Pohod na Sporade – Zelena oaza Alonisosa
Iskrcavamo se na Alonisosu i prvo što nam je bilo za činiti jeste natočiti gorivo na pumpi u Patitiriju, dovoljno za vožnju po ostrvu i povratak do makedonske granice. Srećom pa na Alonisosu ima neverovatno malo turista i nisu stigli da isprazne sve rezerve.
Dan prvi… susret sa ostrvom…
Kada smo obavili proceduru oko smeštaja, odlazimo na plažu Milia. Jedna veoma lepa uvala, sa jakom zeleno plavom bojom vode. Nedaleko od obale su usidreni poneka jahta i poneki čamac. Oni znaju šta valja. Na plaži se nalazi samo jedan bar i nekoliko posetilaca. Za danas dosta od nas, punimo baterije za sutradan.
Kada smo obavili proceduru oko smeštaja, odlazimo na plažu Milia. Jedna veoma lepa uvala, sa jakom zeleno plavom bojom vode. Nedaleko od obale su usidreni poneka jahta i poneki čamac. Oni znaju šta valja. Na plaži se nalazi samo jedan bar i nekoliko posetilaca. Za danas dosta od nas, punimo baterije za sutradan.
 |
| Milia |
Dan drugi…
Mogu vam reći da je današnji dan bio sunčan. Voda još uvek nije bila najtoplija, ali je stanje počelo da se poboljšava. Vozeći glavnom magistralom odlučujemo da skrenemo ka zapadu i spustimo se do Tsoukalie. Put do nje nije asfaltiran. Na plaži nije bilo nikoga, osim par ležaljki, neravnomerno raspoređenih. Imali smo utisak da je plaža u nekoj fazi rekonstrukcije. Nije izgledala čisto, kao ni sama voda, a bilo je i talasa. Vetar se dobro razduvao sa te zapadne strane. I okolina vetrenjače nije bila uređena, ograda srušena, na sve strane tragovi radova. Nije nam se nimalo dopala.
Mogu vam reći da je današnji dan bio sunčan. Voda još uvek nije bila najtoplija, ali je stanje počelo da se poboljšava. Vozeći glavnom magistralom odlučujemo da skrenemo ka zapadu i spustimo se do Tsoukalie. Put do nje nije asfaltiran. Na plaži nije bilo nikoga, osim par ležaljki, neravnomerno raspoređenih. Imali smo utisak da je plaža u nekoj fazi rekonstrukcije. Nije izgledala čisto, kao ni sama voda, a bilo je i talasa. Vetar se dobro razduvao sa te zapadne strane. I okolina vetrenjače nije bila uređena, ograda srušena, na sve strane tragovi radova. Nije nam se nimalo dopala.
 |
| Tsoukalia |
Odlučujemo da se vratimo na glavni put i odemo na plažu Agios Dimitrios. Ona je bar siguran izbor. Prvo smo napravili mali izlet produživši neasfaltiranim putem ka plaži Kaliva Stamatiou. Odavde se pruža zaista lep pogled na Agios Dimitrios kao i pomenutu plažu. Ima nekoliko luksuznih privatnih kuća i to je sve. Do plaže Kalivia Stamatiou ne može da se spusti, jer su vlasnici vile podigli ogradu i onemogućili pristup.
Vraćamo se do dela puta koji je asfaltiran, a to je do skretanja za Agios Dimitrios i spuštamo se do plaže. Voda je čista, lepa, toplija.
 |
| Agios Dimitrios |
Od Agios Dimitrios plaže, pa do sela Steni Vala koje nam je bilo sledeće odredište, postoji malešno selo Kalamakia, koje osim jedne hvaljene i reklamirane taverne Ta Kalamakia, kao i lokalne ribarske luke nema šta mnogo da ponudi.
Stižemo u Steni Valu. Samo mesto ima jako malu i usku plažu, ali susedna uvala, odmah do, ima veću plažu imena Glyfa. Do nje se jesmo spustili, ali ne i zadržali.
