Veliko pusto ostrvo – Evia
Google maps kaže da do sela Platana od Beograda ima 1136 km. Mnogo, da bi nakon završenog radnog dana u 16h vozili kontinualno bez pauza i noćenja.
Pri planiranju puta, u obzir su dolazile dve opcije. Prva varijanta je bila da noćimo u Gevgeliji, ustanemo ranije, kako bi stigli na trajekt u Glifi i prevezli se do Agiokamposa. Druga varijanta je bila da noćimo u Gevgeliji i da se nakon buđenja, upustimo u jednoličnu vožnju autoputem u pravcu Halkide trajanja sedam sati, pa magistralom ka selu Kimi.
Ipak smo odabrali prvu verziju, sa željom da koliko toliko obiđemo utefterisane lokacije na severu ovog džinovskog ostrva.
Krenuli smo iz Beograda u 16h. Prenoćili smo u Gevgeliji u vili Jovan, koja je moja topla preporuka za putnike namernike, jer je blizu granice, komforno je, čisto i ima sve neophodno za komotan boravak. U blizini je i kafana Javor Agapi, u kojoj ovom prilikom nismo večerali, jer smo tokom puta pojeli tonu gibanice i proje i nespremni za jagnjetinu stigli u Gevgeliju.
Ustali smo dovoljno kasno da ne stignemo na trajekt u Glifi koji je kretao u 11h. Sledeći polazak je u 14h i taj scenario nam se i nije baš dopadao. Imala sam rezervnu varijantu… ako zakasnimo… ali smo bržom vožnjom na autoputu kompenzovali jutarnji zaostatak i čekanje na granici. Uleteli smo na trajekt, stigavši u luku u „dva do jedanaest“.
Karte za auto i dve osobe koštaju 20 EUR. Gospođica kartu ne plaća. Vožnja je trajala 20 minuta. Za tih 20 minuta uspeli smo da vidimo retku vrstu morske foke, poznatiju kao sredozemna medvedica, kako se sa ponosom šepuri i brćka u plavim vodama pomorskog prolaza između Evije i kopna. Zadivljujuće je sa kojom lakoćom i uživanjem je promaljala glavu iznad površine vode, okretala se i oduševljenim posmatračima stavljala do znanja da je njena teritorija bogatstvo koje je retkima dostupno.
 |
| Sredozemna medvedica |
Usamljeni džin – centralna Evija
Iz Agiokamposa smo se magistralom uputili ka Edipsosu, tačnije ka banji sa termalnim izvorima. Na plaži je već bila gužva. Voda je bila relativno prljava, a u bazenima sa toplom vodom su se smestili sredovečni kupači. Prošetali smo kratko obalom do banjskog hotela sa idejom da vidimo arheološku zbirku, ali istu nismo tu pronašli. Da li se nalazi negde drugde ili ne, nismo na kraju zalazili u srž, jer mesto na nas i nije ostavilo poseban dojam. Pazarili smo bugatsu – slatku pitu sa vanila kremom i projezdili glavnom džadom Lutre, koja je sredinom dana bila relativno pusta, pa krenuli ka selu Limni.
 |
| Loutra Edipsos |
Selo Limni je jedno od onih mesta kojima poželim da se vratim. Ono je jedno od svetlijih tačaka ostrva. Već sa prilaznog puta se pruža pogled na crvene krovove limnoskih kućeraka. Ovde je živahno, ljudi sede po kafeima, deca voze bicikle, oseća se duh primorskog mesta. U Limniju postoji folklorni muzej sa bogatom kolekcijom nošnji sa Evije. Nažalost isti nismo obišli, jer je pred nama, verovali ili ne, stajao duži put do Kimija, iako se selo nalazi takođe na ostrvu, ali u centralnom delu, na samoj obali Egejskog mora. Otvoren je od 11h do 13h. Nalazi se u sporednoj paralelnoj ulici sa obalom.
