Kikladsko leto – Naxos
„Neprocenjiva lepota unutrašnjosti ostrva, sa naslikanim planinskim selima i njihovim belim kućicama koje razdvajaju kameni sokaci. Ostrvo je jedna velika stenovita površina sa očaravajućom “filmskom” prirodom…“
Naxos je bio naša veza za Amorgos. Od momenta pristajanja broda u luku, pa do ponovnog ukrcavanja na trajekt za Amorgos imali smo nekoliko sati na raspolaganju za načinjanje Naxosa. Nedovoljno za ovako veliko ostrvo (veliko u odnosu na ostala mala koja smo do tada obilazili). Za obilazak Naxosa nisam imala precizan plan, jer se on javio kao “kolateralna šteta”, zbog promene plana. Znala sam okvirno šta želim videti, a to je bila unutrašnjost ostrva. Ni na fotografijama koje sam gledala na net-u pre polaska na Kiklade, većina plaža Naxosa nije mi se dopala. Ova činjenica je bila presudna za odluku da Naxos ipak ne bude centralno ostrvo ovogodišnjeg letovanja, već je njegovo mesto preuzeo divni Milos. Shodno prethodnom stavu, dolaskom na ostrvo nismo želeli da akcenat dajemo plažama, a u tome nam je svesrdno pomogao i vetar koji je svoju jačinu dokazao upravo na Naxosu.
Pri izlasku sa broda, prvo šta smo uradili jeste bila kupovina mape ostrva. Odlučili smo da lagano krenemo u pravcu sela Ano Sagri. Dogovor je bio da drugar čita mapu, pratimo oznake za važne lokalitete i kada budemo u blizini nečeg zanimljivog – tu i stanemo, radi obilaska. Greškom (opet ti sjajni grčki putokazi) smo se vrteli oko plaže Agios Georgios, gradske plaže grada Naxosa. Malo pošto smo se izvukli iz centralnog mesta nailazimo na nekoliko usamljenih starih vetrenjača, pa potom i nekoliko njih u nizu.
Čim smo zašli u brda nastupa oduševljenje. Mnogo volim te planinske predele sa golom prirodom i ničim više da je ruži. A Naxos to ima. Za ovih par sati provedenih na Naxosu nagledali smo se tih specifičnih predela, koliko nismo za svo prethodno vreme provedeno na ostalih pet ostrva.
Stižemo u selo Ano Sagri sa namerom da prošetamo njegovim pustim ulicama. Jedna meštanka se vidno obradovala i počastila nas osmehom kada je videla da smo ovde u obilasku i da smo došli da vidimo njihovo selo. Ano Sagri neodoljivo podseća na većinu Hora koje smo do sada videli, a svi znate koliko volim ta prebela grčka sela. 😏
U blizini se nalazi i hram boginje Dimitre. Usput razgledamo lepe krajolike, bele konje na livadi, male nepristupačne kamene crkve u sred zelenih polja.
 |
| Hram boginje Dimitre |
Vraćamo se na glavni put i vozimo ka selu Chalkio. Nismo stali, ali da mogu sada bih se vratila da ipak zađem i u ovo seoce. Nastavljamo ka velikom selu Feloti. Sa prilaznog puta veoma podseća na selo Zagori na Pelionu i izgleda moćno tako “zalepljeno” na brda Naxosa.
 |
| Feloti |
Koliko izgleda moćno gledajući sa puta, isto toliko izgleda obično kada se prođe njegovom glavnom ulicom. Koliko sam shvatila, ta glavna džada je ustvari i centar sela, jer se tu nalaze i taverne i crkve i prodavnice. Onako „panoramski“ razgledajući primetila sam da ima i poprečnih ulica koje izbijaju na vrh brda, pa postoji velika mogućnost da se na malo većoj visini nalazi još poneki trg sa spletom uskih kaldrmisanih uličica.
Stižemo u selo Aperathos, meni najlepše mesto na Naxosu, od svih koje sam videla za ovo kratko vreme provedeno na ostrvu. U brdima je sunce već poodavno zašlo i duvao je vetar, te se ovde osećao pravi planinski vazduh. Predivno.
Poneki turista je šetao uskim ulicama, meštani su sedeli ispred starih kafana, deca su se dobacivala loptom ispred seoske crkve, a jedan moped je ležao srušen nanosom jakog vetra.
 |
| Aperathos |
Nakon predaha nastavljamo naš put dalje ka Koronosu. I ovo selo je živopisno. Sa prilaznog puta podseća na Aperathos, samo u smanjenoj verziji. U selu se nismo zadržavali, jer smo planirali obilazak lokacije gde se nalazi statua Kurosa u mestu Apolon, a čekao nas je i povratak severozapadnom obalom do Hore.
Nakon kraće vožnje stižemo nadomak Apolona, tačnije na vidikovac iznad mesta. Odmah pored puta je putokaz za Kuros i mi se kratkom stazom penjemo do lokacije gde leži statua koju nisu uspeli podići. Odavde se vide i ogromni neprijatni talasi koje je vetar kovitlao ceo dan.
 |
| Kuros |
Kompletan utisak o severozapadnoj strani i plažama koje smo videli sa puta po meni i nije baš sjajan. Na nekim fotografijama sam videla lepe plaže ispod mesta Agia, ali mi ovom prilkom nismo mogli da ih obiđemo. Ali ono što zasigurno mogu reći, jeste da je središte ostrva kompletno božanstveno.
