Kako je izgledao naš put do ostrva Krit
Iako još uvek mislima na Kritu odlučila sam da konačno započnem putopis i to korisnim informacijama o putovanju na najveće grčko ostrvo automobilom, sve zarad toga da nam ne prođe sezona letovanja, jer verujem da ima onih kojima bi informacije o putovanju na Krit mogle biti od koristi.
Prošle godine nakon što smo se vratili sa Naxosa, napisala sam tekst sa pregršt korisnih informacija o putovanju na Kiklade automobilom, koji vam svakako može koristiti i ove godine, pa pronađite isti u ovoj priči. A detalji konkretno o Kritu tek slede…
Od Beograda do luke u Pireju potrebno je preći okvirno 1.100 kilometara. Ove godine, mi smo naš put do Atine podelili na dva dela, praveći pauzu od dva dana na Sitoniji, kako bismo iznenadili gospođicu, Milu i Dondula koji su u Neos Marmarasu već boravili prethodnih nekoliko dana. Stoga smo imali malo više kilometara za izvozati. O tome kako smo se na Sitoniji proveli blagovremeno ću napisati priču, a za sada samo pogledajte fotografiju omiljene nam plaže na drugom prstu Halkidikija.
Za lakše kretanje srpskim auto-putevima savetujem kupovinu TAG uređaja
Ove godine, za razliku od prošle, kupili smo TAG uređaj za plaćanje putarine u Srbiji, koji smo preko mobilne aplikacije ENPay povezali sa Master Card platnom karticom, čime nismo u obavezi da TAG dopunjujemo, već nam se svako korišćenje naplaćuje odloženo par dana sa pomenute platne kartice. TAG je moguće kupiti i na NIS-ovim benzinskim pumpama, kao i poslovnicama AMSS. Cena uređaja je 2.022 dinara, međutim mi smo isti kupili na promociji za 999 dinara i tada dobili 300 km putarine gratis. Stoga, pratite sajt ENPay-a, često se desi da imaju akcije.
Korisna informacija:
- U najavi je da će od kraja avgusta srpski TAG uređaj biti moguće koristiti u zoni Zapadnog Balkana i to u Makedoniji i Albaniji.
- Cena putarine u jednom smeru za I kategoriju u koju spada i putnički automobil od Beograda do Preševa je 1.490 dinara.
Ukoliko odlučite da u Srbiji sipate gorivo, iako je jedno od najskupljih u regionu, napomenula bih da je trenutna cena dizela 209 dinara po litri, dok je bezolovni 184 dinara po litri.
Podelite put u dva dana i prenoćite u Gevgeliji u Vili Matea
Ukoliko putujete direktno za Atinu, moj predlog je da usput odaberete neki smeštaj u kome ćete noćiti. Do sada naš izbor je uvek bila Gevgelija i to Vila Matea, koja se nalazi vrlo blizu auto-puta, a u centru grada. Ukoliko ste gladni, predah možete praviti u obližnjem selu Mrzenci u jednom od dva restorana Javor Džoko ili Javor Agapi i probati odličnu jagnjetinu ispod sača.
Bonus informacija:
Preko puta vile Matea nalazi se KAM market. Prilično je povoljan, a u marketu možete pazariti neophodne prehrambene namirnice za put. Mi generalno, svake godine iz KAM-a za Srbiju dovučemo gomilu namirnica kojima smo pokriveni cele godine. Imajte u vidu da KAM ne radi nedeljom.
Zbog ogromnih gužvi i zadržavanja na granicama birajte alternativne granične prelaze poput Prohora Pčinjskog i Dojrana
Ove godine, zahvaljujući potpunom otvaranju Grčke kao destinacije koja je zbog pandemije prethodne dve godine bila prilično ograničena raznim merama, pa i zabranama ulaska u samu zemlju, gomila turista pohrlila je na granične prelaze i zatekla „nepripremljene“ graničare, u toj meri da smo na graničnom prelazu Preševo – Tabanovce čekali više od 2 sata. Dodatni problem napravile su nam neadekvatno postavljene kamere na graničnim prelazima, na osnovu kojih stvarno stanje na terenu nije lako uvideti, već je potrebno dovijanje i dešifrovanje više kamera, čak i sa makedonske strane, kao i provera sajta AMSS u delu Zadržavanje na graničnim prelazima, pod uslovom da baš imate sreće i da je informacija nedavno ažurirana. Od ove godine i srpski i makedonski graničari nalaze se na ulazu u Makedoniju, dok se u povratku i jedni i drugi nalaze na srpskoj strani.
