Ikarija – ostrvo dugovečnih – Dan kada smo osvojili Iero
Današnji dan, iako s početka i nismo imali baš takav plan, ceo smo proveli, isključivo na plažama Ikarije. I to kakvim plažama! Danas smo otkrili Iero, meni lično najdražu plažu Ikarije. Okej i Mikra Kerame – još jednu pobedničku. Ali krenimo redom…
Pronađite oazu mira u uvali Iero
Na samom istoku ostrva u živopisnoj uvali nadomak arheološkog lokaliteta Drakano, mestu rođenja boga vina, uživanja, plodnosti i života – Dionisa, skrila se najlepša Iero. Reč je o plaži čija nas je lepota naprosto opila, još dok smo po prašnjavom putu, pod punom plažnom opremom koračali ka jedinom slobodnom drvetu tamarisa da bismo se ispod njegove razgranale krošnje skrili od upeklog junskog sunca.
Još dok sam pre polaska na Ikariju lutala google mapama, Iero sam utefterila kao jedan nebrušeni dragulj. Znala sam da ćemo do nje morati da dođemo jednim delom neasfaltiranim putem, baš onim za koji je gosn turista nakon spusta do Sejšela dan ranije, kategorično odbio da ide. Duž avionske piste bila je postavljena žičana ograda, a uz samu ogradu i prašnjav zemljani put kojim smo ubrzo stigli do parkinga iznad plaže.
Na plaži je vladao mir i spokoj. Mirna smaragdna voda je naprosto odmarala sva čula. Tokom moje poduže avanturističke karijere u tumaranju po grčkim ostrvima i nije se izdvojilo premnogo trenutaka u kojima mi je neka plaža ovoliko legla, kao ovogodišnja Iero. Vreme je za Aperol Spritz! Izvadila sam iz rashladne torbe sastojke i napravila koktel, koji sam vrlo brzo i ispila. Gosn turista se uvalio u ležaljku i nije nameravao odatle da mrda.
Obiđite Dionisovu pećinu
Razgledajući stene sa desne strane uvale uočila sam malu oronđalu drvenu tablu koja je ukazivala na stazu ka Dionisovoj pećini. Brzinski sam uhvatila telefon u ruke i uputila se u pravcu na koji me je putokaz upućivao. Ubrzo sam se našla ispred ulaza u pećinu za koju se veruje da su u njoj održavani rituali posvećeni bogu vina, života i uživanja. Tek kada sam se popela skroz na podest mogla sam videti da se radi o jednoj malenoj improvizovanoj pećini sa velikim svodom u vidu ulaza i tek ponekim usamljenim stalaktitom, ali i stalagnitima koji su pravili neobičnu pećinsku figuru. Suštinski, pećina, ako se uopšte tako može i okarakterisati, nije izgledala ništa posebno, za razliku od pogleda za koji bi se moglo reći da je izvukao situaciju i pećinskog svoda koji je poslužio kao idealan zaklon od jakog sunca.
Korisna informacija:
- Na nekoliko mesta sam pronašla informaciju da je prostor ispred ulaza u pećinu podložan odronu kamenja, pa povedite računa o ovoj činjenici ukoliko budete u prilici da se popnete do Dionisove pećine.
Kako me generalno ne drži mesto, ubrzo sam se uputila u istraživanje leve strane uvale ka čamcu koji je nasukan čekao ispod stene sa natpisom Ikaria. Popela sam se uz prašnjav puteljak i sa obližnje stene uživala u još jednom spektakularnom pogledu na divnu Iero.
Bonus informacija:
- U okviru arheološkog lokaliteta nedaleko od plaže Iero nalazi se i kula Drakano izgrađena od belog krečnjaka tokom IV veka pre Hrista, a koja je vekovima služila kao osmatračnica za Egejsko more. Do nje vodi neasfaltiran put, a potom i staza kojom je potrebno pešačiti 15-ak minuta.
- Niže od kule Drakano nalazi se crkvica Agios Georgios, a podno nje i istoimena peščana plaža do koje je moguće stići samo pešaka.
