Kritske priče – Sve što na Akrotiriju ne morate videti
Možda lokacija sa naslovne fotografije i nije nešto najfascinantnije što smo videli četvrtog dana boravka na Kritu, ali svakako jeste najdraža mi fotografija koju sam tog dana uhvatila kamerom telefona. A taj pogled sa terase fabrike Biolea iz malenog sela Astrikas nesumnjivo oduzima dah. Šta vi kažete, jesam li u pravu?
Pre odlaska na plažu u selu Ravdoucha odaberite omiljeno mesto sa znaka
Na sred našeg sela, na račvanju za plažu Ravdoucha stoji drveni znak, koji nas je suptilno pozivao da odaberemo omiljenu destinaciju. Moja je definitivno i bespogovorno, još od malena, Rio de Žaneiro, ali se ne bih bunila ni da su dodali još koju drvenu tablu, recimo sa natpisom Maroko ili možda Kuba, pa i Meksiko. A koja je vaša?
Posmatrajte pučinu iz manastirskog dvorišta Gonie Odigitrie
Istočno od Ravdouche, a nedaleko od ne baš preterano zanimljivog sela Kolymvari, na obali mora, smešten je manastir Gonia Odigitria iz XIV veka. Gosn turista nije bio zainteresovan za obilazak. Još uvek je bio pomalo ljut zbog jučerašnjeg omašenog odlaska na Maheridu, sveže razočaran što je morao gledati scenu međusobnog prskanja tri golišava momka, naklonjena istom polu.
Na ulazu me je dočekao nastojnik i naplatio kartu po ceni od 3 EUR. Isprva sam bila pomalo razočarana, ali ne i iznenađena, jer sam navikla da za ulazak u svaku crkvu na Kritu moram platiti danak. Međutim, dati 3 EUR samo za obilazak crkve koja i ne krije neki bitan istorijski detalj ostrva, delovalo mi je previše.
Tek kada sam shvatila da je ispod crkvenih konaka smešten muzej, pustila me je ljutnja. Pa hajde da vidimo šta to ovaj muzej krije. Spustila sam se stepenicama u kamene odaje lučnih pregradnih zidova i ugledala crkvene knjige i rukopise koji datiraju iz XVI veka, zaista lepe i očuvane drvene ikone iz ranog XIV veka, istoriju manastira i ostalih crkvi koje su nekada ulazile u njegov sastav, kadionice, kašike za pričest i crkvene odore.
Kao i svi manastiri i ovaj ima najbolju moguću poziciju. Nalazi se na obali mora, a preko puta same manastirske kapije u ograđenom prostoru, više srna, srndaća i njihova lanad mirno su doručkovala.
Bonus informacija:
- U selu Kolymvari nalazi se Muzej školjki, a nedaleko od njega i Herbarijum. Ulaz u njih bi trebao biti besplatan. Mi nismo obilazili ove muzeje, a ako neko bude imao višak vremena i dopada mu se ta tematika, može ih obići.
Ako vas put nanese u selo Spilia obiđite pećinsku crkvu Agios Ioannis
U blizini sela Spilia nalazi se pećinska crkva Agios Ioannis. Na ulazu u kompleks sačekao me je hor cvrčaka, čiji su se učesnici takmičili u nadglašavanju jedni drugih. Iako sam istražujući znamenitosti Krita pronašla informaciju da je nadoknada za ulaz 1 EUR, na vratima nije bilo nikog ko bi nam prodao ulaznicu. Sa podesta ispred samog ulaza u pećinu u kojoj je ispod svoda smeštena crkva, a pored nje i manji amfiteatralno poslagani panjevi i drvene klupe za sedenje, pružao se lep pogled na plavetnilo Kritskog mora. Prošla sam ispod pećinskog svoda i ušla u manji splet isprepletanih hodnika. Moram priznati da ova pećina nije ni upola delovala zastrašujuće kao Agia Sofia od pre dva dana. Možda je razlog ležao u tome što je bio vedar, osunčan dan i što u pećini nisam bila sama.