Požurili smo na Portaru da se popnemo do ostataka hrama pre zalaska sunca. Zbog talasa smo morali da trčimo preko mola, da ne bismo bili okupani protiv naše volje i želje, kao neki pre nas, koji su bili malo sporiji.
 |
| Portara |
Krećemo ka Hori. Ona je simpatična, velika, razvijena. Pored luke postoji šetalište i gomila taverni. U Kastru se takođe nalaze taverne, suvenarnice i kafići. Za moj pojam, a upoređujući je sa ostalim Horama, previše je razvijena i podređena zapadnim turistima. Pogotovo za nas koji na Naxos pristižemo sa mirnih ostrva.
 |
| Hora |
Pred nastavak puta za Amorgos valjalo je nešto prezalogajiti. Čekamo da se oslobodi mesto u taverni Tipografio, jer nam je pik pao baš na nju. Na kraju večere shvatamo da nam izbor i nije bio baš sjajan i da smo mogli birati i bolje. Hrana prosečna i opet podređena zapadu. Ova taverna koju bih pre nazvala restoranom ne služi tipična grčka jela, već je sve to više nalik večeri u nekom “fensi” restoranu, koji ne opravdava pridev “fensi”.
 |
| Typografio |
Spremamo se za polazak ka trajektu, usput tražeći krofnice da se zasladimo. Nismo ih našli, ali je sladoled poslužio kao zamena, čisto da se podigne nivo šećera pred dremanje na brodu koji plovi za Amorgos.
Putovanje
Do Naxosa smo sa Folegandrosa putovali prevoznikom Nel lines, brod Aqua Spirit. Planirano vreme polaska je bilo 11:20h, dok je na Naxos trebalo da pristanemo u 14:50h. Cena karata je bila 68 EUR (osoba 12 EUR, auto 44 EUR). Sve ovo se odužilo na sat vremena zakašnjenja, budući da su talasi bili ogromni. Pitala sam se kako je moguće da uopšte po takvom vremenu imaju dozvolu da isplovljavaju. Jesu to veliki brodovi, ali da ste vi mogli videti kako je talas u jednom momentu poklopio ceo taj veliki brod, zapitali biste se isto što i ja. S obzirom na to da nam je ovaj prelaz trajektom bio ko zna koji po redu za kratko vreme, bili smo umorni od ljuljanja brodova. Čim smo se ukrcali, pokušali smo da se popnemo na gornju palubu, zbog vazduha i klupa na koje bi moglo da se legne. Ali na palubi je bilo tek nekoliko ljudi koji su se lomatali od šipke do šipke i gledali da što pre siđu u zatvoreni deo broda. Dok sam pokušavala da prođem do klupe, poklopio me je talas (da, dobro ste pročitali, na vrhu broda), sve sa foto aparatom i tad shvatismo da naše putovanje neće baš ići kao što smo zamislili. Spustismo se i mi u salon i uhvatismo prva mesta na koja smo naišli. Za mene je to mesto bilo pod (morala sam prileći 😏), jer mi je mučnina počela već pri ulasku na sam brod. Kao što sam na početku putopisa već napisala, bilo je i onih koji su veći deo puta proveli u toaletu.
Već negde kod Sikinosa (brod je pravio stop na Sikinosu i Iosu) se situacija normalizovala i brod je lakše plovio. Srećom pa sam mogla da izađem na palubu i uhvatim par kadrova Alopronije, čisto da me mine želja, kad već pod normalnim okolnostima nismo uspeli obići Sikinos.
 |
| Sikinos |
Ista situacija je bila i sa Iosom, pa evo pokoje fotografije.
 |
| Ios |
Ono što je ostavilo negativan utisak o prevozniku je to što sam skoro oštetila auto silazeći sa trajekta u luci na Naxosu, naravno ne mojom greškom, već greškom osoblja, s obzirom na to da nisu prilagodili izlaz/most trenutnim uslovima. Usled talasa, brod se ljuljao i ljudi su bukvalno izletali sa mosta trajekta (skoro kao u akcionim filmovima), jer ako bi izlazili polako rizikovali bi da im most ošteti donji deo auta ili čak da ostanu nasukani zadnjim točkovima na mostu. Sve u svemu… totalni neprofesionalizam… Da smo videli da može to i lepo da izgleda, potvrđuje prevoznik Blue Star ferries koji nas je na Naxosu par sati kasnije sasvim pristojno ukrcao.
Ostrvo
Oznake na putu su zaista korektne i putevi su dobri. Na severu ostrva su malo uži i krivudavi, ali zbog prirode tla oni ne mogu ni biti drugačiji. Ostrvo je razvijeno, pogotovo u delu glavnog grada. Ima prodavnica, mada neki veći market nisam videla.
Zaključak
Kada bih ponovo dolazila na Naxos to bi sigurno bilo na minimum sedam dana. Obišla bih mnogo lokacija za koje sada nisam imala vremena, a ni plan. Najviše vremena bih posvetila svakako selima Naxosa i pokušala bih da pronađem neke meni zanimljive plaže (verujem da ih ima), te promenim sadašnje mišljenje o istim. Ono što nikako ne bih propustila je odlazak na male Kiklade. Ideju za obilazak malih Kiklada sam imala i sa Amorgosa, ali ne i vremena za realizaciju iste, pa stoga eto još materijala za neke iduće godine.
Iz serijala Kikladsko leto:
Priča o ostrvu Siros
Priča o ostrvu Milos
Priča o ostrvu Kimolos
Priča o ostrvu Santorini
Priča o ostrvu Folegandros
Priča o ostrvu Amorgos
Možda će ti se svideti i
Pohod na Sporade – Peščani Skijatos
Monemvasija – ostrvo tvrđava