Osmotrite Faros plažu poznatu po jedrenju na dasci
Selo Fanari važi za popularno turističko odmaralište na Ikariji, iako meni deluje poprilično skrajnuto. Prevashodno se u njemu smeštaju turisti koji na ostrvo dođu avionom, jer je Fanari praktično prilepljen za avionsku pistu. Jedna od plaža Fanarija zove se Faros, koja je poznata po hvaljenoj školi za jedrenje na dasci. Dok me je gosn turista čekao u autu, otrčala sam do plaže i odmah nabasala na daske za jedrenje koje su, videlo se, duže vreme čekale neupotrebljene ispod krošnje drveta. Bile su posute peskom i svakom ko bi na njih nabasao bilo bi jasno da je škola jedrenja zatvorena. Plaža je izgledala pusto, međutim, iako je boja vode prštala od plavetnila, njena duga obala nije izgledala privlačno, pa sam se vrlo brzo vratila do parkinga gde sam nedavno ostavila gosn turistu.
Odmorite ispod krošnje drveta u uvalici plaže Kerame
Danas je dan isključivo za plaže. Nije da nismo imali u planu, da kupanje presečemo nekom šetnjom, naprotiv, međutim, ovaj divlji deo ostrva svesrdno se potrudio da odustanemo od te namere, budući da se ništa interesantno nije nalazilo kilometrima na vidiku. Stoga smo parkirali na strmom prilaznom putu iznad plaže Kerame. Spustili smo se do obale i prvo na šta smo nabasali bila je mirna uvala sa stenovitim sprudom, prilično lepa i slikovita. Smestili smo se ispod malene bele kapele i otvorili svako svoje piće, gosn turista pivo, ja Smirnoff Ice. Ispijajući ohlađena pića, posmatrali smo Fourni u daljini i pitali se kakva atmosfera vlada na tom ostrvu.
Jedva smo dočekali da se jedna bučna porodica pokupi sa plaže i oslobodi hlad ispod drveta čije su grane gotovo dodirivale vodu. Uvalili smo se u naše ležaljke i stekli utisak da je skroviti maleni deo plaže čekao samo na nas. Sa Kerame smo uboli još jedan džek pot. Zahvaljujući njoj, ali i Iero polako, ali sigurno, počela sam da menjam utisak o plažama Ikarije. Od prvobitno stečenog da se ostrvo i ne može pohvaliti prevelikom količinom nadahnjujućih plaža, došli smo do stava da se vrlo uspešno može odabrati čak nekoliko vanserijskih uvala.
Osvojite divlju Mikra Kerame
Sa plaže Kerame gosn turista je preplivao do susedne uvale naziva Mikra Kerame. Pokupila sam našu plažnu opremu i prevezla auto na uzvišenje iznad plaže. Dok sam besomučno fotografisala plažu, oprezno sam se kozjom stazom spuštala ka obali. Obuzela me je neopisiva sreća, pa da li je moguće da smo za kraj dana uspeli da ubodemo još jedan skriveni dragulj. Na plaži smo neko vreme bili sami, dok se sa vrha brda nije pojavio sredovečni gospodin, koji se nakon spusta na plažu, iako ista nije deklarisana kao nudistička, razgaćio i uskočio u vodu.
Otkrijte tajnu dugovečnosti kupovinom Erica Anama meda od vreska
Od moje prijateljice putnice velike poznavateljke Grčke dobila sam dojavu da je na Ikariji moguće pazariti jako redak, odličan med od vreska. Zove se Erica (reiki), odnosno Anama, gust je, tamno žute boje, intenzivnog ukusa i jako je zdrav. Ona ga je jedva našla dok je letovala na Kosu, a izvorno potiče sa Ikarije, čak postoji verovanje da je upravo Erika jedan od ikarijskih recepata za dugovečnost.
Kako nam se pri povratku u našu slatku seosku grčku kućicu Agios Kirikos našao na putu, zaustavili smo se u lokalnom marketu i bili uspešni u potrazi za Erikom. Kupili smo jednu teglu po ceni od 16,5 EUR. Na rafu je ostalo još nekoliko tegli konkurentskih proizvođača sa sličnim cenama. Na ostatku ostrva, cena Erike je išla i do 26 EUR za veću teglu. Međutim, kada smo ga probali, shvatili smo zašto mu je cena tolika. Erika je predobar med, verujete mi na reč.
Uskoro vas očekuje nastavak avantura sa ostrva dugovečnih.
Možda će ti se svideti i
Monemvasija – ostrvo tvrđava
Kako je izgledao naš put do kikladskih ostrva
