-
Kipar na malo drugačiji način – O pohodu na Pafos i zalasku sunca iznad broda Edro III
U prva dva dana uspeli smo obići Larnaku i selo vezilja Pano Lefkaru, plus smo stigli i na karneval u Limasolu. Potom smo čekirali potez oko Aja Nape, Nacionalni park Cavo Greco, ali i glavni grad Kipra Nikoziju. Kao logičan sled činilo se da pretposlednjeg dana boravka na Kipru treba stići do Pafosa i obići atrakcije u njegovoj okolini, od kojih me, ruku na srce, najviše intrigirala olupina nasukanog broda Edro III.
-
Kipar na malo drugačiji način – Kako su se Mimi i Beti našli zajedno na Mostu ljubavi
Kako je Zivana prekrštena u Živanu i ko se uhvatio iste, pa na aerodromu nije hteo da je se odrekne? Zbog čijeg smo doručka kasnili sa pokretom u osvajanje plaža Kipra? Zašto je Aja Tekla nazvana prinčevskom plažom? Kako su Beti i Mimi završili zagrljeni na Mostu ljubavi? Uostalom ko je sada pa Beti? Zašto nam je Nikozija postala najlepši grad na Kipru? Kako je Natara prešla granicu sa nepostojećom državom Severni Kipar sa srpskom ličnom kartom? Ukoliko vas zanimaju odgovori na ova pitanja, ostanite uz narednu priču, jer verujte biće urnebesna.
-
Kipar na malo drugačiji način – Larnaka za početak
Na Samosu nam je bilo lepo. Ostrvo je divno, ali mi se ne piše sada o njemu. A eto opet, piše mi se o nečemu, pa da me ne prođe volja, odlučih da to bude o ostrvu gde više od 340 dana godišnje možete uživati u sunčevim zracima, zemlji u kojoj je nastao halumi sir, ali i najstarije vino na svetu komandarija, mestu odakle je po mitologiji iz mora izašla sama boginja Afrodita, regiji čija se polja žute od divljeg komorača, ali i ostrvu poznatom po plažama tirkizne boje vode. Nije Samos, ali jeste Kipar.
-
Ikarija – ostrvo dugovečnih – Akamatra za rastanak
Pet punih dana provedenih na ostrvu bili su dovoljni da zagrebemo tajnu ikarijskog života i spoznamo recept za dugovečnost plave zone. Dok sam pakovala stvari u rančeve, razmišljala sam: „Ih, još samo kada bismo neke od smernica primenili u našoj svakodnevnici, eto nama zagarantovanih 90+ leta. Došlo je vreme da se pozdravimo sa našom seoskom grčkom kućom, mahnemo južnim plažama i uputimo se ka Evdilosu. Na putu ka Evdilosu našla se lepa Akamatra. Nekoliko puta sam pokušala da obiđem selo, ali nam se nijedan put nije uklopilo. Trajekt za Samos kretao je u 14:45h iz Evdilosa i mi smo imali par sati na raspolaganju da se pozdravimo sa Ikarijom i…
-
Ikaria – ostrvo dugovečnih – Čuvane tajne severa ostrva
Čini mi se da niko kao gosn turista nije čekao prelazak na severnu stranu ostrva, onu urbaniju o kojoj je maštao svakog dana dok smo se iz nedođije vraćali ka našoj grčkoj seoskoj kućici. Istina i ja sam poželela da konačno na momenat osetimo civilizaciju, bar da bismo na kratko vozili koliko toliko pristojnim putevima i videli poneko živo biće. Vozeći preko Akamatre, nakon sat vremena stigli smo ispred plaže Mesakti. U realnim okolnostima, za sat vremena stigli bismo od Beograda do Novog Sada, a na ovakvim putevima nam je za tek trideset kilometara trebalo isto toliko vremena, koliko u Srbiji za pređenih stotinjak. No, teren i kvalitet puteva se…
-
Ikarija – ostrvo dugovečnih – Dan kada smo osvojili Iero
Današnji dan, iako s početka i nismo imali baš takav plan, ceo smo proveli, isključivo na plažama Ikarije. I to kakvim plažama! Danas smo otkrili Iero, meni lično najdražu plažu Ikarije. Okej i Mikra Kerame - još jednu pobedničku. Ali krenimo redom...
-
Ikarija – ostrvo dugovečnih – Spust na Sejšele
Po nekom nepisanom pravilu gotovo uvek nam početni dan na destinaciji koju osvajamo prvi put prođe u opipavanju terena i nakon rekapitulacije otme se utisak da apsolutno nikada nije u putpunosti iskorišćen. Ni sada nije došlo do odstupanja od pravila, te je prvi dan protekao u znaku upoznavanja sa ostrvom. Iako noć, zbog nedostatka klima uređaja, nije prošla kako smo isprva planirali, potpuno neispravana, ipak sam bila orna za spust na, kažu, najlepšu plažu Ikarije - plažu Sejšeli.
-
Ikarija – ostrvo dugovečnih – Prvi susret sa divljinom
Ikarija je bila moja "duga tiha patnja" već nekoliko godina unazad. Najzad su se kockice namestile, te smo sredinom juna meseca krenuli u osvajanje dugo očekivanog ostrva. Jedva sam čekala da kročimo na ostrvo dugovečnih jednu od samo pet plavih zona na celom svetu, ostrvo na kome recept za uspešan život leži u zdravoj izbalansiranoj ishrani baziranoj na povrću i voću gajenom u sopstvenoj bašti, kozjem mleku, maslinovom ulju, medu, ribi i tradicionalnom ikarijskom crvenom vinu, redovnoj šetnji, odsustvu stresa, dobrom snu, održavanju društvenog života i gajenju dobrih porodičnih veza.
-
Kako je izgledao naš put do ostrva Samos i Ikarija
Nakon što smo lani podrobno istražili Hios, kada se uostalom isti i pridružio još nekim ostrvima koja su se na mojoj listi sa pravom ustoličila na prvom mestu, ove godine na spisak osvojenih dodali smo i Samos, te Ikariju, od kojih i Samosu malo fali da podeli pobedničko mesto sa par odabranih. Ikarija, iako posebna i svojstvena, zbog loše infrastrukture i odsustva pristojnog broja lepih plaža do kojih je lako stići, ipak ostaje lestvicu niže. Stoga vam u narednim redovima donosim vodič za putovanje automobilom na Samos i Ikariju.
-
Banja Mako – samo tako
Sretenje smo tradicionalno odlučili da provedemo van zemlje, pa je izbor kao i prethodnih godina pao na Mađarsku i kupanje u nekoj od tamošnjih banja. Pretpostavila sam da nećemo uspeti da izbegnemo gužvu, jer je pola Srbije opselo Zlatibor, dok je druga polovina pohitala ka mađarskim banjama. Prvobitno sam se nosila mišlju da se kupamo u Aquapolisu u Segedinu, međutim, nakon dvoipočasovnog čekanja na Horgošu, shvatila sam da će na tom kupalištu svi skakutati jedni drugim po glavama, pa smo odlučili da popodne provedemo u starom dobrom Maku.
putopisi
