Pohod na Sporade – Peščani Skijatos
Centralna ostrva Sporada, sva osim udaljenog Skirosa su ove godine bila predmet mog interesovanja. Prevashodno jer sam do njih mogla stići relativno brzo, što je pored činjenice da na Skopelosu i Alonisosu nema mnogo turista u drugoj polovini juna i početku meseca jula, bio glavni razlog zašto baš ova tri ostrva osvojiti upravo sada. Takođe, nadala sam se da će nas vremenske prilike poslužiti, uzdajući se da će vrućine biti podnošljive, budući da je tek predstojala prava sezona, da neće biti dobro poznatog vetra, dok na kišu nisam ni pomišljala. Ispostavilo se da sam bila u krivu, čudeći se svaki dan i nadajući se svakog jutra gledajući kroz prozor da će se oblaci razići, da neki dan neće padati kiša, da neko veče neće duvati vetar. Često sam se u tih dvadeset dana zapitala koji je mesec i da li sam ja to Mediteran odabrala…
Plan puta je bio sledeći:
Za Skijatos odvojiti 5 dana, na Skopelosu provesti 7 dana, a za Alonisos je u prvi mah bilo rezervisano 5 dana, ali zbog trajekta koji prevozi i automobile sa Alonisosa za Volos i koji ne plovi ponedeljkom, produžili smo boravak za još jedan dan. Dakle, na Alonisosu smo proveli 6 dana. Put smo započeli 18. juna, a vratili smo se 7. jula 2015. godine.
Peščani Skijatos
Dan prvi…
Ukrcali smo se na Proteus. Plovimo ka Skijatosu. Sa leve strane zaliva pruža se Pelion. Razgledamo njegovu zapadnu stranu.
Stižemo do plaže Trulos. Nedaleko od plaže rezervisali smo smeštaj. Nakon što smo raspakovali stvari odlučujemo da obiđemo i samu plažu u mestu. Plaža je po meni jedna od boljih na tom južnom potezu. Ručali smo u taverni na samoj plaži koja nosi istoimeni naziv.
 |
| Trulos |
Veče smo proveli u gradu, šetajući Papadijamantis ulicom i poluostrvcetom Bourtzi. Za jun, čini mi se, gužva je bila veća, pogotovo ako se osvrnem na posećenost sledeća dva ostrva na kojima i nije bilo turista. Svakako sam bila pripremljena za ovakvo stanje, znajući da je Skijatos malo ostrvo, čiji kapaciteti se vrlo brzo popune. Moj utisak je da je gradić lepši po sporednim uličicama, posebno deo koji vodi stepenicama ka crkvi Agios Nikolaos odakle se pruža pogled na krovove Skijatosa, luku i poluostrvce Bourtzi.
 |
| Grad Skijatos |
Dan drugi…
Ustajemo rano, otvaramo terasu, napolju oblaci paraju nebo, hladno je, ne zna se da li će kiša ili vetar. Krećemo ka severnoj strani i usput nam je manastir Panagia Kounistra.
Gledajući slike severnijih plaža, dopala mi se plaža Mikros Aselinos. Na prilaznom putu se nazire i Megalos Aselinos. Nastavljamo ka prvobitnom cilju. Spuštamo se kozjom stazom pešaka ka plaži. Kada se ista pojavila na vidiku, odlučujemo da prekinemo spust do dole, jer se u plićaku kovitla prljavština naneta talasima. Samo jedan mali deo plaže je bio prividno čist gde bi eventualno moglo da se nesmetano uđe u vodu.
 |
| Mikros Aselinos |
Nastavljamo dalje dobro utabanim širokim neasfaltiranim putem, onakvim kakvi su uglavnom svi putevi sa te divljije strane ostrva. Kada bi ih asfaltirali, Grci bi napravili pravi pogodak i verovatno rasteretili gužve sa južnih plaža. Sa brda puca pogled na Ligariu i u daljini Kehriu.
 |
| Ligaria i Kehria |
Zanimljivije nam deluje Kehria, pa krećemo ka njoj. Kada smo stigli nedaleko od plaže, uviđamo da plaža nije ono što smo ranije na fotografijama videli, pa se vraćamo ka gradu i pokušavamo da nađemo uvalu Plakes. Od tri plaže, koliko ih u uvali ima, samo se do jedne može sići kopnenim putem. Na njoj se nalazi oronula napuštena taverna i nijedan posetilac. Plaža je mala i uglavnom je koriste lokalci za usputno kupanje.
