Kritske priče – Put oko poluostrva Akrotiri za deset sati
Smestite se udobno u fotelju i uživajte, jer vas u trećem delu serijala Kritske priče čeka Stavros plaža na kojoj su 1964. godine Entoni Kvin i Alan Bejts odigrali čuvenu scenu Sirtakija iz kultnog filma Grk Zorba. Ništa manje uzbudljiv neće biti i obilazak jednog od dva najlepša manastira ostrva Krit – Agia Triade. Zato se vežite, jer polećemo…
Poluostrvo Akrotiri nam je bilo interesantno iz više razloga. Jedan od njih je što se nalazi relativno blizu naše Ravdouche i do njega nije bilo potrebno voziti satima. Drugi, možda još važniji razlog je nekoliko prilično lepih plaža, ali i manastir Agia Triada, jedan od dva najlepša manastira ostrva Krit.
Posetite muzej Elefteriosa Venizelosa
Verovatno ste čuli za ime Elefterios Venizelos. Ako ništa drugo, verujem da ste negde usput, barem u prolazu, načuli da glavni atinski aerodrom nosi naziv ove prilično bitne persone za ceo grčki narod. Isto tako zanimljiva je činjenica da se Venizelosov lik nalazi na kovanici grčkih 50 centi. E pa upravo taj gospodin rođen je 1864. godine na ostrvu Krit, u blizini poluostrva Akrotiri, u malenom kritskom selu Mournies, na periferiji same Hanje. Bio je jedan od najznačajnijih političara moderne Grčke.
Muzejska postavka u kući u kojoj je kasnije i sam 30 godina živeo, ali se u njoj i oženio, pa dobio i decu, nalazi se u Halepi, predgrađu Hanje, na potezu ka poluostrvu Akrotiri. Poželela sam da nam prva stanica bude upravo ovaj muzej, pa smo se uputili ka Halepi.
Stigavši na odredište, sagledali smo okolinu i shvatili da baš i neće biti jednostavno parkirati na glavnoj ulici u kojoj se muzej i nalazi. Gosn turista se ponudio da sačeka u autu, dok ja odem da izvidim situaciju. Virnula sam u dvorište sređeno pod konac na čijoj sredini se nalazila ogromna kuća u kojoj je bio smešten muzej. Procenila sam da bi nam trebalo podosta vremena da obiđemo postavku, pa sam se vratila u auto kako bismo nastavili stopama Venizelosa.
Najlepši pogled na Hanju pruža se sa lokacije na kojoj su sahranjeni Elefterios Venizelos i njegov sin Sofokle
Uputili smo se ka delu grada koji nosi naziv Frudia. Na parkingu ispred „sovinog kafea“ Kou kou vaya već se nazirao lep pogled na Hanju. Popeli smo se do brda na kome su sahranjeni Elefterios Venizelos, ali i njegov sin Sofokle. Najmanje što je Hanja mogla učiniti za Venizelosove jeste da im se oduži ovakvom grobnicom, ali i postavljanjem mnogobrojnih bisti širom grada, kao i davanjem imena školi, pa i kvartu po ovoj čuvenoj i bitnoj grčkoj porodici.
Iznad grobnice izdiže se malena venecijanska crkva Svetog proroka Ilije, a sa podesta i najlepši pogled na Hanju.
Napuštajući lokaciju i razmatrajući da li posetiti kafe Kou kou vaya gosn turista se osvrnuo na naš jutrašnji obilazak rečima: „Ala si ga ispoštovala, u najmanju ruku kao da ti je stric.“
Dobar izbor za porodice sa decom može biti dugi plićak plaže Kalathas
Zašli smo dublje u srce Akrotirija. Odlučili smo da skrenemo ka zapadnoj strani poluostrva i osmotrimo neku od plaža koja nam se prva bude našla na putu.
