Kritske priče – Prosek u Irakliu, rolerkoster emocija na Spinalongi i razočaranje u Knososu
Spremite se, jer će ovo biti jedna duga priča, priča o prosečnoj lepoti prestonice Krita – Irakliu, sumanutim emocijama koje su me preplavile kada sam konačno nakon desetak godina kročila na tlo Spinalonge, a koja je naposletku i postala hajlajt ovog letovanja, ali i priča o razočaranju onim šta smo zatekli na mestu gde je nastala jedna od prvih civilizacija u Evropi – Knososu.
Kroz Iraklio je prilično lako kretati se jer je rasterećen od gužve u saobraćaju
Osvanula je kišna i tmurna nedelja. Posmatrajući u daljini Georgioupoli sa terase našeg apartmana razmatrali smo u kom pravcu bi bilo dobro krenuti. Odluka je pala na Iraklio – prestonicu Krita. Od Exopolija u kome smo bili smešteni do parkinga u samom centru grada putovali smo ravno sat i po vremena. Očekivala sam da će nas u Irakliu sačekati velike gužve u saobraćaju, razumljivo jer im je Iraklio prestonica, međutim, to se nije desilo. Mi smo sa lakoćom ušli u grad, parkirali, ali i iz njega izašli, toliko da smo bili i više nego pozitivno iznenađeni saobraćajem, za razliku od Hanje, u kojoj je vožnja gradom zaista misaona imenica.
Šetnju Irakliom započnite od crkve i katedrale Agiou Mina
Prošetali smo centralnim jezgrom, počevši obilazak od crkve Agiou Mina, te istoimene katedrale. Sveti Mina se smatra zaštitnikom grada Iraklia, jer se verovalo da je upravo on bio otelotvoren u konjaniku koji je hrišćane u toj crkvi spasio od turskog pokolja. Izgradnja katedrale Svetog Mine završena je 1895. godine i svetinja je podignuta odmah pored stare crkvice. U neposrednoj blizini nalazi se i Muzej vizantijske umetnosti, međutim mi u isti nismo ulazili.
Poslužite se kritskim poslasticama na Lavljem trgu dok uživate u pogledu na Morosinijevu fontanu
Produžili smo do Lavljeg trga, čijim centrom je dominirala Morosinijeva fontana okružena suvenirnicama, kafeima i tavernama. Na trgu je bilo živo, stranci su se fotografisali, a oni koji su već bili umorni od šetnje pravili su pauzu u nekom od kafea, gosteći se lokalnim kritskim poslasticama.
U glavnoj šetačkoj ulici 25. avgusta kupite neki od mnogobrojnih suvenira
Sa Lavljeg trga smo kročili u glavnu šetačku ulicu Iraklia 25. avgusta. Onako između turista, uspeli smo da sagledamo suvenirnice, kafee i prodavnice. Zadržali smo se tek toliko da kupimo magnet kao suvenir koji ćemo poneti sa Krita.
U najlepšoj građevini Iraklia Venecijanskoj lođi pogledajte umetničku postavku
Nastavili smo da koračamo pored Bazilike Svetog Marka i Venecijanske lođe u kojoj je bila izložena umetnička postavka. Na ulazu nas je dočekala fotografija još uvek zaljubljenih grčkih staraca.
Na kraju Venecijanske luke pronađite tvrđavu Kules
Ostavivši iza nas sijaset simpatičnih suvenirnica u ulici 25. avgusta izbili smo na Venecijansku luku iza koje se jasno videla tvrđava Kules. Planirali smo još šetati, međutim, kiša koja se taman bila stišala, opet je odlučila da nas na kratko okupa. Koliko je u samoj luci voda bila mirna, iako joj vremenski uslovi nikako nisu išli na ruku, toliko je sa druge strane mola koji vodi ka tvrđavi, more ozbiljno zapljuskivalo.
Na ulazu u tvrđavu stajao je znak na kome je pisalo da ulaznica u istu košta 4 EUR, kao i da je otvorena svim danima osim utorkom od 8-20h. Pogledali smo se, onako polumokri i jednoglasno odlučili da tvrđavu nećemo posećivati.
Bonus informacija:
- Pored obale, nedaleko od Venecijanske luke nalazi se Dominikanska crkva Svetog Petra koju smo videli samo iz auta dok smo izlazili iz grada, a odmah do nje i Istorijski muzej. Malo dalje od njih je i Prirodnjački muzej koji može biti zanimljiv za obilazak ukoliko dolazite sa decom.
Istim putem prošavši pored velelepnog zdanja crkve Svetog apostola Tita, vratili smo se do otvorenog bazara, koji mi nije izgledao ništa manje haotičan i prljav nego kao onaj iz Atine i njime smo produžili ka Bembo fontani.
Korisna informacija:
- Ono šta mi nismo stigli, a vama preporučujem da ne propustite jeste obilazak Arheološkog muzeja, za koji kažu da je jedan od boljih u Grčkoj. U njemu možete između ostalog videti i veliki broj predmeta pronađenih u Knososu.
- Pojedinačna ulaznica košta 12 EUR, dok u kombinaciji sa Knososom ona iznosi 20 EUR.
- Radno vreme svim danima osim utorkom je od 8-20h, dok je utorkom muzej otvoren od 10-20h.
I Iraklio? Hmm, pa šta bih vam rekla? Imala sam saznanja i pre obilaska grada, da se on ne može pohvaliti Bog zna kakvom lepotom. Takvi su na kraju bili i moji utisci. Od svih gradova koje sam obišla na ostrvu, Iraklio mi se najmanje dopao, što naravno ne znači da isti ne treba videti.
Ostanite bez daha na vidikovcu iznad Plake odakle ćete jasno videti Spinalongu
Nakon što smo se izvukli iz Iraklia krenuli smo ka Plaki, selu iz koga su početkom prošlog veka, oboleli od lepre čamcima prevoženi na ostrvo Spinalonga, koje je nažalost mnogima od njih bilo i poslednje boravište za života. Odabrali smo da se ka Plaki spustimo sa vrha brda čime je pogled pukao pred prizorom Spinalonge.
U Plaki pored obale osetite duh stare Grčke
Čitajući knjigu Ostrvo i gledajući istoimenu seriju stekla sam utisak da je Plaka maleno tradicionalno grčko selo i nadasve sam se nadala da je upravo takvo i ostalo, iako sam negde u dubini duše znala da to zaista pored gomile turista koji godišnje odluče da posete Spinalongu, apsolutno nije moguće.
Osećaj me nije prevario. Kada smo ušli u Plaku, bilo je potpuno očigledno da jeste podređena turistima, međutim, kada smo zašli u ulicu pored obale, pojavile su se klasične grčke taverne, koje su dale starinski šmek samom mestu.
Ukrcajte se na jedan od brodova u Plaki koji plovi ka Spinalongi - nekadašnjoj koloniji gubavaca
Iako je vetar uzburkao more praveći time talase, a oblaci i sunce visoko na nebu naizmenično su se smenjivali, brodići koji voze ka ostrvu Spinalonga bez problema su isplovljavali. Činilo mi se da Grci ni za živu glavu ne bi propustili deo unosnog kolača koji pokupe od milionskog broja turista tokom godišnje posete Spinalongi, što nam je u neku ruku, moram priznati, sada i odgovaralo.
Nakon 20-ak minuta čekanja, uhvatili smo vožnju sa drugog doka i za povratnu kartu platili 10 EUR, te se napokon otisnuli ka ostrvu. Jedva sam čekala da pristanemo. Konačno Spinalonga!
Kada smo se iskrcali sa broda na ulazu u utvrđenje sačekao nas je dugačak red za kupovinu karata. Srećom, uspeli smo da se snađemo pristupivši kućici sa bočne strane, gde smo bez čekanja kupili ulaznicu po ceni od dodatnih 8 EUR. Malo je reći da sam bila zblanuta i neprijatno iznenađena naplatom ulaza, budući da sam bila ubeđena da se ulaz na Spinalongu ne plaća dodatno, povrh onih 10 EUR za vožnju čamcem iz Plake koja traje doslovce par minuta.
Leprozni su na ostrvo ulazili kroz tunel poznat kao Danteova kapija
Čak i kada bih rečima uspela da vam dočaram kakva se u meni osećanja bude na spomen Spinalonge, ne znam da li biste uopšte mogli zamisliti tu vrstu emocije koja me potpuno preplavi kada o njoj mislim. Kroz nizak uži tunel koji su stanovnici Spinalonge simbolično nazvali Danteova kapija ušli smo u utvrđeni deo ostrva.
Ostrvljani su osnovali školu i podigli crkvu, sagradili pekaru i prodavnicu, kao i pozorište
Ispred nas se prostrla duga ulica. Sa leve i desne strane ređale su se kuće u kojima su leprozni živeli. Većina njih je bila urušena, ali sam vrlo lako mogla zamisliti kako je izgledao njihov život u periodu od 1903. godine kada je prvi zaraženi čovek dovežen na ostrvo, pa sve do 1962. godine, kada je i poslednji stanovnik, tačnije sveštenik, napustio Spinalongu.
U tim frontalnim kućama leprozni su osnovali pravi mali grad. Imali su školu, pekaru, prodavnicu, crkvu, pozorište, bioskop, a kasnije i veliku bolnicu u kojoj su se lečili, a pojedini i izlečili.
Na ostrvo je iz susedne Plake jednom nedeljno dovožen po jedan zaraženi, a tužna istina je takva da je isto tako gotovo svake nedelje po jedan stanovnik Spinalonge gubio bitku sa gubom, odnosno leprom.
Kada smo prošli centralnu trgovačku ulicu, gde je između ostalog izložena istorija Spinalonge, zatim igre kojima su se oboleli zabavljali, medicinski predmeti, kao i njihove lične stvari, došli smo do kapije kroz koju su ulazili zdravi članovi porodice, onim danima kada su imali pravo na posetu. Po izlasku sa ostrva morali su da se dezinfikuju o čemu svedoči i posebna prostorija koja se nalazila odmah pored kapije.
U nastavku ulice naišli smo na cisternu za vodu, pa potom i crkvu u kojoj su se ostrvljani venčavali. Ukoliko su iz tih brakova rođena zdrava deca, ona su odvajana od porodice i odvođena na kopno ili u Atinu. Strašno, bolno, nezamislivo i tužno.
Popnite se do tvrđave i saživite sa ostrvom
Nastavili smo kružnim putem oko ostrva, da bi se napokon popeli i na utvrđenje. Sa kružnog puta spazili smo groblje gde su sahranjeni oni koji sa leprom nisu uspeli da se izbore, sve dok 1948. godine nije otkriven antibiotik.
Prisećala sam se scene iz serije Ostrvo i momka koji je svako veče preplivavao na kopno, kako bi tamo video svog sina, kao i momenta kada su ga dok se vraćao na Spinalongu u toj dubokoj plavoj vodi ustrelili nemački okupatori. I onako zamišljena, verujte mi, pustila sam suzu.
Sa Spinalonge sam se vratila emotivno potpuno istrošena… mislim da me nijedno mesto nije toliko dirnulo kao ovo ostrvo.
Korisne informacije:
- Do Spinalonge možete stići iz Plake, Elounde ili Agios Nikolaosa. Plaka se nalazi odmah naspram ostrva i iz nje je najlakše doći do Spinalonge. Brodovi kreću sa dva doka i to vrlo često, praktično na svakih 20-ak minuta. Putovanje do ostrva traje svega nekoliko minuta i cena povratne karte je 10 EUR. Vratiti se možete bilo kojim brodom koji ide za Plaku, nije neophodno da to bude isti kojim ste došli na Spinalongu.
- Iz Elounde brodovi plove nešto ređe, nego iz Plake i cena povratne karte je 12 EUR. Obratite pažnju kada se budete vraćali, da vam se ne desi isto što i jednoj tročlanoj porodici, pa da umesto broda za Plaku uđete u onaj koji plovi za Eloundu. Ukoliko na vreme uočite da ste napravili grešku, brod će se vratiti na Spinalongu, u suprotnom eto vas u Eloundi, umesto u Plaki.
- Iz Agios Nikolaosa postoje organizovane ture kojima možete stići do Spinalonge, ali bih priču o ovoj mogućnosti ostavila za one koji su istu iskusili, budući da smo pored Agios Nikolaosa samo provezli usled nedostatka vremena.
- U Plaki na kraju sela odmah do seoske plaže postoji veliki parking koji je besplatan. Nasuprot molova odakle kreću brodovi ka Spinalongi postoje parkinzi na kojima možete parkirati vaše vozilo, uz uslov da baš kod njih kupite kartu za prevoz do ostrva.
- Ulaz na Spinalongu se naplaćuje dodatnih 8 EUR. Savetujem da priđite šalteru sa bočne strane kućice, ukoliko je isti otvoren, kako biste zaobišli gužvu i ubrzali proceduru kupovine karata.
- Na Spinalongi, nedaleko od kućice za prodaju karata postoji snack bar koji prodaje prilično skupe stvari, pa smo flašicu vode od pola litre platili čak 5 EUR. Stoga je savet da ponesete vaše piće, kako ne biste davali veliki harač, jer ćete po vrućini zasigurno ožedneti obilazeći ostrvo.
Pauzu za ručak sa pogledom na Spinalongu napravite u taverni Giorgos
Nakon što smo se vratili u Plaku odlučili smo da ručamo u jednoj od tamošnjih taverni. Odabrali smo tavernu Jiovanni’s ili Giorgos i odlučili da probamo grilovane sardele i musaku. Hrana je zaista bila odlična, a verujem da je takvom utisku doprineo i pogled na Spinalogu, gde smo još neko vreme presabirali utiske dok se nismo otisnuli dalje.
Zaustavite se na proplanku iznad Agios Nikolaosa zarad fascinantnog pogleda
Spoznaja da Elounda, nakon pročitane knjige Viktorije Hislop Ostrvo, ne izgleda onako kako sam je zamišljala, sa sve gumenim jednorogom i flamingosom, neki bi rekli i „roza golubom“, koji vise sa vrha krova lokalne suvenirnice, bacila me je u neko setno stanje i podstakla da se iz grada izgubimo brzinom svetlosti. Prethodni kulturološki šok ublažio je pogled na Agios Nikolaos, koji je svakako jedan od lepših na koji smo krstareći ostrvom nabasali.
Za Krićane se smatra lošom srećom proći kanjon, a ne zaustaviti se kod manastira Agiou Georgios Selinari
Iako tada nismo znali da Krićani smatraju lošom srećom prolazak kroz kanjon, a nezaustavljanje u manastiru Agiou Georgios Selinari, srećom smo u povratku iz Agios Nikolaosa ipak prošetali manastirskim dvorištem u kome postoji prvobitna crkvica iz XIII veka i pored nje veća i nova sagrađena u XX veku, kao i manastirski konaci.
Posetite Knosos, mesto gde je nastala Minojska civilizacija, jedna od prvih u Evropi
Iako bih, razume se, trebala biti oduševljena palatom Knosos, ja vam jedino mogu reći da nakon obilaska ovako važnog lokaliteta, ustvari to i nisam bila.
Ne mogu poreći da sam žarko želela da vidim taj lavirint prostorija za koji legenda kaže da je u njemu rođen sam Minotaur, palatu u kojoj je začeta tako važna Minojska civilizacija, mesto gde je pronađeno mnoštvo tablica sa minojskim pismom, međutim kada smo u Knosos stigli ja sam bila duboko razočarana shvativši da je većina palate očuvana tek u obrisima i da je sve ono što tamo vidimo ustvari replika i imaginarijum Knososovog „drugog“ pronalazača Artura Evansa.
Okej, razumem ja da je za nas sjajno i fascinirajuće što je jedna ovako važna palata uopšte i otkrivena i što imamo privilegiju da stojimo na mestu gde je počela jedna civilizacija 3000. godine pre nove ere, ali se ne slažem sa činjenicom da je baš sve što bi zaista moglo da ukaže na Minojsku civilizaciju moralo da se odnese odavde, niti mi se dopada potreba da se na ovako neverodostojan i imaginaran način prikaže jedna od prvih civilizacija u Evropi.
Meni je Knosos sa svim onim jarkim bojama i betonskim stubovima koji su zamenili originalne drvene, kao i sa minimalnim fragmentima freski od kojih je na osnovu pretpostavki složen ostatak, izgledao istovremeno i smešno i tužno i kladim se da Minojci nisu mogli ni sanjati da će jednog dana njihova civilizacija biti predstavljena na ovaj način, jer ona svakako u to vreme ovakva nije mogla biti.
Žao mi je što nismo imali vremena za obilazak Arheološkog muzeja u Irakliu, jer se tamo nalazi 90% pronađenih predmeta iz Knososa, ali opet smatram da je na glavnoj lokaciji trebalo ostaviti bar nešto izvorno, tačnije trebalo je pozabaviti se verodostojnošću lokaliteta.
Nadam se da ovim mojim utiscima nisam nekoga odvratila od posete Knososu, jer smatram da bi nogom ipak trebalo kročiti na nešto tako važno i staro, ali isto tako bih volela da je lokalitet rekonstruisan verodostojnije, a ne na nivou pretpostavki u ovolikoj meri, bar toliko da opravda preskupu ulaznicu od 15 EUR.
Korisne informacije:
- Mi smo u Knosos stigli u 19 časova, na osnovu čega smo se sasvim opravdano ponadali da neće biti gužve, budući da je radno vreme lokaliteta leti od 8-20h, međutim na ulazu nas je sačekao red od 20 metara. Radio je samo jedan šalter i na njemu baka pred penziju, koja je izdavala karte brzinom lenjivca iz crtanog filma Zootropolis.
- Savet je da kupite karte online i preskočite velike gužve na ulazu u Knosos.
- Cena pojedinačne ulaznice za Knosos je 15 EUR, dok objedinjena ulaznica za Knosos i Arheološki muzej u Irakliu košta 20 EUR.
- Na samom ulazu postoje vodiči, koje možete unajmiti da vam približe istoriju Knososa.
U narednim danima vas očekuje nastavak Kritskih priča.
Možda će ti se svideti i
Zeleni Pelion – istočna strana
Kikladsko leto – Kimolos
