Emona na Ljubljanici
Krenuli smo u Istanbul, a završili u Ljubljani!
Do poslednjeg momenta plan je bio da putujemo u Tursku. Međutim, smišljajući rutu, najednom mi sinu da uz Istanbul moramo neizostavno obići i Kapadokiju, koja mi se nikako nije uklapala uz „februarsku idilu“, pa brzinski promenismo plan i uputismo se ka Sloveniji.
Odmah ću vam reći da smo tamo apsolutno suludo ostali opčinjeni i oduševljeni prirodom (pa čak i sada, tokom zimskih meseci), uređenošću, čistoćom, organizovanošću, vazduhom, kulturom, ljubaznošću, hotelom, ma apsolutno svim. Osim cenama.
Prešavši granicu ostali smo zatečeni uređenošću apsolutno svega što smo pogledali. Od kvaliteta i sređenosti auto-puta, poljana pokošenih pod konac, pa čak i u zimskim uslovima, oznaka sa znamenitostima koje vredi obići i kojima se Slovenija diči, preko čistih gradova, bez ijednog bačenog papira, flaša, pa čak ni opuška od cigarete, do potpuno očaravajuće održavane filmske prirode, čistih reka, raščišćenih od snega puteva i staza u nedođiji, a nadasve svežeg nezagađenog vazduha.
Slovenci, šta bih vam rekla, osim da ste obrnuli igricu i da ste daleko nekoliko galaktičkih godina od nas. I da, obećavam, vratićemo se što pre da uživamo u lepotama koje vaša zemlja nesebično nudi.
Šetnju počnite od Kongresnog trga
Nakon prvobitnog kulturološkog šoka (u pozitivnom smislu), stigli smo u centar Ljubljane. Odabrali smo smeštaj u uHotelu, ali smo putujući ogladneli, pa je pao dogovor da pre odlaska u hotel prvo pronađemo neki restoran u kome ćemo namiriti stomake. Obeležila sam restorane koji imaju dobru ocenu na google-u i od svih izdvojio se restoran Julija. Locirali smo najbliži mogući parking i mapa je pokazivala da se spustimo u garažu ispod Kongresnog trga.
Stepenicama smo se popeli na veliki prostran trg, pa nabasali na zgradu Univerziteta u Ljubljani, koji važi za jedan od 500 najboljih univerziteta sveta. Odmah pored ugledali smo Slovenačku filharmoniju, a malo dalje odatle i interesantnu Uršulinsku crkvu Svete Trojice u kojoj se nalazi Slovenački školski muzej. Ako vas zanima još neki muzej možete posetiti Muzej iluzija, koji se takođe nalazi na ovom trgu. Mi nismo, em smo bili gladni, em smo muzej sa istom tematikom posetili par puta u Beogradu, gradu u kome živimo.
Ubrzo smo sa Kongresnog trga izašli na reku Ljubljanicu. Jedno izletničko plovilo kretalo se ka Čevljarskom mostu. A upravo ka njemu, kretali smo se i mi, kako bismo prešli reku i stigli do Julije.
Korisna informacija:
- Parking se u celoj Sloveniji naplaćuje apsolutno svuda i nije nimalo povoljan. Štaviše, prilično je skup.
- U garaži Kongresni trg (slovenački parkirna hiša Kongresni trg) cena za 1h parkiranja tokom prva 3 sata je 1,50 EUR, dok je cena 1h parkinga nakon 3 sata 2,40 EUR. Noćni sat je 1,80 EUR, dok je prvih 15 minuta besplatno.
- Složićete se poprilično skupo.
- Parking se plaća na parkomatu i moguće je izvršiti plaćanje karticom.
Među starim zgradama, na kaldrmastom šetalištu, pronađite restoran Julija
Restoran Julija nalazi se na glavnom šetalištu i tokom dana sa pogodnim vremenskim uslovima, osoblje stolove iznese na kaldrmu. Ovog puta, iako je vreme bilo prijatno, ali ne dovoljno da bi otvorili sezonu, stolovi su bili postavljeni unutra. Na vratima nas je sačekao konobar koji nam je pokazao sto za dvoje gde bismo mogli ručati. Primetila sam da je restoran pun sitnih detalja u rustik i vintaž fazonu. Ambijent mi se baš dopao. Zadnja prostorija mi je delovala najprijatnije, ali su svi stolovi bili zauzeti.