Ispod sela Kalathas smestila se istoimena plaža. Odmah iznad nje sa jednog većeg gradilišta dizala se prašina koju su pored prilične buke pravila dva veća kamiona. Pogledala sam gosn turistu i rekla: „Pa ovo i nisu baš sjajni uslovi za boravak na plaži, hajdemo dalje.“
Da nije bilo pomenutih „zvučnih problemčića“ i prašnjavog vazduha, smatram da ne bi bilo loše na plaži provesti neko vreme. Posebno mi se čini pogodnom za decu, jer je tirkizni peščani plićak prilično dug, a moguće je i uhvatiti prirodni hlad od drveća u zaleđu.
Plaža Maherida poznata je po neodoljivom tirkizu, ali i gej nudistima
Put nas je dalje vodio ka plaži Maherida. Parkirali smo na uzvišenju iznad uvale i natovareni punom plažnom opremom krenuli smo u spust kvrgavom kozjom stazu ka moru. Koračala sam ispred gosn turiste oduševljena tirkiznom bojom vode koja se prostrla ispred nas. Okrenula sam se ka gospodinu želeći da čujem kakvi su njegovi utisci, međutim jedino što sam mogla videti je slika gosn turiste koji stoji zakopan u mestu, ne želeći da mrdne ni makac dalje. Nakon mog pitanja šta se desilo, suptilno je klimnuo glavom i pokazao očima u pravcu plićaka gde su se tri golišava momka prskala vodom, dok ih je četvrti potpuno nag posmatrao stojeći na obali. Malo dalje od njih, stajalo je još nekoliko muškaraca, ali i samo dve osobe ženskog pola, kojima se na licu videlo da baš i nisu bile spremne na scenu koja se upravo odigrala. Gosn turista se uz jedno: „Je l realno da si nas dovela na gej plažu?“ demonstrativno okrenuo i brzim korakom počeo da se vraća ka vrhu brda. Meni je plaža delovala magično, ako izuzmemo to da je nezvanično deklarisana kao gej nudistička. Razmišljala sam da li se bućnuti na brzaka, ali mi je zdravorazumski delovalo bez veze da me gosn turista čeka u autu dok se kupam među gej nudistima, pa sam i ja pohitala za njim ka autu.
Ako ne volite gužvu posetite plažu Tersanas
Gosn turista je bio prilično razočaran i ljut, a povrh svega je žarko želeo da konačno smesti svoju zadnjicu u naše udobne plažne stolice, otvori pivo i sa „po’ mozga“ blene u pučinu. Rešili smo da sledeća plaža, ma kako god ona izgledala, bude naša. Delovalo je da nam je najbliža plaža Tersanas, pa smo na njoj ubrzo i završili. Iako je u pitanju jedna prilično obična i nezanimljiva plaža sa par plažnih setova, ali i bez gužve, napravili smo predah i popili po piće, sve dok nisam počela intenzivno da navijam za odlazak sa plaže.
Odvojite dovoljno vremena za boravak na Stavros plaži poznatijoj po sceni igranja Sirtakija iz filma Grk Zorba
Dok smo jezdili prilično dobrim centralnim putem poluostrva, počela sam priču o plaži na kojoj je snimljena čuvena scena iz kultnog filma Grk Zorba iz 1964. godine u kojoj Entoni Kvin i Alan Bejts igraju Sirtaki po muzici koju je kompozitor Mikis Teodorakis napravio specijalno za potrebe snimanja pomenutog filma. E pa baš na tu plažu, pod nazivom Stavros plaža, mi smo se tog popodneva i uputili.
Parkirali smo nadomak plaže i odmah potom izbili na uvalu sa intenzivnom zelenom bojom vode. Postavili smo naš plažni set podalje od onih koji isti iznajmljuju po ceni od čak 30 EUR i odlučili da uživamo za „sve novce“. Voda je bila pristojno topla, mirna i providna.
Obratila sam pažnju na brdo ispred nas i sitne tačke koje su se pomerale duž kozje staze koja je vodila ka pećini Lera. Pitala sam se da li se stazom kreću koze ili ljudi. Tek kada su sišli malo niže shvatila sam da ima i jednih i drugih. Staza do pećine je vrlo strma. Neko vreme sam se nosila mišlju da se uzverem do gore, ali sam ubrzo odustala.
