La Serenissima – grad na vodi
Prvi odlazak u Veneciju desio se sredinom decembra meseca 2011. godine. Vreme je bilo tmurno, oblaci su se nadvili nad gradom. Kiša je povremeno padala, nekada u vidu pljuska, a nekada samo po par kapi. Ljudi na ulicama nije bilo mnogo. Sve to, ipak nije umanjilo oduševljenje ovom jadranskom lepoticom.
Zbog manjka vremena dlučile smo da ne idemo sa grupom i vodičem, već smo samostalno uz kartu i podeblji priručnik krenule u obilazak Venecije… 😏
 |
| San Giorgio Maggiore |
 |
| Rio del la Pieta |
Prva građevina na koju nailazimo je crkva La Pieta.
Sledeći kanal je Rio Di Sen Lorenzo sa pogledom na crkvu San Giorgio dei Greci.
Pa nailazimo na Most uzdaha.
Stižemo na trg Svetog Marka i penjemo se na Campanillu. Pogled je fenomenalan. Nismo čekali na lift, jer gužve nije bilo, a cena je 8 EUR.
Ovde smo se kratko zadržale, a kada smo ponovo „sišle na zemlju“, obiđosmo i baziliku San Marco. Ono što je zanimljivo jeste da je sadašnja crkva treća bazilika po redu koja je podignuta na ovom mestu. Prva kapelica se počela graditi 829. godine u čast Svetom Marku čije su mošti venecijanski trgovci uspeli prokrijumčariti 828. godine iz Aleksandrije, sakrivši ih u bačvu sa usoljenim svinjskim mesom. Ovaj čin je prikazan na mozaicima koji se nalaze na ulasku u baziliku. Od tada su podignute još dve crkve, od kojih je poslednja nadograđivana i proširena kako bi dobila današnji izgled. Svoju raskoš crkva duguje bogatim trgovcima i političarima, jer je u tadašnje vreme darivanje bazilika bilo stvar prestiža. Crkva je tada nazvana i Chiesa d’oro ili Zlatna crkva.
Ako se želite popeti na terasu crkve gde se nalaze replike 4 konja koja su preneta iz Konstantinopolja, moraćete da izdvojite 5 EUR. Mi nismo. I Campanilla je bila sasvim dovoljna. 😏
Na trgu pre ulaska u mrežu uličica Mercerie, nalazi se astronomski sat, a ako obratite pažnju na vrh zgrade iznad sata, videćete skulpture dva čoveka koja udaraju u zvono.
Sa trga Sv. Marka zalazimo u staru oblast Castelo. Ređaju se ovakve slike…
 |
| Rio di Palazzo |
 |
| Rio di San Servolo |
 |
| Rio di Santa Maria Formosa |
I stižemo do crkve Santa Maria Formosa.
Nastavljamo uskim uličicama, živopisnim trgovima, prelazeći zanimljivim mostovima ka bazilici San Giovanni e Paolo.
Stižemo na istoimeni trg, gde se nalazi ova fascinantna građevina. Samo odjednom se ispred vas pojavljuje ogromna bazilika, pa se odmah zapitate koliko još ovakvih iznenađenja krije prelepa Venecija.
Nastavljamo ka crkvi Miracoli, koja na mene ostavlja jak utisak… nalazi se između dva kanala Rio de la Panada i Rio di Miracoli. Sagrađena je između 1481. i 1489. godine od strane Pietra Lombarda. Naziva se još i mermerna crkva i predstavlja jedan od najboljih primera renesansne arhitekture u Veneciji. U njoj se nalazi čudotvorna ikona Bogorodice, po kojoj je i dobila ime.
Polako počinje da se smrkava, a mi se krećemo ka Grand kanalu, Strada Nouvi i mostu Rialto. Iz Strada Nouve izlazimo na Grand kanal kod Zlatne kuće.
