Dvorac Korvin
Rumunija,  Transilvanija

Hunedoara – zamak kojim su vitezovi hodali

Devet godina ranije lutajući Google Earth-om, pronašla sam dvorac koji se nalazi udaljen približno dva sata vožnje od Temišvara i odlučila da mi on bude prva stanica na tadašnjem predstojećem putovanju Transilvanijom.

Dvorac koji je podigao Janoš Hunjadi, tada nije poznavalo mnogo ljudi sa ovog prostora. Kada sam se vratila sa putovanja, nekolicina njih me je pitala o kom dvorcu je reč i u kojoj agencijskoj turi doći do njega. Moj odgovor je bio da je najbolje planirati samostalno putovanje automobilom, pa pored poznatih atrakcija Transilvanije u svoju maršrutu upisati i Hunedoaru, upravo zbog dvorca Korvin.

Tada smo bili jedni od malobrojnih posetilaca, dok je ovog oktobra, iako je pandemija u Rumuniji bila u punom jeku, dvorac bio iznenađujuće pun, toliko da mi je gužva u jednom momentu zaista ozbiljno zasmetala.

I tada, kao i sada, ovaj dvorac mi je izgledao kao pravi viteški, posebno kada sam ušetala u kapelu i salu vitezova. Od svih dvoraca koje sam tada videla, izuzimajući Peleš koji je van konkurencije, dvorac Hunedoara je na mene ostavio najjači utisak. No, krenimo redom.

Od Temišvara do Hunedoare stići ćete auto-putem uz jedan silazak na sasvim dobru magistralu

Probudili smo se u Temišvaru. Vreme je bilo da krenemo u Transilvaniju. Doručkovali smo u hodu, izlazeći na auto-put koji vodi ka Hunedoari. Sećam se da smo novembra 2012. godine do Hunedoare putovali po debeloj magli, lokalnim vijugavim putem, uzbrdo, nizbrdo, obilazeći konjske zaprege i šlepere, nailazeći neprestano na kružne tokove. Sećam se i da sam imala osećaj kao da se kraj puta ne nazire.

S punim pravom sam stekla utisak da je taj deo zemlje vapio za auto-putem. I bila u pravu. Ne treba zanemariti ni činjenicu da je taj deo puta bio jedan od najnapornijih i najnesigurnijih kojim sam ikada do tada vozila. 

Sada su uslovi puta bili daleko drugačiji. Grejalo je oktobarsko sunce, a auto-put je bio završen. Bar jedan dobar deo puta jeste. Postoje deonice koje izlaze ponovo na magistralu, ali je put prilično dobar, pa je putovanje od nepuna dva sata proteklo u razgledanju okoline pored koje smo prolazili.

Najveća atrakcija Hunedoare je dvorac Korvin, poznat i pod imenom zamak Hunjadi

Jedan od najlepših dvoraca Rumunije leži u nimalo privlačnoj industrijskoj zoni grada Hunedoare. Ime mu je zamak Korvin, a znan je još i pod nazivom dvorac Hunjadi. Godine 1446. podigao ga je Janoš Hunjadi, nekima poznat i kao Janko Sibinjanin, upravo onaj Janko koji je tokom Bitke na Dunavu odbranio Beograd od Turaka 1456. godine, a u čiju čast je 440 godina kasnije nazvana i dobro nam poznata Milenijumska kula u Zemunu na Gardošu. 

Nakon Janoševe smrti, zamak je kao letnjikovac nastavio da koristi njegov sin, ugarski kralj Matija Korvin. Jedna od legendi čak kaže da je Janoš Hunjadi u zatočeništvu, čitavih 7 godina u dvorcu držao Vlada Cepeša, poznatijeg pod imenom grof Drakula, mada za to nema istorijskih činjenica.

Podno dvorca nalazi se veliki parking plac po ceni celodnevnog boravka od 10 leja za automobil

Parkirali smo podno dvorca na uređenom parkingu, čiju naplatu vrši momak na samom ulazu. Dnevna karta parking mesta za automobile je 10 leja, a parking je otvoren isto kao i sam dvorac i to ponedeljkom od 12 do 17 časova i od utorka do nedelje od 9 do 17 časova.

Parking mesto nije moguće platiti karticom, kao ni eurima. Menjačnice u blizini nema, osim jednog bankomata na ulazu u parkiralište. Kako smo poznati po tome da keš nosimo samo kada nas neko natera (čitajte lenji smo da idemo do bankomata, plus ležernije nam je korišćenje kartica) i već godinama unazad sve što možemo isključivo plaćamo karticama, samim tim ni ovaj put nismo bili pripremljeni, dodatno jer u Temišvaru noć ranije nijedna menjačnica u centru grada nije radila. 

