Srednjovekovna Škofja Loka
Škofja Loka je gradić koji dok ste u Sloveniji nikako ne smete propustiti! Ali nikako. Kada smo kročili na njegov Mestni tg, osetila sam se kao da sam nakon Sigišoare ponovo ušetala u srednji vek. Na stranu to što Škofja Loka ima najočuvanije srednjovekovno jezgro u čitavoj Sloveniji, ali čak i ako ne znate tu činjenicu čim ušetate među te pitoreskne građevine, sve će vam biti jasno. Grad apsolutno svakim svojim ćoškom odaje utisak nekih davnih vremena.
U biblioteci Kapucinskog samostana sačuvan je najstariji slovenački dramski tekst Škofjeloški pasijon iz 1721. godine
Nakon što smo prošli pored autobuske stanice sa „ove strane“ Selške Sore, nabasali smo na Kapucinski samostan. Kapucini su tokom XVIII veka bili najveća verska zajednica u Sloveniji. Veruje se da je tada i podignuta crkva Svete Ane, centralni verski objekat samostana.
U samostanu je moguće obići biblioteku u kojoj su sačuvani neki od najznačajnijih slovenačkih rukopisa, od kojih se izdvajaju Dalmatinska biblija, ali i najstariji slovenački dramski tekst oca Romualda Škofjeloški pasijon pisan 1721. godine, po kome se na ulicama grada prethodnih godina odvijala predstava na otvorenom.
Radno vreme biblioteke je ponedeljkom, sredom i petkom u periodu od 9-14h, pa sam se na momenat zapitala koji je danas dan. „Aha, četvrtak.“ – konstatovala sam. „Ništa, propustićemo obilazak, hajdemo dalje u centar grada.“ – rekla sam gosn turisti.
Bonus informacija:
- Ove godine se Dani Škofjeloškog pasijona održavaju od 18. marta do 17. aprila, s tim da je oživljavanje dramskog teksta rezervisano za 8. april.
Pređite preko Kapucinskog mosta najstarijeg očuvanog mosta u Sloveniji
Nastavili smo ka reci. Već nakon par koraka našli smo se na Kapucinskom mostu koji je od tesanog kamena sredinom XIV veka izgradio episkop Leopold i gle’ ironije, kasnije upravo odatle i sam stradao. Zanimljivo je da godina gradnje Kapucinski most time svrstava u najstariji očuvani most u Sloveniji.
Zaustavila sam se na sred građevine kako bih ovekovečila Selšku Soru i šarene građevine na njenoj obali. U tome mi je „zasmetala“ statua Svetog Jovana Nepomuka, zaštitnika mostova, koja se izdizala tačno sa sredine mosta.
Na Cankarjevom trgu posetite crkvu Svetog Jakoba
Izbili smo na Cankarjev trg. Centralnim delom trga dominira kasnogotička crkva Svetog Jakoba podignuta 1471. godine u kojoj se nalazi i jedinstven oltar od crnog mermera. Oko crkve smeštene su stare srednjovekovne kuće, a nešto novijeg izdanja je svakako gvozdena maketa grada.
Na glavnom gradskom trgu Mestnom trgu osetite pravi duh srednjeg veka
Nakon par minuta, našli smo se na prostranom centralnom Mestnom trgu, na kome su stacionirane sve bitne građevine Škofja Loke. Sve do jedne su uređene, šarenih fasada sa različitim detaljima. Na sredini trga nalazi se česma podignuta 1883. godine, a nedaleko od nje i barokni spomenik Bogorodici izgrađen 1751. godine u znak zahvalnosti za spas od kuge i požara.
Na glavnom trgu izdvaja se nekadašnja Gradska kuća iz XVI veka, ukrašena motivima cveća, baroknih freski i slikama stubova, zatim Žigonova hiša u kojoj je danas smeštena opštinska uprava, ali i Homanova hiša u kojoj se nalaze kafana i poslastičarnica sa tradicijom dugom 150 godina. Interesantno je da je Homanova lipa, drvo koje se nalazi ispred Homanove kuće nekada služilo za zaklon od sunca štencima dvorskih dama.
Iako je bila milina gledati svo to šarenilo, moram primetiti da je tog četvrtka u gradu bilo izuzetno tiho i mirno. Prolaznika skoro i da nije bilo, a nisam primetila ni da je veliki broj radnji u suterenu kuća bio otvoren. Deluje kao da im februar i nije neki unosan mesec, bar što se turizma tiče. Verujem da je tokom toplijih meseci ovde izuzetno živahno i da restorani popune prostor na trgu svojim inventarom.
Ako se nađete u gradu kada bude bilo malo živahnije i radnje budu otvorene, obavezno posetite Centar rukotvorina DUO, gde možete čuti više o nekadašnjim zanatskim udruženjima po kojima je Škofja Loka poznata, ali se isto tako u njihovim prostorijama možete oprobati u pravljenju tradicionalnih loških hlebova.
