Sivota divota
Kraj avgusta 2014. godine
Gospođica je pre dvadeset dana ugledala svet. Tempiramo da u SUP-u budemo u periodu kada ne spava. Sredila se za fotografisanje. Teta nas namešta. Potrudite se da vam se ruke dok je držite ne vide i animirajte gospođicu da gleda u foto aparat. Hmmm, gledamo se krišom i mislimo jedno… Haj’te gospođo vi reči sprovedite u delo sa tek rođenom bebom. Iako je od rođenja gospođica bila oduševljena svetom koji je oko sebe videla, te je uglavnom zverala okolo, sada je naprasno odlučila da malko odmori. Budili smo je dvadeset minuta. Hajde Bubo, za mesec dana planiramo u Grčku, molim te sarađuj… Kao pijanac iza sna gospođica pogleda u aparat, teta škljocnu i mi nakon desetak dana dobismo Bubicinu prvu putnu ispravu – pasoš.
Sam kraj septembra je. Svi znani i neznani su se pomirili sa krajem sezone. Letargično se spremaju za opadanje lišća, jesenje kiše, sumorno nebo nad Srbijom. Ne i ja. Znala sam da ćemo ove godine na more.
U Skoplju smo prespavali kod starih prijatelja. Pre nego što se noć skroz spustila na Skoplje, prošetali smo centrom grada, podsećajući se gomile načičkanih svetlećih spomenika, nekih kojima tu jeste mesto, a i mnogih kojima ne. Bilo je prohladno, taman za jesenju jaknu. Ujutru smo lagano krenuli put Grčke. Na auto putu Egnatia Odos obišli smo tek nekoliko automobila. Sve vreme pratilo nas je sunce. Leto u Grčkoj još uvek nije kapituliralo i podiglo belu zastavu.
Stižemo u Sivotu, maleno selo na obali Jonskog mora. Užom ulicom penjemo se do Kika apartmana. Parkiramo u njihovom velikom dvorištu. Čuju se zrikavci, ptičji cvrkut, sunce probija kroz grane maslina dok nam Ioanna pokazuje apartman u plavoj kući. Skoro će oktobar, niko osim nas više nije smešten u Kika apartmanima, sem gazdarice koja živi u prvoj rozikastoj kućici od tri, koliko ih ima u svom posedu.
Dan prvi…
Igumenica je glavna luka ovog dela jonske obale. Pravi lučki grad. Meni neprivlačna. Nema šarm, ali nije joj ni zameriti. Nisu je ni pravili sa namerom da turisti padnu na teme od njene lepote. Auto put Egnatia Odos, nakon živopisnih predela i tipičnih planinskih sela završava upravo u Igumenici, na samoj obali morske obale. Iz luke plove trajekti ka Krfu, Paxosu i Patri, a sa italijanske strane do četiri veća grada i to Brindisija, Barija, Ankone i Venecije. Uz sam put sa dve trake u oba smera koji vodi pored obale nalaze se kafei i prodavnice raznolike robe. Na kraju samog grada u pravcu albanske granice nalazi se Lidl. Glavna šetačka ulica je omeđena brojnim tavernama, marketima i prodavnicama.
Istraživanje ovog dela jonske obale smo upravo imali u planu započeti od Igumenice. Potom se spustiti na plaže koje nam se učine zanimljive dok jezdimo ka Sivoti. Doručkovali smo u gradu. Jedan mačak nam je oduzimao pažnju. Sćućurio se ispod gajbica punih sveže, tek ulovljene ribe. Vrebao je dobar trenutak da skoči i smaže neki komad.
Deo od Igumenice ka Sivoti na potezu od 24 km i ne može se pohvaliti nekim velelepnim plažama. Niz strme padine mogu se naći poneke usamljene plažice i nekoliko kampova od kojih mi posećujemo Nautilus kamp. Bilo je mirno i bili smo sami. Čudno bi bilo da je drugačije, budući da se za par dana bližio oktobar mesec. Plažu nisam, kako inače umem, do besomučnosti fotografisala, jer sam imala mnogo lepši model ispred sebe. Gospođici se očito šum vode dopadao, sunce nas je blago grejalo, a ona je mahala ručicama i nožicama, dok je prvi smisleni osmeh govorio da joj se baš dopada što smo ovde.
Vraćamo se u Sivotu. Na „kraju“ mesta smestila se plaža Dei. U zaleđu plaže nalazi se hlad koji prave krošnje drveća. Kantina postavljena na sred ove mini šume je bila zatvorena. U nastavku, zemljanom stazom stiže se do divne skrivene plaže Dei plus. Za nju tada nisam znala. Neku godinu kasnije, kada smo letovali u Albaniji svratili smo do Sivote na jedan dan i otkrili ovaj skriveni mali raj. Plaža Dei je lepa, negde peščana, negde šljunčana, prijatna. Mogli smo sresti samo još ponekog domoroca. Turista odavno nema. Sezona je gotova.
