Andros
Grčka,  Korisne informacije

Kako je izgledao naš put do kikladskih ostrva

Na ovogodišnji put ka kikladskim ostrvima krenuli smo poslednjeg petka juna meseca u poslepodnevnim časovima. Od Beograda do graničnog prelaza Preševo-Tabanovce vodi dobro poznat auto-put E75, na čijim pojedinim deonicama već godinama radovi ne jenjavaju. Pretpostavili smo da će na granici Srbije sa Makedonijom biti gužvaMeđutim, nismo se baš nadali čekanju od sat i po vremena. 

Stoga smo zalazak sunca ipak dočekali na graničnom prelazu, gledajući kako sunce uranja u planinu iza Preševa. Sa druge strane celokupna slika i nije bila baš toliko lepa. Mogla su se osetiti isparenja vozila uz zvuke upaljenih motora i videti zagušujuća svetla kolone vozila koja se prostirala nekoliko kilometara iza nas.

Granični prelaz Preševo

Korisne informacije:

  • Od Beograda do graničnog prelaza Preševo okvirno ima oko 370 km. Dakle, da biste stigli do granice sa Makedonijom, 3 sata vožnje automobilom je sasvim dovoljno, naravno pod uslovom da ne pravite neke veće pauze. Nama je uglavnom potrebno malo više od 3 sata, uz poneku pauzu.
  • Na auto-putu, pod uslovom da se ne isključujete nigde uz put, postoje dve naplatne rampe. Na ulaznoj naplatnoj stanici Vrčin uzimate karticu, dok na izlaznoj naplatnoj stanici Preševo vršite plaćanje putarine. Ukupna cena putarine u jednom smeru za automobil je 1.490,00 dinara. Ostale cene putarina za različite kategorije vozila i ulazne stanice, možete pogledati na zvaničnom sajtu Puteva Srbije.
  • Takođe savetujem, da posle Vranja, a pre Bujanovca pogledate kamere na graničnim prelazima i u zavisnosti od stanja, preusmerite se na alternativni granični prelaz Prohor Pčinjski.

Srpski državljani makedonsku granicu mogu preći sa ličnom kartom ili pasošem, uz pokazivanje saobraćajne dozvole i zelenog kartona, ukoliko putuju automobilom

Na makedonskom graničnom prelazu srpski državljani do 15. avgusta dobijaju karticu sa 760 denara kredita za besplatan prolazak kroz naplatne rampe. Iznos je natempiran za odlazak i povratak iz Grčke. Dovoljno je samo da prođete kroz kapiju za TAG i karticu prislonite na aparat pre rampe, kako bi se ista podigla. Međutim, ukoliko planirate u Grčku preko Ohrida, karticu nećete dobiti ili ako je pak dobijete, moći ćete da je iskoristite samo na onim naplatnim rampama na kojima postoji aparat za očitavanje. Do Ohrida imate ukupno šest naplatnih rampi, a samo na prvoj koja je 60 denara možete koristiti ovu karticu.

Kako se na graničnom prelazu Tabanovce gospodin turista nalazio za volanom automobila i pritom sit ispričao na maternjem jeziku sa službenikom, zbunjeni graničar nas je ne obrativši pažnju na srpske registarske tablice, pustio da uđemo u Makedoniju, ne uručivši nam karticu za besplatnu putarinu. S obzirom na to da ni mi nismo bili ništa manje zbunjeni od graničara, na prvoj naplatnoj rampi smo očekujući karticu upitno pogledali zaposlenog, međutim on je spreman pokazao kažiprstom na tablu ispod prozorčeta i objavio da je cena za pređenu deonicu 60 denara. Izvadili smo novac i zbunjeno smejući se nastavili  naš put.

