Od Gitia do Sparte ima 30-ak minuta vožnje, a do Mistre još 10-ak. Stižemo do Mistre – srednjevekovnog utvrđenja pa automobil parkiramo ispred glavne kapije donje tvrđave. Na biletarnici se kupuju ulaznice po ceni od 5 EUR i obuhvataju obilazak donjeg grada, kao i utvrđenja na vrhu, odnosno gornjeg grada. Naravno, ulaznice prodaju i u gornjem gradu, ukoliko prvo odlučite obići taj deo. Radno vreme lokaliteta je od 8-20h, nedeljom od 8-15h. Na vratima dobijamo prospekt i ljubazna gospođa nam objašnjava kojim redom bi trebale da obilazimo kompleks. Tako smo i uradile, pa prvo stižemo do muzeja u okviru Mitropolitske crkve. U jednoj prostoriji se nalaze freske (fotografisanje nije dozvoljeno, ali…

Čudesni Mani Vreme je da se sa Vatike prebacimo na Mani. Da bismo ostvarile taj plan prolazimo kroz Skalu. Iako predstavlja „veći“ grad, ja nisam bila oduševljena njenim izgledom. Prvobitno sam razmišljala o smeštaju u Skali, budući da je cena hotela bila vrlo pristojna. Međutim, sada sam zadovoljna što se ipak nisam odlučila za ovo mesto, već smo smeštaj našle u Mavrovuniju, nadomak Gitija. Skala ima glavnu ulicu kroz koju se odvija „magistralni“ saobraćaj. U njoj se podrazumevano nalaze prodavnice, taverne i hoteli. Grad se ne uklapa u sliku Lakonije, jer odaje utisak industrijskog naselja. Vozimo putem ka Gitiju koji vodi uz obalu. Sa leve strane puta, kroz krošnje drveća,…

U sezoni trajekt ka Elafonisosu ide uglavnom na svakih pola sata, osim u jutarnjim i večernjim časovima kada ide na svaki sat. Karte možete kupiti u samoj luci, na ulasku u trajekt, bez izlaska iz automobila, pod uslovom da je sa vama i suvozač. U tom slučaju on će obaviti kupovinu karata. Cena karte za automobil je 10,50 EUR, dok je za osobu 1 EUR. Uz karte ćete dobiti i raspored polazaka. Vožnja traje od 10 do 15 minuta. Za to vreme veći broj ljudi ne izlazi iz vozila, već ostaje da sedi u automobilu, spremajući se za izlazak sa trajekta. Mi smo ipak izašle kako bismo uživale u pogledu…

Na putu za Monemvasiju provezle smo mahom užim planinskim putem koji vodi kroz srce poluostrva. Put je krivudav, na nekim delovima dovoljno širok, međutim prilaskom svakom seocetu put se naglo suzi, toliko da sam se često pitala da li smo na dobrom pravcu. U svakom selu može se videti ista slika. Starci grupisani sede kraj puta i ćaskaju, dok se bake, ogrnute šarenim maramama, skupljaju na drugom kraju sela. Čini mi se da su ovi ljudi navikli na život s prve polovine dvadesetog veka i ranije, kada muškarci i žene nisu sedeli zajedno. Nakon pola sata vožnje stižemo na istočnu stranu Vatike. Kroz par minuta se pred nama pojavljuje ogromna…