Ranije sam slušala o predrasudama koje kažu da su Slovenci hladni i ne baš ljubazni. Moram vam reći da su ovo samo prazne priče. Apsolutno svi sa kojima smo razgovarali, bili su ekstremno ljubazni, druželjubivi i od pomoći. Uključujući i konobara u restoranu Julija. Meni im je zanimljiv, a mi smo se odlučili za piletinu u pesto sosu sa pekarskim krompirima i sezonskom salatom. Prilog ne potpada pod glavno jelo i dodatno se plaća. Sve smo zalili odličnim crvenim vinom sorte Merlot. A na kraju dobili i račun čiji je ceh iznosio ravno 50 EUR. Ako ništa drugo, bar je klopa bila odlična, toliko da vam zaista od srca preporučujem ovaj restoran.
Dakle, spremite se na skupoću apsolutno svega i svuda, počevši od parkinga, preko ulaznica za muzeje i lokalitete, pa do hrane.
Prošetajte do Mestnog trga i divite se Gradskoj kući i Robovoj fontani
Ulica Stari trg u kojoj se nalazi restoran Julija, nastavlja se na Mestni trg, jedan od glavnih trgova u gradu. Njime dominira Gradska kuća koju Slovenci zovu Mestna hiša, a ispred nje stoji i replika Robove fontane, koja oslikava tri kranjske reke Ljubljanicu, Krku i Savu, dok se originalna fontana danas nalazi u Narodnoj galeriji. Iznenadili su me tišina i mir na trgu. Iako je bilo kasno popodne, ljudi je bilo vrlo malo.
Ljubljanska katedrala Svetog Nikolaja je vidljiva i sa reke i sa Mestnog trga
Prošli smo pored nekolicine radnji, suvenirnica i restorana, pa ubrzo došli do Ćiril Metodovog trga i gradske katedrale Svetog Nikolaja posvećene zaštitniku moreplovaca i ribara, sagrađene na samom početku XVIII veka. Pažnju su mi privukla bočna gvozdena vrata na kojima su bile izlivene glave šest ljubljanskih biskupa, a koje je uradio vajar Mirsad Begić.
Odmah pored katedrale nalazi se barokna biblioteka, mesto koje sam žarko želela da vidim. Još od kako sam u Beču obišla Nacionalnu biblioteku, maštam da ponovim obilazak takvog nekog sličnog bogatstva. Biblioteka je jedna od atrakcija koja je na mene ostavila najjači utisak upoređujući je sa mnogim atrakcijama koje sam na raznim destinacijama videla.
Međutim, jedini problem bio je u tome što se za obilazak mora i najaviti. Nije moguć slobodan ulaz. Tog dana kada smo doputovali u Ljubljanu, nisam još uvek sve utanačila i organizovala povodom lokacija koje ćemo obići, pa samim tim poseta biblioteci je bila planirana za neki naredni dan. Ali, kao što to uglavnom biva, ne ide baš uvek sve kao po loju, pa ni naš obilazak biblioteke.
Dodatna informacija:
- Radno vreme kada je katedrala otvorena za turiste je radnim danima od 11-18h, osim utorkom kada je otvorena od 14-18h.
- Subotom je možete posetiti u periodu od 11-15:45h i od 16:45-18h.
- Nedeljom je moguće obići katedralu od 13:30-15:30 i od 16:45-18:15h.
U Hoferu kupite SIM karticu za internet
Izbili smo na otvorenu gradsku tržnicu. Ljudi su pakovali svoju robu i spremali su se da pođu svojim domovima. Šokirala sam se čistoćom oko tezgi. Niti jedan jedini papir nije se nalazio na podu. Sve je bilo čisto, kao da ceo dan niko nije tuda kročio. Nemo sam stajala pred ovim prizorom, pa sam se okrenula ka gosn turisti, te poluglasno i dalje zblanuta izgovorila: „Ja u ovo ne verujem. Svaka čast Slovenijo.“
Prošli smo pored Turističkog info centra, a iza nas je ostalo Lutkarsko pozorište i uspinjača ka Ljubljanskom gradu. Cilj nam je bio Hofer, koji se nalazi odmah preko puta Zmajskog mosta, a u koji nas je uputio ljubazni konobar iz restorana Julija. Sigurno vas zanima razlog što baš u Hofer? E pa ovako.
