, verujem da će ova mala prodavnica imati…😏

Vraćamo se u naš “hipi” smeštaj i na podestu ispred sobe uživamo u čokoladnoj piti koju smo malopre kupili u Karavostasisu.

Veče naravno provodimo u Hori, šetajući njenim uskim ulicama. Razmišljamo da napravimo šetnju do crkve Panagia koja se nalazi odmah iznad Hore, kako bismo videli gradić pod uličnim osvetljenjem, ali ipak odlučujemo da obilazak ostavimo za sutrašnje jutro, pa produžavamo u kafić koji nam se prethodno veče neodoljivo dopao, da tamo u ukusu odličnog vina sa Sikinosa, sorte Savatos i uz laganu muziku uživamo do polaska na spavanje.

Dan treći…

Poslednji dan za obilazak Folegandrosa. Ostrvo je toliko malo da mi upravo ta činjenica prija, jer sve stižemo bez mnogo muke. Nema dugih vožnji automobilom, do Hore šetamo, ne vozimo, pešačenjem prelazimo razumna rastojanja, a opet ima sadržaja i plaža dovoljno da ceo dan imamo materijala za neko dešavanje. 😀

Odlučujemo da se popnemo do crkve Panagia, najvažnijeg verskog objekta na Folegandrosu. Crkva je posvećena uspenju presvete Bogorodice. Prema legendi 1. maja 1790. godine je 18 brodova alžirskih gusara napalo Folegandros. Stanovnici su se molili Bogorodici, a potom je dunuo jak vetar koji je potopio sve brodove bez preživelih pirata. Od tada se 1. maj slavi kao dan crkve.

Crkva je otvorena samo u večernjim časovima i to od 18-21h. Naravno, očekujte da odavde imate savršen pogled na Horu.

Dok smo se peli ka crkvi, videsmo da vredni meštani farbaju ogradu u belo na prilaznoj stazi. Dakle, one priče da se Kikladi redovno kreče u belo, nisu mit. One su realnost. Istu situaciju, samo je u pitanju bilo krečenje kupole crkve smo zatekli i na Amorgosu.

Silazimo u Horu. Moramo po njoj prošetati i po dnevnoj svetlosti. Počinjemo od šetnje Kastrom, preko Horinih crkvica, pa sve do trgova sa tavernama.

Opet smo na putu za Karavostasis. Krenuli smo ka doku odakle kreću brodovi Stella Express na plažu Katergo. Postoji i put kolima do sela Livadi, pa potom pešačka staza do same plaže. Mi ipak biramo brodić, cena povratne karte je 8 EUR. Vožnja traje okvirno 10-ak minuta, a usput pored smaragdne vode možete videti i pećinu Georgitsi.

Stižemo na Katergo, meni najlepšu plažu Folegandrosa. Sastoji se iz dva dela i boja vode izgleda nestvarno. Prosto vas tera da stalno boravite u njoj. Ubrzo sam pronašla stazu kojom se dolazi na plažu i krenula istom na vrh brda da uhvatim momenat…😏

Vraćamo se u Karavostasis, drugar odlazi u smeštaj da radno odmori, a ja nastavljam ka Agaliju. Tamo mi je ostala plaža Galifos, do koje sam odlučila da odem pešaka preko brda. Plaža Galifos je otvorena za nudiste koji su ovaj poziv ozbiljno shvatili. Malo je reći da sam se onako obučena osećala kao uljez na plaži…😏 Što se tiče same plaže ona je jako simpatična U pitanju je malešna uvalica sa čistom zelenkasto plavom vodom. Ako produžite stazom stižete do plaže Agios Nikolaos. Kako smo na njoj već bili, ja ostajem na Galifosu.

Staza kojom se vraćam je dobro označena i vidljiva, a usput sam naišla i na crkvene kapelice, koje više asociraju na spomenik. Videla sam plažu Fira koja se nalazi u zalivu nasuprot plaži Galifos, kao i malu belu crkvu iznad nje do koje se može popeti.