Momak na ulazu nam je ugovorio dil za razmenu valuta sa gospođom iz lokalne sendvičare po nikad nižem kursu i to 4.50 leja za 1 EUR. Čini mi se da je to bilo najduže čekanje ikada na razmenu novca, toliko da sam rezignirana počela da cupkam u mestu, pa se demonstrativno dva puta okretala ka gosn turisti, polu glasno negodujući, naravno na maternjem jeziku, kao da će mi to pomoći, dok se gospođa kao u inat, nakon nikad laganijeg pravljenja tri sendviča u istoriji, okrenula ka meni i uz „proviziju“ od 5 EUR promenila 50. 

Uf što sam bila ljuta, ne znajući da li više na sebe što nisam pribavila novac ranije ili na nonšalatnu bezobzirnu gospođu zaposlenu u sendvičari. Konačno smo platili parking mesto i krenuli ka zamku. Prošli smo pored štandova sa suvenirima i ušli kroz kapiju dvorca.

U dvorac Korvin smo kročili sa drvenog mosta podignutog preko reke Zlatesti

A tamo… možete li samo zamisliti kakav prizor nas je dočekao? Realno, na ovakvu grandioznu lepotu i moć zamka Korvin ne možete ostati ravnodušni. Kročili smo na drveni most preko reke Zlatesti koji povezuje „kopno“ sa dvorcem. Nekada je taj most bio pokretan. Pokušali smo da napravimo par fotografija, međutim, na mostu su se i ostali posetioci zaustavili sa istom namerom. U odnosu na situaciju od pre devet godina, sada je bilo vidno da je poseta dvorcu Korvin eksplodirala i da je čak ni „jedna pandemija“ ne može zaustaviti.

Dvorac Korvin
Dvorac Korvin
Dvorac Korvin

Na ulazu u dvorac smeštene su tamnice u kojima je demonstrirano kako su se koristile sprave za mučenje

Odmah bočno nakon što smo ušli u zamak, ugledali smo prostorije u kojima su izložene sprave za mučenje i lutke na kojima je demonstrirano kako su sprave korišćene. Do tamnica vode uzani strmi tunel prolazi, kojima je moguće da prođe samo jedan čovek. 

Zaposleni koji su stajali na vratima i nisu baš uspešno vršili svoju funkciju. Više su tu bili, ne znam ni ja za koju namenu, budući da se u tim donjim majušnim prostorijama konstantno pravila gužva, toliko da su posetioci stajali i disali jedni u druge kao sardine pred pakovanje u konzervu. U jednom momentu sam se odvažila da odigram ulogu zaposlenih u dvorcu i ne baš prijatno zamolim nedokazane ljude koji su u reci pokušavali da se spuste u već prepunu prostoriju, da to ne čine dok se tamnica ne isprazni. Čini mi se da Rumuni, iako im je pandemija besnela u državi, nisu uopšte ozbiljno shvatili mere, niti pravila ponašanja.

Tamnica za mučenje
Tamnica za mučenje
Tamnica za mučenje

Bonus informacija:

  • Pored sobe za mučenje nalazi se i Lavlja jama u koju su bacani osuđenici i ostavljani unutra kako bi ih medvedi i vukovi žive rastrgli. Iako nosi naziv „lavlja“ i nema mnogo veze sa lavovima. Ona ove godine nije bila otvorena za javnost, dok sam je ja pre 9 godina videla.
  • Pravi veći Muzej torture u kome su izložene sve moguće i nemoguće sprave za mučenje, nalazi se odmah kod ulaza u sam dvorac i za njega se posebno kupuje ulaznica.

Prošetajte dvorištem zamka

Kada smo uspeli da se iskobeljamo iz prostorije za mučenje, ušetali smo u dvorište zamka. Istog momenta sam mogla zamisliti kako je izgledalo vreme kada su tim kamenjarom šetali Janoš Hunjadi, njegova supruga Eržebet Silađi, ostali dvorani i naredna pokoljenja.

Unutrašnje dvorište zamka

Pronađite bunar za koji je vezana legenda: "Vi imate vodu, ali dušu ne"

Krenuli smo ka terasi zamka na kojoj se nalazi bunar za koji je vezana legenda koja glasi: Tri turska zatočenika su zavetovala život, zarad kopanja bunara u kome je trebalo da nađu vodu. Kopanje je trajalo 15 godina. Kada su konačno na dubini od 28 metara doprli do vode, očekivali su da će zauzvrat po dogovoru dobiti toliko željenu slobodu, koju im je obećao Janoš Hunjadi. Međutim, kako je on u međuvremenu preminuo, njegova supruga nije imala nameru da ispuni dato obećanje, već ih je osudila na smrt. Pre nego što su pogubljeni, tražili su da na kamenoj ploči ispišu reči: „Vi imate vodu, ali dušu ne“. Međutim, kasnijim dešifrovanjem zapisa ustanovljeno je da na tabli piše: „Onaj koji je ovo napisao je Hasan, zatočenik u tvrđavi kod crkve“. Ta tabla se nalazi na zidu naspram bunara i na nju ukazuje strelica.

