Na Stojšić salašu
Bio je vreo avgustovski dan. Dok je klima uređaj poluuspešno rashlađivao dnevnu sobu, sedela sam i razmišljala kako mi se pod ovakvim okolnostima ne da ništa spremati za ručak. Utom, pravo niotkuda, gosn turista se doseti da bismo mogli poći u neki restoran i to mi sav bitan i saopšti. Smislili smo da bi dobar odabir mogao biti neki salaš u prirodi i izbor pade na Stojšić salaš koji sam, ruku na srce, imala ideju već duže vreme posetiti.
Salaš Stojšić leži u sremskoj ravnici pored auto-puta Beograd-Novi Sad
Do salaša je prilično lako stići, ako uzmemo u obzir da je početna tačka Beograd. Potrebno je samo da izađete na auto-put Beograd-Novi Sad, na odvajanju kod Beške se sa istog isključite, za automobil platite putarinu u iznosu od 110 dinara, odmah posle naplatne rampe skrenete levo, pa nakon 400 m sa leve strane parkirate svoje vozilo na parkingu ispred salaša. I tu ste. Salaš Stojšić je od Beograda udaljen svega 60 km i okvirno je potrebno 45 minuta vožnje automobilom da biste do njega stigli.
Da biste ušli u salaš koji postoji od 1920. godine morate proći kroz drvored jablanova starih skoro čitav vek
Prošli smo kroz špalir vremešnih jablanova i ugledali oslikanu staru kuću, koja se savršeno uklapa u vojvođanski stil života. Tu je i nezaobilazna bundeva, te karakteristična narodna nošnja.
Hlad u bašti salaša pravi krošnja starog duda
Bila je nedelja i bašta salaša bila je poprilično puna. Nekoliko stolova bilo je rezervisano. Pitali smo konobara da li se možemo smestiti za sto koji se upravo oslobodio bliže dečjem igralištu. Odgovorio je: „Naravno!“ Kako je bilo izuzetno vruće i kako je sunce probijalo kroz krošnju starog duda, ubrzo smo promenili mesto. Gospođica je odmah otrčala do igrališta i na momenat smo se zapitali kako ćemo je dozvati kada ručak bude bio poslužen na stolu. Nekoliko stolova dalje svirao je tamburaški orkestar.
Bonus informacija:
- Muzika svira danima vikenda.
Pre ručka procunjala sam kratko imanjem. U drugom delu salaša se nalazi prostrana poljana na kojoj se upravo spremala privatna proslava rođendana, pretpostavljam. Na kratko sam ušla unutar kuće kako bih osmotrila karakteristične detalje koji upotpunjuju atmosferu seoskog ambijenta: kredenac, zavese na prozorima, teglice sa zimnicom i šešire predaka. Postavljenih stolova unutra nije bilo. Potpuno je i razumljivo zašto. Na ovoj žegi ko bi još sedeo u zatvorenom prostoru. Verujem da se zimi svi ti stolovi vrate i nameste unutra.
U meniju sa specifičnim nazivima jela odaberite specijalitet koji ćete probati
U meniju možete pročitati raznovrsne, neobične i interesantne nazive jela koje imaju u ponudi. Mi smo se odlučili za salašarske uštipke sa kajmakom i punjeni pileći file, a vi možete ovde pogledati šta bi vama odgovaralo, ukoliko odlučite da nekada posetite salaš Stojšić. Mogu vam reći da je hrana bila ukusna, porcije pristojne i usluga brza i dobra.
Salaš Stojšić vam mogu preporučiti za beg iz grada, gde deca mogu uživati u igralištu, a vi odrasli u dobroj hrani, a možda i muzici, ako se zadesi da salaš posetite vikendom.
Svi tekstovi i fotografije na blogu, kao i Instagram i Facebook profilu Putovanja iz mog pera podležu autorskim pravima, te samim tim njihovo preuzimanje, kopiranje i korišćenje bez eventualne saglasnosti nije dozvoljeno.
Možda će ti se svideti i
Beg iz grada u Babinu reku
Zaboravljena baština južnog Banata