Korisne informacije:

  • U Makedoniji na auto-putu Prijatelstvo postoji 5 naplatnih rampi i cene za prolazak deonica su 60 den, 80 den, 60 den, 80 den i 100 den, što daje ukupnu cifru od 380 denara u jednom smeru.
  • Druge cene za ostale kategorije vozila možete pogledati na zvaničnom sajtu makedonskog JPZDP. Takođe i Makedonci, kao i mi, imaju kamere na gotovo svim naplatnim rampama i graničnim prelazima, pa se blagovremeno možete upoznati sa trenutnim uslovima i gužvama na putu.
  • Pre nego što napustite Makedoniju, ne zaboravite da tankujete gorivo jer je daleko povoljnije u odnosu na Grčku i Srbiju. Trenutna cena dizel goriva je 63,50 denara. Ono što je svakako dobro kod benzinskih pumpi u Makedoniji, jeste to da im zakon nalaže iste cene na svakoj benzinskoj stanici, čime nećete doći u situaciju, kao recimo u Grčkoj, da razlika u točenju istog goriva od pumpe do pumpe bude i po 40 centi.
  • Mi gorivo uvek sipamo na Lukoil pumpi odmah posle Kumanova, kao i na Okta pumpi pre same granice sa Grčkom. 

Približili smo se Gevgeliji. Bila je skoro ponoć. Osoblje Vile Matea nas je sačekalo na parkingu ispred smeštaja, kao i još dva automobila srpskih registarskih tablica koja su stigla minut pre nas. Jedva smo dočekali da utonemo u san i za par sati se uputimo na granični prelaz Bogorodica-Evzoni. 

Vilu Matea bih vam srdačno mogla preporučiti za prenoćište ukoliko putujete ka Atini, pa i Volosu. Smeštaj je vrlo čist, internet odlično radi, parking se nalazi u zatvorenom dvorištu, a sa prozora terase apartmana na petom spratu pruža se pogled na gnezdo roda. Pride, nalazi se u centru Gevgelije, veoma blizu prilaznom putu, a cena noćenja je bila i više nego povoljna. Možete ih naći na booking-u ili ih kontaktirati direktno.

Bonus informacija:

  • Ako u Gevgeliju dođete u nekim pristojnim časovima i volite jagnjetinu ispod sača, provozajte se do obližnjeg sela Mrzenci i kafane Javor Džoko, te uživajte u ručku ili večeri.

Za ulazak u Grčku i dalje je potreban PLF obrazac, potvrda o vakcinaciji ili negativan PCR test, brzi antigenski ili potvrda o preležanoj bolesti

Ustajemo prilično rano i tempiramo da na graničnom prelazu budemo na samom otvaranju u 7:00h po grčkom vremenu. Na granici, tek nekoliko vozila ispred nas. Pokazujem graničaru QR kod koji sam primila e-mail-om kasno noćas, kao rezultat popunjenog PLF obrasca, bez koga nije moguće ući u zemlju. On baca pogled ovlaš, totalno nezainteresovan. Pružam mu pasoše i potvrde o vakcinaciji. Gospođica ima 6 godina i za nju nije potrebna dodatna dokumentacija, u skladu sa odlukom da deca do 12 godina mogu nesmetano ući u zemlju. Nakon par minuta i dve godine čekanja, konačno ponovo GRČKA!

Putujemo glavnim auto-putem E75 ka Atini. Ubrzo nakon odvajanja za Solun, saobraćaj se proređuje. Gotovo svaki put kada sam putovala automobilom ka Atini, auto-put je bio prazan. Tek ponegde smo obišli pokoji automobil. Dok gospođica zapitkuje kada ćemo stići, pokušavam da sa gospodinom turistom nađem razlog praznog puta. Nakon nekoliko razmenjenih teorija, konstatujemo da se Grcima zbog visokih cena putarina i velike udaljenosti između, recimo, Soluna i Atine ne isplati putovati automobilom. Čini nam se da je nacionalni avio saobraćaj ipak daleko češće u upotrebi u odnosu na zaista odlične auto-puteve.

Iako su od 1. jula snižene cene roming saobraćaja u Grčkoj, ipak savetujem da kupite neku od SIM kartica za Mobilni Internet grčkih telekomunikacionih kompanija

Skrećemo sa puta u gradić Katerini. Dok me gospoda čekaju u automobilu, nepropisno parkirani na autobuskoj stanici, jer ni nakon dva kruga oko centra grada nismo uspeli naći parking mesto, trčećim korakom ulećem u Vodafonovu poslovnicu i od nevoljnog grčkog službenika kupujem SIM karticu za Mobilni Internet po ceni od 12 EUR koju mogu koristiti bez ograničenja mesec dana. Nakon tri nedelje korišćenja kartice, mogu vam reći da je na nekim lokacijama radila izuzetno dobro, dok je na nekim prenos bio na nivou EDGE-a ili HSDPA, što je ravno stanju, kao i da ga nema. U hodu sam saznala da su korisnici mreže Cosmote daleko zadovoljniji. Međutim, ne mogu reći da sam bila nezadovoljna kupovinom, štaviše bila sam vrlo zadovoljna jer smo internetu mogli pristupiti onda kada nam je i bio neophodan. 

Korisne informacije:

  • Duž celog auto-puta od graničnog prelaza Evzoni do Atine ima 13 naplatnih rampi ukupne cene oko 35 EUR u jednom smeru. Dakle, putarina u Grčkoj je poprilično skupa i po pravcu treba izdvojiti dobrih 70 EUR. Ono šta moram primetiti jeste da su im auto-putevi u izuzetno dobrom stanju, pa se opravdano nameće konstatacija da kvalitet određuje cenu, kao i da ova cifra možda i nije previsoka.
  • Ako želite u kupovinu pre polaska na neko od ostrva, možete svratiti u Jumbo ili Lidl. Jumbo poseduje veliki broj radnji u Atini, a jedna od njih se nalazi i u samoj luci Pirej. Lidl takođe poseduje veći broj marketa u Atini, a mi smo jedan i posetili u mestu Katerini, nakon što smo pazarili Vodafonovu internet karticu. Veoma blizu luke u Rafini takođe možete pronaći jedan Lidl market. Dovoljno je da u Google maps ukucate Lidl ili Jumbo lokacije i usmerite navigaciju ka željenoj prodavnici.
  • Cena dizela u luci Rafini je bila 1,29 EUR, dok se na ostrvima taj iznos kretao između 1,55 EUR i 1,62 EUR. U Pireju je okvirna cena bila oko 1,42 EUR. Kada uporedite cene, videćete da je isplativije pre polaska na ostrvo natankovati pun rezervoar, jer razlika svakako nije zanemarljiva. U suprotnom 200 km po rezervoaru ode u nepovrat. 😉

Odlučili smo da do Naxosa plovimo prevoznikom Golden Star Ferries, koji polazi iz Rafine i pre Naxosa stop pravi na tri ostrva i to Androsu, Tinosu i Mikonosu. Zbog posete jednom od atinskih Jumba, u luku stižemo sa zakašnjenjem i ne baš po prvobitnom planu. Kako ne bismo gubili vreme, karte kupujemo u prvoj poslovnici od mnogobrojnih koje se tu nalaze, jedna do druge. Ukupna cena karata u jednom smeru na DECK-u za dvoje odraslih, dete od 6 godina i automobil je bila 133 EUR. Vreme polaska 16:45h. Brod je plovio 6 sati.

Prilikom ulaska u brod, pored standardne dokumentacije koja je ista kao i za ulazak u zemlju, tražiće vam dodatno popunjen obrazac za putovanje brodom

Prilikom kupovine karata dobili smo obrasce koje treba popuniti i predati prilikom provere na ulazu u brod. Obrasci su jednostavni za popunjavanje. Potrebno je uneti ime i prezime putnika, broj telefona, datum i vreme putovanja, kao i naziv prevoznika i broda kojim planirate ploviti. U nastavku treba odgovoriti na nekoliko pitanja, vezanih za trenutnu situaciju sa korona virusom. Mi smo na ostrva putovali dana 26.06.2021. godine dakle, pre poslednjih uvedenih mera, pa nam nije bila tražena potvrda o kompletno izvršenoj vakcinaciji, preležanom virusu, negativan PCR test ne stariji od 72 sata ili brzi antigenski test ne stariji od 48 sati. Međutim, od 03.07.2021. godine su se pravila izmenila, pa je vrlo moguće da će vam neka od pomenutih dokumenata biti potrebna prilikom ulaska u brod. Ukoliko već imate pripremljenu dokumentaciju sa kojom ste inače i ušli u zemlju, pokazaćete istu čoveku na ulazu u brod, a ako validnu dokumentaciju nemate, postoji mogućnost kupovine brzog antigenskog testa u obližnjoj apoteci po ceni od 6 EUR. Nakon 10 minuta od urađenog testa, rezultate možete pokazati pri ulazu na brod.