 |
| Plakes |
Krećemo u sam grad na ručak. Biramo put ka plaži Xanemos, koji vodi pored obale i tavernu Akrogiali. Hrana je dobra, mogla bih je i preporučiti. Od svih taverni ova je bila popunjena, pa verovatno i ta posećenost govori o samom kvalitetu. Mi smo se bar vodili tom konstatacijom.
 |
| Akrogiali taverna |
Nakon ručka odlazimo do Vromolimnos plaže, koja je simpatična, ali opet urbana (ili bih možda trebala da ipak prestanem sa ovakvim pridevom južnim plažama, jer su sve takve 😏) sa celokupnom infrastrukturom. Bućnuli se jesmo, voda nije bila topla, meni nije smetalo, ali definitivno nije preporučljivo za bebe i malu decu.
 |
| Vromolimnos |
Za kraj ovog dana ostavljamo odlazak na plažu Kukunaries, više iz razloga da vidimo idu li odavde brodići na Lalariju, bez obaveznog celodnevnog krstarenja. Ne pronalazimo takvu informaciju, osim one da plove do grada Skijatosa, pa odlučujemo da se probamo okupati. Vetar već jače duva, voda je hladna brrr, buć – jedno kupanje i vraćamo se u smeštaj.
 |
| Kukunaries |
Dan treći…
Ustajemo polu rano, opet je oblačno, malko probija sunce. Krećemo do još jednog manastira na ostrvu a to je Evangelistria. Manastir je veći i lepo je uređen. U crkvenoj prodavnici kupujemo manastirsko belo vino, koje smo sačuvali za večernju degustaciju na terasi sa našim dragim komšijama teta Radom i čika Vladom. Obično mi se grčka vina neodoljivo dopadaju, jako su pitka, sa umerenom mirisnom notom, ali ne i ovo, a pogotovo ne za cenu od 8 EUR. Imalo je šmek na bačvu u kojoj je stajalo.
Ustajemo polu rano, opet je oblačno, malko probija sunce. Krećemo do još jednog manastira na ostrvu a to je Evangelistria. Manastir je veći i lepo je uređen. U crkvenoj prodavnici kupujemo manastirsko belo vino, koje smo sačuvali za večernju degustaciju na terasi sa našim dragim komšijama teta Radom i čika Vladom. Obično mi se grčka vina neodoljivo dopadaju, jako su pitka, sa umerenom mirisnom notom, ali ne i ovo, a pogotovo ne za cenu od 8 EUR. Imalo je šmek na bačvu u kojoj je stajalo.
 |
| Evangelistria |
Produžavamo ka Kastru, sa namerom da siđemo do plaže, pa potom obiđemo i ruševine grada tvrđave. Zemljani put do Kastra je samo u prvom delu relativno pohaban, toliko da se većina uplaši za opšte stanje automobila, pa parkira na samom početku tog puta i onda nekoliko km pešači po dobrom i uskom kaldrmastom putu. Nedaleko od Kastra postoje dva parkinga, prvi kod male kantine i drugi, nekoliko stotina metara niže, odakle počinju stepenice do plaže, kao i staza do Kastra. Do plaže ima najviše 10-ak minuta pešaka, kozjom stazom koja počinje nakon tih prvih nekoliko stepenika. Natrag koji minut više iz razumljivih razloga. 😀 Na plaži je već pristao izletnički brod. Po odlasku broda, pored nas, jedva je ostalo troje ljudi, ako uračunamo i konobara iz bara sa plaže. U tom momentu od viđenih plaža, ova je zauzela No1.
Kada smo se popeli na vrh brda, odlazim u obilazak Kastra. Selo je za moj ukus, jedna od zanimljivijih lokacija na ostrvu. Odavde se perfektno vide Lalarija i Kastro plaža, kao i nedostupne plaže podno litice sa suprotne strane sela.
 |
| Pogled na Lalariju iz Kastra |
Vraćamo se u grad, prolazeći pored taverne Platanos i odlučujemo da jedan od sledeća dva dana svratimo ovde na ručak, a sutrašnje vreme (ili bolje rečeno nevreme) će nam svesrdno pomoći u ovoj zamisli. Pravimo šetnju do Souvlaki strike restorana brze hrane, gde proćaskasmo sa gazdaricom koja je poreklom iz Srbije. Porcija girosa je bila dobra i velika. Gledamo nebo, ne piše se dobro… Nakon par kapi kiše, čekajući prolom oblaka, brzinski obilazimo kuću Aleksandrosa Papadijamantisa, pa se penjemo ka taverni Sofia’s family pored koje vodi put do crkvice Agios Nikolaos, odakle se pruža pogled na Bourtzi, luku i Skijatos.
 |
| Skijatos |
Kiša je pala i nastavila da radi ono što joj je posao cele noći, a ni jutro nije poštedela.