Kada smo krenuli iz Srbije, aktivirali smo Telekomov roaming paket od 1GB za prenos podataka, koji smo do tada potrošili već do pola. Trebala nam je kartica za internet. Konobar nas je savetovao da je za naše potrebe najbolje da kupimo SIM karticu i paket koji nam odgovara, upravo u Hoferu. Za one koji ne znaju Hofer je lanac prodavnica nemačkog Aldija.
Na samoj kasi stoji veliki broj SIM kartica po ceni od 1,99 EUR sa pretplatničkim brojem po izboru. Dodatno kupujete bonus u iznosu kojim želite da dopunite na karticu. Paket koji je nama odgovarao jeste 60GB interneta u Sloveniji, kao i besplatni razgovori i SMS. Koštao je 10 EUR.
Na kasi smo pitali radnika kako dalje da upravljamo sa SIM karticom i on nam je dao uputstvo da aktiviramo SIM, unesemo kod sa slipa, kako bismo dopunili SIM sa 10 EUR, pa potom pošaljemo SMS da aktiviramo paket HOT Maxi. I mogu vam reći da je sve savršeno funkcionisalo, kao i jedno veliko hvala konobaru za odličan savet.
Pređite preko Ljubljanice Zmajskim mostom
Čim smo izašli iz Hofera, spustili smo se do reke i divili koloritu starih kuća na suprotnoj strani obale. Približili smo se Zmajskom mostu, na čijim stubovima stoje figure četiri bakrena zmaja. Podignut je davne 1901. godine i bio je prvi most armiranobetonske konstrukcije u Ljubljani. Verovatno vas zanima otkud zmajevi na mostu? Prvobitna ideja je bila da na stubovima stoje krilati lavovi, međutim, zmaj Ljuba je postao simbol Ljubljane zahvaljujući legendi po kojoj je Jason pobedio „neman“ koja je zauzela posed nad Ljubljanom, pa je samim tim i simbol Ljubljane morao završiti negde i eto ga na Zmajskom mostu.
Sa Petkovškovog nabrežja se divite Plečnikovoj Centralnoj tržnici i odaberite restoran u kome ćete odmoriti
Drugom stranom obale Ljubljanice krenuli smo ka Prešernovom trgu. Pogled nam je sve vreme bio usmeren na prečistu reku (daaa u samom centru grada), refleksiju koju je pravila grandiozna Plečnikova Centralna tržnica i gradsku katedralu. Sa ove strane reke na Petkovškovom nabrežju stacionirani su mnogobrojni kafići i restorani u kojima je prilično živo i predveče. Mladi sede na obali reke, pričaju, druže se i uživaju na čistom vazduhu.
Ispod Mesarskog mosta okovanog ljubavnim katancima polaze izletnički brodići koji plove Ljubljanicom
Vrlo brzo nailazimo na još jedan most novije gradnje, ne baš privlačnog naziva Mesarski, koji je već gotovo ceo prekriven raznobojnim ljubavnim katancima. Za jedan pešački most, prilično je širok, što je pružilo mogućnost da se na njemu postave čak tri skulpture i to Adama i Eve, Satira i Prometeja. Ispod mosta nalazi se polazna stanica za turističke brodiće koji plove Ljubljanicom u svrhu razgledanja grada i građevina sa reke. Kada smo se našli u blizini mosta, brodić je već krenuo na svoju turu, pa nismo bili u prilici da istim plovimo, iako sam razmatrala tu opciju, još kada sam pri prvom susretu sa Ljubljanicom ugledala plovilo koje se kreće ka Čevljarskom mostu.
Korisna informacija:
- Cena krstarenja izletničkim brodićima je oko 10 EUR po osobi.
- Tokom zime, brodići su zatvorenog tipa.
- U okviru Ljubljana card je uključeno i besplatno krstarenje Ljubljanicom.
Na Prešernovom trgu divite se Franjevačkoj crkvi Marijinog Vavedenja neobične narandžaste boje
Dok su zvona na katedrali odzvanjala obalom Ljubljanice, mi smo se približili jednom od glavnih trgova Ljubljane Prešernovom trgu. Ljudi su užurbano prolazili ka svojim lokacijama, zaobilazeći one koji su zastali da naprave fotografije Franjevačke crkve Marijinog Vavedenja, podignute sredinom XVII veka, neobične rozikasto-narandžaste boje. Na stepeniku ispod spomenika Francu Prešernu, jednom od najznačajnijih slovenačkih ličnosti iz sveta književnosti, smenjivali su se mladi, sedeći ovde i kratko praveći predah od šetnje. Na par koraka od spomenika, nalazi se gvozdena maketa Ljubljane.