Ono što mi je ostalo netaknuto, a u blizini je, jeste Folklorni muzej u Ano Meriji. Sa glavnog puta je potrebno skrenuti na zemljani puteljak desno baš kod znaka koji ukazuje na muzej i nakon par metara se nalazi ulaz u ovo staro grčko domaćinstvo. Sačekuje me devojka koja je ujedno i vodič i provodi me kroz sve prostorije gazdinstva. Ono šta mi je ispričala, jeste da je ideja bila da prikažu celo domaćinstvo, ne samo kuću, nego i dvorište, pomoćne prostorije, obor za životinje i vinograd. Prvo smo krenule od prostorije koja je služila za pravljenje i pečenje hleba, a potom i od odvojene prostorije za kuvanje obroka koja sadrži stare krčage, lonce i ostalo propratno autentično posuđe. Zatim smo provirile u vinski podrum, gde se nalazi i presa za masline, kako bi se kao krajnji produkt dobilo ulje. Potom obilazimo vinograd i baštu, pa dolazimo i do bunara, koji se nalazi u sred dvorišta. Penjem se na kamene stepenice da bih videla drvo limuna, koje je opasano kamenim zidom, koji su podizali kako bi limun rađao, zaštićen od jakih vetrova koji na Folegandrosu svakodnevno duvaju. Recimo, za ovaj način uzgajanja limuna nisam prethodno znala, pa mi je informacija bila veoma interesantna. Na kraju obilazimo glavnu kuću, koja podseća na sve one folklorne muzeje koje smo na većini ostalih ostrva već posetili. Sastoji se od starog autentičnog nameštaja i ličnih stvari nekadašnjih vlasnika gazdinstva. Prostorije su izuzetno male za naše današnje standarde. Na kraju obilaska mi nude knjigu sa fotografijama njihovog poznatog slikara, poreklom sa Folegandrosa, kojem se ne mogu setiti imena. Cena obilaska muzeja je: po želji…😀 Dakle, ako budete odlučili da obilazite muzej, a moj topli savet je da to i uradite, ponesite sitan novac.

Veče se spušta i ja polako jezdim ka našem smeštaju. Večeramo u Hori i vraćamo se u apartman da spakujemo stvari za sutrašnji jutarnji polazak na Naxos.

Dok talasi udaraju o trup našeg broda, šaljemo pozdrav najlepšem Folegadrosu…

Od Santorinija do Folegandrosa smo putovali prevoznikom Nel lines, brodom Aqua Spirit. Polazak je planiran za 9h, ali su kasnili 20-ak minuta. Planiran dolazak na Folegandros je u 11h. Cena karata je bila 50 EUR (osoba 9 EUR, auto 32 EUR). Napomenula sam već da smo u pređašnjem planu imali i Sikinos. Razmišljala sam da li produžiti do Sikinosa, pa kasnije u toku dana se transportovati do Folegandrosa, ali nakon provere rasporeda trajekta, shvatila sam da taj dan ne postoji brod na relaciji Sikinos – Folegandros. Ovde svako dalje planiranje direktnog odlaska na Sikinos prestaje, uz nadu da ćemo sa Folegandrosa uspeti uhvatiti jednodnevni izlet na ovo ostrvo. Elem, sreća u putovanju sa Santorinija ka Folegandrosu je bila u tome što je Thirasia bila jedino ostrvo pre Folegandrosa na koje je brod pristajao. Stoga, ovo putovanje i nije bilo mnogo naporno. Gore je bilo u odlasku sa Folegandrosa.