Dan četvrti…
Dan četvrti…
Ustali smo očekujući bar neki tračak sunca. Ništa. Smrklo se i lije. Optimistički krenusmo do Carrefour-a, u nadi da će u međuvremenu kiša prestati. Kako prognoza i nije bila dobra, vratismo se u apartman i sačekasmo da kiša stane, što se konačno desilo tek posle 14h. Izgleda za kupanje nije bilo, pa krećemo do taverni Platanos i Panorama na ručak. Stadosmo na vidikovac da „škljocnemo“ plažu Agia Paraskevi.
 |
| Agia Paraskevi |
Od dve taverne sa tim „famoznim“ pogledom na grad Skijatos mi biramo Platanos. Da li je izbor bio greška ili ne…? Jednoglasno smo se složili da nikada neefektnije nismo potrošili preko 40 EUR na neuspeli ručak. Prvi propust je bio što nismo na vreme shvatili da će svi posetioci ostrva usled nemogućnosti kupanja krenuti sa istom idejom kao i mi do ovih taverni, dok je drugi promašaj što smo uopšte i prihvatili da sednemo na sam ulaz restorana, odakle se nije mogao videti ni susedni sto, a kamoli grad Skijatos, zbog koga smo uzgred i došli. Ručak smo čekali, bez preterivanja 45 minuta, a cene za ono šta nude su im previsoke. Pretpostavljam, da bi otplatili pogled.
 |
| Skijatos |
Optimistički krećemo do manastira Agios Haralambos koji bi trebao da se nalazi u blizini. Kada smo videli stanje puta, odustajemo i krećemo ka poluostrvu Kanapitsa. Zastasmo da napravimo pauzu na istoimenoj plaži, ali ipak odlučismo da probamo naći put do Koutsouri plaže. Ono šta smo uspeli da uradimo je samo da napravimo krug po poluostrvu po neasfaltiranom zemljanom putu, razgledajući prirodu i horizont. Nisam uočila nikakav putokaz za plažu, a i sad kad malo bolje razmislim, ko zna kako bi izgledao spust kozjom stazom do plaže po blatu, koje je imalo izgleda da se napravi nakon prethodne oluje.
Vraćamo se na plažu Trulos. Ne zato što je najbolja, već zato što je najbliža smeštaju u slučaju ponovnog pljuska. U sred leta, obučeni u duksericu, trenerku i patike, pokušavamo bar da udahnemo malo morskog vazduha, ako već ništa drugo.
Veče smo proveli sedeći na terasi umotani u debeljuškasto ćebe, koje nam je devojka koja održava smeštaj „gratis“ svesrdno donela.
Dan peti…
Dan peti…
Sviće još jedno jutro nad Skijatosom, ujedno i naše poslednje pre polaska na Skopelos. Prva plaža na koju danas odlazimo je Banana, preskačući uporno Ambelakiju i ostavljajući je za kasnije, ne znajući da na kraju za nju nećemo ni imati vremena. Na Banani je voda bila lepa, uz blage talase. Posle svih, prijala nam je ova plaža. Na delu namenjenom za nudiste je definitivno bilo više ljudi, nego na našoj „običnoj“ Banani.
 |
| Banana |
Ručali smo u taverni Sklithri na plaži Nostos, uz zanimljiv ambijent. Nije bilo gužve, ali je hrana bila podosta skupa, možda zato što se deklarišu kao riblja taverna, a zna se da su morski plodovi i riba skuplji od standardnih tradicionalnih ili netradicionalnih jela. Ono šta mogu ovde preporučiti su marinirane sardele pečene na roštilju. Probali smo i lokalni specijalite sa Sporada – lignje punjene feta sirom i paradajzom, ali one nisu opravdale očekivanja. Ne volim reš pečenu hranu uz šmek gareži.
 |
| Nostos |
Posle ručka krećemo ka severnoj obali, neasfaltiranim putem i odlučujemo da siđemo do plaže Agistros. Pre nje na levoj strani se smestila plaža Elias. Jedna duga peščana plaža, koja nije zavredila našu pažnju.
 |
| Elias |
Agistros je za moj ukus najlepša plaža Skijatosa i ona mi je najviše od svih legla. Nekim ludim čudom, voda je bila topla i gotovo me je podsetila na plažu Platia Amos sa Kefalonije, gde sam nesumnjivo videla najbistriju vodu ikada.