Ogladnele smo, te pronalazimo restoran sa brzom hranom i šarenolikim sendvičima kojih ima na svakom koraku u Veneciji. Odlučujemo da odmorimo, sedajući u jedan od mnogobrojnih restorana. Uz sendvič platile smo i „sedenje za stolom“… nekoliko eura, ali nek se zna… 😏 Plan bi možda bio i drugačiji da nije konstantno padala kiša i da smo bile malo odmornije.
S obzirom na to da nemamo mnogo vremena za zadržavanje, nastavljamo ka Rialtu. Stižemo do kamenog mosta, mesta gde su se između trgovaca širom sveta obavljale brojne razmene različitih dobara, a ponajviše začina. Rialto je vekovima bio jedini način da se pređe Grand kanal, izuzimajući gondole, dok nisu napravljena i ostala tri mosta preko njega.
Na kamenom mostu se nalaze razne radnje i suvenarnice koje se u večernjim satima zatvaraju pa je gužva manja. Na Rialtu uvek vrvi od ljudi, jer se čeka u red za slikanje Grand kanala.
Polako prelazimo Rialto i stupamo u oblast San Polo. Prvi na redu je trg San Giacomo, jedan od omiljenih mi. Kod mene izaziva isti osećaj oduševljenja kao i crkva Miracoli. Izabrala sam svoje favorite. Možda nisu najlepši, ali ono što je svakako bitnije je osećaj koji se javi, kada se nađete u blizini odabranih građevina. 😀
Na trgu se nalazi i najstarija crkva u gradu, koja je osnovana pre skoro 16 vekova, a ime joj je crkva San Giacomo di Rialto. Ovde pravimo pauzu i štitimo se od kiše koja ne prestaje da nas prati. Trgom se širi miris kuvanog vina, ali mi ipak odlučujemo da probamo Spritz.
Stižemo do trga Aponal. Već se uveliko spustio mrak nad Venecijom…
Nažalost bazilku Santa Maria Gloriosa dei Frari obilazimo u potpunom mraku. Ono što je zanimljivo za ovu baziliku je da glavni oltar krasi Ticijanova slika – Uspeće Bogorodice iz 1518. godine, a bočnu lađu njegova Madona Pesaro. U njoj se mogu videti remek dela Đovanija Belinija, Vivarinija i Donatela. Gradnja crkve je počela 1340. godine, a završila se sto godina kasnije. Ticijan je sahranjen u ovoj bazilici i njegov grob se nalazi u južnom krilu crkve. Otvorena je od ponedeljka do subote od 09:00 do 18:00 h i nedeljom od 13:00 do 18:00 h. Zatvorena je tokom službi. Ulaz se naplaćuje 2,5 EUR.
U blizini se nalazi i škola San Roco. Za ukrašavanje škole je bio zadužen Tintoreto. Njegovi radovi su postavljeni po hronološkom redu koji se može pratiti od početka na drugom spratu u sali del Albergo. Otvorena je svakog dana od 10:00 do 16:00 h. Ulaz je 5 EUR.
Nailazimo na Rio de San Barnaba i istoimenu crkvu. Stižemo na most Academia i ovako noću izgleda Grand kanal.
A ovako Santa Maria della Salute.
U povratku u jednoj od uskih uličica nailazimo na galeriju i ovu sliku, koja upravo oslikava Veneciju po kiši. Hoću reći da i Venecija izgleda isto ovako živopisno, padala kiša ili ne i ništa ne može pokvariti taj duh i lepotu grada…
Šetamo ponovo ka trgu Svetog Marka i ispred jedne građevine ugledasmo plakat – najavu za poslednji zajednički nastup orkestra, kome nisam zapamtila ime. Virnuli smo unutra i videli da se članovi marljivo spremaju, kako bi opravdali ukazano poverenje. A bili su kasni večernji sati… 😀
Prolazimo trg San Stefan gde se nalazi i statua Niccola Tommasea.