U lapidarijumu možete videti porodičan grb Korvina

Ispod bunara nalazi se lapidarijum u kome su izloženi grbovi, od kojih je reprezentativan onaj sa gavranom i prstenom u kljunu, za koji je Matija Korvin odlučio da će biti njihov porodični grb.  

Lapidarijum
Lapidarijum
Lapidarijum
Lapidarijum

U Savet sali su se donosile mnoge važne odluke

Popeli smo se drvenim stepenicama ušavši na jedan od otvorenih ulaza i kroz splet prostorija stigli do Savet sale, poduprte mermernim stubovima. Pre devet godina je bilo dozvoljeno prići velikom viteškom stolu i sesti na masivne fotelje od punog drveta.

Najlepši pogled na unutrašnje dvorište je kroz lukove dvorskog balkona

Iz Savet sale izašli smo na balkon sa koga se pruža pogled na unutrašnje dvorište. Ovaj balkon mi se i prošlog puta posebno dopao, pa smo neko vreme stajali na njemu i posmatrali ljude koji dolaze i prolaze. O tome koliko je dvorac lep, govori i činjenica da su jedni mladenci došli da u njegovim dvoranama naprave fotošuting.

Kapela unutar dvorca je podignuta između 1446-1456 godine

Put nas vodi na stepenište odakle ulazimo u kapelu podignutu za života Janoša Hunjadija. Devet godina ranije ovde je bila izložena skulptura, međutim sada je kapela bila prazna.

Kapela
Kapela unutar dvorca danas
Kapela
Kapela pre 9 godina

Zađite u ostale prostorije dvorca i videćete predmete iz perioda od XV veka pa nadalje

U ostalim prostorijama na spratu, a i u prizemlju smešteni su predmeti iz vremena pre nas. Tako se u jednoj od njih nalazi maketa dvorca, potom u drugoj kraljevska odela, stari nameštaj i knjige. 

U Sali vitezova pronađite bronzanu skulpturu Janoša Hunjadija

Ostala nam je još Sala vitezova koja umnogome podseća na Savet salu. Ušetavši unutra, mogla sam čuti ambijentalnu melodiju koja se širila i odzvanjala salom. U niši ispod glomaznog vitražnog prozora ugledala sam momka sa instrumentom, koji je sve učinio da se osećamo kao da smo opet kročili u XV vek.

Na kraju sale smeštena je bista od bronze Janoša Hunjadija, koja je prvobitno bila sakrivena u podrumskom delu zamka. Razlog tome je mišljenje jednog od prvih ljudi Hunedoare koji je smatrao da Janoševi brkovi izgledaju kao brkovi mađarskih plemića. On je čak zahtevao da se brkovi preprave i iseku, kako bi Janoš više zaličio na Rumuna. Srećom skulptura nije oskrnavljena, a dodatno se i njena kopija nalazi u Nacionalnom vojnom muzeju u Bukureštu.

Korisne informacije:

  • Cena karte za obilazak dvorca se naplaćuje 35 leja za odrasle, dok se karta za ulazak predškolske dece ne naplaćuje. Postoje razne kategorije za naplatu, pa je tako karta za đake i studente 7 leja, dok je za penzionere 17 leja.
  • Između ostalih cena, postoji još i kategorija za fotografisanje dvorca koja iznosi 5 leja, dok je cena za pravljenje video zapisa u dvorcu 15 leja. 
  • Ukoliko vam je potreban vodič na stranom jeziku i to engleskom ili mađarskom možete ga unajmiti uz naknadu od 65 leja.
  • Mi nismo platili taksu za foto i video snimanje. Niti nas je iko upozorio dok smo fotografisali, niti nam je propusnicu tražio. Međutim, moguće je da se ta taksa odnosi na profesionalno snimanje i fotografisanje. Ovo naše „telefonsko fotografisanje“ ili pak pravljenje fotografija foto-aparatom za lični putnički album, mislim da im nije u sferi interesovanja za naplatu.
  • Trenutno su na snazi protivpandemijske mere, pa u dvorac nije moguće ući bez jednog od sledeća tri dokumenata i to: potvrde o vakcinaciji, negativnog PCR ili antigenskog testa ili potvrde o preležanoj bolesti. 
  • Radno vreme dvorca u periodu od 01.10.2021.- 31.03.2022. godine je ponedeljkom od 12-17h i od utorka do nedelje od 9-17h. 
  • Savet je da svakako na njihovom sajtu, pre polaska, ukoliko vas to interesuje, proverite cene i radno vreme, jer se vrlo često obe kategorije menjaju.
  • Plaćanje je moguće i karticama.
  • Na prilaznom putu, kao i u delu pre ulaska na most, postoji niz suvenirnica gde možete pazariti suvenire za uspomenu.