Produžili smo ka manastiru Sveti Nikola, poznatijem kao manastir Galataki iz VIII veka, gde su monahinje uključene u proizvodnju persijskih tepiha. Od sela Limni do manastira put je dug 9 km. Po onakvoj vrsti puta, gde je deo u blizini samog manastira neasfaltiran, potrebno je okvirno oko 20-ak minuta vožnje. Cela regija od sela do manastira je stradala u požaru i predeo izgleda baš tužno. Kada smo stigli do manastira, uz povremenu kuknjavu kako ćemo uništiti pod automobila, sačekala nas je zatvorena porta. Radno vreme naznačeno na ulazu je od 9-12h i od 17-20h. Ostalo je samo da objektivom spolja zabeležim ono što iznutra nismo mogli videti.
 |
| Galataki |
Iz manastira do sela Prokopi vode strmi zemljani putevi. Sklop lavirinata, koji nam nije padalo na pamet da rešavamo, iako bi ta prečica skratila umnogome put.
Kroz Limni nastavljamo ka Prokopi. U selu Prokopi se nalazi crkva Svetog Jovana Rusa. Mislili smo da neki od narednih dana napravimo izlet ka severnom delu, pa samim tim posetimo i crkvu ka putu do manastira Sveti David Orsios i vodopada Drimona, ali po pristizanju u Kimi, tačnije Platanu, ta ideja je blago prešla u iluziju. Odustali smo jer nam zaista nije bilo do suvoparne vožnje od nekoliko sati.
Nakon Prokopi je put vijugav, penje se pa spušta, prolazi kroz šumu, prizori su lepi za oko. Ali… nikada teže nisam dočekala dolazak u sledeće mesto. U ovom slučaju Nea Artaki. Čini mi se da je put trajao čitavu večnost. Kod Nea Artaki smo svratili u Lidl i opremili se neophodnim namirnicama. Sledeći stop je bio nedaleko odatle između Nea Artaki i Halkide u Jumbu, koji me je malo je reći ostavio bez daha, od količine lepih sitnica za pokućstvo i od minimalnih cena, kao i od veličine same prodavnice. Toliko da sam u šali narednih dana govorila da je najveći utisak sa Evije, upravo Jumbo…😉
Nastavljamo put kroz Halkidu, glavni grad ostrva i obalom kroz Eretriju, pa potom kroz Avlonari srcem ostrva stižemo u selo Platana, gde nam je bila baza narednih dana. Malo je reći da smo bili istošteni od tolikog vremena provedenog u automobilu. Kako smo u apartman stigli nešto posle 19h, ostalo nam je samo da odmorimo i napunimo baterije za sutrašnji dan.
Drugi dan…
Ustali smo. Pogled sa terase puca na Platanu, malo mesto uz obalu mora, ne baš uređeno, sa dve-tri taverne, jednim pita girosom, pekarom, jednom prodavnicom, nekoliko oronulih trošnih kućeraka u fazi rušenja, odvaljenog dela puta, bez šetališta i zaštitne ograde.
Ustali smo. Pogled sa terase puca na Platanu, malo mesto uz obalu mora, ne baš uređeno, sa dve-tri taverne, jednim pita girosom, pekarom, jednom prodavnicom, nekoliko oronulih trošnih kućeraka u fazi rušenja, odvaljenog dela puta, bez šetališta i zaštitne ograde.
 |
| Platana |
Vreme je već prethodni dan nagoveštavalo kišu, vetar i potrebu da kratke rukave zamenimo jesenjim jaknama. Danas je kišilo ceo dan. Nadvili se neki sivi oblaci… Iskoristili smo priliku da ponovo… sednemo u auto… i vozikamo se…😞
U blizini Platane je Kimi Paralia, tačnije luka Kimi sela. Ona je za nijansu razvijenija od Platane, sve odozgo uvećajte za jedan. Dakle, par taverni, jedno dečije igralište, poneka kolačara, poslastičarnica, pumpa Shell sa skupljom varijantom goriva od ostalih pumpi na putu ka jugu i lukom gde pristaje trajekt za Skiros. Cena karte nije bila jeftina kako bismo odlučili da jednu noć provedemo na Skirosu, uz dva dana obilaska istog. Organizovanih izleta iz luke nema, bar ih nije bilo druge polovine juna kada smo mi bili. Potpuno mi je jasno i zašto ih nema. Ne znam koga bi vozili do Skirosa. Turista ima jako malo i mahom su u pitanju Grci. Videli smo samo dve strane tablice i to rumunske i francuske. Generalno nema ni rent-a-car agencija. Pretpostavljam da ukoliko neko i odluči doći u Kimi, prethodno iznajmi auto u Halkidi ili nekom drugom većem mestu na ostrvu.
 |
| Kimi Paralia |
Oba mesta nemaju svoju plažu. Na desnom kraju obale kada se izađe iz Platane i vozi par kilometara, u selu Paralia nalazi se plaža Stomiou, gde se nalazi sliv reke u more. Postoji nekoliko suncobrana, na par mesta i pogled na susedno brdo koje deli pomenutu plažu od plaže Mourteri.