Ipak nam je selo bilo zanimljivije. Ono ima čudan šmek mondenskog mesta. Mnogo jahti, jedrilica i svakojakih čamaca je usidreno u luci. Uz šetalište se nalazi nekoliko taverni, kafea i dve prodavnice. Biramo tavernu Monragio i ovaj put su punjene lignje bile za nijansu bolje nego na Skijatosu. Sardele standardno dobre, ali nigde kao u Agnontasu.
 |
| Steni Vala |
Dan treći…
Novi je dan, a on sa sobom nosi neke nove plaže i neke stare oblake uz povremene sunčane intervale. Kako smo tokom jučerašnjeg dana sa prilaznog puta bacili pogled na uvale, izgledalo nam je da je plaža Tzortzi Gialos pravi izbor. Međutim, osećaj ume i da zavara. Kada smo se spustili do obale, to nije bilo to. Jedna uska šljunčana plaža, ali totalno bezlična.
Novi je dan, a on sa sobom nosi neke nove plaže i neke stare oblake uz povremene sunčane intervale. Kako smo tokom jučerašnjeg dana sa prilaznog puta bacili pogled na uvale, izgledalo nam je da je plaža Tzortzi Gialos pravi izbor. Međutim, osećaj ume i da zavara. Kada smo se spustili do obale, to nije bilo to. Jedna uska šljunčana plaža, ali totalno bezlična.
Opet smo se odlučili za „siguricu“ i odlazimo na crvenu Kokinokastro plažu. Ona nam se dopala. Ovde postoji parking iznad plaže, staza do iste i mali bar sa suncobranima i ležaljkama.
 |
| Kokinokastro |
Vraćamo se u Patitiri na ručak. Po preporuci domaćina Myriam studia gde smo bili smešteni, odlazimo u poslednju tavernu na obali koja gleda na plažu To Akrogiali i bivamo zadovoljni hranom, kao i vinom kojim je otac gazde Myriam studia želeo da nas počasti. Kasnije smo razmatrali opciju da su oni vlasnici i taverne, mada ne mogu sa sigurnošću to i tvrditi.
Votsi se nalazi na par kilometara od Patitirija i odlučujemo da se spustimo do plaže, do koje se stiže levim putem na T raskrnici u samom mestu. Iznad plaže se nalazi taverna koja nije radila, bar ne kada smo mi došli. Plaža je malena i izgleda zanimljivo, ali nam je pogled bio usmeren na kamenolom preko puta, pa nas je i buka koju je pravio kran podstakla da napustimo plažu ubrzo.
 |
| Votsi |
Veče poklanjamo Hori, koja je nesumnjivo najlepše mesto na Alonisosu, malena, ali tako lepo ušuškana u svojoj minijaturnosti.
 |
| Hora |
Dan četvrti…
Dobro jutro! Oblačno jutro. Bez trunke sunca. Krećemo ka Hori da obiđemo plaže podno nje. Prva na putu je Gialia. Za ovu sezonu se definitivno još uvek sprema. Vide se tragovi mašina koje su proširivale put. On je veoma širok, neasfaltiran, nasut tucanikom, pa utaban. Spust nije trajao dugo. Plaža je simpatična, čak i lepa, ali je utisak kvario tucanik koji su nabacali na prilazu. Vetrenjača smeštena na ovoj plaži je bila u boljem stanju nego ona sa plaže Tsoukalia.
Dobro jutro! Oblačno jutro. Bez trunke sunca. Krećemo ka Hori da obiđemo plaže podno nje. Prva na putu je Gialia. Za ovu sezonu se definitivno još uvek sprema. Vide se tragovi mašina koje su proširivale put. On je veoma širok, neasfaltiran, nasut tucanikom, pa utaban. Spust nije trajao dugo. Plaža je simpatična, čak i lepa, ali je utisak kvario tucanik koji su nabacali na prilazu. Vetrenjača smeštena na ovoj plaži je bila u boljem stanju nego ona sa plaže Tsoukalia.
 |
| Gialia |
Još jedna obližnja plaža je Megalos Mourtias. Do nje vodi na pojedinim delovima uži asfaltni put. Sa svake strane obale postoji po jedna taverna. Ima suncobrana i ležaljki, kao i poneki smeštajni objekat. Sa desne strane plaže se nalazi i malešni mol.
 |
| Megalos Mourtias |
Vraćamo se ka Patitiri, pa produžavamo do mesta Rousoum Yalos, koje je neposredno odmah do Patitirija. Selo ima gradsku plažu, par taverni iznad, prodavnicu i malo pristanište.
 |
| Rousoum Yalos |
Još jedna plaža koja je u blizini je i Marpunta. Tačnije, Marpunta je kompleks koji pored smeštajnih jedinica obuhvata i podosta propratnih sadržaja. Ovde se nalazi letnja pozornica, razni tereni: za mali fudbal, basket, tenis, boćanje, streljaštvo, igralište za decu, taverna, bar sa bazenom, dve plaže i bus koji je povezan sa gradom. Jednom rečju, kompleks je grad za sebe i koliko sam mogla primetiti, Marpunta predstavlja najluksuzniji smeštaj na Alonisosu.