Posetite rotondu posvećenu Arhangelu Mihailu i ostaćete fascinirani mozaicima i ikonama iz VI veka
Zaputili smo se dublje u unutrašnjost ostrva. Nosila sam se mišlju da krenemo ka Paleohori. Do krajnjeg juga čekalo nas je preko sat vremena vožnje. Moram priznati da me deo oko Paleohore, gledajući fotografije, nije preterano privlačio.
Ono što nam se našlo na putu jeste rotonda Arhangela Mihaila u selu Episkopi. Jedinstvena kružna crkva iz VI veka je, kasnije će se ispostaviti, hajlajt ovog dana. Prišla sam vratima crkve bez prevelikih očekivanja da će ista biti otvorena. Iza zida iskočila je devojka kustos koja je puna entuzijazma počela priču o crkvi. Videlo se da je baš oduševljena onim šta crkva ima da ponudi i ujedno bila je baš srećna što radi taj posao.
Provela me je kroz rotondu, pokazujući mi freske, krst i podne mozaike iz VI veka, objašnjavajući da krivudavi ukras na mermernom korintskom stubu koji je postavljen centralnim delom rotonde, predstavlja početak i kraj života, ponosno govoreći u kojoj prostoriji su se deca pripremala za obred krštenja, ukazujući na razliku u boji freski iz VI veka i onih iz XII veka. Dovela me je i do ikone zaštitnika crkve, pa potom uz molbu da ne snimam, niti fotografišem unutrašnjost svetinje, ostavila da u miru sama uživam u ovako starim očuvanim detaljima crkve. Hvala, zaista sam uživala!
Najlepši pogled na nepregledne maslinjake pružiće se sa terase fabrike za proizvodnju maslinovog ulja Biolea u selu Astrikas
Još uvek sam se nećkala da li ići do Paleohore ili ne, pa smo nastavili da se zavlačimo ka jugu. Cilj je bio najlepši pogled na nepregledne maslinjake fabrike za proizvodnju maslinovog ulja Biolea u malenom selu Astrikas. Popevši se na terasu fabrike i pogledavši nehajno ka maslinjacima, od prizora umalo nisam pala na zadnjicu. Mislim da mi je ova slika bila sasvim dovoljna ovoga dana. Ništa mi više nije trebalo. Delovalo je toliko nestvarno kao da smo uskočili u najlepšu bajku.
Iz podrumskog dela izložbenog prostora čuli smo devojku vodiča koja je već počela vođenu turu. Zakasnili smo. Nismo želeli da se više zadržavamo, posebno ne jer je fabrika zadržala detalje staromodne tradicionalne proizvodnje ulja na kameni mlin, ali su primenjeni i novi detalji, pa je prostor izgledao prilično moderno i sterilno. Odatle ni ne ostade preterana žal što ne videsmo proces proizvodnje maslinovog ulja.
Bonus informacija:
- Ukoliko vas bude zanimala vođena tura, predlažem da zakažete termin preko njihovog sajta.
- Mlin je moguće obići od utorka do nedelje u periodu od 10-17h.
- Ova tura je besplatna, a vi se možete upoznati koje još ture imaju u ponudi i koliko one koštaju.
Uvale Agii Apostoli mogu biti dobar izbor za porodice sa decom
U autu smo počeli da se presabiramo da li nam se isplati ići ka Paleohori. Jednoglasno smo odlučili da odustanemo od juga. Logičan sled okolnosti je bio da krenemo ka Hanji i „zapljunemo“ uvale Agii Apostoli. Ima ih dve i mogu vam reći da nam se više dopala plaža Iguana. Manja je, urbana, sa infrastrukturom, spasiocem i gužvom. Nasuprot nje je druga duga uvala, na kojoj je, čini mi se, bila još veća gužva nego na Iguani. Pretežno su se na toj plaži smestile porodice sa decom.