Naš “hipi” smeštaj zvao se Pavlosx2. Našla sam ga preko net-a i cena po noćenju u dvokrevetnoj sobi je bila 40 EUR. Nalazi se na odličnoj lokaciji, na samom ulazu u Horu. Sve vreme kroz putopis sam ga zvala hipi jer on zaista to i jeste. Sam njegov izgled i način na koji su bungalovi građeni umnogome ukazuje na to da se ovde mogu organizovati super dnevna i večernja hipi okupljanja.😏 Sve terase (tačnije podesti ispred soba) su okrenute jedna ka drugoj, a u sredini se nalazi staza kroz bungalove. Iako ja uvek tražim privatnost, meni se ovakvo okruženje veoma dopalo. U periodu kada smo mi boravili bilo je tek nekoliko ljudi u par soba, ali verujem da je ovde u avgustu totalna ludnica. Smeštaj Pavlosx2 je odličan izbor za grupu prijatelja uz žurke do zore. U apartmanu postoji sve neophodno, ali ima i nekih sitnica koje bih ja opravila. Tipa, zatvaranje prozora, potamnelo staklo od ogledala, pokvarenu lampu. Generalno smeštaj je simpatičan, ali jedina stvar koja nije bila korektna je WiFi. U ponudi su naveli da imaju obezbeđen WiFi, a na licu mesta se ispostavilo da ta informacija nije tačna. Više puta za ta tri dana boravka smo im sugerisali da regulišu internet konekciju, ali je sve ostalo samo na pukim obećanjima. Srećom pa smo još sa Sirosa imali free MB na SIM kartici pa nam ovo nije predstavljalo veći problem. Na recepciji jeste bilo neke siromašne WiFi konekcije, ali je najveći problem bio što su bungalovi udaljeni 50-ak metara odatle i nije mi se svaki put nosio laptop do tamo. Smeštaj nema klimu, a ono šta ima je ogroman parking. Ako biste birali ovaj smeštaj gledajte ili da bude u slabijoj sezoni ili da pripadate mlađoj generaciji ili da idete u grupi prijatelja. Ako vas zanima ronjenje, oni imaju i diving club, a i popuste uz rezervisanu sobu. Takođe iznajmljuju i motore. Njihov sajt se nalazi na ovoj adresi.

Folegandros je predivno mali, pa samim tim daje mogućnost da se za kratko vreme i bez mnogo muke zađe u veći deo njegovih kutaka. Putevi su dobri, velikim delom asfaltni, osim puteva na krajnjem severu ka plažama Agios Georgios i Ambeli. S obzirom na to da je ostrvo malo, daje mogućnost za šetnju i istraživanje prirode. Dobra opcija je i iznajmljivanje motora, jer nema mnogo neasfaltiranih puteva. Putokazi su dobri.

Skoro pa sve plaže su dostupne, što putevima (pristup kolima), što morem (pristup čamcem) ili stazama koje su dobro utabane i označene. Kroz putopis ste mogli videti da do Livadaki i Agios NIkolaos plaže voze brodići na svakih sat vremena, kao i do plaže Katergo čiju tablu sa rasporedom vožnje imate na jednoj od gore postavljenih fotografija.😏

U Hori postoji više agencija. Glavna koja ima filijale u Hori na dva mesta (jedna na Pounta trgu) i u Karavostasisu u luci (otvorena pola sata pre polaska brodova) je Diaplous, koja nudi izlete oko ostrva i odlazak do Sikinosa. Nažalost kada smo mi bili na Folegandrosu, za ta tri dana nije bilo moguće isploviti za Sikinos, jer to vetar i talasi koje je pravio nisu dozvoljavali. Svako veče prilikom šetnje po Hori, mi smo sa novom nadom puni entuzijazma, iznova i iznova pitali da li sutra planiraju polazak na Sikinos. Odgovor je svaki put bio isti: njihovi brodovi ne mogu da plove na Sikinos zbog vetra. Ako ne bi bilo vetra, ture za Sikinos su im bile zakazane za utorak i nedelju sa polaskom iz Karavostasisa u 11h, a povratkom u 18h (polazak sa Sikinosa u 16:45h). Putovanje obuhvata stajanje za kupanje na nekoj od plaži Sikinosa, transport od luke do Hore i nazad i ulazak u neku od vinarija na ostrvu. Cena je 22 EUR po osobi.

