Tragom Panonskog mora
Vojvodinu sam uvek volela. Nekako je u meni budila mir. Spokoj. Da li je ta ravnica činila da se tako osećam? Ne znam. Ali znam da se Vojvodina razlikuje od južnijeg dela Srbije. Ljudi su nekako usporeni, blagi… polako ćemo, sve ćemo lagano… Ušorene ulice, uređena sela, austrougarska kultura i disciplina. Čini mi se da je svest o životnoj sredini za nijansu na višem nivou od ostatka Srbije. Volim kada obilazim sever zemlje.
Putujemo ka samoj granici sa Mađarskom. Do banje Pačir. Nakon isključenja sa auto puta, prolazimo kroz tipična vojvođanska sela. Sa jedne i druge strane šora uredno pod konac nanizane su prizemne kuće. Pored kuće visoka kapija, pa dugo dvorište. Između sela, njive sa balama sena.
Četvrtak je. Ispred banje parkirano je već podosta automobila. Malo sam razočarana. Nisam planirala baš da se mnogo mešamo sa ljudima. Na ulazu stoji obaveštenje da je maksimalan broj ljudi koji može ući na kupalište 600!? Ništa mi nije jasno i već razmatram da ukoliko bude prebukirano, napravimo mali predah i krenemo ka Somboru. Na ulazu ljude ispred nas mole da stave maske. Ulazak u kompleks nije moguć bez maske, iako u samoj banji niko nije nosio istu. I razumljivo je. Kako se kupati sa maskom? Nije baš praktično… Momak na pultu, dezinfikuje ruke posetiocima i obaveštava nas da je ulaz danas slobodan jer je grom udario u elektroniku za bunar i dok to ne regulišu, neće naplaćivati karte.
Celim putem gospođica je bila ushićena i jedva je izdržala dva sata, od želje da konačno uleti u ružičastu vodu. Olakšanje i oduševljenje je palo kada je konačno nogicama ugazila u jezero. Nema veze što je u haljini, može ona i tako da se kupa. Trebalo je vremena da joj objasnimo da mora izaći iz vode da se skine, pa onda utrči ponovo. Zainatila se: „E nećete me sada tako lako izbaciti.“ 🙂
Tokom letnjih meseci boja vode je ružičasta
Napravismo krug oko jezerca, pa se smestismo za jedan slobodan sto u hladu. Trebalo bi doći baš rano, možda već u 10h kada banja otvara svoja vrata, kako bi eventualno zauzeli neku ležaljku ili odvojenu kućicu. Mi smo stigli nešto malo posle 12h. Boja jezera je zaista bila od nijansi roze do ljubičaste, u zavisnosti od količine svetlosti. Kako je nama bilo malo sunčano, malo oblačno, videli smo jezero u svim nijansama, pa čak i modro ljubičasto, tačnije prelivanje iz plave u ljubičastu na površini vode.
Gužva nije bila prevelika i prostor među ljudima u samom jezeru je bio i više nego zadovoljavajuć, pa sam nakon prvobitne zabrinutosti, ipak odahnula. Vikendom nije ovakva situacija, gužva je mnogo veća, pa svakako savetujem odlazak radnim danima, ukoliko imate za to mogućnosti.
U samom kompleksu postoji kantina gde možete kupiti slani ili slatki langoš, palačinke ili pomfrit po ceni od 100-170 dinara i nešto od pića kao što su sokovi, pivo, kafa ili voda. „Restoran“ radi od 12-19h.
U zatvorenom delu banje nalaze se dva bazena sa istom tom lekovitom vodom, ali ona nemaju tu roza boju. Nema je ni glavno jezero, osim u julu i avgustu mesecu. Doduše, jezero se tokom zime i prazni, a ponovo puni pred leto. Naspram dela za sedenje nalazi se i travnata površina na kojoj se smeste oni koji ne stignu na vreme da zauzmu neku sedeću ili ležeću poziciju.
Voda u Pačir banji je slana i specifičnog je mirisa
Voda je slana jer sadrži veliku količinu joda i to od 21-22 g soli po litri vode. Izvire sa dubine od 1400 m i zbog prolaska kroz različite slojeve stena, bogata je mineralima od kojih najviše preovlađuju natrijum, brom, litijum i jod. Voda na površinu izvire pod temperaturom od 72 stepena C, ali je rashlađuju bunarskom, kako bi dostigla temperaturu do 30-ak stepeni C. Na dnu se nalaze manji crni kamenčići, a najveća dubina na sredini jezera ponegde iznosi 1,60 m. Voda specifično smrducka i verovali ili ne, gospođici kosa i pored nekoliko pranja od tada još uvek miriše na Pačir.
Iako je preporučeno vreme boravka u vodi oko 20-ak minuta, teško smo gospođicu uspeli da izbacimo napolje. Pravila je kraće pauze, jedva čekajući da ponovo uleti u mlečno roze vodu i nađe nove drugare da se sa njima igra.
Uslišili smo njene želje nakratko, pa krenuli ka Somboru.
Informacije koje mogu biti od koristi:
- Banja je od Beograda udaljena 180 km i potrebno je okvirno oko 2 sata vožnje kolima. Najjednostavnije je doći novosadskim auto putem i izdvojiti se kod skretanja za Bačku Topolu.
- Ulaz u banju se inače (kada grom ne uništi elektroniku 😉 ) naplaćuje 350 dinara za odrasle dok je cena za decu od 4-14 godina 200 dinara. Postoje i kombinacije porodičnih karata, pa je tako cena za dvoje odraslih i dva deteta 900 dinara, dok je cena za dvoje odraslih i jedno dete 700 dinara. Radno vreme banje je od 10-20h.
Ukoliko ste se kupali u roza jezeru ili imate pitanja vezana za banju, biće mi drago da čujem vaše komentare.
Pratite me i na Instagramu…
Na mapi ispod pogledajte tačnu lokaciju banje Pačir.
Svi tekstovi i fotografije na blogu, kao i Instagram i Facebook profilu Putovanja iz mog pera podležu autorskim pravima, te samim tim njihovo preuzimanje, kopiranje i korišćenje bez eventualne saglasnosti nije dozvoljeno.
Možda će ti se svideti i
Kako smo otkrili Staru planinu i pirotsko gostoprimstvo
Vojvođanski đir…