Na Yannis plaži istražite okolne pećinice
Sledeća uvala ka Hanji nosi naziv Yannis beach. Odlučili smo da ona ovoga dana bude naša centralna plaža. Nije nam se vrtelo dalje po ogromnom ostrvu, pa smo na Yannis plaži smestili svoje ležaljke, otvorili bocu vina i odmorili.
Po običaju, nije me dugo držalo mesto, posebno jer sam i sa centralnog dela plaže mogla videti da je desna obala uvale kamenita, sa pećinicama, stenama i vidikovcem. Krenula sam da osmotrim okolinu, na momenat prekinuvši dve devojke koje su u pećini razmenjivale nežnosti. Provela sam neko vreme osmatrajući vodu kroz otvor pećine koja je izlazila na svoju mini plažicu, pa sam se polako vratila do gosn turiste i poterala ga da krenemo ka Hanji na ručak.
Korisne informacije:
- Plaža je potpuno i apsolutno urbana i do nje je prilično lako stići. Odmah do plaže nalazi se prostor za parkiranje.
- Iza parkinga postoji igralište za decu.
- Na plaži postoji kafić, spasilac, platforma za invalide, solarni punjači za telefon, kabine za presvlačenje.
U Hanji svratite na brzi giros kod Kiprosa
Ručali smo, mogla bih reći, s nogu, na brzaka, Kipros giros, koji je bio prilično dobar. Nalazi se na periferiji Hanje, blizu zatvorene pijace, koja je bila u rekonstrukciji tokom našeg boravka na ostrvu. Nije bila gužva, ali se videlo da rade i dostavu, jer je naišlo par dostavljača na motorima uzimajući svoju porudžbinu.
Odlučila sam da probam specijalni giros sa dodatkom slanine i kačkavalja po ceni od 4,30 EUR i nakon smazanog obroka konstatovala da bi bilo bolje da nisam eksperimentisala, budući da mi se stari dobri tradicionalni giros sa cacikijem, kolutovima crnog luka i paradajzom više dopada od pokušaja uvođenja inovativnosti u jelo poput ovog. Gosn turista je bio prilično gladan, pa je odlučio da uzme porciju pilećeg girosa po ceni od 11 EUR.
Nećete ništa propustiti ako ne vidite plažu Marathi
Jedina realna i ispravna opcija bila je da se iz Hanje zbog velike razdaljine među plažama uputimo ponovo na Akrotiri. Razmišljala sam: „I ovako juče nismo stigli da obiđemo njegov istočni deo.“ Neko vreme vozili smo do plaže Marathi, da bismo konačno parkirali na samom molu koji razdvaja dve uvale ove plaže. Gužva je bila baš osetna. Ljudi su sedeli načičkani jedni do drugih. Nismo videli opciju gde bismo uspeli da stavimo naš plažni mobilijar. Odlučili smo da pobegnemo glavom bez obzira. Pa ovo nije atmosfera koja nam prija i koju mi volimo.
Bonus informacija:
- Ukoliko ne uspete naći besplatno parking mesto, odmah do plaže postoji parking na kome se celodnevno parkiranje naplaćuje 3 EUR.
Ako uživate u "fensi mestima" posetite plažu Loutraki
Vrlo blizu Marthi je plaža Loutraki. Važi za fensi plažu. Na desnoj obali izdignut je kompleks Mare Nostrum Villas odakle trešti „moderna muzika“. Fensi ekipa sa travnate površine silazi u vodu preko metalnih merdevina. Možda su vlasnici kompleksa želili da fensi ekipi naprave užitak, čineći da zamišljaju kako silaze u bazen. A možda im uskoro instaliraju i lift. Samo im još to treba, da pobede.
A nama je trebao predah, pa smo ni krivi, ni dužni bili prinuđeni da ostanemo ovde i posmatramo prilično mutnu vodu, gledamo fenseraj i čekamo zalazak sunca. Za moj pojam, mogu vam reći, ovo je jedna vrlo precenjena plaža.