Tura oko ostrva podrazumeva stajanje na 5 plaža i na njima kratko kupanje. Polazak je u 11h, povratak u 17h, a ture se organizuju ponedeljkom, sredom, petkom i subotom. Dodatno i agencija Sotovento organizuje ture oko ostrva.

Kod Hore postoji jedna benzinska pumpa i to je Jet Oil. Pre nje se nalazi Aniv.

Prodavnice postoje u Hori i Karavostasisu. Spominjala sam već prodavnicu u Karavostasisu gde možete kupiti raznu robu od prehrambene do suvenira. Kada smo kod suvenira, magneti su im relativno skupi, tačnije skuplji u odnosu na druga ostrva. Meni se jedino dopao jedan magnet ručno pravljen i ukrašavan koji je koštao 5 EUR, a kupila sam ga u gore pomenutoj prodavnici. U Hori ima par prodavnica u samom centru mesta.

Zanimljivo je da pored mnoštva taverni postoji i dosta barova i kafića. Svi oni su u kikladskom fazonu i ne zna se koji je lepši od kog. Da je više vremena, svaki bih posetila.

Na Folegandrosu su pretežna klijentela Francuzi, isto kao i na Amorgosu. Stekla sam utisak da njihove agencije nude isključivo putovanja na ostrva koja po izgovoru zvuče baš onako francuski…😏 Nakon Francuza, tu su Italijani, dobro poznati posetioci grčkih ostrva. Ne zaostaju ni državljani skandinavskih zemalja.

Ono što je veoma bitno da znate, jeste da na Folegandrosu uveče vetar počinje jače da duva (tačnije ni ne prestaje, mada je u toku dana za nijansu blaži) i po Hori možete šetati isključivo u nekoj jakni, bez kratkih haljina ili suknji (ovo se odnosi na žensku populaciju, osim ukoliko niste Škotlanđanin i u slobodno vreme nosite kilt😏). U suprotnom ćete se snebivati, spuštati haljinu, ne baš prijateljski “porazgovarati” sa vetrom i na kraju otići do apartmana da se presvučete. To se meni desilo prvo veče u Hori.

Druga stvar koju treba da znate je da su noći na Folegandrosu sveže i da će zimogrožljivi koristiti ćebad za pokrivanje. Ja jesam, verovali ili ne. Pokrivala sam se ćebetom u sred leta na grčkom ostrvu. Tada mi je u potpunosti bilo jasno što nemaju klime u apartmanima i što mi je dvoje ljudi sa Folegandrosa, dok sam slala upite za smeštaj reklo da je kod njih vazduh svež i da klima nije neophodna. A ja mislila… al’ ovi “mažu i lažu”…😀

Još jedna bitna informacija za sve one koje komarci vole da grickaju je da ih je bilo uveče u sobama, iako smo imali mrežice na prozoru i vratima. Moj drugar je ustajao u toku noći i jurio proždrljivce, dok sam se ja povremeno budila zbog vetra koji je fijukao centralnim delom naših hipi bungalova.

Pećina Chryssospilia se nalazi na severoistoku ostrva, nedaleko od Hore. Do nje se može doći jedino čamcem, ali isto tako se do nje mora popeti, jer se nalazi na 10m iznad nivoa mora. Ulazak u pećinu je omogućen samo uz dozvolu opštine i mora postojati organizovan obilazak. Inače pećina još nije u potpunosti istražena.

Ono što smo mi probali i šta vam ja mogu preporučiti je sledeće:

Blagi ručak ili poluručak smo obavili u taverni Papalagi na plaži Agios Nikolaos. Poručili smo grčku salatu, pastu sa svežim povrćem i sarmice od vinove loze punjene pirinčem. Sve ovo nije bilo baš onakvo kakvim smo očekivali. Sarmice za moj ukus nedovoljno kuvane i začinjene, a pasta je predstavljala svežu grčku salatu sa testeninom. Sve u svemu promašaj. Da smo jeli, recimo, ribu ili nešto od morskih plodova, verujem da bismo bili zadovoljni, s obzirom da smo za tu vrstu hrane dobili i preporuku. 😀