Predveče smo prošetali Sivotom. U luci gomila jahti, većina taverni je zatvorena, posetilaca ima u jako malom broju. Svi oni su raspoređeni u dve taverne koje su jedine radile. Gospođica je samo što smo krenuli sa večerom odlučila da pokaže kako je uvežbala visoko C. Morali smo na smenu da je nosamo i večeramo, kako bi ostali posetioci imali mir. Možda je želela da i ona proba nešto sa grčkog menija, ali nije znala kako da nam to i kaže…
Dan drugi…
Neodoljivo mi se dopada kod Sivote to što plaže u okolini izgledaju divlje, a lako su dostupne. Do svake se može spustiti automobilom, tu su, nedaleko od puta, a opet većina je skrivena od direktnog pogleda. U jeku sezone do južnih plaža saobraća vozić koji kreće iz centra Sivote po ceni od 5 EUR, 7 EUR ili 8 EUR u zavisnosti od daljine plaža (Mega Amos- Mikri Amos, Mega Drafi i Agia Paraskevi). On sada nije radio. Još jedna plaža, koja je nama zaličila na jednu od egzotičnih plaža iz filma snimanog na pustom ostrvu je Mikri Amos. Ona u sezoni nije ovako pusta, urbana je, uređena, sa infrastrukturom. Međutim, sada je bila divlja, najdivljija moguća. Obožavam tu golu prirodu, bez primesa civilizacije. Gospođica je spavala u svom auto sedištu, ušuškana u zeleno ćebence, na vazduhu u hladu drveta na travnatoj površini. Mi smo naizmenično plivali, u na momente naišavši na podvodni izvor, ledenoj vodi, skakali sa obližnjih stena i ronili duž obale.
Spuštamo se na Mega Drafi. Plaža se sastoji od dve uvale, centralne i leve do koje se mora preplivati. Obluci na ulazu u vodu su krupnije granulacije. Plaža mi se dopala.
Na plaži Agia Paraskevi se nismo zadržavali. Spustili smo se samo da osmotrimo kako izgleda. Simpatična plaža, sa pogledom na istoimeno ostrvce i crkvicu na prilaznom putu, ali smo ipak nastavili dalje.
Plaža Kamini nalazi se u nastavku puta ka glavnoj magistrali. Mala je i lako dostupna.
U nastavku se nalaze još dve lako dostupne plaže Sofas i Arila. Nismo se spuštali, jer mi na pogledanim fotografijama nisu izgledale zanimljivo. Plaža Sofas deluje kao kamperska, dok plaža Arila liči na dužu organizovanu sivu peščanu.
Karavostasi je duga peščana plaža sa infrastrukturom i tavernama u zaleđu. Nije nas preterano dojmila. Neko ko preferira duge prostrane plaže, ovu će voleti.
Stižemo u Pargu. Ona je od Sivote udaljena 27 km, skoro isto koliko i Igumenica, samo su u suprotnim smerovima. Ovog puta gospođica je bila blagonaklona, pa nam se smešila, razgledala ko hoda šetalištem, te smo mogli lagano da se skoncentrišemo na ručak, bez njene operske arije. U Pargi sam bila i pre par godina. Simpatično živopisno mesto sa kućama amfiteatralne postavke i tvrđavom iznad. U samom gradiću postoje dve plaže Krioneri i Piso Krioneri koje deli brdo Sveti Atanasije. Kilometar duga peščana plaža Valtos prostire se sa druge strane tvrđave. Do nje se može stići automobilom, pešačenjem okvirno 20-ak minuta preko brda ili brodićem koji u sezoni plovi iz Parge.
Dan treći…
Veoma strmim asfaltiranim putem vozimo ka plaži Bella Vraka. Ulica je slepa. Parkiramo na uzbrdici, jer dalje ne možemo i stepenicama se spuštamo na delić peščane obale. Uskim peščanim sprudom može se prepešačiti do ostrvca Megalo Mourtemeno, jednog od četiri koliko okružuje Sivotu, a na kome se nalaze dve uvale.
Plaža Zavia je još jedna u nizu lako dostupnih plaža. Maslinjak sa stablima starim par stotina godina, nekoliko ležaljki sa suncobranima i slaba poseta je slika koju smo zatekli. Da bismo ostali na plaži odbijao nas je kameni sagrađen potporni zid koji je suzio plažu na tek par metara.
Stižemo na Sarakiniko. Pre-div-no! To prepoznatljivo plavetnilo Jonskog mora prosto leči. Ostali smo do večeri upijajući sve nijanse koje je ponudio Sarakiniko.
Dan četvrti…
Stajemo na vidikovcu iznad plaže Mega Drafi. Na horizontu mirno plovi jedrenjak neodoljivo podsećajući na piratski, osim što nedostaje zloglasna gusarska zastava, topovi i posada u skladu sa tematikom. Odlučujemo da se spustimo na plažu, gde neko vreme uživamo uz lagani povetarac.