Vraćamo se ponovo na trg Svetog Marka, početnu tačku odakle smo krenuli u obilazak. On je pred Novu godinu bio neobično ukrašen i sve je sijalo kao u Monte Carlu…
Karneval u Veneciji 2012. godine održao se od 4. do 21. februara. Kako smo trodnevni izlet imali u planu da realizujemo preko agencije, prvobitno je bio odabran termin 10.02. Međutim, taj polazak bio je otkazan zbog vremenskih neprilika širom Evrope, pa je cela tura prebačena na sledeći termin. Iz Beograda smo krenuli u petak 17.02. u 18:30h i u Veneciju smo doputovali sutradan u 10:30h. Planirano je da se u gradu na vodi ostane do 18h, pa potom krene u Lido de Jesolo gde smo imali uplaćeno noćenje. Sutradan smo ponovo imali polazak za Veneciju, a pri povratku za Beograd planiran je i šoping u Palmanovi. Budući da sam već posetila Veneciju, godinu dana ranije, odlučila sam da malo promenim maršrutu, posetivši i Padovu.
Dan prvi, subota 18. februar 2012. godine
Naše agencije preferiraju da u Veneciju uplove brodom. Dok lagano plovimo lagunom, vodič nam predočava nazive građevina i ostrva pored kojih prolazimo. Takođe nas upoznaje sa činjenicom da Venecija iz godine u godinu tone ili preciznije nivo mora se povećava, pa je stoga napravljen sistem brana, koji bi do 2014. godine po planu, trebao biti završen i koji bi omogućio da se Venecijanska laguna odvoji od Jadranskog mora, te spreči dotok „nepoželjne“ vode. Usled plime, ukoliko nivo vode pređe 110 cm, planirano je da se sva tri ulaza u Veneciju zatvore sa 78 podvodnih brana. Još zanimljivih detalja koje smo čuli, vezani su za signalizaciju i morske saobraćajnice na prilazu Veneciji. Naime, usled silnih naslaga materijala na dnu lagune, nije omogućeno kretanje bilo kojim pravcem, već je drvenim balvanima jasno obeležen put, a raskrsnica je prikazana sa tri balvana koja se ukrštaju gde se na vrhu nalazi produženi deo, takođe u vidu debla. Nekolicinu zanimljivih podataka, kao što su istorijat grada, kako je isti nastao, ko su bili prvi stanovnici, podatke o ostrvima koja ga okružuju, čuli smo dok smo polako uplovljavali u Veneciju.
Odlučili smo da, kao i prvi put, ne pratimo grupu koja je razgledala grad u pratnji vodiča. Prikupila sam sve neophodne informacije, koje su mi bile potrebne za upoznavanje grada i napravila mini vodič.
Kročili smo na tlo La Serenissime, Rivu Degli Schiavoni, par metara pre hotela Gabrielli, iskrcavši se iz brodića koji je krenuo iz mesta Punta Sabioni. Naziv rive bi u prevodu značio Obala robova i predstavlja staru obalu četvrti Kastelo. Uz samu obalu se nalazi mnoštvo pristaništa, stanica za vaporeta i gondole za iznajmljivanje. Sve vrvi od ljudi. Većina je maskirana bar ponekim detaljom. Uglavnom samo maskom koja prekriva deo lica oko očiju. Gužva je velika pa je i zaustavljanje zbog fotografisanja i hvatanje lepih kadrova bilo otežano, ali svakako da Venecija i mimo toga ostavlja bez daha.
Prvi kanal na koji nailazimo je Rio del la Pieta, pored istoimene crkve.
Nastavljamo ka trgu Svetog Marka i nailazimo na kanal Rio Di Sen Lorenzo odakle se pruža pogled na crkvu San Giorgio dei Greci.
Probijamo se kroz masu i stižemo na Slamnati most (Ponte dela Paglia), gde se čeka red kako bi se uslikao čuveni Most uzdaha… Zanimljivo je i da postoje dve kopije Mosta Uzdaha i to obe u Engleskoj. Jedna se nalazi u Oksfordu, a druga u drugom slavnom univerzitetskom gradu – Kembridžu.