Prošetali smo do ivice uvale gde su pobesneli talasi udarali od stene koje su pravile štit kamenoj ravnoj ploči u koju se nakupljala voda. Gosn turista je za potrebe fotografisanja odšetao do same ivice bazena.
U zaleđu plaže Stavros nalazi se nekoliko taverni
U zaleđu plaže Stavros nalazi se nekoliko taverni, od kojih smo, iako je bila prazna, odabrali onu sa najvišom ocenom na googlu. Ime joj je Yiasemi, a od svih taverni na Kritu u kojima smo ručali, slobodno mogu konstatovati da je ova bila najlošija, čak i pored ocene 4,9 od mogućih 5.
Naručili smo musaku i porciju girosa. Prvo jelo nije delovalo sveže i povrh svega bilo je tvrdo i previše zapečeno, dok je giros bio premastan za moj ukus.
Pred smiraj dana posetite jedan od najlepših manastira Krita - Agia Triadu
Pred smiraj dana provezli smo kroz drvored čempresa ka manastiru Agia Triada. Iako sam znala da obližnji manastir Gouverneto radi do 19h, ipak sam se potajno nadala da su možda letnje radno vreme produžili do 20h, te sam zamolila gosn turistu da vozi ka njemu. Imala sam ideju da se kroz dvorište Gouverneta spustim stazom ka napuštenom mističnom manastiru Katholiko, jednoj od tri lokacije koje sam na poluostrvu Akrotiri zacrtala da ću videti.
Ispred manastira Gouverneto očekivano smo zatekli zatvorene sve tri kapije. Auto sa monasima upravo je napuštao posed manastira. Nije bilo moguće krenuti ka Katholiku. Pomislila sam: „Ostaviću spust ka Katholiku za dan kada budemo trebali da putujemo za Beograd, pre ukrcavanja na trajekt, kada sunce zađe, kako bi mi odlazak, a još više povratak iz klisure Avlaki u kojoj skriven leži manastir Katholiko, bio lakši.“
Vratili smo se u manastir Agia Triada. Na vratima nije bilo nastojnika koji bi nam naplatio kartu. Pretpostavila sam da je ulaz slobodan, jer se bližilo 20h kada manastir zatvara svoja vrata. Sveštenik je dve devojke oskudno obučene, vratio na ulaz, ponudivši im marame da se ogrnu i ispoštuju kodeks svetog mesta.
Manastir koji su u XVII veku podigli mletački plemići braća Tzagarolo prosto me je oborio s nogu. Sve mi je bilo potaman i mir i njegove boje, mistična crkva Hristosa Spasitelja i brojno raznobojno cveće.
Bonus informacije:
- Radno vreme manastira Agia Triada je od 9-20h.
- Iz manastira Gouverneto vodi staza ka manastiru Katholiko i okvirno, iako dole nisam silazila, znam da je do njega potrebno oko 30 minuta pešačenja.
- Iz manastira Katholiko moguće je kanjonom spustiti se do fjorda Avlaki.
- Za ovaj podvig potrebna je fizička sprema i dovoljno vode.
Nad Ravdouhom je mrak već bio pao. Na vratima našeg divnog smeštaja sačekala nas je nasmejana gazdarica. U rukama je držala tanjir pun kritskih ručno pravljenih toplih pitica sa mizithra sirom, kesu domaćih šljiva, čeri paradajza, krastavaca i tikvica, ali i posteljinu i peškire za promeniti. Kakvo gostoprimstvo, nakon samo tri dana boravka. Kakav smeštaj. Sa užitkom sam se bacila na preudobni krevet i u glavi presabirala utiske od današnjeg dana.
Nastavak serijala „Kritske priče“ stiže uskoro!
Možda će ti se svideti i
Izlet u Pargu i oko Parge
Na kraj sveta – jug Peliona
