Dolazak na ostrvo nam je doneo olakšanje nakon napuštanja Evije. Ovde je sve bilo na dohvat ruke. Nije bilo neophodno satima voziti, a ništa ne videti. Lepe slike su se ređale jedna za drugom. Ostrvo je sadržajno… zanimljivo… u našem koferu za putovanja – novo, neistraženo. Zadatak je pred nama – otkriti Eginu. Mogu reći da mi gotovo nikada nije nedostajala „gradska vreva“ kao sada. Nakon Evije priželjkivali smo selo sa promenadom, tavernama, usidrenim jedrilicama i ljudima. U tom pogledu, sve što smo želeli, ostrvo je ponudilo. Već sa trajekta koji je uplovljavao u luku Egine bila je vidna živahnost ostrva. Iz daleka, Egina nesumnjivo podseća na venecijanske gradove. Svidela…