Beg iz grada u Babinu reku
Gospođica je etno selo Babinu reku posetila sa vrtićem, dok je još u vreme srećnijih dana bilo moguće organizovanje dečjih ekskurzija. Od tada nas je svako malo podsećala na obećanje koje smo joj dali, da ćemo jedan vikend porodično provesti u Babinoj reci.
Pa hajde da ispunimo obećanje. Proverila sam na zvaničnom sajtu da li je selo otvoreno za posete. U prethodnom periodu, zbog pooštravanja mera protiv korona virusa, većina ugostiteljskih objekata je bila zatvorena ili su povremeno radili, uz stalna ograničenja radnog vremena. Ovog puta nam se posrećilo. Pisalo je da je selo otvoreno.
Od Beograda do etno sela koje se nalazi u selu Trbušnica, preko Ibarske magistrale, pa Lazarevca, putovali smo malo više od sat vremena. Gospođica je sve vreme govorila da nismo na pravom putu. Nigde nema znakova. Zna ona, seća se, da je autobus na sprat pun veselih, razdraganih i nemirnih „čovečuljaka“ putujući do sela, prošao pored „hiljadu pedeset jednog“ znaka. Dok smo se približavali selu, pored krivudavog puta počele su da se ređaju i „dugo očekivane“ table sa različitim stihovima i poukama. Gospođica se prenerazila od sreće, shvativši da smo konačno tu, videvši znakove koji ukazuju na Babinu reku.
Dok se krivudavim putem približavate selu pored puta pojaviće se table sa stihovima i poukama
Zima je. Drveće je ogolelo. Retko kada sunce proviri iza oblaka. Neretko je tmurno i zima se nije pokazala kao najomiljenije godišnje doba za obilazak lokaliteta. Nekako se uvek trudimo da biramo šta je najmanja šteta obići zimi, toliko da smo prošli vikend konstatovali da od sada zimi planiramo posećivati samo muzeje i eventualno spa centre. Naravno i planine… samo neke… sa idejom da se niz njih spuštamo… skijama. 😉
Zbog svega toga odlučili smo da će manja šteta biti ako zimsko vreme iskoristimo za obilazak ovog etno sela, umesto neke druge lokacije. Nama se selo dopalo. Lepo je sređeno i ima poprilično sadržaja, uz konstataciju da zimi svakako manje nego u letnjem periodu. Tokom leta se, rekli su nam u selu, možemo družiti sa životinjama, pa čak i kupati u malom bazenu. Na terenu koji se nalazi u sklopu sela možemo se baviti nekim sportom i po lepom vremenu hodati oko jezera, bez opreza da ugazimo u blato. Takođe, možemo sesti u neki od spoljašnjih separea u velikoj buradi ili za neki od stolova u senci krošnji drveća koja na proleće olistaju.
Etno selo Babina reka puno je starinskih stvari i nameštaja
Ovde ćete videti mnogo sitnih detalja počevši od krčaga, šoljica, starinskog nameštaja, korpi, buradi do tabli sa različitim „motivacionim“ natpisima Dobrice Erića.
U kompleksu možete izabrati jedan od tri restorana
Selo broji tri restorana: Galeriju u kojoj su na zidovima izložena dela Slaviše Živkovića, inače vlasnika kompleksa, Bakinu ljubav koji je najveći i gleda na jezero i Terasu sa koje možete posmatrati baštu. Devojka na ulazu u restoran Bakina ljubav stajala je sa listom rezervacija. Mi nismo imali rezervisan sto, ali smo uspeli da se smestimo nakon što se jedan taman oslobodio. U celom restoranu dozvoljeno je pušenje, a kako je bilo poprilično zadimljeno, meni kao nepušaču, ta atmosfera baš i nije prijala. Leti imate izbor, pa možete sesti u letnju baštu, ako ne volite da obedujete uz dim cigareta.
Hrana u restoranu je bila odlična. Dugo nismo ovako dobro klopali. Gospodin turista se odlučio za babine rolnice, dok sam se ja dvoumila između lignji i piletine na seljački način. Kako su nam lignje na dalmatinski način bile na meniju za ručak neki dan ranije, htedoh da se ne ponavljam pa odabrah piletinu. Na zvaničnom sajtu imate i njihov ceo meni, pa eto, pogledajte da li vam nešto od toga odgovara, a što se ukusa tiče, samo mogu reći – sve je izvrsno.
Dodatni savet: Vikendom obavezno napravite rezervaciju. Velika je verovatnoća da ćete dobiti neki sto sa dobrim položajem i pogledom na jezero. Brojevi telefona na koje ih možete pozvati su 0658028557 i 0118156183.
Da li ćete obići muzej ili se ljuljati na ljuljašci, izbor je vaš...
Na platou niže od restoranskog dela, nalazi se dečje igralište sa ljuljaškama, mermernim skulpturama Bogosava Živkovića i muzejom fotografija starih kuća i etno predmeta. Zbirka mi se veoma dopala. Volim te stare stvari, koje me asociraju na neka davna, prošla vremena. U muzeju možete videti istrošene gitare, različite modele foto aparata, divnu kolekciju radija, pisaću mašinu, opanke, krčage, staru dobru Singericu i gramofon. Da ne bih nabrajala dalje, predlažem da svratite u Babinu reku i vidite još neke starinske stvarčice koje odolevaju zubu vremena.
Na donjem platou nalazi se malo jezero
Plato niže od dečjeg igrališta nalazi se maleno jezero u kome čak možete i pecati. Preko jezera se prostire drveni most bez ograde. Odmah ispod protiče potok u narodu poznat kao Babina reka, po kome je i samo selo dobilo ime.
Informacije koje mogu biti od koristi:
- Zvanično radno vreme kompleksa je od utorka do nedelje od 10-00h, ali zbog trenutne situacije vezano za pandemiju, najbolje je informisati se direktno na brojeve telefona 0658028557 i 0118156183, jer sada najverovatnije ne rade u ovom navedenom vremenskom opsegu.
- Ponedeljkom selo ne bi trebalo da radi, ali i za taj podatak, savetujem, informišite se pre polaska.
- Preporuka je da obiđete selo, a ako želite baš odmoriti, pa i prespavati to možete učiniti u njihovim konacima.
Da li ste posetili Babinu reku i kakvi su vaši utisci?
Za više informacija pratite me i na Instagramu.
Svi tekstovi i fotografije na blogu, kao i Instagram i Facebook profilu Putovanja iz mog pera podležu autorskim pravima, te samim tim njihovo preuzimanje, kopiranje i korišćenje bez eventualne saglasnosti nije dozvoljeno.
Možda će ti se svideti i
Vremeplov kroz etno selo Tiganjica
Pećinarenje po Belom majdanu