Na Šejtan limani dođite u podne kako plažu ne biste zatekli u senci
Najveći razlog ponovnog dolaska na Akrotiri bio je odlazak do plaže Šejtan limani. Još kada sam prvi put pre desetak godina ugledala fotografije ove plaže, od tada sam intenzivno maštala da posetim Krit, spustim se do obale i kupam u toj „đavoljoj uvali“. Umnogome me je podsećala na plažu Kalami koja mi je nakon obilaska ostrva Kitire postala jedna od omiljenih plaža ikada. Paralelu sam pravila po izgledu, ali i težini spusta, iako i dalje smatram da je do Kalami malo teže i opasnije stići kopnenim putem.
Do skora prilazni put do parkinga iznad plaže nije bio oivičen zaštitnom ogradom, pa je povratnicima izgledao prilično opasno i nebezbedno. Sada je postavljena zaštitna ograda, te je spust strm, ali ne deluje strašno. I parking je oivičen ogradom, ispostaviće se kasnije, na sreću.
Stigli smo na parking iznad plaže, a kazaljke na satu su pokazivale u pravcu 19 časova. Negde sam i znala da se nećemo spuštati dole, te sam se dok smo putovali ka Šejtan limani sa tom odlukom i pomirila. Želela sam samo da plažu vidim svojim očima i ocenim koliko je težak spust do nje. Svuda oko mene skakutale su kri kri koze, karakteristična vrsta sa Krita, kudrave koze zakrivljenih rogova i šarenolike „odore“. Vremenom su postale vrlo pitome, iako spadaju u vrstu divljih životinja.
Sa plaže se uskom kvrgavom strmom stazom vraćala grupica prijatelja. Mimoišla sam se sa njima, pokušavajući da se spustim niže kako bih doprla do što boljeg pogleda na plažu. Po ivici staze je valjda zbog „sigurnosti“ bio postavljen kanap. Slobodnom procenom mislim da do plaže ne treba više od desetak minuta pešačenja, ali je svakako potreban priličan oprez, posebno u gornjim delovima staze.
Dok sam još stajala na stazi, sa parkinga sam začula neko tumbanje. Smesta sam potrčala do gore uz nekolicinu ljudi koji su stajali blizu mene i videla da je jedan automobil završio u zaštitnoj ogradi. Srećom tu, jer da je nije bilo, kao nekada ranije, auto bi završio pravo na plaži. Nisam sigurna šta se tačno desilo, ali je bilo bitno da niko nije bio ozbiljno povređen. Na svu sreću nije udaren niti jedan drugi auto, što se lako moglo dogoditi da je bila gužva i drugi period dana. Čudno je bilo i to što vinovnici događaja nisu bili preterano uzbuđeni, kao da uopšte nisu shvatali ozbiljnost nastale situacije.
Mi smo se upakovali u naš auto i krenuli ka Ravdouchi, kako bismo se spremili za sutrašnji obilazak Balos lagune i ostrva Gramvousa.
Ostanite uz blog, jer uskoro stiže nova priča sa Krita. 🙂
2 komentara
Marija
Mathani plaza idealna u junu, nije guzva, idealno za porodoce sa decom. More tirkizno plavo! Nestvarno!
Ova plaza Limani jako lepa prepodne! Zeznut spust! Nikako ici sa vise od jednog deteta! A ne ko mi sa troje! Prelepa za slikanje i sa litice i dole na plazi. Dobra za ronjenje! Voda malo ladnija ali ☆osvezava☆ posle kozije staze.
Veliko postovanje za tvoj putopis! Zlata vredan!
Jelena
Draga Marija,
Hvala Vam na ovim malo drugačijim utiscima od mojih prošlogodišnjih. Doduše, mi se nismo ni spuštali na Šejtan limani, ali kad ponovo budemo išli na Krit na tu zapadnu stranu, svakako ćemo sići skroz do plaže. Verujem da je sa troje dece bilo poprilično izazovno spustiti se dole i da ste morali svi voditi puno više računa oko bezbednosti, jer gornji deo puta nije nimalo bezazlen.
Svako dobro.
Pozdravljam Vas.