O gradu koji nosi naziv Medijaš nisam imala ama baš nikakvo predznanje. Nisam planirala da se usput zadržavamo, ali kao što to u stvarnosti uglavnom biva, ne ide baš uvek sve po planu. Što možda, složićete se i nije uvek baš toliko ni loše.
Vozeći ka Sigišoari, stigli smo do centra Medijaša. Prošli smo pored bedema gradske citadele, koji je izgledao moćno i sređeno, pa me je zaintrigiralo šta bi se to sve moglo naći iza tih masivnih zidina. Odlučili smo da u povratku napravimo predah i istražimo grad.
U samom centru grada možete se diviti arhitekturi Teorijske gimnazije Stefan Ludvig Rot
Navigacija nas je vodala oko zidina i dovela u sam centar grada. Parkirali smo ispred Teorijske gimnazije Stefan Ludvig Rot. Prva škola na ovoj lokaciji osnovana je 1586. godine. Vremenom je zgrada škole dograđivana, ali su joj menjana i imena, da bi početkom XX veka dobila današnji izgled, kao i naziv.
Bonus informacija:
U neposrednoj blizini škole nalazi se rodna kuća rumunskog istoričara Stefana Ludviga Rota, koji je zaslužan što je tokom XIX veka upravo rumunski jezik postao zvaničan jezik Transilvanije, umesto mađarskog.
Citadela je počela postepeno da se razvija oko crkve Svete Margarete
Ušli smo u portu utvrđene crkve Svete Margarete. U dvorištu je bilo izrazito tiho. Iza sporednih vrata crkve dopirao je karakterističan zvuk, nagoveštavajući da se unutra upravo održava služba. Provirila sam preko leđa čoveka pozamašne konstitucije tela, međutim ništa dalje od njega nisam uspela videti. Prošetali smo crkvenim dvorištem, ne ulazeći u samu svetinju, kako ne bismo ometali vernike.
Crkva je podignuta tokom XV veka na ruševinama rimske bazilike. Nakon odlaska iz grada, ipak je ostala žal što smo propustili obilazak svetinje, budući da mi se činilo zanimljivim videti bogatu kolekciju anadolijskih ćilima iz XIV i XV veka, kao i živopisne barokne orgulje.
Korisna informacija:
Ulaz u crkvu za odrasle se naplaćuje 7 leja, dok je ulaznica za decu 3 leja.
Utvrđena crkva je bila opasana bedemima u čijem sklopu se nalazilo devet kula
U sklopu zidina utvrđene crkve Svete Margarete nalaze se tri od devet kula koje su podignute u svrhu odbrane utvrđenja od strane osvajača. Najznačajnija, centralna i najviša nosi naziv Kula trubača (rumunski Turnul Trompetilor). Ime joj je takvo upravo zbog činjenice da se sa kule trubom oglašavalo da neprijatelj prilazi gradu. Ta truba se i dan danas čuva u Istorijskom muzeju.
Interesantna je još i stavka da je u jednoj od kula u okviru bedema crkve Svete Margarete bio zatočen i Vlad Cepeš 1476. godine, nakon što se sukobio sa Matejom Korvinom. Ta kula nosi naziv Marijina kula (rumunski Turnul Mariei).
Šetajući centrom stekla sam utisak da je grad čist, uredan, održavan, ali istovremeno prazan i tih. Možda je razlog ležao u tome što je bilo nedeljno prepodne i ljudi su odmarali u svojim domovima. Mada, moram istaći da sam ovakve slike viđala više puta, recimo u Temišvaru, sve do ovog poslednjeg puta, kada je za moj pojam sve vrvelo od ljudi.
U centralnom delu Trga kralja Ferdinanda I nalazi se lepo uređen cvetni park sa fontanom
Skrenuli smo ka parku koji je i u oktobru bio izuzetno uredno održavan. Šarenilo je dopiralo sa svih strana. Tek jedna porodica sa malim detetom sedela je nedaleko od fontane. Nakratko smo odmorili, pa krenuli ka autu.
Zaustavite se na ulazu u citadelu kod crkve Svetih arhangela Mihaila i Gavrila
Pre nego što smo završili našu rumunsku avanturu stali smo kod crkve Svetih arhangela Mihaila i Gavrila. Novijeg je datuma, ali je interesantna jer se preko puta nje nalazi još jedna srednjovekovna kula bele boje i unutar zidina biblioteka na otvorenom.
Još nešto za videti:
Malo dalje od centralnog dela grada smešten je Franjevački samostan.
Odmah pored nalazi se i Istorijski muzej Medijaša.
Grad obiluje sa još nekoliko očuvanih kula od kojih izdvajam Severni toranj (rumunski Turnul de nord) i Kovačevu kulu (rumunski Turnul Fierarilor).
Za više informacija i fotografija zapratite moj Instagram profil
Svi tekstovi i fotografije na blogu, kao i Instagram i Facebook profilu Putovanja iz mog pera podležu autorskim pravima, te samim tim njihovo preuzimanje, kopiranje i korišćenje bez eventualne saglasnosti nije dozvoljeno.