Kupite makedonsku pametnu karticu mCard za lakše plaćanje putarine
Prošle godine na graničnom prelazu dobili smo makedonsku pametnu karticu mCard na kojoj je ostao izvestan iznos za plaćanje putarine i isti smo bez problema mogli koristiti već na prvoj naplatnoj stanici. Dovoljno je bilo da prođemo kroz prolaz za ENP i zaustavimo se ispred rampe kako bi na automatu očitali karticu.
Ukoliko nemate pomenutu karticu istu možete kupiti na prvoj naplatnoj rampi po ceni od 100 denara, gde ćete je i napuniti sredstvima. Minimalan iznos za dopunu je 300 denara. Postoji opcija kupovine makedonskog TAG-a po ceni od 1200 denara, što smatram bespotrebnim izdatkom, budući da će uskoro, kako sam već i spomenula, za one koji imaju srpski TAG, biti omogućeno korišćenje istog na makedonskim putevima. mCard je moguće dopuniti i online što smatram vrlo korisnom opcijom. Dovoljno je samo uneti broj mCard kartice, gde možete videti koliko vam je kredita još preostalo, kao i prateći uputstva zadužiti određenim iznosom vašu platnu karticu, a dopuniti mCard. Prilikom prolaska kroz rampu, na displeju će vam biti očitan preostali iznos na mCard.
Korisna informacija:
- Ukupan iznos za 5 putarina u Makedoniji je 380 denara ili 7,50 EUR.
Cena goriva u Makedoniji, isto kao i u svim ostalim zemljama, varira iz dana u dan. Mi smo putovali 30. juna i cena dizela je tada bila skuplja nego u Srbiji, pa smo u Makedoniji prilikom ovog putovanja sipali samo neophodno. Momentalna cena dizela je 90 denara po litri, dok je cena bezolovnog goriva identična. Najvalidnije informacije o trenutnim cenama goriva u Makedoniji možete pogledati na sajtu Makpetrola i na vreme se informisati o istim.
Ukoliko vam uslovi dozvoljavaju putujte radnim danima i planirajte na graničnim prelazima da budete rano ujutru
Na graničnom prelazu Bogorodica – Evzoni čekali smo desetak minuta, što naravno nije bio slučaj kada smo se i vraćali, budući da smo na makedonskoj strani, kao po običaju ostavili sat vremena života. Nije na odmet pomenuti da smo na makedonsko – srpskoj granici u povratku čekali preko 3 sata, pa kada saberete sva čekanja i zaustavljanja, svede se na to da smo pola puta proveli u aktivnoj vožnji, a pola nažalost stojeći i pomerajući auto mic po mic, što je izuzetno zamorno najpre za vozača, pa potom i za sve ostale putnike u automobilu.
Cena dizela se u kopnenom delu Grčke kretala od 1,98 EUR do 2,40 EUR u zavisnosti od pumpe i lokacije. Na auto-putu po nepisanom pravilu, gorivo je uvek drastično skuplje, dok je u samom centru Atine ili nekim drugim gradovima poput Katerinija kroz koji smo prolazili, ono povoljnije.
Na osnovu dosadašnjeg iskustva mogu konstatovati da je gorivo na ostrvima gotovo uvek skuplje nego na kopnu, međutim na Kritu smo bili prijatno iznenađeni jer to nije bio slučaj. Cena dizela se kretala od 1,89 do 2,26 EUR po litri.
Da biste ubrzali plaćanje putarina na grčkim auto-putevima preuzmite njihov besplatan TAG
U Grčkoj odmah nakon graničnog prelaza, na prvoj naplatnoj rampi sa desne strane puta postavljena je metalna kućica sa natpisom Customer Care u kojoj smo preuzeli grčki TAG uređaj. Radno vreme je od ponedeljka do petka od 9-17 časova. TAG uređaj je besplatan i da biste ga montirali, dovoljno je da skinete naš, a na nosač koji je već zalepljen na staklo, postavite grčki.