Na levom kraju obale, kada se izađe iz luke Kimi i vozi pored zanimljivih formacija stena koje izniru iz vode dolazi se do plaže Soustini. Plaža je peščana. Na njoj je, kažu oni koji su pre nas obišli ovaj deo, nekada bio zanimljiv kafić, ali istog više nema. Plaža je dosta prljava, pretpostavljam zato što je „gradska“ ili najgradskija moguća.
Odlučismo da se popnemo do Kimija u brdu i nastavimo ka manastiru Moni Sotiros. Manastir je lepo održavan i bilo je posetilaca. Radno vreme je do 12:30h i od 15:30 do sumraka.
 |
| Moni Sotiros |
Prošetali smo malo i po selu Kimi, oko crkve Agios Atanasiou, trga i biste Jorgosa Papanikolaua, koji je rođen upravo u ovom selu. Jorgos je bio lekar i prvi je zaslužan za uvođenje testa Papanikolau.
 |
| Kimi |
Krenuli smo ka selu Agii Apostoli. U selu Avlonari na samom glavnom putu, ograđena uzdiže se crkva Svetog Dimitrija, za koju kažu, da je najstarija na ostrvu.
 |
| Sveti Dimitrije |
U Agii Apostoli nije bilo za šetnju, a ni ostanak, jer je kiša sve vreme padala. Bilo je izuzetno hladno za ovo doba godine, a mi nespremni za severni pol, obilazak smo završili ranije od predviđenog i krenuli u Panoramu na odmor.
Dan treći…
Gazdaričina kćerka nam je na karti ucrtala još neke lokacije koje, kaže, vrede biti viđene. Jedna od njih je i izvor vode Honeftiko. Poznata voda u Grčkoj, mogli ste je videti u raznim marketima. Honeftiko se nalazi u blizini sela Kimi, ali ceo taj deo gde je smeštena i mala crkva Eklisia Panagia je veoma zapušten i neodržavan. Deluje kao da je fabrika za preradu vode zatvorena. Ovde je nekada postojao pokušaj da se napravi izletište, ali je ideja stala. Kao i na još par lokacija o kojima ću nešto kasnije.
 |
| Honeftiko |
Odlučujemo da krenemo do plaže Korasida. Na mapi deluje – tu je. U stvarnosti – hoće li više…? Konačno nakon jako lepih planinskih prizora dolazimo do plaže. Na njoj jedan par iz Rumunije na čijem kombiju stoji nalepljena srpska i grčka zastava, voda je prosula tirkiz duž cele obale, talasi se kovitlaju, pesak leti u oči od vetra koji se sa njim igra. Još uvek, iako je sunce osvanulo, uz gomilu oblaka, nije za kupanje. Hladno je. Vetar nemilice duva. Sedeli smo i gledali u horizont gde se u daljini pojavila pijavica.
 |
| Korasida |
Ogladneli smo, pa krećemo ka plaži Kalamos. Ovo je jedna zaista lepa plaža, koja krije još nekoliko uvalica pored te glavne polu komercijalizovane.
 |
| Kalamos |
Nakon ručka u centralnoj taverni, gde na meniju imaju izbor od par gotovih jela, krećemo ka selu Avlonari. Duž brdašca se nižu kuće, a vrhom dominira crkva i iznad nje viri stara kamena kula. Selo je zanimljivo i pusto.
 |
| Avlonari |
Nastavljamo ka vulkanskom brdu nadomak sela Oxilithos gde se na samom vrhu smestila crkva Evangelistria. Odavde je pogled zaista božanstven na okolinu, na Kimi paraliu, na plaže Stomiou i Mourteri.
 |
| Evangelistria |
U selu Oxilithos se nalaze dve crkvice, Panagia na glavnom putu, dok se do Agia Ana pešači nekoliko desetina metara. Na GE sam „putujući“ pronašla da je u blizini ovog sela i arheološko nalazište, doduše jako siromašne sadržine, ali njega nismo na kraju tražili.
