Ikaria – ostrvo dugovečnih – Čuvane tajne severa ostrva
Čini mi se da niko kao gosn turista nije čekao prelazak na severnu stranu ostrva, onu urbaniju o kojoj je maštao svakog dana dok smo se iz nedođije vraćali ka našoj grčkoj seoskoj kućici. Istina i ja sam poželela da konačno na momenat osetimo civilizaciju, bar da bismo na kratko vozili koliko toliko pristojnim putevima i videli poneko živo biće.
Vozeći preko Akamatre, nakon sat vremena stigli smo ispred plaže Mesakti. U realnim okolnostima, za sat vremena stigli bismo od Beograda do Novog Sada, a na ovakvim putevima nam je za tek trideset kilometara trebalo isto toliko vremena, koliko u Srbiji za pređenih stotinjak. No, teren i kvalitet puteva se umnogome razlikuju, sa čime smo se pomirili već nakon prvih nekoliko izvozanih kilometara po dolasku na ostrvo četiri dana ranije.
Oprobajte se u surfovanju na plaži Mesakti
Mesakti je jedna od popularnijih plaža severne strane ostrva. Duga je peščana i na njoj gotovo uvek ima talasa, kao uostalom duž cele severne obale, što suštinski ubija čar i lepotu ovog terena. Osmotrili smo desnu divljiju stranu plaže na koju se ulivala reka i na kojoj nije bilo suncobrana i ležaljki, a potom i levu na kojoj je bilo posetilaca. Ispred nas našao se kafić u kome se moglo raspitati za školu surfovanja, koja tokom letnjeg perioda turbo radi.
Spustite se u Armenistis - najpopularnije letovalište Ikarije
Gosn turista je nakon vožnje od sat vremena žarko želeo da ostane na plaži, a ja da osmotrimo plaže uz put, pa potom odlučimo na kojoj ćemo se smestiti. U tom raskoraku, uspeli smo ozbiljno da se posvađamo, vidimo Nas, fotografišemo Armenistis, vratimo na Mesakti, pomirimo i svako uradi ono što je prvobitno želeo – gosn turista otvori pivo i zavali se u ležaljku na Mesakti plaži, a ja automobilom krenem u obilazak okolnih plaža, kanjona i sela.
Laknulo mi je kada sam sama, bez gosn turistinog neprestanog gunđanja, lagano krenula u obilazak plaža. Zaustavila sam se na brežuljku iznad Armenistisa za koji je neki minut ranije gosn turista odvažno i samouvereno tvrdio da se otpadne vode moraju ulivati na plaži sela, jer to drugačije sigurno ne može, odbijajući da se zbog toga spustimo do obale.
Armenistis je pored Evdilosa najznačajnije turističko odmaralište na Ikariji. I mogu vam reći sladak je, čak mi se njegova plaža, pored Nas na ovom severnom potezu možda i najviše dopada. Na obali postoji nekoliko taverni, od kojih Hidden Ikaria ima dobre recenzije na google-u, pa ukoliko neko od vas bude u prilici da proba njihove specijalitete, pozivam ga da obavezno javi utiske. 😉
Družite se sa kornjačama na dugoj plaži Armenistisa
Pored glavne seoske plaže Armenistis ima još jednu dugu neprivlačnu plažu, do koje sam se spustila stepenicama i odmah nabasala na jezerce sa malenim kornjačama, koje su čim su me primetile u velikom broju pohitale ka meni, očigledno misleći da sam im donela hranu.
Kada sam se ispričala sa kornjačama i odvojila od njih, osmotrila sam peščanu plažu na kojoj su pobesneli talasi na obalu izbacili crnu travu. Nije mi izgledala lepo, ni privlačno, a moram priznati ni bezbedno i evo reći ću vam da sam gledajući fotografije na internetu pre dolaska na Ikariju, upravo ovakve slike plaže Armenistis uglavnom i viđala, čime sam suštinski i potvrdila stav da ovakva plaža, barem meni, nikada ne može biti na listi najboljih, pa ni blizu, iako važi za popularnu.
