• Banjska stena
    Srbija,  Zapadna Srbija

    Tarom gde mrki medvedi šetaju

    Na samom ulazu u šumu stoji tabla sa obaveštenjem da je Tara prirodno stanište mrkog medveda, da ulazimo u šumu na sopstvenu odgovornost i da se ne udaljavamo sa uređene staze. Mogu vam reći da me čak ni rečenica ispisana na drvenoj tabli "Veoma su male mogućnosti da sretnete medveda", pa potom i uputstvo šta raditi ukoliko ga ipak vidite, nije umirila, jer nam ništa od toga nije bilo garancija da nas medo, ako nas i ugleda, neće pojesti za ručak.

  • Sinagoga
    Srbija,  Vojvodina

    Subotom po Subotici

    Dok smo lagano jezdili auto-putem ka severu Bačke, sa zadnjeg sedišta začu se gospođica:  -Bako, da li je danas subota?-Jeste srećo – odgovori Mila.-Znala sam! Jer subotom se putuje u Suboticu…-Mama, a gde ćemo u nedelju? – stiže novo pitanje.-Mogli bismo u Svetu Nedjelju. Na Hvar. – prvo je što mi pada na pamet.-Bliži se osam godina, od kada sam poslednji putboravila na ostrvu.-Međutim, tada je bio utorak. Pa eto da ispravimogrešku. 😀 Za mene najlepši grad Srbije je Subotica. Odiše nekim duhom davnog vremena, a njena secesija stvara utisak kao da se ne nalazi u Srbiji. Grad je uredan i čist. Centar je skockan, vedar, živopisan, koloritan i lagan za…

  • Muzej Terra
    Srbija,  Vojvodina

    Dobrodošli u Kikindu

    Dobrodošli u grad gde rastu džinovske bundeve, zahvaljujući kojima se tokom septembra na glavnom gradskom trgu održava jedinstvena manifestacija Dani ludaje. Dobrodošli u kikindske parkove koji su zasluženo postali najveće zimovalište sova utina. Upoznajte grad koji čuva jednu od tri preostale suvače na celom svetu. Istražite mesto u kome se mamutica Kika stara 500 000 godine uglibila u močvarno tlo i tu završila svoju migraciju u toplije krajeve, a čiji je skelet sada izložen u Narodnom muzeju Kikinde.  Mesecima unazad sam gorela od želje da vidim muzej Terra i ulicu Generala Drapšina koja je zauzela 22. mesto na listi najlepših ulica sveta odlukom prestižnog sajta Arhitektura i dizajn. Želela sam da kročim na peron stare…

  • Etno selo Tiganjica
    Srbija,  Vojvodina

    Vremeplov kroz etno selo Tiganjica

    Dve hiljade i trinaesta godina. Polovina aprila je, sunce se promolilo iza oblaka. Negde mi se putuje. Zovem Sančo Pansa i Cecu, sa pitanjem da li su zainteresovani za put ka Vojvodini. U glavi mi se mota obilazak nekoliko salaša, par kaštela, Zrenjanina, jednog dvorca, vetrenjače na Zobnatičkom jezeru, a na početku svega toga etno sela Tiganjica. Prihvataju bez razmišljanja. Nakon osam godina, ponovo sam obišla etno selo prilikom puta za Kikindu. Za razliku od prve posete, sada je selo delovalo pusto. Moguće je da smo takav utisak stekli zbog celokupne situacije. A možda razlog leži i u tome što je na kraju krajeva u februaru još uvek zima, pa čak i…

  • Spomenik borcima Kosmajskog odreda
    Srbija,  Šumadija

    Videli smo na Kosmaju

    Svaki raspoloživ vikend trudim se da iskoristimo za obilazak naše zemlje. I ranije sam obilazila Srbiju, ali čini mi se nikad kao sada. Kada planiramo jednodnevni izlet, obično se rastegnemo skoro do podneva i tek onda krenemo na put. U zimskom periodu, kada su dani kratki, to je podosta kasno, pa se samim tim trudimo da obiđemo neku destinaciju relativno blizu Beograda. Kako do sada nismo bili na Kosmaju, prijao nam je odlazak na ovu planinu. Dok smo vozili ka Kosmaju, sa vrha Mali Vis, iznad krošnji drveća, izvirivali su kraci spomenika palim borcima Kosmajskog partizanskog odreda. Automobilom smo stigli do stepenika koji vode do platoa na kome se spomenik…