Odličan izbor za smeštaj je uHotel stacioniran u samom centru grada
Odavde se put račva u šest pravaca, a mi ulicom Miklošičeva cesta produžavamo ka našem uHotelu. Nekoliko koraka i našli smo se ispred ulaza. Na recepciji ljubazni službenici daju nam sve neophodne informacije o našem predstojećem boravku.
Najveća prednost uHotela je njegova lokacija. Kao što sam već napomenula od Prešernovog trga nas je delilo nekoliko minuta hoda. Ispravila bih se. Ne više od dva minuta. Hotel je prilično velik, sve je uredno i sređeno, soba je klasična hotelska, ali veoma komforna, sa terasom, koja gleda na kupole franjevačke crkve, sa dva udobna velika kreveta dimenzija 140x200cm.
U sklopu hotela, na devetom spratu, tačnije na samom vrhu zgrade nalaze se bazen i spa centar. U okviru spa centra tu su sauna i tursko kupatilo. Bazen nije velik, dubine je 1,30m, ali je sasvim dovoljan za popodnevno opuštanje. Na bazenu postoji bar i oko njega ležaljke i baldahin. Radno vreme bazena je od 9-21h i potrebno je izvršiti rezervaciju, kako se, zbog pandemije ne bi pravila gužva.
- U ceni koju smo platili imali smo uključen doručak na bazi švedskog stola, koji je bio poprilično raznovrstan i dobar.
- Na recepciji hotela možete se opskrbiti mapama grada.
- Odmah do uHotela nalazi se Mercator, ukoliko vam zatreba bilo šta od namirnica, voće ili voda.
Bonus informacije:
- U podzemnim prostorijama, a i ispred samog hotela postoji parking koji je poprilično skup i košta 19 EUR dan.
- Mi smo pronašli alternativu i parkirali 100 metara dalje od hotela na regularnom zonskom parkingu koji košta 1,20 EUR/h, a naplata se vrši radnim danima od 7-19h i subotom od 7-15h. Nedeljom je parking besplatan.
- Jedina začkoljica može ležati u tome što se ne može kupiti karta za više od dva sata. Dakle, morate dolaziti do auta i na parkomatu kupiti novu kartu ili spustiti aplikaciju Upark, pratiti uputstva i svoj nalog dopuniti na nekom od mesta kao što su Mercator, Petrol, Pošta, Kiosk, Trafika ili Spar. Na parkomatu je sve lepo objašnjeno, a navedena je i zona u kojoj je vaše vozilo parkirano. U slučaju da koristite aplikaciju ne morate dolaziti do vozila i dokupljivati novu kartu.
- Nama je ovaj sistem parkinga odgovarao, jer smo rano ujutru izlazili iz hotela i kretali u obilazak, a vraćali smo se praktično sat ili dva pre prestanka naplate.
- Ono što je izrazito bitno i što me je oduševilo je to što u uskom centru grada apsolutno nema saobraćaja ili je on vrlo redak, niti saobraćajnih gužvi, pa je samim tim parking mesto prilično lagano pronaći.
Kada se sumrak spusti na grad prošetajte do Tromostovja i uživajte u bojama
Nismo želeli da gubimo vreme u hotelu, pa smo se brzinski ponovo uputili ka Prešernovom trgu. Ovog puta smo uz zvuke slovenačke muzike koju je izvodio sredovečni ulični svirač, sa mnogo većom pažnjom akcenat stavili na razgledanje tri mosta poznatija kao Tromostovje. Prilikom gradnje ideja čuvenog slovenačkog arhitekte Jože Plečnika je bila da glavnim mostom prolaze vozila, pa je sa obe strane podignut još po jedan i za pešake. Tako je Slovenija dobila jedinstvena tri mosta, jedan do drugog i naravno dala mu ime Tromostovje.