Procedura za dobijanje TAG uređaja je trajala okvirno oko 15-ak minuta, zbog popunjavanja obrasca za izdavanje TAG-a, unosa istog u sistem i objašnjenja kako TAG koristiti. Od dokumenata će vam biti potreban pasoš, lična karta i saobraćajna dozvola. Minimalan iznos za dopunu TAG-a je 15 EUR. Budući da je ukupna cena putarine samo do Atine oko 35 EUR, mi smo odmah uplatili 50 EUR.
Uz TAG uređaj dobili smo i uputstvo za dopunu i korišćenje, a ljubazna službenica nam je pojasnila da je isti moguće dopuniti samo na naplatnim rampama na Egnatia Odos auto-putu, ne i na auto-putu Solun-Atina, kojim smo mi putovali za prestonicu. Situaciju vadi aplikacija za mobilni aparat koju je potrebno instalirati i nakon registracije online dopuniti TAG, skidanjem željenog iznosa sa vaše platne kartice. Na naplatnim rampama grčki TAG ne očitava preostalo stanje, međutim kada se iznos na nalogu spusti ispod 5 EUR na displeju će se pojaviti obaveštenje LOW uz dvostruki zvučni signal. To vam je znak da je TAG spreman za dopunu.
Procedura je jednostavna i svima bih savetovala da preuzmu grčki TAG uređaj, posebno jer je besplatan i jer zaista olakšava kretanje auto-putem bez zadržavanja na naplatnim stanicama, kojih do Atine ima popriličan broj, čak 13.
Važna informacija:
Skrenula bih pažnju da je prilikom unosa podataka u aplikaciju pod opcijom Κωδικός Πελάτη odnosno Customer ID potrebno upisati broj ugovora koji možete pronaći na ugovoru koji ste dobili u desnom gornjem uglu, dok je pod opcijom AФМ, odnosno Tax number potrebno upisati vaš JMBG ili matični broj sa predznakom RS, ako ste iz Srbije. Takođe, ja sam morala registrovati e-mail adresu, prateći uputstva za podešavanje naloga i šaljući im zahtev na e-mail, budući da je službenica, pretpostavljam iz nekog razloga, prilikom preuzimanja TAG-a propustila da istu unese i poveže sa mojim nalogom.
Iako je cena roaming saobraćaja u Grčkoj snižena savetujem da kupite SIM karticu za prenos podataka operatora Cosmote
Kao i prošle godine i ove godine odlučili smo da kupimo grčku SIM karticu za prenos podataka, s tim da smo se ove godine opredelili za usluge operatora Cosmote. U Kateriniju smo posetili njihovu poslovnicu i za par minuta kupili SIM karticu uz Whatsup kampanju po ceni od 12 EUR i aktivirali mesec dana flat interneta.
Ukoliko budete odlazili u ovu poslovnicu, ali i bilo koju drugu, savetujem da obratite pažnju na podatak o radnom vremenu, kako biste dolazak u Katerini planirali u skladu sa istim. Karticu možete na isti način koristiti i sledeće godine, pod uslovom da nije prošlo više od godinu dana od momenta aktivacije, s tim da je potrebno online preko platne kartice dopuniti kredit u iznosu od 10 EUR i ponovo aktivirati istu kampanju.
Opet bih napomenula da iako je sada prenos podataka u Grčkoj prilično povoljan i to 1 din/MB, nikada ne znate u kojoj meri ćete koristiti GPRS, posebno ako otvarate zahtevne stranice ili pregledate video zapise, te je moj savet da svakako kupite grčku SIM karticu, kako bi vam „glava bila mirna“. I da, operator Cosmote je daleko bolje vršio prenos podataka nego operator Vodafone prošle godine, pa bi moj savet svakako bio – ako ste u mogućnosti birajte ipak Cosmote. U pitanju je nekadašnja grčka državna kompanija, od koje svi ostali operatori zakupljuju resurse i oni dokazano imaju najbolju pokrivenost i protok.