Trajekt
Krenuli smo ka Naxosu iz Rafine

Koristan savet:

  • Pre putovanja, svakako proverite koje mere su trenutno na snazi i šta je sve neophodno kako biste ušli u Grčku ili na trajekt, budući da se pravila menjaju gotovo na nedeljnom nivou. Na pojedinim ostrvima kao što su Mikonos i Zakintos, od nedavno je uveden i policijski čas, te nije dozvoljeno kretanje noću.

Nakon približno dva sata vožnje trajektom pristali smo u androsku luku Gavrio. Dok sam gledala veliki broj ljudi koji se vukući svoje kofere iskrcava na jedno od meni najlepših ostrva Kiklada, sa setom sam se prisećala divnih androskih plaža, raznolikosti ostrva, zelenila, prirode, kamenih kula, rečica, skulptura u pećini Foros, gusaka ispod kamenog mosta u selu Aladino, lavova na fontani u Menitesu, šetnje do Pano Kastra, fotografije svetionika Tourlitis kroz kamenu šupljinu, manastira Agia Marina sa delom moštiju Ognjene Marije i šarenog Batsija. Vratiću se jednog dana Androsu, obećala sam sebi.

Uplovljavanje u Gavrio
Luka Androsa

Brod je nastavio svoju plovidbu ka ostrvu Tinos. Već je sunce zašlo i u daljini su se mogle videti kuće na obali koje su neodoljivo podsećale na grad Eginu. Na Tinosu nisam bila, ako izuzmemo ovo pristajanje trajekta. A imam želju da ga obiđem. Mada, kad bolje razmislim, imam želju da posetim sva grčka ostrva. Toliko volim ovu zemlju, da bih komotno na nekom pustom, zaboravljenom ostrvu mogla živeti. 

Tinos deluje golo, uostalom kao i većina kikladskih ostrva… osim Androsa. On je polu zeleni izuzetak. Čitala sam da su tinoska sela božanstvena i da upravo ona nadoknađuju lepotu obližnjih plaža, koje i nisu prve na spisku „naj“ u Grčkoj.

Pristižemo na Tinos
Pristajanje trajekta
Ostrvo Tinos

Kada smo pristali u luku Mikonosa, koja je udaljena od turističkog dela grada, već poodavno je pao mrak. Svetla u daljini su nagoveštavala gde se nalaze čuvene vetrenjače i Mala Venecija. Međutim, ništa od toga nismo videli izbliza, iako smo imali ideju da sa Naxosa napravimo izlet na Mikonos. Međutim, na kraju priče izlet je ipak ostao nerealizovan.

Mikonos
Luka Mikonosa noću

Dodatni saveti:

  • Za putovanje brodom obavezno sa sobom ponesite prekrivač ili duks, jer u nekim delovima broda zbog klimatizacije može biti poprilično hladno, kao i u večernjim satima na otvorenom deck-u gde gotovo uvek duva jak vetar.

  • Dala bih vam još jednu sugestiju, koja nama uvek nekako promakne. Potrudite se da suvozač iz automobila izađe ranije i uđe regularnim putem za putnike, kako bi uspeo da sedne na pristojno mesto u zatvorenom delu broda. Iako znamo za ovu caku, nekako uvek nam se desi da ostanemo svi zajedno u automobilu i poslednji na celom brodu se popnemo na palubu. Naravno da tada nema nijednog slobodnog mesta, osim air sedišta, gde je gotovo uvek prehladno.