Čevljarski most na kome su se nalazile obućarske radnje delo je čuvenog Jože Plečnika
Odlučili smo da osmotrimo kako Mestni trg, ali i Čevljarski most, još jedno delo čuvenog Plečnika, podignuto između 1931. i 1932. godine, izgledaju kada se noć spusti na grad. Sada je bilo življe nego preko dana, više ljudi je šetalo pored Robove fontane, a na mostovima su svirali ulični svirači.
Birajte hotel sa spa centrom i nakon šetnje po Ljubljani odmorite u bazenu
Vreme je bilo da se vratimo u hotel i rezervišemo termin za spa centar i bazen. Tokom telefonskog poziva dobili smo informaciju da je u spa centru broj ljudi već na maksimumu, međutim, devojka nam je, nakon što sam joj rekla da nisam sigurna u koliko sati ćemo sutradan moći da stignemo u hotel, izašla u susret i pozvala nas da im se ipak pridružimo na 9. spratu hotela. Prijalo nam je da nakon šetnje po Ljubljani odmorimo u bazenu.
Ljubljana nam je bila polazno mesto za obilazak Slovenije. Sada nakon povratka, potpuno stojim iza činjenice da je upravo glavni grad i najbolji izbor za smeštaj, jer smo se okvirno za sat vremena našli u bilo kom delu zemlje. Pri prvobitnom brzinskom planiranju puta (sećate se krenuli smo za Istanbul), razmatrala sam da napravimo kružnu turu i smestimo se redom u Ljubljani, Bledu, na primorju i eventualno u Mariboru. Međutim, nisam mogla da procenim koliko će nam vremena za obilazak svih ovih lokacija trebati, a i nije mi se selilo iz hotela u hotel, gde bismo u tom slučaju bukvalno samo prespavali.
Stoga smo drugi dan iskoristili da krenemo put Bledskog jezera, uz obilazak Bohinjskog jezera, pa potom i šarmantnog gradića Škofja Loka.
Kada smo se vratili u Ljubljanu odlučili smo da večeramo u Gostilni Sokol. Prošetali smo do Mestnog trga i nedaleko od Robove fontane ugledali vrata koja vode u unutrašnjost restorana. Za vreme našeg boravka, na snazi su bile mere po kojima smo za ulazak bilo na benzinsku pumpu, restoran, uspinjaču ili muzej, morali da pokažemo jedan od dokumenata sa kojim smo i ušli u zemlju i to potvrdu o vakcinaciji, potvrdu o preležanom virusu ili negativan PCR test. U ovom momentu ništa od toga više nije potrebno, jer su Slovenci ukinuli sve mere.
Nakon što nam je proveren QR kod proveli su nas kroz restoran i dali da biramo sto. Za stolom nedaleko od nas sedela je grupa od četvoro ljudi i oni su pored nas bili jedini gosti. Odabrali smo da probamo teletinu sa knedlama od sira i svinjsku butkicu. Hrana je bila osrednja, ali je vino staro 6 godina bilo izuzetno dobro. Ali očekujuće i skupo. Ceh je iznosio 55 EUR. Ponadali smo se da ćemo nakon jučerašnjeg ručka, uspeti danas da jedemo za manje novca, ali u Sloveniji je to teško izvodljivo. Ili bar mi nismo imali sreće. Ako znate gde je povoljnije, rado ću poslušati vaše predloge, samo recite. 😉
Popnite se na Nebotičnik - nekadašnju najvišu zgradu Kraljevine Jugoslavije
Trećeg dana uputili smo se ka slovenačkom primorju. Prva stanica bio nam je Kopar, potom smo obalom produžili za Izolu, Piran, pa se provezli Portorožom, svratili do Predjamskog grada i u kasnim satima stigli do Ljubljane.
Već je uveliko pao mrak, međutim želela sam da vidim kako Ljubljana izgleda iz ptičje perspektive sa visine od 70 metara sa solitera Nebotičnik, nekadašnje najviše zgrade Kraljevine Jugoslavije i čak devete po visini u Evropi. Soliter je podignut davne 1933. godine, a projektovao ga je slovenački arhitekta Vladimir Šubic. Na vrhu se danas nalaze restoran i kafić, kao i otvorena terasa na kojoj je moguće popiti piće i uživati u pogledu na grad.
