Propustili smo odlazak u Karađorđev vajat i iz Orašca se uputili ka Aranđelovcu. Orašac je od Aranđelovca udaljen svega 7km. Već na samom ulazu u grad, pažljivo posmatramo znakove pored puta, jer znamo da se pećina Risovača nalazi tik do glavne magistrale. Skrećemo na parking, gde je već bila nekolicina parkiranih automobila. Među poslednjima u grupi kupili smo ulaznice. Vodič je zatvorio prozorče na biletarnici i preko mostića na reci Kubršnici krenuo sa nama ka ulazu u pećinu Risovača. Vreme korone je, nažalost. Iznenađena sam bila veličinom grupe i brojem ljudi kojima su dozvolili da u isto vreme uđu u pećinu, bez propisane distance među njima. Mi nismo ušli. Ostali…

Duže vreme istražujem gde bismo po Srbiji mogli da lutamo. Sada nas je situacija sa zatvorenim granicama primorala da leto provedemo u našoj zemlji. I ranije smo Srbiju obilazili u kratkim blic putovanjima. Uglavnom jednodnevnim. Minulih godina obišli smo dobar deo naše zemlje. Stigli smo do Lisina, Resavske pećine, obližnjih manastira i Krupajskog vrela, obišli smo Smederevo i tvrđavu. Jedan sunčan dan odvojili smo za „svetu“ Frušku goru, Vojvodinu, njena jezera i salaše. Posetili smo razna etno sela, nekoliko dvoraca po Srbiji, Zobnaticu i Ravno selo. Stigli smo i do Golubačke tvrđave dok je u toku bila obnova, obišli Srebrno jezero i Viminacijum. Na Zlatiboru, Mokroj Gori, Gostillju i Sirogojnu…