U selu Ano Potamia takođe stoji putokaz za arheološki lokalitet, ali stigavši do tamo, videsmo samo tablu, a lokalitet bi možda i pronašli da smo poneli oruđe za kopanje i eventualno kosu da pokosimo svu onu sasušenu travu.
Dan četvrti…
Četvrti dan našeg boravka na Eviji je presudio da ubrzo promenimo destinaciju. Krenuli smo ka severnim plažama, sa idejom da se spustimo na plažu Tsilaros, pa potom i na Thapsu. Provezli smo se kroz selo Kimi i krenuli planinskim putem koji vodi do skretanja za pomenute plaže. Nakon više od pola sata vožnje nailazimo na putokaz koji usmerava na strmiji zemljani put. Krenusmo mi, udarismo auto dva puta dobrano, okrenusmo se i pozdravismo sa 7 km suludog puta. Tu smo već bili razočarani, jer smo vapili za plažom i osveženjem, pa krenusmo planinskim putem u pravcu najvišeg vrha Evije – Dirfosa. Mislim da sama spoznaja da idemo ka najvišem vrhu dovoljno govori, o brzini kretanja i kvalitetu samog puta.
Četvrti dan našeg boravka na Eviji je presudio da ubrzo promenimo destinaciju. Krenuli smo ka severnim plažama, sa idejom da se spustimo na plažu Tsilaros, pa potom i na Thapsu. Provezli smo se kroz selo Kimi i krenuli planinskim putem koji vodi do skretanja za pomenute plaže. Nakon više od pola sata vožnje nailazimo na putokaz koji usmerava na strmiji zemljani put. Krenusmo mi, udarismo auto dva puta dobrano, okrenusmo se i pozdravismo sa 7 km suludog puta. Tu smo već bili razočarani, jer smo vapili za plažom i osveženjem, pa krenusmo planinskim putem u pravcu najvišeg vrha Evije – Dirfosa. Mislim da sama spoznaja da idemo ka najvišem vrhu dovoljno govori, o brzini kretanja i kvalitetu samog puta.
Nailazimo na skretanje za plažu Metohi. Gledam svoje beleške, piše – lepa. Hajde da se spustimo. Stižemo do plaže nakon 10-ak minuta i razočarenje. Plaža je pusta, duga, prljava.
Definitivno nastavljamo dalje, ponovo se uspinjući na vrh brda do glavnog puta. Sledeće neasfaltirano skretanje, na isti takav put od 6 km bilo je nedaleko odatle do plaže Hiliadou. Opet strm put, kojim se nismo spustili. Nakon mnogo vožnje, bez igde ikoga na vidiku, sa odronima na putu i pogleda na Hiliadou negde u daljini, naiđosmo na asfaltni put do plaže. Odlučismo da se ipak spustimo.
Na plaži postoje dve taverne, lepa je, duga, sa par uvala na krajnjem levom delu obale. Tu je i bilo najviše posetilaca, ali kampera – nudista. Dan smo proveli u uvali do, koja je bila naša baza tog popodneva.
 |
| Hiliadou |
Kada smo krenuli natrag, skazaljka za gorivo pokazivala je kritičnu tačku… počelo je preračunavanje… Stena Dirfi se nalazi na 10km od račvanja na glavnom putu. Do glavnog puta imamo okvirno 14 km. Da li ćemo u blizini naći pumpu ili moramo ići ka Eretriji…? kod mesta Stena Dirfi nalazi se simpatična crkva utkana u steni Agia Kiriaki i pored nje manji vodopad… ipak je preovladao zdrav razum i sigurna računica… vratićemo se istim putem do Kimija… samo zbog goriva…
Kada smo već stigli do baze, nismo imali snage da mrdamo nigde više, jer je sve opet iziskivalo dodatnu vožnju.
Dan peti…
Još jedna preporuka Marie kćeri gazdarice Katerine bila je ranč konja Platanhof nedaleko od naše baze. Znak na samom putu nije baš uočljiv, pa je potrebna sporija vožnja u tom delu. Skrenuli smo na neasfaltiran puteljak i nakon stotinjak metara stižemo do ranča. Već je jedna devojčica imala trening, pa jahanje konja nije bilo moguće.