  • Srbija,  Vojvodina

    Kako sam planinarila po Vojvodini

    Na padini brda, onoj do koje sunce teže dopire beleo se preostali sneg, dok se na površini jezera prostirao krivudavi trag od napuklog leda. Sunce je sijalo kao da leto smenjuje proleće, a crveni zreli plodovi šipka su nagoveštavali da stiže jesen. Četiri godišnja doba smenila su se u jednoj slici. A bio je 15. februar. Otkriću vam kako sam stigla do Ledinačkog jezera. Konačno, iz trećeg puta, pa i ne baš lako. Prvi put sada već davne 2013. godine popeli smo se „pogrešnim“ putem na kome nas je sačekao čuvar sa oružjem i njegov pas, koji nije prestajao da laje. Tada još nisam znala da je jezero, tačnije ceo…

  • Srbija,  Šumadija

    Beg iz grada u Babinu reku

    Gospođica je etno selo Babinu reku posetila sa vrtićem, dok je još u vreme srećnijih dana bilo moguće organizovanje dečjih ekskurzija. Od tada nas je svako malo podsećala na obećanje koje smo joj dali, da ćemo jedan vikend porodično provesti u Babinoj reci. Pa hajde da ispunimo obećanje. Proverila sam na zvaničnom sajtu da li je selo otvoreno za posete. U prethodnom periodu, zbog pooštravanja mera protiv korona virusa, većina ugostiteljskih objekata je bila zatvorena ili su povremeno radili, uz stalna ograničenja radnog vremena. Ovog puta nam se posrećilo. Pisalo je da je selo otvoreno. Od Beograda do etno sela koje se nalazi u selu Trbušnica, preko Ibarske magistrale, pa…

  • Srbija,  Vojvodina

    Zaboravljena baština južnog Banata

    Spremni? Sledi priča o nekim banatskim manje poznatim lokacijama. Ustvari, moraću da se ispravim. Prva lokacija koju smo obišli nije u Banatu. Nalazi se u blizini Beograda. Da li ste znali da se u selu Brestovik nalazi Rimska grobnica iz III veka Moram priznati da me je, dok sam istraživala gde putovati i šta neobično videti, iznenadilo saznanje da ovakvu zaostavštinu koja datira iz III veka imamo nadomak Beograda, na opštini Grocka u selu Brestovik. Ako se uzdate u navigaciju, teraće vas na groblje. Ako se uzdate u savete meštana, kao recimo mi, proći ćete kroz privatno dvorište, pored psa čuvara, koji će zalajati na vas i kamenim stepenicama popeti…

  • Srbija,  Vojvodina

    Pećinarenje po Belom majdanu

    Iznad Beograda digla se neka siva magluština. I nema nekih izgleda da ćemo mnogo što šta videti ovog vikenda. Haj’mo da okušamo sreću sa Fruškom Gorom. Beli majdan nam izmiče već drugi – treći put. Ovoga puta neće. Odlučila sam! Magla ne posustaje. Prati nas celim putem. Prolazimo skretanje za Rakovački kamenolom. Pratimo znake pored puta i uočavamo malenu tablu sa oznakom Beli majdan. Skrećemo na neasfaltiran puteljak i nakon desetak metara parkiramo automobil. Izlazimo napolje, nadajući se da ćemo udahnuti barem malo „čistog vazduha“. Pa ipak smo u srcu Fruške Gore. Bilo bi logično. Nažalost, zaplahnuo nas je oblak čađi i smrdljivog dima iz odžaka susedne kuće. Stavila sam…

  • Srbija,  Vojvodina

    Oj Karlovci, Sremski moji dragi…

    „Oj Karlovci, mesto moje drago,Ko detence došao sam amo,Igra beše jedino mi blago,Slatko zva ja med i smokvu samo.Dete malo – golušavo tiče,Dođe tiče pa se tu naviče.“ Branko Radičević, Đački rastanak Ovu sremsku varošicu poznatu po Branku Radičeviću, Karlovačkoj gimnaziji, bermetu i kuglofu prvi put sam posetila tokom đačke ekskurzije u osnovnoj školi, kada smo se peli na Stražilovo, dok nam je „duša bila u nosu“. Od 2003. godine vođena opojnim ukusom raznolike lepeze vina, sam se nebrojeno puta sa uživanjem vraćala Karlovcima, iznova i iznova, svake godine, sa nestrpljenjem iščekujući kraj septembra i Karlovačku berbu grožđa, poznatiju pod sveopšte prihvaćenim nazivom Grožđebal. Tih godina isključivo sam bila zainteresovana za…