Bacih pogled na suprotnu stranu, ka ostrvu San Giorgio Maggiore, gde videh dva gospodina kako naslonjeni stoje uz uličnu svetiljku i poziraju prolaznicima, pa odlučih da i ja iskoristim priliku i napravim foto.
Stižemo do centralnog trga, gde na svakom koraku srećemo prerušene ljude. Svuda se oseća duh srednjovekovne Venecije. Ispred Campanille je velika gužva i čeka se ulazak u toranj.
Sa druge strane se nalazi Duždeva palata. Cena ulaznice je 12 EUR, a uključuje i posetu zatvoru Pjombi, muzeju Correr, Archeologico Nazionale i Sale Monumentali della Biblioteca Nazionale Marciana. Ovo sve nije bilo izvodljivo obići, jer su za vreme karnevala ogromne gužve.
Prolazimo pored bazilike, kao i astronomskog sata, ali odlučujemo da se ne zadržavamo na glavnom trgu, jer je gužva velika.
Plan obilaska nam je sledeći: koliko je moguće brže, zaobići trg Svetog Marka, krećući se spletom uličica ka trgu San Angelo. Ja nisam znala da i Venecija ima krivi toranj. Eto saznah i nešto novo. U pitanju je toranj De San Maurizzio na trgu San Angelo. Možda na fotografiji ne izgleda da je kriv, ali uživo verujte jeste… 😏
Nastavljamo ka trgu Sveti Stefan. Uskoro dolazimo na most Accademia. Odatle se pruža pogled na velelepno zdanje, crkvu Santa Maria della Salute i Canal Grande, glavnu saobraćajnicu Venecije.
Prvo odredište i jeste pomenuta crkva, a na putu do nje nailazimo na crkvu San Vio.
Ubrzo prolazimo pored muzeja Peggy Guggenheim. Ona je sakupila svoju kolekciju moderne umetnosti između 1938. i 1947. godine, a Palatu Venier dei Leoni je kupila 1948. godine gde je kolekcija i ostala nakon njene smrti 1979. godine. Muzej je otvoren svakog dana osim utorka od 10:00 do 18:00 časova. Adresa: Palazzo Venier dei Leoni, 701 Dorsoduro. Ulaznica je 10 EUR.
I stižemo do crkve Santa Maria della Salute. Ulaz je slobodan.
Izgradnja je započeta početkom 30-ih godina XVII veka i trajala je 50 godina. Senat se obavezao da sagradi crkvu zbog zahvalnosti usled prestanaka epidemije kuge, a u čast Devici Mariji. Na takmičenju za idejno rešenje, pobedio je Baldassare Longhena, po čijem nacrtu je crkva i građena. Mahom se za njenu gradnju koristio istarski kamen. Salute je osveštana 1681. godinu dana pre smrti arhitekte. Radovi su u potpunosti završeni pet godina kasnije, 1687. godine. U crkvi se nalazi Tintoretovo veliko delo “Svadba u Kani Galilejskoj”, koja je zanimljiva i po tome što je autor na slici uradio autoportret.
Plan je da izađemo na šetalište Fondamenta delle Zattere, koje se nalazi sa suprotne strane u odnosu na Salute. Sa doka se vidi susedno ostrvo, mahom predviđeno za stanovanje i crkvu Del Santissimo Redentore.
Sledeći kanal na koji nailazimo je Rio della Fornasa.
Dolazimo do crkve Santa Maria dei Gesuati, ispred koje se nalazi simpatičan kafe. Ulični muzičari upotpunjuju sliku, dan je sunčan i ljudi uživaju ispijajući kafu u bašti ispred kafea, na malom trgu pored crkve…
Nastavljamo put ka trgu San Barnaba i prelazimo kanal Rio Malpaga.
Sama crkva San Barnaba se ne ističe posebnom lepotom, u odnosu na mnogobrojne druge građevine koje je okružuju i koje se nalaze na tlu Venecije.
