Pet punih dana provedenih na ostrvu bili su dovoljni da zagrebemo tajnu ikarijskog života i spoznamo recept za dugovečnost plave zone. Dok sam pakovala stvari u rančeve, razmišljala sam: „Ih, još samo kada bismo neke od smernica primenili u našoj svakodnevnici, eto nama zagarantovanih 90+ leta. Došlo je vreme da se pozdravimo sa našom seoskom grčkom kućom, mahnemo južnim plažama i uputimo se ka Evdilosu.  Na putu ka Evdilosu našla se lepa Akamatra. Nekoliko puta sam pokušala da obiđem selo, ali nam se nijedan put nije uklopilo. Trajekt za Samos kretao je u 14:45h iz Evdilosa i mi smo imali par sati na raspolaganju da se pozdravimo sa Ikarijom i…

Čini mi se da niko kao gosn turista nije čekao prelazak na severnu stranu ostrva, onu urbaniju o kojoj je maštao svakog dana dok smo se iz nedođije vraćali ka našoj grčkoj seoskoj kućici. Istina i ja sam poželela da konačno na momenat osetimo civilizaciju, bar da bismo na kratko vozili koliko toliko pristojnim putevima i videli poneko živo biće. Vozeći preko Akamatre, nakon sat vremena stigli smo ispred plaže Mesakti. U realnim okolnostima, za sat vremena stigli bismo od Beograda do Novog Sada, a na ovakvim putevima nam je za tek trideset kilometara trebalo isto toliko vremena, koliko u Srbiji za pređenih stotinjak. No, teren i kvalitet puteva se…

Današnji dan, iako s početka i nismo imali baš takav plan, ceo smo proveli, isključivo na plažama Ikarije. I to kakvim plažama! Danas smo otkrili Iero, meni lično najdražu plažu Ikarije. Okej i Mikra Kerame - još jednu pobedničku. Ali krenimo redom...

Po nekom nepisanom pravilu gotovo uvek nam početni dan na destinaciji koju osvajamo prvi put prođe u opipavanju terena i nakon rekapitulacije otme se utisak da apsolutno nikada nije u putpunosti iskorišćen. Ni sada nije došlo do odstupanja od pravila, te je prvi dan protekao u znaku upoznavanja sa ostrvom. Iako noć, zbog nedostatka klima uređaja, nije prošla kako smo isprva planirali, potpuno neispravana, ipak sam bila orna za spust na, kažu, najlepšu plažu Ikarije - plažu Sejšeli.

Ikarija je bila moja "duga tiha patnja" već nekoliko godina unazad. Najzad su se kockice namestile, te smo sredinom juna meseca krenuli u osvajanje dugo očekivanog ostrva. Jedva sam čekala da kročimo na ostrvo dugovečnih jednu od samo pet plavih zona na celom svetu, ostrvo na kome recept za uspešan život leži u zdravoj izbalansiranoj ishrani baziranoj na povrću i voću gajenom u sopstvenoj bašti, kozjem mleku, maslinovom ulju, medu, ribi i tradicionalnom ikarijskom crvenom vinu, redovnoj šetnji, odsustvu stresa, dobrom snu, održavanju društvenog života i gajenju dobrih porodičnih veza.