Uživajte u zalasku sunca na divljoj plaži Nas
Produžila sam do plaže Nas, još jedne divlje lepe plaže, na kojoj su talasi isto besneli, kao i na svakoj prethodnoj severnoj koju smo tog dana imali priliku videti. Razmatrala sam silazak do obale kamenim stepenicama i uređenom stazom, međutim, kada sam sve sabrala i oduzela shvatila sam da spust do dole nije neophodan, jer kupanja svakako pod ovakvim uslovima ne bi ni bilo.
Za one koji budu u prilici da na plaži Nas dočekaju zalazak sunca verujem da će plažu zbog tog prizora smatrati neprikosnovenom.
Pokušajte pronaći vodopad u kanjonu Halares
Plaža Nas se nastavlja na kanjon Halares koji je bio moj sledeći cilj. Parkirala sam auto na proširenju velike krivine i ušetala na obalu reke. Uz malo truda, plivačkih i penjačkih sposobnosti moglo se proći kroz stene i doći do vodopada, međutim, kako sam bila sama i nisam gde imala ostaviti lične stvari, odustala sam od ove avanture. Na obali reke ispod krošnje drveta kamperi na divlje instalirali su svoj šator. Zaista su pronašli interesantno mesto za boravak u prirodi, nema šta.
Prošetajte po planinskim selima planine Rahes
Gosn turista je striktno rešio da ne želi mrdati sa plaže, pa sam odlučila zaći dublje u planinu Rahes da izvidim njena sela za koja sam pre dolaska na ostrvo čula hvalospeve.
Centralno selo oblasti Rahes je Hristos Rahes. Oko njega postoji još nekoliko manjih sela od kojih i Agios Dimitrios sa karakterističnim trgom na kome su smeštene taverne. Ni glavno selo se nije ništa više razlikovalo od manjih, osim što je već u prepodnevnim satima bilo prilično posetilaca koji su sedeli po kafeima i tavernama i ispijali svoj fredo, što nije bilo baš za očekivati, budući da je Rahes poznat po prodavnicama koje svoja vrata otvaraju kada padne mrak i ostaju otvorene dugo posle ponoći.
Hristos Rahes mi je delovao samo simpatično, nažalost ništa više od toga. Možda su mom utisku doprinela vanvremenska hioska sela koja su me prošle godine bukvalno ničice bacile na kolena i podigla prag tolerancije na lepotu.
Degustirajte staro vino iz vinarije Afianes
Na obroncima planine Rahes nalazi se i nadaleko poznata vinarija Afianes u kojoj se vino godinama čuva u glinenim amforama zakopanim u zemlju. Ova vina su prilično skupa, ali i kvalitetna, pa sam poželela degustirati neko od različitih sorti, međutim, stigavši do vinarije, shvatila sam da je kapija zatvorena, dok je radno vreme počinjalo tek od 16h.
Termin se morao unapred rezervisati, a osnovni obilazak od 90 minuta uključivao je degustaciju 4 sorte vina i hleba pečenog u tradicionalnoj peći na drva, obilazak pitostasi prostorije u kojoj vino prolazi proces fermentacije i potom odležava u glinenim amforama zakopanim u zemlju, kao i pogled na presu od granita i antipiratsku kuću, odnosno podrum u kome se čuvaju najstarija vina, te predah u Dionisovom amfiteatru i obilazak folklornog muzeja. Sve ovo moglo se videti po ceni od 28 EUR po osobi.
Postoje još dve ture i ukoliko vas one zanimaju, sa uslovima i cenama se možete upoznati na ovom linku.
Večerajte bakalar i popijte roze Fokiano vinarije Tsantiris
Nakon što sam pokupila bezbrižnog i odmornog gosn turistu, ludim ikarijskim putevima vratili smo se natrag u naš grčki seoski kućerak, gde smo uz bakalar i roze Fokiano vinarije Tsantiris – jedne od drevnih sorti koja se od davnina gaji na Ikariji i predstavlja zaštitni znak ostrva, odgledali utakmicu između Nemačke i Mađarske na Evropskom prvenstvu u fudbalu. Trebalo je odmoriti pred sutrašnje pakovanje i povratak na Samos.
Budite uz blog jer vas očekuje poslednji dan boravka na Ikariji.
Možda će ti se svideti i
Povratak na Kiklade – Andros
Ikarija – ostrvo dugovečnih – Prvi susret sa divljinom