Odlučujemo da napravimo pauzu u slatkom kafeu koji gleda na plutajuću pijacu i Rio di San Barnaba. Prošli put sam u Veneciji probala njihova nacionalna pića Bellini i Spritz (koji se pravi od proseka i kamparija), a ovaj put sam se odlučila za Spritz Aperol, koji je malo slađi od prethodnog, ali podjednako dobar. Bellini mi se nije dopao, ali nije na odmet probati, ipak je ovo piće osmišljeno u Harry’s bar-u u samom srcu Venecije… 😏
Interesantno je da ukoliko u kafiću stojite za šankom, neće vam naplatiti procenat za boravak u istom… Inače ukoliko sednete, obavezno naplaćuju „taksu“ od 1,5 EUR, 2 EUR ili više po piću. Zato, moj savet je, ukoliko ste u prolazu, popijte nešto „s nogu“, jer iako suma nije velika, ne osećam se lepo kad vređaju inteligenciju…
Kada smo izašli iz kafea, nabasali smo na jedan jako zanimljiv i nebrojeno puta slikan detalj… „plutajuću pijacu“… 😏
Nastavljajući obilazak stižemo do tzv. Studentskog trga ili Campo San Margherita.
U međuvremenu odlučujemo da krenemo za Padovu, s obzirom na to da smo obišli i videli veći deo planiran za to prepodne. Krećemo ka železničkoj stanici Santa Lucia. Usput prolazimo kroz šareniš Venecije…
Stižemo do mosta – Ponte Scalzi, jednog od 4 koja se pružaju preko Grand kanala.
Na mostu je velika gužva, kao i na samoj železničkoj stanici. Međutim, svi polasci i dolasci savršeno funkcionišu. Naš voz za Padovu je kretao za par minuta, taman toliko da nam ljubazna gospođa pomogne pri kupovini karte na automatu i da trčećim korakom uletimo u voz. Cena u jednom pravcu za II klasu je bila 3,5 EUR i dužina putovanja 50 min. Taman dovoljno da se smestimo i odmorimo za obilazak studentskog grada…
Predveče stižemo ponovo u Veneciju. Krećemo preko Jevrejske četvrti, ka trgu Svetog Marka. Prvo nailazimo na trg Campo San Geremia sa crkvom Di San Geremia.
Šetamo dalje i dolazimo do mosta Ponte delle Guglie koji se nastavlja na široko šetalište Rio Terra S. Leonardo, a ono na Rio Terra della Maddalena.
Ovde je velika gužva, ima mnoštvo radnji sa suvenirima, radnji sa brzom hranom, pitama, sendvičima, picama, kao i restorana i kafića. Ova ulica se nastavlja na Strada Novu. Detalj koji nisam spomenula jeste da smo mi odlučili da se vratimo pretposlednjim brodom do Punta Sabioni, mimo agencije i oraganizovanog odlaska. Sa italijanskog sajta (http://www.atvo.it i http://www.atvo.it) sam skinula red vožnje. Najviše nam je odgovarao polazak iz Venecije u 21:10h. S obzirom na to da smo pravili pauzu kako bi popili kafu i usput pojeli pokoji sendvič, nismo dobro proračunali koliko će nam vremena trebati do Rive degli Schiavoni, zbog gužve, pa smo morali malo i da trčimo Venecijom… 😁 Što se tiče atmosfere na ulicama, ona je fantastična. Preko dana uglavnom šetaju „ozbiljno“ maskirani ljudi 😏 (ovo ozbiljni se odnosi na organizovanu garderobu, maske, koje izgledaju profesionalno), a uveče možete videti i mlađe i starije koji šetaju maskirani u sopstvenoj režiji. E tada počinje žurka na ulicama Venecije. Meni je ova atmosfera bila sjajna, puna pozitivnih vibracija, ljudi koji na mostovima plešu i prave zabavu. Šteta što smo morali da se vraćamo u Lido i što smo bili ograničeni vremenom polaska poslednjeg broda.