Nakon što smo napravili par krugova oko kvarta tražeći apoteku da kupimo masku koju je gosn turista zaboravio u autu, popeli smo se na 11. sprat solitera, pa potom drvenim kružnim stepenicama na nivo iznad, gde smo izašli na otvorenu terasu. Kafić mi nije izgledao sređeno i nakon svega uopšte nisam imala želju da ovde popijemo piće, iako smo po prvobitnom dogovoru planirali da ćemo odmoriti uz toplu čokoladu. Čak ni pogled nije izvukao stvar.
Iskreno, očekivala sam više. Možda bi utisak bio drugačiji da smo se do restorana popeli za dana.
Korisna informacija:
- Radno vreme kafića na vrhu Nebotičnik solitera je od ponedeljka do četvrtka od 11-24h, petkom i subotom od 11-01h i nedeljom od 12-22h.
- Radno vreme restorana je od ponedeljka do subote dod 12-20h.
Poslednji dan pre polaska za Beograd, nad celom Slovenijom spustila se kiša i bez prestanka je lila ceo dan. Imala sam još podosta lokacija u planu, ali je trebalo uskladiti vremenske uslove sa obilascima, pa smo krenuli ka Škocjanskim jamama. Nakon zahtevnog obilaska, imali smo ideju da svratimo na izvor Ljubljanice, međutim, kada sam se setila kako je izvor Mlave izgledao tokom jednog januara i razočarala viđenim, odmah sam odustala od te namere. Izvor će ipak sačekati našu sledeću posetu Sloveniji i lepše vreme. Vratili smo se u Ljubljanu i programirali navigaciju da nas odvede do Metelkove.
Posetite Metelkovu, otvoreni kulturni centar - mesto okupljanja umetnika
Kiša je i dalje lila, a mi smo „na srce“ parkirali u obližnjoj zoni, sa upaljena sva četiri žmigavca, jer nismo imali nameru da se dugo zadržavamo. U krugu Metelkove, naišli smo na neke alternativne likove, koji su izgledali kao da se tek spremaju da pripale džoint. Gledali su nas opuštenog izraza lica, kao da ne kontaju ni u kom veku se nalaze. Nisam se osećala preterano prijatno, pa smo brzinski prozujali pored svakojako iscrtanih i ukrašenih baraka nekadašnje kasarne JNA, te brzim korakom nastavili do auta. Možda po lepom vremenu, Metelkova izgleda prijatnije, ali meni sve sa ovim sumnjivim licima koja tu borave nije izgledala privlačno.
Ručajte u odličnom i povoljnom restoranu Slovenska hiša
Od silnog pentranja uzbrdo u Škocjanskim jamama naglo smo ogladneli. Pretraživala sam po google-u recenzije okolnih restorana i najednom se setih da sam juče dok smo šetali ka Nebotičniku videla naziv Slovenska hiša Figovec. Nisam ni znala da je u pitanju restoran, dok taj naziv nisam videla ponovo na mapi i dobru ocenu pored.
Restoran je prijatan i bilo mi je čudno što im je klijentela izrazito mlada, uostalom kao i osoblje. Super kul konobar nam je predložio da pored Kranjske kobasice sa restovanim krompirom i čvarcima, koju smo već imali u planu da probamo, naručimo i drugu vrstu kobasice. Kaže da je to isti sistem jela, osim što je Kranjska kuvana, a ova druga pečena. Uz glavno jelo, popili smo fino slovenačko vino i pivo, a za desert probali Prekmursku gibanicu, karakterističan slovenački kolač, jelo koje se pravi od dve vrste kora, sira, jabuka, oraha i maka. Sve što smo probali, bilo je baš, baš izvrsno, pa vam zaista ovaj restoran mogu preporučiti od srca. I da ne zaboravim, ništa manje važno, sve ovo platili smo samo 36 EUR. U odnosu na sve prethodne obroke, ovo je bilo mnogostruko povoljnije.
Popnite se uspinjačom ili prošetajte do Ljubljanskog grada
Kiša nije imala nameru da stane, ali nismo imali nameru ni mi. Nismo obišli Ljubljanski dvorac. Slažem se, nije da smo izabrali najlepši period za odlazak do tvrđave na brdu iznad Ljubljane, ali preostao nam je još samo ovaj dan i morali smo dvorac nekako uglaviti u rutu. Sutradan smo već kretali ka Beogradu, uz usputni obilazak Zagreba. Okej je sve, poneli smo kišobran iz hotela, poslužiće svrsi.
Ispred Lutkarskog pozorišta na Vodnikovom trgu postoji nekoliko parking mesta plave zone u kojima je moguće parkirati automobil samo 30 minuta. Jedna starija meštanka upravo se isparkiravala, te nas je ljubazno posavetovala da na ceduljici hemijskom olovkom ispišemo vreme kada smo zauzeli mesto. Kaže da će nam ukoliko ostanemo duže od pola sata, kontrolor naplatiti kaznu. Zahvalili smo gospođi na upozorenju i savetu.
Uputili smo se ka uspinjači i za nekoliko sekundi koliko traje vožnja do trvđave platili povratnu kartu od 4 EUR. Uspinjača ide na svakih 10 minuta, pa smo isplanirali okvirno vreme kada se trebamo vratiti zbog parking mesta. Nismo želeli da obilazimo muzeje u okviru tvrđave. Zanimao nas je samo pogled i kratka šetnja po utvrđenju. U slučaju da želite obići i muzeje cena ulaznice je 13 EUR. Ako kupujete kartu za uspinjaču u jednom smeru platićete je 2,2 EUR.
Odmah čim smo pristigli izašli smo na terasu – vidikovac sa koje se pruža pogled na grad. Činio mi se lepšim nego sa Nebotičnika.
Spustili smo se sa vidikovca i prošetali u krug utvrđenjem. Naišli smo redom na postavku srednjovekovnih predmeta, Lutkarski muzej, vinariju, bunar sa cvetnim srcem namenjen za fotografisanje, kapelu Svetog Đorđa, restoran, izložbu umetničkih slika i kafić. Ukoliko se ne nameravate dugo zadržavati, sve ovo je moguće obići za 15-ak minuta.
Korisne informacije:
- Radno vreme uspinjače i dvorca tokom januara, februara, marta, aprila i maja je od 10-19h.
- Radno vreme tokom juna, jula i avgusta je od 9-20h.
- Tokom septembra, oktobra, novembra i decembra meseca uspinjača i dvorac su otvoreni od 9-22h.
- Do dvorca je moguće doći i automobilom. Ispred ulaza postoji parking.
U Muzeju piva ćete saznati sve od osnivanja Union pivare davne 1864. godine do danas
Za kraj dana, sačekali smo da sat otkuca 17 časova, kako bismo pošli na vođenu turu kroz pivaru Union, koja vuče dugu tradiciju proizvodnje piva od 1864. godine. Ispred ulaza sačekali su nas momak i devojka i zamolili nas da odlučimo da li ćemo turu slušati na slovenačkom ili engleskom jeziku. Bilo nam je svejedno, ali smo odabrali englesku verziju, samo iz razloga što su odmah kretali u obilazak.
Ana, naš vodič potrudila se da svaki detalj objasni, počevši od toga kako i od čega nastaje pivo, preko sprava za pravljenje, punjenje, etiketiranje i skladištenje. Onako umorna od celodnevne šetnje, nisam baš imala koncentraciju da upijem svaki detalj koji je Ana sa entuzijazmom iznosila.
Konačno nakon što smo 45 minuta obilazili „izložbeni pogon“, stigli smo do improvizovanog bara u kome nas je ponudila sa 3 vrste piva, svetlim, tamnim i mutnim. Kako još od svojih tinejdžerskih dana ne konzumiram pivo, gosn turista je sa zadovoljstvom priglio moje tri čaše i za par minuta sljuštio punih šest. Sto do nas situacija je bila ista. Momak je preuzeo na sebe odgovornost za pivo svoje devojke.
Nadala sam se da je tu kraj. Sada ćemo svi lepo da se ispozdravljamo i izgrlimo kao rod rođeni i svako nastavi svojim putem. Ali ne! Ana je imala drugi plan za nas, ispunjavajući svoju normu i opravdavajući preskupu ulaznicu od čak 14 EUR.