Još jedna preporuka Marie kćeri gazdarice Katerine bila je ranč konja Platanhof nedaleko od naše baze. Znak na samom putu nije baš uočljiv, pa je potrebna sporija vožnja u tom delu. Skrenuli smo na neasfaltiran puteljak i nakon stotinjak metara stižemo do ranča. Već je jedna devojčica imala trening, pa jahanje konja nije bilo moguće.
 |
| Platanhof |
Krećemo ka plaži Kalamos, da napravimo izbor od uvala koje su smeštene ka Agii Apostoli. Prolazimo kroz mesto Taxiarches gde se nalazi spomenik streljanima u II svetskom ratu.
 |
| Taxiarches |
Na putu smo naišli na „viteza Koju“, kome je lokalni čikica, dok sam ja fotografisala, pomogao da pređe put.
Stižemo na Kalamos. Kupamo se na drugoj uvali, desno od centralne. Ovde je bilo par suncobrana, bez ležaljki koji se nisu naplaćivali.
 |
| Kalamos |
Odlučujemo da priobalnim putem krenemo ka plažama Majeiras, Xeromulos koja sadrži dve uvale i Kakolimano. Sve plaže su divne, moćno izgledaju i na njima nije bilo mnogo kupača. Tek poneki. Do svih je put moguć, sa tek ponegde neasfaltiranim delom. Na Majeiras plaži se na jednom delu nakupila prljavština, pa bi to bila jedina zamerka ovoj lepoti od prizora.
 |
| Kakolimano |
Stižemo i do Agii Apostoli, simpatičnog ribarskog mesta, sa manjom lukom, plažom, tavernama i kafeima u zaleđu.
 |
| Agii Apostoli |
Malo smo prošetali po peščanom putu, pa se vratismo na Kalamos da ručamo. Cene na centralnom delu Evije osetno su niže, nego na nekim drugim ostrvima. Rekla bih da je razlog tome, nedovoljna posećenost turista, budući da je pretežno klijentela grčka.
Sunce je malo utihnulo, pa samo krenuli ka još jednoj „znamenitosti“ koja je isto došla kao preporuka naših domaćina. U pitanju je lokacija Milos Santa, nedaleko od sela Pirgos.
Kako nismo znali tačnu lokaciju, već smo pokušali uz pomoć GE i navigacije pronaći reku, situacija je rezultirala vrtenjem po selu, gde smo pitali lokalnu Grkinju za uputstva kako stići, a ona nam je srdačno na grčkom pet minuta objašnjavala gde se lokacija nalazi, dok sam je ja nekoliko puta zamolila da sve to prevede na engleski. Na kraju, videvši da se ništa ne razumemo, ona pokaza na sebe prstom, pa pokaza volan, pa kaže brm, brm, pa rukom u pravcu Milosa. 😄 Svatih da će nas devojka odvesti tamo i da samo treba da je pratimo. Tako i bi. Dovela nas je do neasfaltiranog puta ispred koga samo iz jednog pravca stoji malešni znak Milos Santa, ne i iz onog iz koga smo mi prvobitno došli, čime nismo mogli ni da isti uočimo. Odatle ima još oko 2km po ravnom, nasutim sitnim tucanikom, putu.
Stali smo ispred table koja kaže da se reka nalazi 80 m niže uređenom stazom. Silazim dole i mogu reći da bi izletište bilo pun pogodak, da su znali da isto održavaju. Ovako, sve odaje utisak napuštenog mesta, dosta je zaraslo i nije baš čisto. Šteta.
 |
| Milos Santa |
Ustajemo i krećemo ka plaži Mourteri. Do plaže vodi asfaltni put i uz obalu se može preći brdo i doći do drugog dela plaže, gde smo se mi i stacionirali, tik uz stene na levoj strani plaže.
 |
| Mourteri |
Kada smo odmorili, odlučili smo da krenemo do sela Kimi, kako bi obišli Folklorni muzej i kuću Papanikolaua. Muzej nije radio, jer je radno vreme jako čudno. Otvoren je sredom od 10:30-13h i subotom i nedeljom od 10:30-14h. Mada, opet ponavljam, koliko turista imaju dobro je da i ovoliko rade. Zbog vrućine, nismo bili radi da tražimo kuću Papanikolaua. Pretpostavljam da bismo isto naišli na zatvorena vrata.