Nakon maratona, ulećemo na brod, koji plovi oko 35 min, cena je 6,5 EUR, a kreće sa jednog od pristaništa na Rivi degli Schiavoni. Bus iz Punta Sabioni ka Lidu kreće 10 min nakon dolaska broda u luku. Autobuska stanica i pristanište su udaljeni nekoliko desetina metara, tačnije minut do dva hoda. Karte smo kupili pre ulaska u autobus u kućici na stanici i karta je koštala 3,5 EUR. Vreme putovanja do Lida je bilo otprilike 10-15 min, iako je u redu vožnje pisalo da putuje 25 min. Sa stanice Piazza Nember u Lidu (vodič nas je uputio da tu siđemo) smo imali još km peške do hotela La Fenice & Siesta. Sam hotel se nalazi 30 m od plaže, pa smo slobodno vreme do polaska u Veneciju, sutradan nakon doručka iskoristili da prošetamo do plaže.
Ovako je ona izgledala jednog februarskog jutra…
Kada smo se svi smestili u bus, krećemo ponovo u Veneciju. Ovaj put skrećemo pored crkve La Pieta da prošetamo i kroz taj deo.
Uzimamo mapu u ruke, jer je potrebno da pronađemo ulicu Rio terra dei biri, jer se tu nalazi muzej posvećen strip junaku Corto Maltese-u. Nailazimo na trg Campo San Lorentzo.
Sledeća stanica je trg Campo San Giovanni’s Paolo sa bazilikom San Giovanni e Paolo i školom San Marko.
Ova bazilika se takmiči sa crkvom Frari po lepoti. Škola San Marko je jedna od najstarijih u Veneciji i osnovana je 1261. godine u crkvi Santa Groce, koja je kasnije uništena. Škola je zbog potrebe više prostora prebačena odmah do crkve San Giovanni. 31. marta 1485. godine u školi je izbio požar. Obnovljena je odmah 1488. godine. Predvorje počinje sa 10 korintskih stubova koji su na postoljima ukrašeni elegantnim pločicama. U njoj se nalaze i dela Tintoreta. Danas ona predstavlja civilnu bolnicu.
Na trgu se nalazi ogromna skulptura Bartolomeo Colleoni, koja je delo Verokia.
Nastavljamo dalje… i u prolazu nailazimo na Rio Tera dei Biri o del Parsemolo.
U blizini je i crkva Miracoli. Ne znam zašto, ali na mene je ova crkva ostvaila snažan utisak. Nije velika, ali me očara svaki put kada je vidim.
Sledeći trg na koji nas put vodi je Campo Santa Maria Nova. Ovde se drugar i ja odvajamo. On odlazi da poseti muzej – kuću posvećenu Corto Maltese-u, a ja nastavljam da lutam okolnim ulicama i trgovima ka Rialtu.
A evo i par fotografija iz muzeja Corto Maltese.
Stižemo do Rialta. Dobro poznat most. Gužva je ogromna, kako oko mosta, tako i na samom mostu. Naravno svi se slikaju, kupuju suvenire (unutar mosta se nalaze radnje) ili večeraju u nekom od restorana pored Grand kanala.
Još jedna zanimljiva maska… koja se smestila na zidiću mosta Rialto…
Odmah nakon mosta kada se pređe na suprotnu stranu u oblast San Polo se nalazi trg S. Giacomo di Rialto. Ovde sve neodoljivo miriše na kuvano vino, upravo zato što se isto prodaje na štandovima u glavnoj šetačkoj zoni Ruga D. Orefici. Napravili smo mali predah gledajući povorku veselih ljudi, kako krstari ulicama Venecije pijuckajući kuvano vino.
Vreme je da se vraćamo ka brodu, jer je u 15h zakazan povratak u Punto Sabioni i polazak za Palmanovu – outlet tržni centar.
I tako korak po korak stižemo ponovo na trg Svetog Marka. Ovde smo napravili krug, čisto da ovekovečimo čuveni kafe Florian.
I fotografisali još malo učesnike karnevala…
Na Rivi degli Schiavoni smo u jednom kafeu popili kafu s nogu, pre polaska i zatim se polako ukrcali na brod, pa pozdravili sa Venecijom do nekog sledećeg puta…