 |
| Marpunta |
Na večeru smo otišli do Hore i smestili se na isturenu terasu taverne Kastro. Ta terasa je podeljena na dve taverne, koje se i nalaze jedna naspram druge, a druga taverna je Kyra Nina. Za nijansu mi je bolje izgladala Kyra Nina, ali nismo na vreme shvatili da su to dve različite taverne. U svakom slučaju, večera je bila prosečna, dok je pogled izvadio situaciju. Preko puta te terase se nalazi Tradicionalna kuća, tačnije muzej, ali nam je gazda taverne rekao da se otvara tek polovinom jula.
 |
| Hora |
Dan peti…
Konačno smo dočekali jedan ceo sunčan dan. Iskoristili smo ga da ponovo posetimo Miliu, kao jednu od plaža koja je nama najviše legla.
Konačno smo dočekali jedan ceo sunčan dan. Iskoristili smo ga da ponovo posetimo Miliu, kao jednu od plaža koja je nama najviše legla.
 |
| Milia |
Spustili smo se i do plaže Chrisi Milia, koja nosi sličan naziv kao njena komšinica, ali nije ni približno lepa kao Milia. U pitanju je jedna uska peščana plaža, sa koje smo se u momentu pokupili i nastavili sa daljim istraživanjem.
Na zapadnoj strani smo pokušali da pronađemo nedostupne plaže Agios Anargiri, gde se na obodu nalazi i istoimena crkvica, ali je put do tamo neasfaltiran, izuzetno uzak, dosta strm na delovima i ponegde pohaban. Takav je i put do plaže Megali Ammos, pa zbog te konfiguracije zemljišta nismo na kraju otišli ni do Agalou Laka plaže, iako smo imali nameru. Sve ove plaže su na fotografijama izgledale jako lepo, odakle i želja da ih vidim uživo, ali je taj teren veoma nedostupan, iako na moje opšte čuđenje ima dosta vila koje su izgrađene gotovo na samim plažama ili u toj nedođiji. Štaviše, videli smo da se još vikendica gradi. Do Megali Ammos definitivno nema puta tik do same plaže, već se mora kroz grmlje spustiti, a do Agios Anargiri nismo ni stigli, jer smo se zbog auta i mogućnosti zaglavljivanja vratili u Patitiri.
U Patitiriju biramo tavernu u samom centru, preko puta agencije za kupovinu karata i odlučujemo da probamo oradu na žaru. Porcija nije skupa, 12 EUR, a riba je bila više nego odlična. Naspram taverne se nalazi mol gde se može iznajmiti čamac, što smo mi i uradili konačno, nakon gotovo 20 dana potrage na drugim ostrvima. Rezervisali smo za sutradan od 9h.
Dan šesti…
I današnji dan obećava, sunce je visoko na nebu, nema oblaka i mi krećemo da preuzmemo naš čamac. Dobili smo instrukcije da ne idemo na zapadni deo zbog vetra, već da obiđemo istočnu obalu i ostrvo Peristera. Prvo vozimo do malog zaliva Peristere. Plaža je u maslinjaku, voda zelenkasta, gotovo da se masline oslikavaju u vodi. Mir i tišina.
I današnji dan obećava, sunce je visoko na nebu, nema oblaka i mi krećemo da preuzmemo naš čamac. Dobili smo instrukcije da ne idemo na zapadni deo zbog vetra, već da obiđemo istočnu obalu i ostrvo Peristera. Prvo vozimo do malog zaliva Peristere. Plaža je u maslinjaku, voda zelenkasta, gotovo da se masline oslikavaju u vodi. Mir i tišina.
 |
| Peristera |
Ponovo smo „u sedlu“ i plovimo ka plaži Fiser Kokinokastro. Sa desne strane čamca se pojavio delfin. Malo nas je pratio i preskakao sa jedne strane čamca na drugu. Mi smo imali sopstvenu turu do Marina parka. 😏 Uplovljavamo lagano u Fiser Kokinokastro. Na plaži se nalazi privatna kuća. Plaža je divna, i preuzima prvo mesto. Do nje se ne može stići pešaka, jer je napravljen celom dužinom zid koji oivičava imanje. Ne znam koliko je ovo zakonski ispravno, ali nije na meni da o tome razmatram. Jedino mogu reći, da je velika šteta onemogućiti prilaz do ovako lepe plaže. Odatle se pešaka može stići do uvale Katerina Vala, a u daljini se vidi i Tzortzi Gialos.
 |
| Fiser Kokinokastro |
Kada smo ogladneli odlučujemo da se iskrcamo na plaži Leftos Gialos, koja važi za najpopularniju plažu Alonisosa. Nije joj ovaj epitet pripao uzalud. Ona to zaista jeste i predstavlja još jednu uređenu plažu, sa tavernama i svojim „krem“ posetiocima. Ovde pristaju i turistički brodići koji plove sa Skijatosa i Skopelosa, a ima i dosta usidrenih jahti. Mi smo usidrili našeg Nireusa, popili odlično vino i završili ručak. Hrana dobra, porcije veće.
 |
| Leftos Gialos |
Punih stomaka se ukrcavamo na našu lađu i krećemo ka plažama Spartines. U pitanju su tri jako lepe plaže, od kojih je desna najlepša sa tirkiznom bojom vode. Do srednje se, rekla bih može i kopnenim putem, nekim kozjim stazama, jer mi ne deluje mnogo udaljeno od glavnog puta, ali do ostale dve može se samo plovilom. Ove plaže dolaze na listu „naj“ sa Alonisosa.
Odlučujemo da ipak krenemo ka zapadnim plažama, ako nam uslovi budu dozvoljavali. I zaista je „rentadžija“ bio u pravu… na zapadu duva vetar. Provozali smo se do plaže Mikros Mourtias, do koje se može i kopnenim, neasfaltiranim putem iz Hore. Redom smo prolazili već viđene plaže, osim Vithisme koja je nudistička plaža, manje lepa nego plaže koje je okružuju, do koje se takođe može doći kopnom, zemljanim putem, pa stazom preko Marpunte.
Na ovom potezu ima nekoliko neimenovanih uvalica, tek toliko velikih da prime par ljudi, ali neodoljivo šarmantnih, da smo se usidrili na jednoj od njih i čekali da sunce započne spust ka pučini, pa polako krenuli do Patitirija da vratimo Nireusa i zaključimo naše letovanje.
Čamac smo iznajmili u Patitiriju u luci kod „agencije“ Sea escapes. Postoji još jedan rentadžija, ali on nikada nije bilo na radnom mestu. Njegov naziv je Dimitris place. Cena za manji čamac (4-5 ljudi) je 60 EUR od 9-18h. Plus gorivo. Nas je 16 litara izašlo oko 30 EUR. Nije potrebna dozvola za upravljanje čamcima, a ugovor se potpisuje pre polaska. U čamcu postoji suncobran, frižider, dobijete mapu i naravno pojaseve za spasavanje. Svaki čamac ima ugrađen sistem za praćenje, u slučaju nepredviđenih situacija.
Još nam je ostalo toliko vremena da obiđemo muzej Alonisosa, koji se sastoji od tri sprata i u njemu se nalaze bogate zbirke predmeta. Muzej obuvata Istorijski muzej, Muzej narodne umetnosti, Muzej pirata i Muzej kamera. Pored toga bila je izložena i galerija slika izvesnog umetnika kome nisam zapamtila ime, a na poslednjem spratu se nalazi kafe. Sa terase muzeja se pruža pogled na luku Patitirija. Ulaz je 4 EUR, a radno vreme od 10-20h. Muzej se nalazi na kraju obale sa desne strane kada se prođu sve taverne i stepenicama popne do njega.
 |
| Muzej Alonisosa |
Odlazimo u apartman zadovoljni i čekamo jutro da se pozdravimo sa Alonisosom.
Put
Do Alonisosa smo sa Skopelosa putovali Hellenic-ovim brodom Express Skiathos. Cena karata je bila 16 EUR. Brod je isplovio u 12:30h. Vreme putovanja je bilo nešto malo duže od 30 minuta. Ka Volosu smo krenuli u 6:30h, cena karata je bila 103 EUR, putovali smo Anesovim Proteusom i putovanje je bilo malo duže od 5 sati. Brod je pravio stop na Skopelosu i Skijatosu.
Smeštaj
Preko booking-a sam rezervisala Myriam studios i bili smo baš zadovoljni. Studio je veoma lepo uređen, u grčkom stilu, pastelnih boja. Naša soba gledala je na maslinjak. Sobe koje imaju pogled na more su prostranije od soba koje gledaju na vrt. Domaćini su bili ljubazni, uz sugestije šta bi trebalo videti na ostrvu. Po dolasku dobili smo mapu. Cena za noćenje je bila 25 EUR. Nalazi se u Patitiriju, na samom skretanju za put za Horu.
Još nešto
Na Alonisosu nema marketa tipa Lidl-a, već postoje manji marketi, kao i dva veća. U pitanju je lanac Proton marketa, od kojih je veći i bolje snabdeven market koji se nalazi preko puta vatrogasne stanice u Patitiriju, veće pekare i parkinga. Napomenula bih da im je radno vreme dvokratno i ono je od 8-14 i 17-22h. Takođe, manji Proton se nalazi kada se krene 200 m uz ulicu. I on radi dvokratno.
Prodavnica sa voćem se nalazi u istoj ulici, nekoliko metara niže, takođe radi dvokratno, a ako odluče da im se tog dana ne dolazi na posao, radnja će ostati zatvorena, a kupci će ostati iznenađeni tolikom komocijom. Kao što se nama desilo. Ako vam ipak treba voće, tu je još jedan market, na kom je označeno da prodaje voće, preko puta parkinga, pa se tu možete snabdeti.
Pekara ima nekoliko, od kojih su najveće već pomenuta pekara pored vatrogasaca, kao i još jedna nekoliko desetina metara iznad nje, takođe u istoj ulici.
Sladoled smo probali u Hori, na samom ulazu u pešačku zonu, sa leve strane ulice i bio je jako dobar.
Servis za automobile (zlu ne trebalo) postoji na putu kada srenete ka mestu Votsi.
Ribarnicu možete naći pored većeg Protona, kao i apoteku koja se nalazi nekoliko lokala uz istu ulicu.
U Patitiriju postoje dve pumpe, Eko i Aniv.
U jednoj od glavnih ulica, onoj koja vodi od luke ka Votsi i plažama se nalazi banka, jedina na ostrvu, kao i bankomat. Napomenula bih da smo plaćali karticom u tavernama i mestima gde je to moglo. Ali isto tako, nisu navikli na ovaj vid plaćanja i videlo se na licima da im se keš daleko više dopada. U agenciji koja prodaje brodske karte smo hteli platiti karticom, ali nam je devojka za pultom saopštila da karte ne možemo kupiti na taj način!? Nakon mog insistiranja i njenog telefonskog razgovora sa vlasnikom, ipak smo uspeli da izvršimo transakciju karticom. Dakle, može, ali im se neće…
U luci u Patitiriju možete naći oglasne table sa ponudom izleta. Četvrtkom i petkom postoji tura gde obilaze zelenu pećinu kod Votsi plaže, odlaze do ostrva Peristera, pa potom prave pauzu u Steni Vali. Kreću u 10:30, a vraćaju se u 17:30h. Utorkom, četvrtkom i subotom je organizovana tura Marina park. Kreće se u 10:00, prvi stop je na plaži Agios Dimitrios, potom se obilazi plava pećina, zatim se odlazi do Kyra Panagie, ruča se na brodu, pa kupa na plaži Agios Petros na Kyra Panagiji. Ako bude vremena pristaje se u Steni Vali i vraća se u luku u 18:30h.
Bus saobraća do određenih plaža. Ono što sam videla jeste da voze do plaže Agios Dimitrios, kao i do Steni Vale.
Gerakas plažu na samom severoistoku nismo posetili, jer nam nije bila interesantna toliko da bismo vozili na sam kraj ostrva.
Manastira na ostrvu nema, osim par crkvica.
Patitiri mi se nije dopao, isuviše je običan i bezličan, sve se nalazi u dve ulice kroz koje prolazi i saobraćaj. Odmah tu je i luka.
Ali zato, Alonisos mi se dopao, veoma. Neverovatno je koliko nije posećen, ali istovremeno mi je baš to prijalo. Na plažama je bilo tek po nekoliko ljudi. I to čak na onim poznatijim. Ono šta mogu reći, jeste da je prva asocijacija na Alonisos – zeleno. Sve je zeleno i borovi i voda. Ima i plave boje da ne brinete, ali preovlađuje ta zelena boja.
Upoređujući sva tri ostrva poređaću ih onako kako su prirasla mom srcu i reći ću samo ovo:
Skopelos – svetlucavo plavo
Alonisos – zeleno
Skijatos – peščano