 |
| Folklorni muzej Kimi |
Krećemo ka uvali i selu Chili, ali ne izađosmo na dobar put, pa odlučismo da se kolima sa druge strane brda spustimo do plaže Soustini, jer je ona najbliža Platani. Put je dug i zaista preporučujem dolazak iz Kimi paralie. Nema potrebe obilaziti celo brdo.
 |
| Soustini |
U blizini Kimija se nalazi i spomenik narodnom heroju iz Balkanskog rata Ioannisu Velisariosu.
 |
| Ioannis Velisarios |
Od Kimi paralie do Kimi sela su se nekada održavale reli trke. Još uvek se vide tragovi uzavrelih guma, a u krivinama i dalje stoje zaštitne gume obojene crveno belim farbama.
Napomenula sam već da je četvrti dan boravka na Eviji bio ključan da donesemo odluku da nakon 6 dana promenimo destinaciju. Iako smo u Panorami rezervisali 14 noćenja, činilo nam se nerealno da ovde toliko i ostanemo. Nismo želeli da ostatak odmora provedemo u autu, zaista nam nije prijala tolika vožnja.
Saopštili smo gazdarici našu odluku, a ona nama da je penal za otkaz rezervacije dodatnih 100 EUR. Izmirismo račun, spakovasmo se i ostavismo Platanu za nama.
Na putu ka Halkidi nalazi se arheološki lokalitet Eretrija, kao i arheološki muzej. Ulaz u lokalitet je besplatan, a isti je kao i mahom većina stvari na Eviji neodržavan i obrastao.
 |
| Arheološki muzej Eretrija |
Plan je bio da obiđemo i Halkidu, ali zbog velike vrućine u podne, ipak smo odustali od te ideje. Uputili smo se ka mostu koji vodi ka autoputu za Atinu i rešili da na Egini nadoknadimo izgubljeno vreme sa puteva Evije.
Smeštaj
Bili smo smešteni u Panorama studios u Platani. Smeštaj je odličan, nov, komforan, a pogled sa terase je poseban. Cena koju sam ja dobila je bila 25 EUR/noć, nakon više mail-ova pregovaranja. Jedan od uslova da mi smanji cenu je bila predsezona, kao i dužina ostanka. Na kraju smo upravo zbog toga, platili ceh.
Korisne informacije
Putarina do Glife je bila 14,10 EUR. Trajekt Glifa – Agiokampos 20 EUR za dvoje odraslih i auto. Za gospođicu kartu nismo platili, jer je u momentu putovanja imala nepune tri godine. Putarina od Halkide do Atine je bila 3,25 EUR.
Nedeljom je mahom sve pozatvarano u Kimi selu.
Putokazi su veoma loše postavljeni. Tamo gde treba, njih nema i uglavnom u 90% slučajeva su ispisani grčkim alfabetom. Dakle, u vožnji je potrebno brzo snalaženje i prevod na „naša slova“.
Lokalci ne govore engleski. Čak ni osnovne reči.
U Kimiju postoji jedna suvenarnica u sklopu prodavnice prehrambenih proizvoda.
Nafta je bila najpovoljnija na pumpi AEGEAN na putu Platana – Avlonari.
Lidl marketa ima u mestima Istaia, Nea Artaki, Eretria i Aliveri.
Trajekt za Skiros: Cena za osobu 12,10 EUR, auto 39,30 EUR. Raspored se može pogledati na sajtu http://www.sne.gr/timetables.php
Najbolja opcija za dvodnevni odlazak i jedno noćenje je polazak u subotu prepodne, a povratak u nedelju popodne.