 |
| Agistros |
U povratku smo stali fascinirani izgledom plaže Krifi Amos i optimistički krenuli da se spuštamo do obale, ali smo izbliza shvatili da je ovo još jedna plaža u nizu sa gomilom trave u plićaku. Odustajući od spusta, vratili smo se na put ka plaži Agia Eleni. Do parkinga smo stigli, videli da je plaža na dohvat ruke odmah pored puta i odlučili da je za danas pustolovine dosta. Trebalo je odmoriti i spremiti se za put ka Skopelosu.
 |
| Krifi Amos |
Dan šesti…
Kada smo po drugi put u toku ovog letovanja spakovali kofere, pozdravili smo se sa našim dragim komšijama i krenuli ka gradu. Imamo dovoljno vremena da odemo do plaže Xanemo i na prilaznom putu pokušamo uloviti neko avio sletanje. Ili uzletanje.
Gomila ljudi čeka isto. Tik uz samu pistu, nalazi se parking sa kafeom. Kada masa izađe iz kafea znate da se bliži dolazak aviona. Oni sigurno imaju dojavu.😏
Šta bih rekla…? Pa, čudan osećaj… znate da ne biste mogli ništa uraditi ako nešto krene naopako, a sa druge strane imate osećaj kao da će vas avion pokupiti, jer leti po mojoj slobodnoj proceni 10m iznad vaše glave.
Poletanje je takođe zanimljivo, jer vam silina motora ne dozvoljava da stojite u mestu. Mogla bih se složiti da mi je ovo sletanje aviona nadoknadilo neophodnu dozu adrenalina koju nisam imala prilike da dobijem u prethodnih 5 dana. 😏
Put
Do Skijatosa smo putovali Anesovim Proteusom, koji je isplovio u 8h. Karte za dvoje odraslih na deku i kraći auto u jednom smeru smo platili 90,60 EUR. Za gospođicu je karta bila besplatna, budući da bebe plovidbu ne plaćaju. Nismo kupovali odmah i povratne karte, pa samim tim nismo ni dobili popust od 50%, jer smo menjali prevoznike, a mislim da ne bi bilo ni moguće, jer nismo putovali direktno sa Skijatosa natrag, već smo pravili kružnu turu. Plovidba je trajala malo duže od 2,5 h.
Smeštaj
Smeštaj Paraschos studios u Trulosu sam rezervisala preko booking.com i cena po noćenju je bila 25 EUR. U pitanju je studio za dve osobe. Prostran je sa velikom terasom, nameštaj je stariji, ali ima sve neophodne stvari za pristojan boravak. Čistoća je na nivou, što je bilo dovoljno da zaključimo: Odličan odnos cena – kvalitet.
Još nešto
Na izlete nismo išli. Niti su nam vremenske prilike bile naklonjene, niti smo bili u prilici da ceo dan provedemo na brodu, osim u slučaju iznajmljivanja sopstvenog čamca što smo na Alonisosu i učinili. 😏
Zaključak
Gledajući fotografije Skijatosa (a ja se uvek pre odlaska na bilo koje odredište dobro pripremim 😀) znala sam da ovo ostrvo neće na mene ostaviti utisak posle koga bih mu se vraćala. Razlog je jednostavan, a on leži u činjenici da ne volim duge klasične uređene peščane plaže, sa infrastrukturom, kao ni gužvu na plažama i gradu, brojne smeštajne kapacitete, raznolike taverne na svakom koraku, prodavnice i markete mešovite robe načičkane jedne do drugih koje čine da priroda ostrva nestane u moru šarenila. Da ne bude zabune, polu netaknuta priroda se može naći na severozapadnom i severnom delu ostrva, kao i unutrašnjosti ostrva, ali glavni utisak ostavlja južna urbana strana, kojom ujedno i prolazi ta čuvena magistrala duž koje se ređaju peščane plaže, sve nalik jedna drugoj, silni smeštajni objekti i već pomenute prodavnice kao i rent a car agencije. Skijatos sam odabrala isključivo jer nam je „uz put“ i zato što bi gre’ota bilo propustiti još jedno grčko ostrvo koje zasigurno ne bih poželela za jedinu opciju kao godišnji odmor. Zaključak nakon svega sledi: svakako smo našli neke delove ostrva koji su zadovoljili naše ukuse, uživala sam u pohodu na Kastro, kupanju na Agistrosu, kao i obilasku lepih manastira.
Možda će ti se svideti i
Kritske priče – I Krit Falasarnu za trku imade
Kako je izgledao naš put do ostrva Samos i Ikarija