U Hunedoari nedaleko od dvorca Korvin nalazi se i Muzej komunizma

Nakon obilaska dvorca Korvin, plan je bio da krenemo ka Sibinju. Međutim, kako smo već bili u Hunedoari, kopkalo me je da li u gradu postoji još nešto za videti, osim zamka Hunjadi. Znala sam da grad nije reprezentativan, ali sam pronašla da se nedaleko od dvorca nalazi Muzej komunizma, pa smo se uputili u njegovom pravcu. Gosn turista je ostao da sedi u autu uz načuđivanje „zašto baš ja sve moram videti“ i opasku da „to već prelazi sve granice njegovog razumevanja mog viđenja dobrog provoda“. Srećom po gospodina, ali ne i mene, muzej je bio zatvoren, iako je na staklenim vratima pisalo da radi.

Nakon što sam „poljubila“ izlog zatvorenog muzeja, navela sam gosn turistu da vozi do drugog, kako bih proverila da li će me sreća ovog puta pogledati. I jeste!

Muzej vozova Valentin Banciu je lokacija koju ne smete nikako propustiti!

U Muzej vozova Valentin Banciu sam ušetala kroz improvizovana vrata vagona. Još uvek nisam znala šta me očekuje, sve dok nisam kupila simboličnu kartu nalik pravoj koju prodaju u rumunskoj železnici i krenula da razgledam minijature celih gradova, naselja, planinskih krajeva, seoskog ambijenta, prikazanih u različitim godišnjim dobima i vremenskim uslovima.

Sve vreme se čuo zvuk kretanja voza, koji je prolazio kroz tunele, pa vijaduktom preko vodopada, te zastajao na stanici, pa nakon iskrcavanja i ukrcavanja putnika, kretao dalje. Putnici bi prelazili u mini autobus koji bi ih vozio na krajnje odredište. Voz je prolazio pored zaleđenog jezera na kome su deca učila svoje prve pokrete na klizaljkama. Iznad tunela sa ski staze spuštala se grupa skijaša i poneki border. Koliko sam se samo oduševila tolikom količinom detalja i vernošću kojom su minijature urađene. Izgledalo je tako živo!

U drugoj vitrini, opet železnica, ali i put pored, crkva, malo modernije zgrade i baloni koji lete iznad grada. Neverovatno je, koliko sve ovo dobro izgleda. Definitivno, ako se nađete u Hunedoari, Muzej vozova morate posetiti!

Pored maketa, možete videti i gomilu vozova, sa celim kompozicijama, a u drugoj prostoriji i razne vrste automobila, od oldtajmera do onih besnih, modernih, najskupljih. A i zanimljiv toalet.

Muzej vozova Valentin Banciu
Deo kolekcije automobila
Muzej vozova Valentin Banciu
Deo kolekcije vozova
Muzej vozova Valentin Banciu
Toalet

Valentin Banciu je bio bivši reli vozač iz Hunedoare, koji je tokom života skupljao različite minijature. Makete je počeo da skuplja sa samo 6 godina, kada je od strica iz Austrije dobio svoj prvi voz. U muzeju je izloženo samo 10% od 18.000 minijatura koje je Valentin za skoro pola veka sakupio, kao i neki od njegovih pehara.

Jedino što sam mogla reći gosn turisti, kada sam izašla iz muzeja, bilo je: „Nisi ni svestan šta si propustio“. Dok sam sabirala utiske, lagano smo krenuli ka našem sledećem odredištu – Sibinju, još jednom biseru Transilvanije.

Korisne informacije:

  • Cena karte za obilazak muzeja je 17 leja za odrasle i 12 leja za decu.
  • Budući da Rumuni jako vole da navode taksu za fotografisanje i snimanje, ni ovde to nije izuzetak, pa je cena za foto 10 leja, a video 20 leja. Ja ni ovde nisam platila taksu za fotografisanje, ali me naravno niko nije ni pogledao, a kamoli opomenuo da radim nešto što krši pravila.
  • Radno vreme od utorka do nedelje je od 10-20h, dok muzej ponedeljkom ne radi.
  • Adresa na kojoj se muzej nalazi je Bulevardul Libertății 4, Hunedoara.
Za više fotografija pratite me i na Instagramu

Svi tekstovi i fotografije na blogu, kao i Instagram i Facebook profilu Putovanja iz mog pera podležu autorskim pravima, te samim tim njihovo preuzimanje, kopiranje i korišćenje bez eventualne saglasnosti nije dozvoljeno.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *