O meni

Maštam, prikupljam, putujem, spoznajem, učim, fotografišem, degustiram, osvajam, pomeram granice, smešim se, pišem… – rečenica kojom bih mogla opisati tok mojih putovanja. Naprosto volim čistu golu prirodu, divljinu, nepristupačne predele, kulturu drugih naroda, Maroko, tradicionalnu i neobičnu hranu, Karioke, običaje, istoriju, Grčku, seoski ambijent, Makedoniju – moju zemlju i moje ljude. Uživam da pomeram granice, da razbijam predrasude, da pronalazim egzotiku i puteve kojima ljudi ređe idu. Obožavam gomilu vedrih, živahnih, jarkih fotografija donetih sa putovanja.

 

I kada ne putujem, o putovanjima stalno mislim. Pretražujem avio letove, kombinujem brodove, pravim proračune, beležim trase, „uznemiravam“ gospodina i prijatelje smišljenim ponudama, glumim im agenciju. Ili pišem…  

 

Izgleda da mi je još kao maloj usađen taj „lutajući gen“. Rodila sam se u Hrvatskoj, živela u Slavoniji i porodično svake godine letovala na hrvatskom primorju. Sećam se, imala sam samo osam godina, letovali smo na Hvaru i pronašli jednu zavaljenu uvalu nakon tunela Pitve koja je bila samo naša. Brat i ja smo trčeći po plaži, ispod jedne stene, pronašli odlomljen deo daske za surfovanje. Našoj sreći nije bilo kraja. Umislili smo da smo na pustom ostrvu. Pokušavali smo da krotimo talase, iako nismo ni znali kako se surf daska tačno koristi. Od tada se nije mnogo toga promenilo. Ja i dalje maštam da sam Robinson i da otkrivam svet. 

 

Naredno leto smo obišli dedovinu u selu Karin. Uživali smo u maloj kamenoj kući u kojoj nije bilo provedene struje, dok smo vodu donosili sa seoskog bunara. Da bismo se zabavili, puštali smo muziku sa kasetofona na baterije. Kada bi počeo da se spušta sumrak, palili bismo sveću. Mama je mirisne krofne pekla na plinskom rešou. Kupali smo se u dvorištu, pod improvizovanim tušem i buretom vode koje je ugrejalo sunce.

 

Živeli smo na međi sa Mađarskom. Često smo odlazili u obližnji Pečuh. U lepom sećanju mi je ostalo i putovanje iz ’89. kroz Austriju na putu za Montabaur. Još uvek me prati slika, pod konac pokošenih travnjaka, ispred planinskih kućeraka na čijim terasama su se na blagom povetarcu njihale tamno crvene latice cvetova. Ne znam zašto, ali očima deteta kuće Montabaura su mi sve izgledale kao da su od čokolade iz bajke o Ivici i Marici.   

 

Onda smo se preselili u Beograd. Svako leto provodila sam kod bake i dede u Sremu. Bili su to lepi dani. U ranim tinejdžerskim danima sam počela da putujem sa društvom. Letovanja sam provodila na Zlatiboru, Crnoj Gori, Bugarskoj, Turskoj, a onda sam otkrila Grčku… i zaljubila se… Od tada sam obišla tridesetak grčkih ostrva i veći deo kopna. I nemam nameru da stanem. Tražim neko pusto minijaturno ostrvo samo za sebe.

 

Na pomen jezera uvek sam stvarala sliku mutne, blatnjave braon vode, bez propratnih sadržaja i nikada me jezera nisu privlačila. Jedne godine sam sa društvom zbog koncerta krenula na Ohrid. Sve moje predrasude o braon jezerima bile su srušene. Veću lepotu od Ohridskog jezera ja ne videh. Do tada nisam volela da ponavljam destinacije. Pa toliko toga me čeka, zašto gubiti vreme na istim mestima? Osim na Ohridu. Naredne godine sam jedva dočekala avgust i ponovni odlazak za Ohrid. Tada su se desila Trpejca. Moja Trpejca. Omiljeno mesto na zemaljskoj kugli. Ovo selo je nestvarno.

 

Sada je Makedonija moja zemlja i tu žive divni ljudi koje volim. Veći deo godine provodim u Makedoniji. Obožavam njihovu ljubaznost, jezik, vedar duh, njihovu dobrotu, skromnost. O „mestu gde večno sunce sja“ imam puno toga za napisati…

 

I konačno, nekoliko godina unazad pišem putopise sa svojih putovanja i objavljujem ih na forumu jednog našeg sajta namenjenog razmeni utisaka sa putovanja. Pretežno sam priče iz Grčke utisnula na papir, dok putopisi sa drugih destinacija tek čekaju da budu napisani. Većinu putopisa sam prenela na ovaj blog, a pojedine nove priče su već spremne i čekaju da ugledaju svetlost dana.

 

Gotovo sve priče su sadržajne i opisuju događaje koji su se zbili na putovanjima. Propraćene su velikim brojem fotografija. Smatram da upravo one u potpunosti dočaraju destinaciju. Pojedine priče na ovim stranicama su svojevrsni vodiči sa mnoštvom informacija.