Pohod na Sporade – Smaragdni Skopelos
„Putujemo ka ostrvu – Skopelosu. Nakon pola sata iskrcavamo se u Glosi. Već pri prvom kontaktu sa ostrvom, njegovom prirodom, putevima, plažama, vidi se velika razlika u odnosu na Skijatos. O da, ovo je ono što smo čekali…“
Dan prvi… susret sa ostrvom…
Vozimo ka gradu Skopelosu. Ostavljamo kofere i krećemo. I ovaj dan je šućmurast, pa odlučujemo da odemo do plaže Stafilos, budući da je jedna od bližih. Plaža je simpatična, iznad se nalazi taverna, a na plažu se stiže kamenim stepenicama.
 |
| Stafilos |
Za danas je dosta, odlazimo u apartman da uživamo u našem divnom pogledu na rt Tripiti i plažu Glifoneri.
 |
| Glifoneri |
Dan drugi…
Jutro je sa sobom donelo sunce, ali to nije bio garant da će do kraja dana ono i ostati. Nakon šetnje po gradu Skopelosu krećemo ka plaži Perivolu.
 |
| Skopelos |
Raduje nas što je većina puteva asfaltirana. Plaža iako udaljena, savršeno je dostupna. I savršeno simpatična. Kada smo stigli, bili smo sami na plaži, posle se stanje malo promenilo, ali tek toliko da je došlo nekoliko parova.
 |
| Perivolu |
Sledeća plaža na koju smo svratili je Hondrogiorgi, gde je more besnelo i plaža se načisto u toj igri izgubila.
 |
| Hondrogiorgi |
Odlučili smo da krenemo ka Glosi, vraćajući se neasfaltiranim putem do plaže Perivolo. Do Pethameni nismo mogli ovom prilikom. U povratku ka Glosi stali smo kod crkvice Agios Taxiarchon, koju Grci zovu manastirom, ali nema govora o tome da upravo crkvica to i jeste. Nekada na ovoj lokaciji jeste bio manastir sa dosta monaha, a sada je napušten. Crkva je podignuta tokom XVII veka i ispred ulaza se nalazi kosturnica koja je sačuvana do dan danas.
 |
| Agios Taxiachron |
U Glosi odlazimo do Agnanti taverne, sačekavši malo da se sto na terasi oslobodi, kako bismo uživali u tom „preporučenom“ pogledu. Cene u taverni su jače u odnosu na neke druge. Hrana osrednja, kao i porcije.
Malo smo prošetali po Glosi i razmatrali da li posetiti folklorni muzej, ali su nas stepenice i vrućina ipak odvratili od te ideje.
 |
| Glosa |
Kada smo već na toj strani ostrva, odlučili smo da se potpuno realno nameće odluka da odemo do crkve i plaže Agios Ioannis. Prvo odlazimo do plaže, idući malo nizbrdo, pa uzbrdo, te ponovo nizbrdo kamenim stepenicama. Situacija slična kao i na prethodnoj plaži, tek nekoliko ljudi. Odavde se pruža pogled na stenu sa crkvom Agios Ioannis koja je naročito postala poznata kao lokacija gde su snimane scene filma Mamma mia. Nakon odmora, dremke i kupanja odlazimo na uspon do vrha stene. Između crkve i plaže na samom parkingu postoji kantina u kojoj se može okrepiti, kao i pazariti neki suvenir usko vezan za ovu lokaciju.
 |
| Agios Ioannis |
Dan treći…
Ustajemo rano. Celu noć smo slušali kako vetar fijuče kroz drvene žaluzine naše terase. Otvaramo vrata… opet vetar… navikli smo. Oblačimo dugačke rukave i krećemo do manastira Agios Riginos.
Ustajemo rano. Celu noć smo slušali kako vetar fijuče kroz drvene žaluzine naše terase. Otvaramo vrata… opet vetar… navikli smo. Oblačimo dugačke rukave i krećemo do manastira Agios Riginos.
 |
| Agios Riginos |
Odlazimo na plažu Milia. More se razbuktalo i napravilo mlečno plavu boju vode. Na plaži nema nikoga… Da… dobro ste pročitali… nema nikoga na dugoj, lepoj Miliji.
 |
| Milia |
Krećemo do Panormosa da proverimo da li u zalivu besni vetar. Produžavamo do plaže Linarakia, koja je u nastavku Panormosa. Ovde je voda mirna, ali vetar se ne stišava. Pored nas par ljudi, našli spas od vetra na istom mestu u isto vreme. 😏
Okupasmo se i krenusmo za Agnontas. Smestismo se na plaži u senci drveta, ispred taverne Agnontas. Sačekasmo sto u prvom redu do linije mora. 😏 Neodoljivo me Agnontas podseća na Trpejca, jedno od omiljenih mi sela ne samo na Ohridskom jezeru, nego i šire. Uživamo, baš, onako odistinski… dobro lokalno belo vino, odlična hrana i lagana grčka muzika.
 |
| Agnontas |
Nakon dobrog odmora, krećemo do plaže Limnonari, koja se nalazi nedaleko od Agnontasa. Plaža je simpatična, voda je bila mirna, neko je dremao, neko čitao knjigu, a neko okolo škljocao foto aparatom… Sve dok nas nisu pojurile ose, pa je čak neko završio i sa ubodom. 😏 Šalu na stranu, na Skopelosu ima dosta osa, na većini plaža, pa čak i po tavernama kada osete hranu. Bar ih je bilo u periodu kada smo mi bili. Naravno da se može funkcionisati nesmetano, ne idu ose u rojevima i napadaju ljude, ali ih generalno ima, zuje unaokolo.
 |
| Limnonari |
Veče je za divno čudo prijatno, pa odlučujemo da prošetamo po starom delu Skopelosa i obiđemo tvrđavu. Parkirali smo na ulazu u tvrđavu sa gornje strane i spustili se uskim uličicama do luke i šetališta. Napravili „krug“ pa se preko tvrđave vratili na početno mesto. Mogu vam kazati da mi se grad Skopelos dopao, posebno deo koji vodi do vrha tvrđave, kao i poprečne uske uličice. Veoma je živopisan i posebno je zanimljiv za fotografisanje taj put sa nekoliko crkvica, počevši od luke i crkve Panagitsa tou Pirgou, pa preko crkvica Agios Nikolaos i Evangelistria do crkve Agios Atanasios. Na vrhu tvrđave se nalazi taverna Anatoli, gde smo imali nameru svraćati, ali nam se vreme ipak nije uklopilo. Takođe, jedan od najlepših pogleda na krovove Skopelosa je baš sa tvrđave. Sledeći je sa prilaznog puta koji vodi do brda na kome se nalaze manastiri. A najlepši pogled na plažu Glifoneri je sa naše terase… 😏
 |
| Skopelos |
Dan četvrti…
Da li bi vam bilo čudno, kada bih vam rekla, da je osvanuo još jedan kišni dan? Verujte, nama je loše vreme postalo rutina. S mirom smo sačekali da kiša stane i oko 15h krenuli ka manastirskom brdu. Prvo smo dovezli do manastira Metamorphosi tou Sotiros. Pretpostavljala sam da imaju dvokratno radno vreme i tako bi. U manastir nismo uspeli da uđemo, a na tabli ispred kapije je stajalo obaveštenje: Radno vreme 8-13h. Drugi deo se nije video, pa smo pretpostavili da počinju sa radom posle 17h.
Da li bi vam bilo čudno, kada bih vam rekla, da je osvanuo još jedan kišni dan? Verujte, nama je loše vreme postalo rutina. S mirom smo sačekali da kiša stane i oko 15h krenuli ka manastirskom brdu. Prvo smo dovezli do manastira Metamorphosi tou Sotiros. Pretpostavljala sam da imaju dvokratno radno vreme i tako bi. U manastir nismo uspeli da uđemo, a na tabli ispred kapije je stajalo obaveštenje: Radno vreme 8-13h. Drugi deo se nije video, pa smo pretpostavili da počinju sa radom posle 17h.
Nastavljamo putem ka manastirima Agia Varvara i Timios Prodromos koji se nalaze veoma blizu jedan drugog. Pre nego što smo stigli, napravili smo kratku pauzu na vidikovcu odakle se Skopelos i manastir Evangelismos vide kao na dlanu.
 |
| Skopelos |
Manastir Agia Varvara je utvrđen i ništa osim zidina nismo mogli da vidimo, jer je i on bio zatvoren. Manastir Timios Prodromos smo obišli i on je nekim čudom bio otvoren. U pitanju je ženski manastir gde su nam monahinje ispričale kratku priču o samom zdanju i freski koja se tu nalazi.
 |
| Timios Prodromos |
Planirali smo obilazak i manastira Taxiarchon, ali kad videh da se do njega dobrim delom ide pešaka, odustasmo. U povratku smo obišli i manastir Evangelismos, gde nas je jedna baka monahinja provela kroz dvorište i crkvu.
 |
| Evangelismos |
Budući da smo se vratili u sam grad, odlučili smo da tu i ručamo, pa smo parkirali na kraju luke u blizini taverne Kyratso’s kitchen koju smo pikirali neki dan ranije. Konobar nas je uveo u kuhinju i pokazao nam jela koja su trenutno izašla iz peći. Izabrali smo pečeni svinjski but i porcija je bila preogromna i preukusna. Uživali smo uz lagane zvuke rembetiko muzike koju su izvodila dva muzičara.
Izgleda za plažu nije bilo, pa odlazimo do apartmana.
Dan peti…
Sunce se vratilo na horizont, pa i mi krećemo put plaže Kastani.
Sunce se vratilo na horizont, pa i mi krećemo put plaže Kastani.
 |
| Kastani |
Kada je plaža počela da se puni masom, prešli smo na Armenopetru. Put do ove plaže je uzak zemljani, ali nije loš. Plaža je interesantna. Na plaži smo sreli porodicu iz Srbije, pa nas je gđa upozorila da su malopre videli meduze.
U Panormosu u taverni Rigas smo ručali. Hrana prosečna, vino dobro.
 |
| Panormos |
Sledeća je na redu Milia. Svratismo i do nje, a ovog puta je na njoj bilo posetilaca. U pitanju je jedna lepa duga plaža.
 |
| Milia |
Za danas je dosta, vraćamo se u apartman da predviđamo sutrašnju vremensku prognozu. 😏
Dan šesti…
Ustajemo i palimo auto. Ups, problem sa servom. Pre puta smo uradili reparaciju letve volana, ali čini mi se da nešto nije odrađeno kako treba. Inače, grčki majstori naprosto obožavaju moj auto. Ja se ne sećam niti jednog odmora da moj auto nije poželeo da obiđe neki grčki servis. 😏 Aleksandar, momak koji izdaje apartmane gde smo bili smešteni nas je uputio u servis koji se nalazi nakon tadašnjeg Carrefour-a, sa iste strane puta. Majstor je samo dosuo malo ulja za servo, pokazao nam da ono curi i naplatio 10 EUR. Za sada problem rešen, u Srbiji ćemo na reklamaciju.
Ustajemo i palimo auto. Ups, problem sa servom. Pre puta smo uradili reparaciju letve volana, ali čini mi se da nešto nije odrađeno kako treba. Inače, grčki majstori naprosto obožavaju moj auto. Ja se ne sećam niti jednog odmora da moj auto nije poželeo da obiđe neki grčki servis. 😏 Aleksandar, momak koji izdaje apartmane gde smo bili smešteni nas je uputio u servis koji se nalazi nakon tadašnjeg Carrefour-a, sa iste strane puta. Majstor je samo dosuo malo ulja za servo, pokazao nam da ono curi i naplatio 10 EUR. Za sada problem rešen, u Srbiji ćemo na reklamaciju.
Opet smo malo šetali po gradu, kako bismo kupili karte za brod do Alonisosa.
 |
| Skopelos |
Nakon toga krećemo do Stafilosa, pa preko plaže pešaka i do Velanio. Vreme je opet promenjivo. Malo sunce, malo oblaci.
 |
| Velanio |
Odlazimo u Agnontas na ručak u istu tavernu kao i pre nekoliko dana. Ručak opet odličan. Ambijent kao kod kuće.
 |
| Agnontas |
U blizini se nalazi rt Amarandos, do koga se dolazi neasfaltiranim putem. Ovde su izrasla tri drvceta iz filma Mamma mia. Prošetah do i oko njih kako bi uživala u divnoj, ali zaista divnoj prirodi. Dan je pri kraju, pa odlazimo da se pripremimo za spavanje i sutrašnji poslednji dan na Skopelosu.
 |
| Amarandos |
Dan sedmi…
Ako ste očekivali da ću vam reći, sunce je visoko na nebu… ipak ćete morati sačekati poslednja dva do tri dana Alonisosa. 😏Za sada samo mogu reći… ustajemo… oblaci su visoko na nebu… baš se smrklo, čekamo kišu. Da ne bismo sedeli u apartmanu, a i da bih uspela da vidim i Hovolo plažu, jer imamo samo još današnji dan, ipak krećemo put Neo Klime i odlučujemo da do nje dođemo staro – novim putem kroz srce ostrva. Put vodi kroz šumu, nov asfalt je taze urađen, pravi magistralni put, ali dosta vijugav i sa usponima gde se uglavnom vozi u drugoj ili trećoj brzini. Tačnije, sve zavisi od jačine automobila, ali naša „dvesta šestica“ nije baš mogla lako da savlada ove uspone. 😏
Ako ste očekivali da ću vam reći, sunce je visoko na nebu… ipak ćete morati sačekati poslednja dva do tri dana Alonisosa. 😏Za sada samo mogu reći… ustajemo… oblaci su visoko na nebu… baš se smrklo, čekamo kišu. Da ne bismo sedeli u apartmanu, a i da bih uspela da vidim i Hovolo plažu, jer imamo samo još današnji dan, ipak krećemo put Neo Klime i odlučujemo da do nje dođemo staro – novim putem kroz srce ostrva. Put vodi kroz šumu, nov asfalt je taze urađen, pravi magistralni put, ali dosta vijugav i sa usponima gde se uglavnom vozi u drugoj ili trećoj brzini. Tačnije, sve zavisi od jačine automobila, ali naša „dvesta šestica“ nije baš mogla lako da savlada ove uspone. 😏
Stižemo do parkinga odakle pešaka mora do Hovola. Uz par kapi kiše, krećem do plaže. Celom dužinom se pešači plažom, da bi se došlo do dela koji je najširi i koji ustvari predstavlja centralni deo Hovola. Ima nekih delova gde se zagazi u vodu koja nije dublja od kolena, samo da bi se zaobišao deo stene koji „štrči“. Kada se popne na poslednju stenu u nizu mogu se videti plaže Megalo Pefko i Ftelia do kojih se dolazi isključivo vodom.
 |
| Hovolo |
Još su nam ostale plaže hotela Andrines, pa parkiramo na putu ispred i kroz kompleks se spuštamo do plažice koja ne pripada hotelu, ali se do nje dolazi tim putem. Bili smo sami na plaži i uživali.
 |
| Andrines |
Prošetala sam i do jedne od plaža hotela, kao i do crkvice iznad. Konstatujem da su uvalice veoma zanimljive.
 |
| Andrines |
Put za Alonisos
Sreda je, naš brod za Alonisos polazi u 12:30h. Imamo dovoljno vremena da obiđemo muzej Vakratsa. Radno vreme je od 10-20h, ponedeljkom ne rade. U kući se nalazi zanimljiva i bogata kolekcija predmeta iz XVIII veka porodice Vakratsa koja je sadržala pet članova, oca, majku i tri kćerke. Neki dan ranije smo probali obići i folklorni muzej, ali on u ovom periodu nije bio otvoren.
Sreda je, naš brod za Alonisos polazi u 12:30h. Imamo dovoljno vremena da obiđemo muzej Vakratsa. Radno vreme je od 10-20h, ponedeljkom ne rade. U kući se nalazi zanimljiva i bogata kolekcija predmeta iz XVIII veka porodice Vakratsa koja je sadržala pet članova, oca, majku i tri kćerke. Neki dan ranije smo probali obići i folklorni muzej, ali on u ovom periodu nije bio otvoren.
 |
| Vakratsa |
Odlazimo još do trga Platanos da s nogu pojedemo giros i polako se spremimo za ukrcavanje na trajekt za Alonisos.
Put
Do Skopelosa, tačnije Glose smo kao i do Skijatosa putovali kompanijom Anes, a cena karata je bila 18 EUR. Planiran polazak je bio u 13:45h. Brod plovi nešto malo duže od pola sata.
Smeštaj
Smeštaj smo rezervisali preko sajta booking.com. U pitanju je Sea view studios, koji drži Aleksandar sa svojom porodicom. Majka brine o čistoći, za koju imam samo reči hvale. Gospođa nije stajala. Imala sam utisak da ni ne spava, već samo održava objekat. Otac je pekar, a Aleksandar do 14h radi u pekari, a nakon toga brine o turistima. Mogla bih reći, jedna vredna grčka porodica. 😀 Sam smeštaj je pristojan. Nameštaj je starijeg datuma, ali je sve veoma čisto i uredno. Najveća prednost smeštaja je definitivno „pogled sa terase od milion dolara“. Znate ono, kada tražite neku tavernu sa fascinantnim pogledom na pučinu, kako biste uživali uz vino i dobru hranu. E nama potraga nije trebala, imali smo ovakav užitak svako veče. Cena je bila 20 EUR noćenje, a slobodno mogu konstatovati da samo pogled vredi toliko. 😏 Aleksandrov otac nam je jedno jutro doneo smokve iz njihovog dvorišta i domaća jaja od koki koje oni uzgajaju.
Još nešto
Malo ću se osvrnuti na hranu i proizvode koje smo kupili. S obzirom na to da je Skopelos poznat po pčelarstvu i proizvodnji meda potrudili smo se da pronađemo med, ali ovaj posao nije išao baš lako. Očekivala sam da ću u nekom selu ili pak u gradu moći da kupim med od borovih iglica, jer ga je Skopelos prepun, ali sam samo u radnji Lemonis pronašla jedan i cena za pola kg je bila 6 EUR. Jedan od dana kada nije bilo lepo vreme smo probali da dođemo do sela gde je na karti označeno da se bave pčelarstvom i stočarstvom i moram priznati da jesam videla tablu na kojoj je pisalo „domaći med“, feta sir i slično, ali zbog lošeg zemljanog puta nismo nastavili do samog sela.
U radnji Ambrosia sam probala kolač od šljiva sa vanilom, ali nije bio onako domaći kako sam ja očekivala.
Skopelosku pitu od sira možete probati u većini taverni, posebno u glavnom gradu, ali cene koje sam ja videla smatram da zaista nisu adekvatne za ono što nude. Zato, moj predlog je, kupite ovu pitu u bilo kojoj pekari po ceni od 2-3 EUR i pojedite je kao doručak na nekoj lepoj plaži. 😊 Mi smo je probali u pekari Kohyli koja se nalazi na početku šetališta u luci, odmah na uglu ulice koja ide do trga Platanos, pored agencije koja prodaje brodske karte za Hellenic seaways kompaniju i preko puta izlaza sa glavnog parkinga. Ova pekara je baš prometna, pa smatram i da proizvodi nisu bajati.
Sladoled smo probali u iznad pomenutoj pekari i mogu reći da je odličan. Kugle su velike, sasvim su dve dovoljne, čak i za sladoledaroše kakav sam ja. 😏
Od većih marketa postoji lanac Proton, kojih ima u samom gradu.
Na izlete nismo išli, prevashodno jer smo putovali i na Alonisos, pa nam obilazak Marina parka sa Skopelosa zaista nije bio neophodan. Takođe, većinom sve (Mamma mia lokacije) što nude u turama za krstarenja smo videli, pa nije bilo potrebe da dodatno gubimo vreme na krstarenja.
Plažu Sarres smo videli iz trajekta, putujući ka Alonisosu i delovala je divlje i lepo, nedostupno, baš onako kako ja volim, sa visokim stenama u zaleđu.
Zaključak
Da rezimiramo: Skopleos je dovoljno urban, a opet potpuno prirodan. Volim taj šmek Grčke, a Skopelos ga definitivno ima. Prva asocijacija na Skopelos je – svetlucavo plavo. Neodoljivo mi se dopala ta smaragdna svetlucava boja vode. Podsetila me je na Folegandros.
Možda će ti se svideti i
Grčki Maldivi – ostrvo Elafonisos
Kritske priče – Kako smo nakon Balos lagune i ostrva Gramvousa otkrili najbolju tavernu na Kritu