Pogled na grandiozni Škofjeloški grad oduzima dah
Šetajući Mestnim trgom dospeli smo na Grajsku terasu. Odvojila sam pogled od okolnih srednjovekovnih zgrada i na vrhu brda ugledala Škofjeloški grad koji je nakon zemljotresa 1511. godine ponovo obnovljen. Tačno ovako bih i ja zamislila mesto na kome jedan dvorac treba da se nalazi. Fenomenalno.
Saznajte legendu o nastanku grba grada Škofja Loka
Krenuli smo uzbrdo stazom ka zamku, ali smo se zaustavili čim nam je pažnju odvuklo dečje igralište sa spravama izrađenim u kombinaciji drveta i gvožđa. Na panou ispred parkića stajala je tabla koja je ukazivala na priču o nastanku grba grada. Ona je govorila da je gospodara Abrahama od sigurne smrti spasio njegov sluga, odbranivši ga od medveda koji ga je tokom jahanja u Poljanskoj dolini napao. Gospodar je obećao da će slugu učiniti slavnim, pa se otuda na gradskom grbu pojavilo i zamorče sa krunom na glavi.
U Loškom muzeju možete videti istorijsku, arheološku, prirodnjačku, kulturno - umetničku i etnografsku postavku
Popeli smo se do zamka u kome se danas nalazi Loški muzej, a potom smo ušetali na unutrašnju terasu. Razmišljali smo da li je potrebno zadržavati se u muzeju ili ne. Kako smo do sada na raznim destinacijama obišli svakojake muzeje, više nam i nije preterano zabavno da stalno gledamo sličan sadržaj. Tražimo nešto drugačije, što do sada nismo videli, pa smo odlučili da Loški muzej preskočimo.
Korisna informacija:
- Radno vreme muzeja je od utorka do nedelje od 10-17h, osim u periodu od maja do oktobra kada je muzej otvoren od 10-18h.
- Ponedeljak je neradan dan.
- Cena ulaznice za muzej je 5 EUR za odrasle, dok je cena za obilazak galerije u sklopu muzeja još 1 EUR.
U Grajskom vrtu možete videti očuvanu Škoparovu kuću iz XVI veka
Iza muzeja se nalazi Grajski vrt, jedan od prvih muzeja na otvorenom u Sloveniji. Najvredniji „eksponat“ bašte je drvena Škoparova kuća iz XVI veka. Verujem da Grajski vrt tokom proleća ima štošta da ponudi. U februaru nisam našla dobar razlog da zađemo dublje u baštu, jer praktično ništa od flore nije ocvetalo, bilo je golo i ne baš privlačno. Međutim, ako se u Škofja Loki nađete u proleće ili pak jesen, savetujem vam da krenete u razgledanje bašte, jer to sigurno ne može biti loša odluka. Slovenci su to. Kod njih je sve, ali ama baš sve, potpuno uređeno i sređeno pod konac.
U sklopu muzeja se nalazi i kafić na jednoj od terasa zamka. Iako sam mislila da će pogled odavde biti zanimljiv, ispostavilo se da i nisam bila baš u pravu. Mogu vam reći da sam viđala i mnogo bolje poglede.
Zgrada stare škole datira iz 1627. godine
Krenuli smo ka Staroj školi. Kuću u kojoj se škola nalazila gradu je poklonio Mihael Papler 1627. godine. Na fasadi stoji tabla koja i ukazuje na ovaj lep gest. Prolaz do stare škole je za moj pojam jedan od najlepših kutaka Škofja Loke.
Najlepše razglednice Škofja Loke su na obali Selške Sore sa pogledom na Kapucinski most
Stepenicama smo se spustili na Spodnji trg i preko Lahovog mosta prebacili na drugu stranu Selške Sore, tražeći put do mosta sa koga je moguće „uhvatiti“ fotografije Kapucinskog mosta kao sa razglednice. Kod autobuske stanice smo pokušali da prođemo ka pešačkom mostu novije gradnje, ali smo morali sačekati nakratko da gradsko zelenilo završi sa orezivanjem grana koje su štrčale i ometale prolaz ka mostu. I konačno evo ga, motiv za razglednicu.
Nadam se da ste kroz ovu najnoviju „foto“ priču mogli osetiti koliko je gradić divan i koliko se nama dopao. Stoga, ako vas put nanese u Sloveniju, uputite se bez razmišljanja u Škofja Loku i osetite taj srednjovekovni duh koji grad emituje.
Još nešto za videti:
Deo grada imena Puštal gde se nalazi zdanje iz XIII veka koje još zovu i mali Škofjeloški grad za sada nismo obišli. Odatle je moguće izaći na Hudičevu brv, drveni pešački most koji još zovu i Đavolja pasarela preko Poljanske Sore, još jedne reke na kojoj leži grad, a koja zajedno sa Selškom Sorom pravi Soru.
Svi tekstovi i fotografije na blogu, kao i Instagram i Facebook profilu Putovanja iz mog pera podležu autorskim pravima, te samim tim njihovo preuzimanje, kopiranje i korišćenje bez eventualne saglasnosti nije dozvoljeno.
Možda će ti se svideti i
Bohinjsko jezero pod maglenim svodom
Emona na Ljubljanici