Zaključak
Već nakon nekoliko pređenih kilometara obalom Evije, pokušala sam da ostrvu dam priliku da se pokaže i da mi se dopadne. Nisam videla onu čar, niti osetila to nešto, što jesam na pojedinim ostrvima. Iz ove perspektive, kada su se utisci slegli, ponajviše me ostrvo nije očaralo zbog epiteta džina, velikog pustog gorostasa, koje jeste obavijeno golom prirodom, ali ne i koncentracijom lepih i čuvanih lokaliteta na pristojnoj udaljenosti jednih od drugih. Svakako, lepi delovi ostrva postoje, ali velika kilometraža koja se dnevno ostvaruje, a na koju baš i nismo bili spremni, niti nam je sada bila potrebna, a nije ni prijala, je dovela do toga da moji utisci budu baš ovakvi. Pri planiranju putovanja, jesam imala informaciju kolike su razdaljine na ostrvu, ali nisam dobro sagledala teren, tačnije nisam uzela u obzir da 50-60 km nije isto na ravnom putu, da ne kažem auto putu i magistrali kroz brdoviti predeo, seoskim užim putem, niti planinskim vencem sa najvišim vrhom na ostrvu, kao ni zemljanim strmim stazama koje vode ka lepšim plažama.
Evija je širok pojam. Kada kažem letovali smo na Eviji i kada me pitaju kakva je Evija, moj odgovor je da je to isto kao kada bi me pitali kakva je Srbija. Treba imati u vidu, da je Evija ogromno ostrvo, koje se od severa do juga, putem proteže dužinom od 260km i po mapama treba više od 5h kontinualne vožnje. U praksi se tih 5 sati svede na skoro pa duplo više. Dakle, ostrvo je preveliko za miran odmor i za one koji žele da ga celog upoznaju. Definitivno je poželjna podela odmora na sever, centar i jug, kao i stacioniranje u smeštaju po ovoj preporuci, jer je obilazak severa ili juga iz centralnog dela jako naporan, posebno ako saputnici imaju drugačiju viziju odmora i drugačije potrebe, osim suvoparne vožnje u automobilu kada je Zvezda najviše na nebu i kada najsjajnije peče.
Dakle, suma sumarum, Evija je po mom kriterijumu ostrvo koje bi najpogodnije bilo obići krajem septembra i početkom oktobra, kada akcenat letovanja nije na kupanju u prijatnoj vodi, već onda kada se ta priroda može lepo upiti i kada se može orijentisati na gradove i sela ovog mediteranskog diva.
Ono što odbija je osećaj napuštenosti, tačnije objekti su nekada otvoreni, pa kada je posao stao, isti su zatvoreni. Videli smo dosta prodavnica, taverni, lokala koji su zatvoreni, pod velom prašine u fazi raspadanja. I lokalitete koje niko ne održava. Plaže koje niko ne čisti.
Svakako da je bilo i lepih momenata i da se centralni deo ostrva ima čime pohvaliti, i to jako lepim plažama od poteza Kalamos – Agii Apostoli, kao i impozantnom golom prirodom.
Još nešto za videti
U planu sam imala još nekoliko lokacija na severu ostrva i nekoliko na jugu, kao i u centralnom delu. Ovo su moji predlozi, pa ako neko odluči da poseti ovu destinaciju, volela bih da čujem utiske:
Sever:
plaže Vithouri i Petali koje se nalaze na potezu od Kimi ka severu, manastir Svetog Davida, vodopadi Drimonas, crkva Svetog Jovana Rusa, folklorni muzej u Limni, mermerni kip bika u Orei, folklorni muzej u Agia Ana
Centar:
Halkida (kastro Karababa, džamija Emir Zade građena u XV veku, Arches – rimski akvadukt, fenomen plime i oseke koji se najbolje vidi kod mosta Negroponte, crvena kuća, arheološki muzej, folklorni muzej), manastir Uspenja Presvete Bogorodice u Makrimalli (blizu sela Psachna), manastir Moni Panagias Perivleptos u Politici posvećen Uspenju Bogorodice, manastir Svetog Đorđa Arma nalazi na 8 km od Eretrie, Agia Kiriaki crkva kod Stena Dirfi, vodopad Neda kod sela Platana kod manastira Panagia Makrimalis, Mitikas – vinarija Avantis Estate Winery
Jug:
ruševine venecijanskog zamka (Kastello Roso) – crvena tvrđava kod Karistosa, klisura Dimosari, koja počinje od izvora reke Dimosaris kod Mili i završava na plaži Kolianou 10 km dalje, drakospite (dragonhouses) kamene kuće na planini Ochi, arheološki muzej u Karistosu, Nea Stira, Marmari, Karistos
