O gradu koji nosi naziv Medijaš nisam imala ama baš nikakvo predznanje. Nisam planirala da se usput zadržavamo, ali kao što to u stvarnosti uglavnom biva, ne ide baš uvek sve po planu. Što možda, složićete se i nije uvek baš toliko ni loše.

Ispričaću vam kako je sve počelo. Novembra 2012. godine smo po mrklom mraku, umorni od vožnje jako lošim, nebezbednim putem, tada u izgradnji i usled trke sa vremenom, stigli u Sigišoaru. Bez preteranih očekivanja, popeli smo se u istorijski centar grada. Šetala sam pognute glave, gledajući u kaldrmu, prebrojavajući od koliko kockica je satkan put. Kada sam podigla pogled ka grandioznoj Kuli sa satom, momentalno sam zaboravila na umor, kao i na činjenicu da ćemo to veče produžiti ka Brašovu. I ne samo to. Opijena lepotom na trenutak sam zaboravila i u kom veku se nalazim.

Ne zovu ga zalud grad u kome kuće imaju oči. One zaista izgledaju kao da su upravo oživele i iskočile iz neke bajke za decu. Iako zanimljivije zvuči da su prozori na krovovima kuća pravljeni zarad špijunaže od strane Nemaca, prava istina je da su prozori napravljeni upravo tu, na tavanu, radi bolje ventilacije prostora. Ali, da su interesantni i da su se istakli kao jedna od specifičnosti Sibinja, ne mogu poreći, jesu.

Jedan od najlepših dvoraca Rumunije leži u nimalo privlačnoj industrijskoj zoni grada Hunedoare. Ime mu je Zamak Korvin, a znan je još i pod nazivom Dvorac Hunjadi. Godine 1446. podigao ga je Janoš Hunjadi, nekima poznat i kao Janko Sibinjanin, upravo onaj Janko koji je tokom Bitke na Dunavu odbranio Beograd od Turaka 1456. godine, a po kome je 440 godina kasnije nazvana i dobro nam poznata Milenijumska kula u Zemunu na Gardošu.