Priča o Kopru, gradu koji su Mlečani zvali Capo d' Istria, a što bi na našem jeziku značilo Glava Istre počinje ovako... Spustili smo se na primorje. Prvi na listi za obilazak bio je Kopar. Nisam imala prevelika očekivanja od grada koji predstavlja najveću luku Slovenije. Ali kao što to obično biva, nakon nikakvih očekivanja desilo se upravo suprotno, te je Kopar zauzeo visoko mesto u kategoriji omiljenih nam na slovenačkom primorju, odmah iza prešarmantnog Pirana. 

Škofja Loka je gradić koji dok ste u Sloveniji nikako ne smete propustiti! Ali nikako. Kada smo kročili na njegov Mestni tg, osetila sam se kao da sam nakon Sigišoare ponovo ušetala u srednji vek. Na stranu što Škofja Loka ima najočuvanije srednjovekovno jezgro u čitavoj Sloveniji, ali čak i ako ne znate tu činjenicu, čim ušetate među te građevine, sve će vam biti jasno. Grad apsolutno svakim svojim ćoškom odaje utisak nekih davnih vremena.

Sa Bohinjskog jezera spustili smo se ka Bledskom jezeru. Bili smo srećni što se za nama nije spustila i magla. Ostala je da čuči na Bohinjskom jezeru, te smo na Bledu konačno u potpunosti progledali. Kročili smo na stazu koja vodi oko jezera dugu 6 kilometara i ubrzo stigli do crvenog srca kroz koje se u daljini naziralo jedino ostrvo u Sloveniji sa crkvom Vaznesenja Marijinog. Na ogradi su bili okačeni ljubavni katanci i videlo se po količini da je ovo mesto tek počelo da se puni „ljubavnim obećanjima“.

Baš pre par dana, dok smo stajale na vratima moje kancelarije i prevrtale po putničkim uspomenama, Biljislava i ja smo se složile sa činjenicom da nam je prva asocijacija na Sloveniju dobri stari plavi jugoslovenski monopol. U sećanju su nam ostala urezana polja tamno plave boje za koja je tokom igre trebalo izdvojiti najviše novca. Prisećale smo se kako smo tih osamdesetih volele fiktivno da kupimo baš Bohinjsko ili Blejsko jezero i na njima podignemo hotel, pa da nam onaj ko kod nas svrati, debelo plati za boravak.

Krenuli smo u Istanbul, a završili u Ljubljani! Do poslednjeg momenta plan je bio da putujemo u Tursku. Međutim, smišljajući rutu, najednom mi sinu da uz Istanbul neizostavno moramo obići i Kapadokiju. Ona mi se nikako nije uklapala uz "februarsku idilu", pa smo brzinski promenili plan i uputili se ka Sloveniji.