Automobilom smo stigli do stepenika koji vode do platoa na kome se spomenik nalazi. Delo vajara Vojina Stojića i arhitekte Gradimira Medakovića podignuto je 1971. godine u čast borcima Kosmajsko – posavskog partizanskog odreda, koji je u periodu od 1941. do 1944. godine dejstvovao u tim krajevima, a stubovi visoki 30 m predstavljaju varnicu koja pruža otpor, dok kružni postament na sredini spomenika simbolizuje večni plamen.

Gospođica je etno selo Babinu reku posetila sa vrtićem, dok je još u vreme srećnijih dana bilo moguće organizovanje dečjih ekskurzija. Od tada nas je svako malo podsećala na obećanje koje smo joj dali, da ćemo jedan vikend porodično provesti u Babinoj reci. Pa hajde da ispunimo obećanje. Proverila sam na zvaničnom sajtu da li je selo otvoreno za posete. U prethodnom periodu, zbog pooštravanja mera protiv korona virusa, većina ugostiteljskih objekata je bila zatvorena ili su povremeno radili, uz stalna ograničenja radnog vremena. Ovog puta nam se posrećilo. Pisalo je da je selo otvoreno. Od Beograda do etno sela koje se nalazi u selu Trbušnica, preko Ibarske magistrale, pa…

Propustili smo odlazak u Karađorđev vajat i iz Orašca se uputili ka Aranđelovcu. Orašac je od Aranđelovca udaljen svega 7km. Već na samom ulazu u grad, pažljivo posmatramo znakove pored puta, jer znamo da se pećina Risovača nalazi tik do glavne magistrale. Skrećemo na parking, gde je već bila nekolicina parkiranih automobila. Među poslednjima u grupi kupili smo ulaznice. Vodič je zatvorio prozorče na biletarnici i preko mostića na reci Kubršnici krenuo sa nama ka ulazu u pećinu Risovača. Vreme korone je, nažalost. Iznenađena sam bila veličinom grupe i brojem ljudi kojima su dozvolili da u isto vreme uđu u pećinu, bez propisane distance među njima. Mi nismo ušli. Ostali…

Duže vreme istražujem gde bismo po Srbiji mogli da lutamo. Sada nas je situacija sa zatvorenim granicama primorala da leto provedemo u našoj zemlji. I ranije smo Srbiju obilazili u kratkim blic putovanjima. Uglavnom jednodnevnim. Minulih godina obišli smo dobar deo naše zemlje. Stigli smo do Lisina, Resavske pećine, obližnjih manastira i Krupajskog vrela, obišli smo Smederevo i tvrđavu. Jedan sunčan dan odvojili smo za „svetu“ Frušku goru, Vojvodinu, njena jezera i salaše. Posetili smo razna etno sela, nekoliko dvoraca po Srbiji, Zobnaticu i Ravno selo. Stigli smo i do Golubačke tvrđave dok je u toku bila obnova, obišli Srebrno jezero i Viminacijum. Na Zlatiboru, Mokroj Gori, Gostillju i Sirogojnu…