  • Na brodu postoje mini barovi gde možete kupiti sendvič, pecivo, piće, vodu, ali po nešto višim cenama nego na kopnu ili ostrvu. Pojedini brodovi imaju i restorane, sa pristojnom ponudom hrane.

Sa Naxosa smo se nakon osam dana prebacili na susedni Paros. Karte smo kupili u luci Hore, dok smo jednog dana šetali po keju tražeći tavernu u kojoj ćemo ručati. Brod kojim smo putovali je Santorini Palace, kompanije Minoan Lines. Vreme polaska je planirano za 13h, a 35 minuta kasnije brod je pristao na Paros. Ukupna cena karata za dvoje odraslih, dete od 6 godina i automobil je bila 57 EUR. U pitanju je brži trajekt i izgleda luksuznije u odnosu na trajekt kompanije Golden Star Ferries kojim smo stigli na Naxos, a koji je bio poprilično bučan.

Skrenula bih vam pažnju na par stavki sa kojima sam se često susretala prilikom pretrage karata za trajekt:

  • Sajt preko koga pronalazim ponude za trajekt je ferries.gr, osim ako putujem na neko specifično ostrvo gde vozi lokalni prevoznik, koji nije unet u bazu pretraživača sajta ferries.gr. Pretražujući godinama karte za brod, ustanovila sam da je pomenuti sajt najrelevantniji, najtačniji, najpregledniji i najpovoljniji. Kada pronađem polazak koji mi odgovara, podatke o istom proverim i na zvaničnom sajtu brodske kompanije. Karte do sada nikada nisam kupovala online, zbog peripetija oko zamene, pomeranja i sličnih nepredviđenih situacija koje svakako mogu da se dese. Verujem da karte za pojedine polaske mogu da se pronađu i po povoljnijoj ceni, ukoliko se rezervišu i plate unapred, međutim, ja do sada nisam bila u situaciji da nađem jeftiniji polazak, već je uvek bila identična cena na licu mesta i online.
  • Međutim, ono na šta sam vas htela upozoriti jeste sledeće. Pojedine brodske kompanije imaju praksu da naplaćuju više cene za veće automobile i to po značajnoj razlici. Na primer, prelazak sa Naxosa na Paros je preko ferries.gr, brodom Santorini Palace kojim smo i putovali za nas troje i veći automobil koštao 80 EUR, dok je na zvaničnom sajtu kompanije Minoan Lines cena bila 57 EUR. Na licu mesta u poslovnici nas nisu ni pitali za veličinu automobila, već su nam regularno prodali karte po nižoj ceni. Ovo je još jedan od razloga zbog kojeg karte kupujem na licu mesta.
  • U toku dana postoji nekoliko polazaka, ali su cene i vreme putovanja šarenolike od kompanije do kompanije uz značajnu novčanu razliku. Dakle, savet je da dobro pogledate šta vam u tom momentu odgovara, postavite prioritete i u skladu sa istim, kupite karte. 
  • Gotovo nikada se ne dešava da karte za ljude nestanu. Brod može da primi broj ljudi i preko definisanog kapaciteta. Problem jedino može nastati, ukoliko putujete automobilom, a garaža se iznenada popuni. Mada se i ovo retko kada dešava. Bar nama nije nikada.

Sa Parosa smo odabrali da plovimo za Pireus, najviše iz razloga što brod putuje 4 sata. Sve preko toga bi nam bilo previše, jer nas je čekao i povratak za Beograd od 1100 km. Tačnije, povratak od dva dana, jer smo ponovo noćili u Vili Matea u Gevgeliji. A i želeli smo da krenemo prvim jutarnjim polaskom. Stoga smo odabrali prevoznika Blue Star Ferries, koji kreće u 10:45h, a ukupna cena karata za nas troje i auto bila je 172,50 EUR. U pitanju je jedan prilično ozbiljan trajekt, sa nekoliko spratova, paluba i restoranom.

Nadam se da će vam naše iskustvo pomoći pri planiranju puta, a ako imate neka dodatna pitanja i ja na njih imam odgovor, rado ću pomoći.

Pratite moj profil i na Instagramu

2 Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *