Kritske priče – Uspavana Hanja, najlepša kamena kućica i zalazak sunca na Falasarni
Krit sam imala u planu da posetim već duži niz godina. Sada nakon povratka, slobodno mogu reći da se kockice godinama nisu uklapale, sve do ovog leta. Mada i sada, moram priznati, odlazak na Krit izveli smo „na mišiće“. Budući da je ostrvo ogromno, morala sam krenuti od nečega. U hodu sam odlučila da istraživanje Krita počnemo od njegove zapadne obale… Da me sada pitate, da li sam pogrešila, odmah bih vam odgovorila da je odluka da načnemo ostrvo od zapada bila najbolja moguća i da bih pri ponovnom odlasku na Krit, nanovo neko vreme provela upravo na tom delu ostrva.
Šetnju Hanjom započnite od njene venecijanske luke
Naš trajekt je u luku Souda uplovio u šest sati izjutra dok se sunce promaljalo, a ostrvo budilo iz sna. Hanja je bila tiha i uspavana, ali istovremeno očaravajuće lepa u svom tom svom šarenilu i koloritu.
Parkirali smo u jednoj od ulica koje izlaze na luku i izbili na nekadašnje venecijansko brodogradilište Arsenali sagrađeno u šesnaestom veku. Prebrojali smo da je postojano ostalo samo sedam garaža, od nekadašnjih sedamnaest.
Stolice ispred taverni na potezu šetališta ka Kučuk Hasan-pašinoj džamiji bile su podignute na stolovima i okrenute naopačke. Mimoišli smo se sa tek ponekim meštaninom na biciklu i sa par stranaca koji su vodeći se onom „U zdravom telu zdrav duh“, izjutra u sedam časova džogirali.
Odmorite na jednoj od klupa, te posmatrajte svetionik i šarene kuće Hanje
Sa druge strane venecijanske luke tek probuđeno sunce obasjavalo je šareniš Hanje. Na ulazu u luku izdizao se svetionik koji su Egipćani obnovili polovinom devetnaestog veka. Preko puta njega nazirala se venecijanska tvrđava Firkas. Obalom smo stigli do Nautičkog muzeja, čija su vrata nedeljom u osam ujutru razumljivo bila zatvorena.
Obiđite neki od Hanjinih muzeja i to Arheološki, Folklorni ili Nautički
Nismo imali sreće ni sa vizantijskom i postvizantijskom zbirkom predmeta, u okviru koje je moguće videti freske, ikone, ali i mozaike izložene u crkvi manastira San Salvatore. Jednostavno rečeno, ovako rano nijedan muzej nije bio otvoren.
Sticajem okolnosti, zbog ranog dolaska trajekta na Krit, a istovremeno nemogućnosti ulaska u našu odabranu kućicu pre trinaest časova, odlučili smo da upoznavanje Hanje bude ovako rano. Imali smo u planu, svakako, da neki dan kasnije, kada se adaptiramo i priviknemo na ostrvo, ponovo prošetamo Hanjom tokom drugog dela dana i vidimo je kada grad zaživi.
Izgubite se u uskim živopisnim ulicama starog grada
Ušetali smo u splet uskih uličica Hanje. Šarene fasade vrištale su sa svih strana. Prodavnice u suterenu i prizemlju venecijanskih kuća još uvek nisu bile otvorile svoja vrata. Tek poneki prodavac stidljivo i pospano iznosio je svoju robu ispred suvenirnica. Nema šta, videlo se i pored jutarnjih sati da grad ima dušu i da će živnuti sa prvim dolaskom turista.
Divite se venecijanskoj arhitekturi gradskih crkava
Pešačili smo glavnom šetališnom ulicom koja nosi naziv Halidoni i hodajući naišli na Folklorni muzej, koji, možete pretpostaviti, nije radio. Preko puta muzeja ugledali smo trg sa koga se izdizala Mitropolitska crkva Vavedenja presvete Bogorodice. Za vreme Osmanlija crkva je bila pretvorena u fabriku sapuna i tu namenu je zadržala sve do polovine devetnaestog veka, ali uz autentičnu izvornu arhitekturu.
Predah napravite u nekom od kafea u glavnoj šetališnoj ulici
Na kraju ulice, u blizini luke smeštena je fontana od belog mermera, a oko nje kafei, radnjice i suvenirnice karakteristične za većinu grčkih ostrva.
Među ulicama starog grada osetite duh Turske
Ubrzo prolazimo pored minareta Ahmet Age ispred koga su turisti, tek pristigli na Krit, čekali naznačeno vreme da obave check in u obližnjem hotelu. Devojka iz kafea preko puta iznosila je šarene saksije sa cvećem jarkih boja trudeći se da ih pažljivo podigne na okno prozora.
Bonus informacija:
U blizini Ahmet Aginog minareta nalazi se Muzej grčke fudbalske reprezentacije. Ulaz bi trebao da je slobodan, pa ako nekoga zanima istorija grčkog fudbala, može posetiti ovu ustanovu.
Već pomalo umorni, ali i gladni, prošli smo pored crkve Svetog Roka, sveca zaštitnika od kuge, iza koje se nazirala neobična crkva Svetog Nikole. Zaintrigirala me je arhitektura crkve, budući da se iznad iste izdizao visoki zvonik, ali i naspram njega još viša munara sa dve terase u venecijanskom stilu.
U nekoj od mnogobrojnih pekara probajte kritske ručno rađene pite
Pre nego što smo napustili Hanju, svratili smo u jednu od pekara van uskog gradskog jezgra i prvi put se susreli sa odličnim kritskim pitama i pecivima. Ukoliko ste ljubitelj testastih proizvoda, kao recimo ja, obavezno probajte grčka peciva, a posebno ova sa Krita. Na ostrvu se ručno prave posebne pitice, punjene spanaćem, mizithra, kaseri i graviera sirom ili lukom. I odlične su, ali onako doista, verujte, eto kada vam to tvrdi jedan obožavatelj istih.
Za prvo kupanje u moru možete posetiti plažu Golden beach
Na periferiji Hanje nalazi se Jumbo i veoma blizu njega Lidl, a kako smo rešili da se opskrbimo neophodnim „sitnicama“, kako prehrambenim, tako i mobilijarom za plažu, trebalo je sačekati deset časova da se prodavnice otvore.
Do tada smo imali vremena taman toliko da izvidimo kakva je plaža Golden beach. Zaustavili smo se nadomak plaže i uvideli da je plaža prazna, budući da je još bilo rano za neku veću posetu. Gosn turisti je na prvi pogled plaža delovala fino, međutim, ja sam znala da Krit ima u ponudi mnogo više od ovako jedne prosečne, polugradske plaže.
Ono što moram primetiti jeste to da gotovo sve kritske plaže koje smo mi posetili imaju razvijenu infrastrukturu, kabine za presvlačenje, setove suncobrana i ležaljki, tuševe, spasioce, a neke čak i platformu za invalide. Dakle, Krit je jedno prilično urbano i uređeno ostrvo, a samim tim za moj ukus i previše posećeno, pa su gužve na svim lokacijama, bilo plažama ili znamenitostima, neminovne i neverovatne.
Na periferiji Hanje nalaze se Jumbo i Lidl u kojima se možete opskrbiti neophodnim sitnicama i hranom
Pre odlaska u Jumbo, pokušali smo ulicom pored obale da dođemo do plaža Yannis i Agii Apostoli međutim taj lokalni put bio je zatvoren usled radova.
U Jumbu smo pazarili stolice, odnosno mini ležaljke za plažu, koje bih vam od srca preporučila, jer su izuzetno lagane za poneti, ne zauzimaju puno prostora, a izležavanje u njima je zaista odmor u pravom smislu te reči, toliko da je čak i mene, koja na jednoj plaži ne mogu da sastavim dva poštena sata, bilo teško podići i naterati da krenemo dalje. Možda je suvišno reći i to da su nam ove ležaljke bile spas od peska, koga ima na gotovo svim kritskim plažama, kao i to da smo usled svakodnevnog menjanja po par plaža uštedeli pozamašnu sumu novca, koju bi nesumnjivo dali za rentanje plažnih setova.
U Lidlu možete pazariti odlične graviera, kefalotiri i mizithra sireve, koji su ovde nešto povoljniji u odnosu na neke druge markete ili lokalne prodavnice. S obzirom na to da nas je čekao put ka selu Ravdoucha u kome se nalazio naš lepi smeštaj i budući da u selu nije postojala prodavnica u kojoj bismo se snabdevali, opskrbili smo se neophodnim namirnicama u Lidlu, te krenuli put zapada.
Korisne informacije:
- Na google mapama možete proveriti radno vreme prodavnica, kako biste ravnomerno iskoristili vaše vreme i uskladili ga sa ostalim planovima.
- U okrugu Hanje postoje tri Lidla, jedan Jumbo, kao i niz drugih trgovinskih lanaca poput Sinke, Chalkiadakisa, AB marketa i mnogih drugih.
- Većina prodavnica prehrambene robe ne radi nedeljom, pa tako recimo poslednjeg dana u nedelji u okrugu Hanje otvoren je samo jedan Lidl i radno vreme mu je od 11-20h, dok ostalim danima radi od 8-21h. Jumbo je nedeljom otvoren od 10-20h, dok ostalim danima radi od 9-21h.
Severnim delom ostrva proteže se odličan širok nacionalni put
Od Hanje do našeg divnog smeštaja potrebno je voziti nešto malo više od tridesetak minuta. Putevi na severnoj strani ostrva su prilično dobri, jer se tuda proteže takozvani nacionalni put poznatiji pod oznakom VOAK (Vorios Odikos Axonas Kritis), koji Grci vole još da zovu i auto-putem, čak i da ga tako obeleže, a on iako prilično širok, bezbedan i dobar, samo na nekim kraćim delovima ima odlike pravog auto-puta sa dve trake i zaustavnom trakom u svakom smeru.
Međutim, bez obzira na sve, ne bi bilo ispravno žaliti se na kvalitet kritskih puteva, posebno ne jer su razdaljine na ostrvu prilično velike i VOAK zaista umnogome pomaže i smanjuje vreme vožnje između bitnih lokacija. Moram primetiti da su i ostali sporedni putevi na ostrvu prilično dobrog kvaliteta i što je još bitnije ima ih svuda. Za razliku od nekih drugih grčkih ostrva, kojima smo godinama vozili po makadamu, na Kritu je gotovo nemoguće ili teško moguće završiti na jednom takvom. Dakle, u pitanju je jedno veoma razvijeno ostrvo.
Najbolji smeštaj ikada pronašli smo u selu Ravdoucha i njegov naziv je Pamelas house
Naš smeštaj se zvao Pamelas house. Njihovu ponudu sam u poslednjem momentu pronašla na bookingu. Uz Genius popust i popust za rezervaciju preko mobilnog uređaja cena noćenja za dve osobe koštala nas je nešto malo preko 50 EUR. Na bookingu nije bilo recenzija prethodnih gostiju, jer je u pitanju novouređeni objekat, međutim već preko fotografija bilo mi je kristalno jasno da će ovo biti najbolji mogući smeštaj u Grčkoj, ali i šire u kome smo do tada boravili.
Komunikacija sa vlasnicima je bila odlična, a predusretljiva gazdarica nas je sa svojim malim unukom dočekala širom otvorenih ruku i sa osmehom na licu. Nije baratala engleskim jezikom, ali to nije nimalo umanjilo njen šarm i velikodušnost. Povela nas je do kućice koja je narednih pet dana bila naš dom. Ali zaista topli dom u pravom smislu te reči.
Prošli smo kroz drvenu kapiju i ušetali u perfektno sređeno dvorište u kome su ispod nadstrešnice zaklonjeni od sunca stajali sto i dve stolice. U „bunkeru“ pored nalazila se mašina za pranje veša sa svim neophodnim sredstvima za pranje, potom sredstva za čišćenje i održavanje kuće, raširivač za veš i ama baš sve što vam može zatrebati, ali i ne mora.
Ušli smo u kuću i ostali zabezeknuti. Pa ovo je baš ono što smo zamišljali da bi nam ikada trebalo. Upravo ovako smo maštali o našoj kućici negde na moru. Zidovi su bili urađeni u kamenu, nameštaj je bio nov, sav u tonu i napravljen sa puno ukusa, kako bi se održao onaj stari seoski duh karakterističan za Grčku.
Od kućnih aparata pored standardnih (toster, električno kuvalo, pegla, fen), tu su bili još i kafe aparat, mikrotalasna rerna, ali i klasična rerna uz plinski šporet. Ljudi su mislili na apsolutno sve, pa nas je na stolu sačekao tanjir sa kritskim poslasticama, slanim i slatkim, med sa orasima i dva čokanjčeta domaće rakije. U frižideru je stajalo voće, flaša vode, ali čak i jaja. Pored šporeta maslinovo ulje, njihovo, koje sami proizvode. Poželela sam da ostanem ovde mnogo duže od tih pet dana za koje smo imali rezervaciju.
Sačekajte zalazak sunca sa pogledom na nepregledne maslinjake iznad plaže Falasarna
Zadržali smo se još neko vreme u našoj kamenoj kućici, pa smo krenuli ka Falasarni. Od sela Ravdoucha do plaže potrebno je voziti oko četrdesetak minuta kolima. Ovako na prvu možda deluje mnogo, ali čim vam kažem da je ova plaža jedna od bližih koje vrede i mega je popularna, shvatićete da drugi bolji izbor baš i nismo imali.
Dovezli smo do taverne Galasia Thea, gde smo i parkirali naš auto. Spustili smo se na deo plaže koji nosi naziv Karkatsouli. Na prvu, bili smo prilično iznenađeni, a pomalo i razočarani. Zbog sumraka koji se spuštao na zemlju, boja mora izgledala je prilično „razvodnjeno“. Plaža nije bila tirkizna, već modra. Nakon četrdeset minuta vožnje gosn turista je očekivao najluđi tirkiz ikada, međutim videvši plažu momentalno se naprnjio i odlučio da sedne između dve veće stene bez pogleda na pučinu, odbijajući da uđe u vodu i ispijajući limenku piva.
Prošetala sam do kraja plaže, koji je popravio utisak, ali nedovoljno da bih rekla kako me je Falasarna ostavila bez daha. Za takav utisak morala sam sačekati koji dan kasnije, kada nas je Falasarna dočekala u punom sjaju, onako kako je i poznaju svi zadovoljni povratnici sa Krita.
Ja se jesam okupala u tada prilično hladnoj vodi, dozivajući gosn turistu da se odobrovolji i pridruži mi se. Međutim, stoički je odbijao da se okvasi.
Pokupili smo naš mobilijar već podosta kasno i uputili se ka Ravdouchi. Zamolila sam gosn turistu da zaustavi auto na proširenju pored puta, kako bismo bar na kratko mogli nesmetano da uživamo u pogledu na dugu, predugu Falasarnu i nepregledne maslinjake u njenom zaleđu.
Bonus informacija:
Ukoliko vas zanima malo aktivniji odmor značiće vam informacija da sa Falasarne možete produžiti ka severu, gde ćete naići na drevnu Falasarnu, nekada zvanu Korikos, čija luka je davno bila utočište pirata.
Nastavak serijala „Kritske priče“ možete očekivati uskoro.
Svi tekstovi i fotografije na blogu, kao i Instagram i Facebook profilu Putovanja iz mog pera podležu autorskim pravima, te samim tim njihovo preuzimanje, kopiranje i korišćenje bez eventualne saglasnosti nije dozvoljeno.
Možda će ti se svideti i
Kako je izgledao naš put do ostrva Krit
Povratak na brdoviti scenični Naxos