Bonus savet:
- Ukoliko engleskim jezikom ne baratate najbolje, moj savet je da na mobilnom telefonu instalirate aplikaciju Prevodilac, koja je uzgred prilično jednostavna za korišćenje, podesite opciju prevoda sa srpskog na grčki ili engleski, izgovorite ili napišite željeno i pokažite službeniku. Verujem da će onima koji se nisu susretali sa engleskim jezikom ova informacija biti od koristi i da će na taj način prevazići jezičku barijeru.
Pre polaska na Krit obiđite prestonicu Grčke Atinu
Naš polazak na Krit planiran je za večernje sate. Do sada smo mnogo puta bili u Atini, tačnije prolazili smo putem do njenih luka Pirej ili Rafina, ali se nikada nismo odvažili da skrenemo ka centru i obiđemo grad bogova, filozofa i kolevku zapadne civilizacije… sve do sada. Uvek smo imali opravdanje, te žurimo, te vruće je, te ovo je, te ono je. Sada smo konačno napravili plan, od parkiranja, preko ručka, do posete znamenitostima. Imali smo okvirno 6 sati na raspolaganju za posetu Atini. Ako mene pitate, sasvim dovoljno za obilazak užeg dela grada i Akropolja, bez penjanja po brdima oko prestonice.
Imajte na umu da trajekt za Krit plovi iz Pireja sa gejta E3
Pripremajući se za ovo putovanje, pronašla sam informaciju da do Krita plove dve kompanije Anek lines i Minoan lines. Svaki put kada sam pretraživala polaske i proveravala raspoloživost, cena povratnih karata za dve osobe u kabini na ruti Pirej – Hanja i deku na ruti Hanja – Pirej, kao i putnički automobil bila je povoljnija kod kompanije Minoan lines. Čak nam je više odgovarao polazak u 22:30, a po proračunatom vremenu Minoanov Kydon je trebao da plovi i pola sata kraće od Anekovog Elyrosa.
Dok smo se približavali luci, gužva na putu bila je osetna, ne znam da li zbog subotnje večeri ili noćnih polazaka brodova, ali ono što znam jeste to da mi nikada do sada na atinskim ulicama nismo videli rasterećen saobraćaj.
Prateći uputstva koja sam nekada negde pročitala, trajekt za Krit trebao bi da isplovljava sa gejta E3. Dali smo komandu navigaciji da nas povede do odredišta, ali kada smo „tamo“ stigli brodova nije bilo. Ugledali smo ih u daljini, na skroz drugom kraju luke. Uspeli smo da stignemo na gejt E3 gde je usidren stajao brod Elyros kompanije Anek lines i odmah iza njega crveno beli trajekt kompanije Minoan lines, koji je lagano odmicao od obale. Pogledali smo se u neverici i zbunjeno procedili: „Ode naš brod!“
Palo mi je na pamet da taj brod verovatno plovi na ruti Pirej – Iraklio, pa sam izašla iz auta i uputila se ka kućici Minoan lines-a. Par ljudi je stajalo ispred mene i čekalo red. Sve je izgledalo normalno, dok nam teta u kućici ispred nosa nije zatvorila prozorče. Nonšalantno je spustila roletnu, bezobzirno ne htedovši da se oglasi, čak ni nakon nekoliko pokušaja očajnih ljudi koji su joj kucali na prozor u cilju dobijanja bilo kakve informacije. Kakav bezobrazluk i kakva neposlovnost. Gledala sam u rep onom brodu što odlazi i pitala se gde je drugi koji plovi za Hanju, dok je vreme na satu otkucavalo.
Na sajtu kompanije Minoan lines i dalje je stajao podatak da brod polazi u 22:30, iako plovila nije bilo na vidiku. Zapitala sam se šta bi bilo da sam karte kupila online. Srećom pa to nije bio slučaj, budući da je za karte bilo potrebno izdvojiti pozamašnu svotu novca.