Spakovali smo se u Pežo, spremili za pokret, upalismo, kad puf, ode kvačilo. Sjajno… šta sada…? Imamo veću uzbrdicu koju treba izgurati… na jedvite jade uspevamo da u stilu akcionih filmova izletimo na glavni put, bez stajanja. Srećom, pa je bio oktobar mesec i na putu nije bilo saobraćaja. Dovukosmo se nekako do Sivote. Ioanna je odmah pozvala automehaničara u Igumenici i najavila naš dolazak. Gospodin je bio zadužen da odveze auto u servis. Majstor je sa nekim oprugama fiksirao kvačilo, uputio nas odmah kući i poželeo nam srećan put. Kaže: „Ubacite u petu i ne stajte do Srbije, izdržaće“. Zvuk menjanja brzina (i to malo koliko smo morali) je bio zabrinjavajuć. Imali smo rezervisane još dve noći u Kika apartmanima, pa je ostatak odmora protekao u traženju plaža koje su udaljene nekoliko kilometara od Sivote. Nismo više bili u prilici da zvrjimo unaokolo.
Plaža Karavouno se nalazi u Sivoti sa leve strane mesta, bliže plaži Bella Vraka. Ovde smo proveli ostatak dana.
Dan peti…
Jutro je osvanulo ne baš vedro. Spakovali smo gospođicu u kolica i krenuli u pešački obilazak plaža Sivote. Gradska plaža Galikos Molos je na jednom delu uska, ograđena zidom i u sezoni verujem prepuna.
Zeri je izgledala bolje od prethodne. Bacali smo kamenčiće u vodu, dok je gospođica kvasila nogice u plićaku.
U Sivoti je srećom radila poslastičarnica Melenio sa odličnim home made (kako bi oni rekli) sladoledom. Iako je pretilo da nas okupa kiša, ništa od toga nije se desilo. Sa doka u sezoni plove brodići do susednih ostrva i plaže Piscina koju još nazivaju i plavom lagunom za 10 EUR. Plaža se nalazi na ostrvu Mourtos, odmah iza manjeg Agios Nikolaosa, ostrva koje se vidi iz same Sivote. U sezoni takođe, na par mesta u gradiću može se iznajmiti čamac kojim se obilaze skrivene kopnom nedostupne uvale, što na susednim ostrvcima, što u nepristupačnom kopnenom delu.
Dan šesti…
Vratili smo se na Mega Drafi. U senci stene, dok je vetar ćarlijao, upijali smo mirise mora pozdravljajući se sa Sivotom, do nekog sledećeg susreta.
Zaključak
Sivota kažu još i divota, mi se jako dopala. Mi smo je videli van sezone u nekom drugom ruhu. Kako volim divlje i nepristupačne predele, ovaj deo godine i Sivota su se tako lepo uklopili u moje aršine. Sivotu bih preporučila i onima koji dolaze bez automobila, kao i onima sa prevoznim sredstvom.
Ako ste motorizovani, savetujem da organizujete izlet na ostrvo Krf, provozate se do Parge, istražujete plaže u okolini, obiđete Aheron, Ali Pašinu tvrđavu iznad Parge, Nekromation.
Pisala sam o znamenitostima oko Parge, a utiske možete pročitati u ovoj priči i dobiti neke ideje kako aktivno provesti odmor ukoliko se odlučite za Sivotu ili Pargu. Priču o Krfu očekujte u nekom od sledećih pisanija. Ukoliko vam vožnja ne pravi problem, iz Parge ili Sivote možete se uputiti i na Lefkadu. Takođe iz Sivote u sezoni postoji izlet na Paxos i Antipaxos. Ja sam na ovom izletu bila kada sam letovala na Krfu.
Smeštaj
Kika apartments je odličan smeštaj, koji od srca preporučujem. Mi smo bili smešteni u plavoj kući na spratu. Imali smo apartman sa dve prostorije, od kojih je u jednoj trpezarija i kuhinja, a u drugoj spavaća soba. Između se nalazi kupatilo, a obe prostorije izlaze na terasu. Smeštaj je bio prilično čist, prostran i u ponudi su imali dečji krevetac na rasklapanje. Dvorište je ogromno i jako prijatno. Nalaze se na brdašcu iznad plaže Galikos Molos. Cena smeštaja za nas troje, dvoje odraslih i bebu od nepuna dva meseca je bila 25 EUR noćenje za sam kraj septembra, početak oktobra. Po povratku u Srbiju Ioanna mi je poslala mail sa pitanjem kako smo putovali, osvrćući se na naš problem sa autom. Brižno, nema šta. Svaka čast.
Ukoliko ste posetili Sivotu, podelite utiske u kometarima. Na sva Vaša pitanja, sa zadovoljstvom ću odgovoriti.
Svi tekstovi i fotografije na blogu, kao i Instagram i Facebook profilu Putovanja iz mog pera podležu autorskim pravima, te samim tim njihovo preuzimanje, kopiranje i korišćenje bez eventualne saglasnosti nije dozvoljeno.
Možda će ti se svideti i
Kritske priče – Kako smo nakon Balos lagune i ostrva Gramvousa otkrili najbolju tavernu na Kritu
Kako je izgledao naš put do kikladskih ostrva