Prvo veče smo odabrali tavernu To Spitiko, najviše zbog izolovanosti od ostatka Hore i gužve na njenim trgovima, kao i zbog dovoljnog broja ljudi koji je u tom momentu večerao u taverni. Čak u prvom krugu nismo našli slobodan sto. Tek iz drugog pokušaja smo uhvatili mesto. Večera je bila više nego dobra, a na meniju su bili zečetina sa matsatom (lokalne špagete) i govedina sa krompirom. Dobro vino se podrazumeva. Ono što nam nikako nije odgovaralo je vetar koji je podizao stoljnjake, bacao konzerve sa stola i pravio lokalnim mačkama užinu bacajući ponešto od ostataka hrane na zemlju. Sve u svemu, taverna za preporuku.

Sutradan smo ručali u taverni Kalimnios. Hrana ne baš sjajna. Jedino što je bilo dobro je tsatsiki (što i ne stavljam u red umetnosti 😏). Saganaki ništa posebno, a musaka loša. Odlučila sam da belo vino, ovde zamenim crnim, i pogrešila… Inače, gospođa koja radi u taverni, kao i njen suprug su sve vreme nosili velike naočare za sunce i totalno bezvoljno prilazili gostima. Ona je pokušala da nam ponudi riblji meni, a prestala je da deklamuje tek nakon našeg trećeg pokušaja da joj saopštimo da ne želimo jesti ribu. Danas ne! Kada smo sutradan ponovo prošli pored ove taverne, zatekli smo istu situaciju, samo su sada imali druge sunčane naočare, ili su se možda menjali… ko li će znati…? Možda firma nalaže takav “dress code”…😄

Poslednje veče smo ostavili za tavernu Chic jer sam htela probati jagnjetinu sa suvim šljivama i bademima, a takođe smo hteli sesti unutra zbog vetra koji je sumanuto duvao. Malo smo sačekali da se oslobodi mesto, a nakon toga uživali u odličnoj hrani i vinu. Doduše neko i u Fix-u.😏

Probajte obavezno njihov lokalni proizvod Pasteli koji se pravi od meda i susama, uglavnom za vreme proslava ili Uskrsa. Takođe, nemojte zaobići pitu od čokolade, koja predstavlja šećerni udar, ali je zanimljivog ukusa.

U Hori preko puta taverne To Spitiko se nalazi pekara i ovde možete kupiti karpuzopitu – pitu od lubenice. Nju takođe možete naći u još jednoj radnji/kafani na centralnom trgu i mislim da joj je ime Stratos.

Giros smo probali na centralnom trgu u taverni Ouzerie Folegandros i bili smo zadovoljni. U ovoj taverni postoji veliki izbor različitih jela, svih mogućih kombinacija. Jelovnik je takođe velik i šaren i kada uzmete isti da odaberete jelo, zateknete se u čudu i treba vam vremena da sve to iščitate i zamislite u svojoj glavi, pa da odlučite…

Na kraju ovog izlaganja o Folegandrosu mogu vam samo reći da je ostrvo jedinstveno i potpuno božanstveno. Ja ne bih rekla da sam doživela neko prosvetljenje, ali ono što svakako jeste tačno je da te ostrvo prosto vuče da se ponovo vratiš na njegove plaže, da uživaš u šetnji Horom, da istražuješ njegov kamenjar, da pronalaziš njegove skrivene crkvice, da upijaš taj mir koji ono nesebično pruža. Na Folegandrosu se sa lakoćom može živeti bez osvrta na svakodnevnicu koja sve nas prati. Kao što sam svojevremeno rekla za Kitiru da je ona ostrvo za isključenje od stvarnosti, za Folegandros kažem da je Kitira u malom. Ko razume – shvatiće…😀

Iz serijala Kikladsko leto:

Priča o ostrvu Siros
Priča o ostrvu Milos
Priča o ostrvu Kimolos
Priča o ostrvu Santorini
Priča o ostrvu Naxos
Priča o ostrvu Amorgos