Putujte kompanijom Anek lines koja je daleko ozbiljnija kompanija od Minoan lines
Nije bilo više vremena za čekanje. Brod Elyros komapanije Anek lines trebao je da krene za pola sata, tačno u 22 časa. Brzinski smo preparkirali auto ispred Anekove kućice i još brže kupili povratne karte po ceni od 390 EUR, 30 EUR skuplje nego što bismo platili da smo putovali Minoan lines-om. Jedina dobra stvar u svemu tome je bila što je Anekov brod ipak bio tu.
Ukrcali smo se jako brzo u potpalublje, gde smo ostavili auto i zaputili se na dek sa kabinama. Na recepciji nas je ljubazni službenik pitao da li nam treba pomoć oko prtljaga i poveo nas do naše kabine. Dobili smo spoljašnu jedinicu sa prozorom, televizorom i kupatilom, koja je bila prilično uredna, komotna i rashlađena.
Procunjali smo po dekovima kako bismo videli šta sve brod nudi i shvatili da ima gala restoran, menzu sa stolovima, kafić, avio sedišta, dečju igraonicu, kao i prodavnice. Ljudi su već umorni zauzeli mesta u kafeu, a neki su raširili vreće za spavanje i polegali ispod stepeništa među dekovima. Bila sam srećna što nisam na njihovom mestu. Vratili smo se u našu sobu i jednoglasno složili da nam je kupovina karata za kabinu bila najbolja moguća odluka na ovom putovanju.
Alarm smo podesili da nas budi 15 minuta pre iskrcavanja. Potpuno odmorni ustali smo u 5:45h. Brod je nakon 8 sati puta uplovio u luku Souda.
Zarad apsolutne komocije savetujem da kupite karte za kabinu kako biste tokom noćne plovidbe mogli u potpunosti da odmorite
Koliko nam se dopalo putovanje brodom u kabini, tačnije sama činjenica da se nećemo mučiti na deku u avio sedištima ili pokušavati da spavamo na foteljama dok nekolicina putnika hrče, meškolji se ili priča, zahvaljujući čemu smo ujutru ustali potpuno odmorni, dovelo nas je do odluke da u luci Souda u Anekovoj poslovnici povratne karte na deku zamenimo kartama u kabini.
Na sreću, na dan našeg planiranog polaska sa Krita 16.07.2022. godine bilo je slobodnih kabina, ali ovog puta smo za razliku od dolaska dobili unutrašnju sobu bez prozora i TV-a. Iako prostranija, kabina je bila lošijeg kvaliteta, a povremeno su se u toku noću čuli i glasni zvuci tokom kretanja broda. Razlog je verovatno i taj što smo na Krit putovali Elyrosom koji je daleko luksuzniji brod od broda Blue Galaxy kojim smo se vraćali sa ostrva. Još bih vam samo rekla da smo ovaj „luksuz“ morali doplatiti 70 EUR, pa nas je ukupna cena umesto 390 EUR koštala 460 EUR.
Dodatno bih se osvrnula na neprofesionalnost i bezobrazluk kompanije Minoan lines i konstatovala da je zaista teško poverovati u to da je u XXI veku moguće bez ikakvog obaveštenja ukinuti brodsku liniju, a istovremeno ostaviti mogućnost da se karte za nepostojeću rutu i dalje bukiraju.
Ako me sada pitate kako bih sledeći put putovala na Krit, zbog komocije, umora, finansija, možda bih ipak pre birala avio prevoz i to let Wizz air-om od Beograda do Iraklia, a na aerodromu bih iznajmila auto. Najviše iz razloga, što nam je tri dana pre povratka puklo crevo interkulera, pa smo uz mnogo sreće i predivne ljude na Kritu, nekako uspeli da takvim autom, koji je konstantno gubio snagu, stignemo do Beograda.
A o samom Kritu…? Čitajte u pričama koje stižu uskoro… 🙂
Svi tekstovi i fotografije na blogu, kao i Instagram i Facebook profilu Putovanja iz mog pera podležu autorskim pravima, te samim tim njihovo preuzimanje, kopiranje i korišćenje bez eventualne saglasnosti nije dozvoljeno.
Možda će ti se svideti i
Bugenvilija je rođena na Antiparosu
Kikladsko leto – Milos