Povela nas je u donju prostoriju, gde je na panoima bila postavljena izložba istorije fabrike, od postanka, preko stečaja, nacionalizacije, prodaje, promene vlasnika, izmene svake etikete i ambalaže, do sadašnjeg vremena i 2022. godine. Više zaista nisam imala snage da stojim, razmišljajući da spustim svoju zadnjicu na ispražnjenu gajbu koja je stajala pored vrata. Gosn turista se udružio sa dva momka iz Austrije, govoreći na nemačkom jeziku, kako ih Ana ne bi razumela, sve vreme navijajući da im za cenu od 14 EUR svakom ponaosob daju po jednu gajbicu na poklon. Ana se trudila da ispriča svaki detalj, kao da ćemo u najmanju ruku raditi doktorat na istoriji Union pivare, disala preko one maske, svakim udahom uvlačeći istu u usta, dok se momak koji je od devojke popio svo pivo, uz graške znoja na čelu blago klatio u zagušljivoj prostoriji bez ventilacije. Idilična situacija, šta kažete?
Kada smo konačno došli do prostorije u kojoj smo ostavili garderobu, pomislih na tren, obasjalo nas je svetlo na kraju tunela. Otići ćemo u hotel i bukvalno podići umorne noge pod uglom od 45 stepeni, da malo dođemo sebi.
Ali ne lezi vraže. Imala je Ana još planova za nas. Uvela nas je u novu prostoriju, te počela da nam daje instrukcije na koji način treba da koristimo naočare, preko kojih ćemo videti kako izgleda proces proizvodnje piva danas.
Gosn turista me je pogledao u neverici, dok su ostali učenici svi do jednog, kao po komandi uzeli naočare u ruke. Iako on to nikada ne bi izgovorio, jer ga je sve stid, laknulo mu je kada sam Ani odlučnim glasom rekla da mi zaista nismo znali da tura traje više od dva sata i da smo ugovorili neku drugu zabavu, te ih moramo ostaviti da nadalje sami uživaju u filmu. Mlada devojka nas je tužnjikavo pogledala i provela do donje prostorije gde nam je uručila kesu sa poklonom u vidu krigle sa logom Union pivare i ispratila do izlaznih vrata.
Ne mogu vam opisati koliko mi je prijao završetak ove agonije. Sve u svemu, sve to što je Ana pričala, možete u suženoj verziji pročitati na tablama koje se nalaze kod svih mašina i verujem da bi time obilazak bio umnogome lakši, kraći i zabavniji. Jer čitali biste samo ono što vas interesuje, kao i u svakom drugom muzeju. Ne mogu vam reći da pivaru ne treba videti, naprotiv, ali ako se odlučite na ovaj korak, naoružajte se strpljenjem, osim ako ne spadate u felu najluđih fanatika proizvodnje piva.
Bonus informacija:
- Obilazak muzeja piva košta 14 EUR po osobi i ulaznicu nije moguće platiti kešom, već samo karticom.
- Obilasci su vođeni i organizovani na slovenačkom ili engleskom jeziku i počinju u 11h, 13h, 15h i 17h.
- Predložila bih da kupite Ljubljana card koja vam omogućava brojne pogodnosti poput obilaska preko 20 atrakcija, besplatnu vožnju gradskim prevozom, besplatno iznajmljivanje bicikala u okviru 4 sata, besplatnu vožnju uspinjačom do Ljubljanskog grada, besplatno krstarenje Ljubljanicom, ulazak u ZOO vrt, obilazak arboretuma Volčji potok i vožnju električnim vozom Urban. Između ostalih i Muzej piva se nalazi u okviru Ljubljana card, a obilazak muzeja uz Ljubljana card za 24 h koštaće vas ako poručite preko njihovog sajta „svega“ 27,90 EUR.
- Regularna cena bez popusta za 24h je 31 EUR, za 48h – 39 EUR i za 72h – 45 EUR. Smatram da se kupovina Ljubljana card isplati ukoliko planirate posećivati njihove muzeje, jer su pojedinačne karte veoma skupe.
Šta bih rekla na kraju ove priče, osim da me je Ljubljana kupila, razgalila, očarala, kao ustalom i ostatak Slovenije i obećavam vratiću joj se već na proleće.
Za ideju o izletima iz Ljubljane i obilasku ostatka Slovenije čitajte u narednim pričama.
Svi tekstovi i fotografije na blogu, kao i Instagram i Facebook profilu Putovanja iz mog pera podležu autorskim pravima, te samim tim njihovo preuzimanje, kopiranje i korišćenje bez eventualne saglasnosti nije dozvoljeno.
Možda će ti se svideti i
Bohinjsko jezero pod maglenim svodom
Kako je mletačka Glava Istre postala Kopar
