Kritske priče – Kako smo nakon Balos lagune i ostrva Gramvousa otkrili najbolju tavernu na Kritu
Verujem da je za mnoge od vas Balos laguna jedna od najlepših plaža Grčke, međutim ova priča neće biti o veličanju pomenute plaže, već će dati realan pogled na sve prednosti, ali mnogo više na same nedostatke Balos lagune. Međutim, bez obzira na sve, Balos se mora videti barem jednom u životu.
Donesite odluku da li ćete Balos posetiti automobilom ili brodom
Od samog dolaska na ostrvo većali smo, razmatrali i pogađali momenat kada ćemo se otisnuti put Balos lagune. Želela sam da to bude onog momenta kada pomalo osetimo ostrvo, njegove puteve, plaže i sunce. Već unapred sam znala da na Balos nećemo ići autom.
Da sam se dvoumila – jesam. I pre dolaska na Krit, uzela sam sve opcije u obzir i znala sam da nakon sela Kaliviani, tačnije njegove plaže, kreće neasfaltiran put dug 8km. Znala sam i da nas na kraju tog puta, u najboljem slučaju, čeka parking na vrhu brda, odakle je do plaže potrebno pešačiti još kilometar i po niz planinu. Ukoliko ne bismo poranili, očito bismo parkirali još pola kilometra niže, pa bi umesto jednog i po kilometra bilo potrebno pešačiti dva. Bojazan da ćemo oštetiti auto je još jedna stavka koja je navijala da na Balos stignemo brodom.
Prednost dolaska kolima ogledala bi se u mogućnosti dužeg ostanka na plaži, fascinantnog pogleda sa vrha planine na Balos lagunu i osećaja slobode, te praznog prostora kada izletnički brodovi odu. Ali povratak uz planinu pod punom „plažnom opremom“ gosn turisti nikako nije davao mira. Stojički je odbijao da se upustimo u avanturu odlaska na Balos kolima.
Odlazak na Balos brodom je svakako elegantniji. Razlika je u tome što je ovakav izlet skuplji od onog koji se pravi u sopstvenoj režiji autom. Takođe, meni bitna stavka, zbog koje sam pretežno i odlučila da se na Balos otisnemo brodom jeste obilazak ostrva Gramvousa, što nije moguće izvesti ukoliko dolazite autom. Ne mogu a da se ne osvrnem i na činjenicu da veoma mali broj turista na Krit dolazi sopstvenim autom, već na licu mesta iznajmljuje kola, pa kada se sve sabere i oduzme (cena rentanja auta kome je dozvoljen odlazak na Balos, gorivo, ekološka taksa za posetu Balos laguni od 1 EUR po osobi), možda opcija krstarenja i ne spada u luksuz.
U luci Kavonisi kupite karte za brod po ceni od 27 EUR i otisnite se put Balos lagune
Nakon što smo dobro razmislili, uputili smo se u Kisamosovu luku Kavonisi kako bismo na šalteru kompanije Cretan Daily Cruises kupili karte za brod do Balosa. Kompanija ima flotu od nekoliko većih i manjih brodova i čini mi se da drže monopol nad plovidbama do Balos lagune i ostrva Gramvousa.
Na parkingu i svuda oko njega bilo je parkirano nebrojeno mnogo automobila, mahom rentiranih, kao i 50-ak autobusa koji su organizovanim turama dovezli brojne turiste. Na doku ispred kućice za kupovinu karata vrilo je kao u košnici. Savet je bio da se u luku stigne pola sata pre ukrcavanja, te je gomila turista već bila raspoređena po brodovima. Mi i nismo bili toliko ažurni oko dolaska u luku Kavonisi, pa smo odmah nakon kupovine karata po ceni od 27 EUR i dodatno plaćene takse za pristupanje Balos laguni od 1 EUR, srećom ukrcani na manji brod, nakon čega je Chrissi Express i isplovio tačno u 10:40h.
Na našem brodu nije bila gužva. Smestili smo se na gornju otvorenu palubu. Strepela sam kako će naša koža izgledati kada se vratimo sa Balosa, budući da na otvorenoj palubi nije bila postavljena cerada za zaštitu od sunca, za razliku od drugih brodova koji su uporedo sa nama isplovili. Kapetan je preko razglasa davao poneke smernice, čime smo čuli da je na brodu moguće iznajmiti suncobran po ceni od 5 EUR. Nama isti nije bio neophodan, budući da smo pre ukrcavanja pokupili naš iz gepeka automobila.
Nakon sat vremena plovidbe približili smo se Balos laguni. Maršruta broda koji je plovio uporedo sa nama se ovde razdvajala. Oni su krenuli u pravcu ostrva Gramvousa, a mi ka plavetnilu Balosa. Jedan brod je već stajao usidren, pa je naš kapetan počeo da se uparkirava na mesto pored. Pristajanje je trajalo gotovo 20-ak minuta, dok su svi putnici sa nestrpljenjem iščekivali da zakorače na pesak Balos lagune. Tada smo shvatili da gosn kapetan očito to nije, već je na njegovom mestu početnik, koji tek treba da izuči sve cake teranja i parkiranja većeg broda.
U Balos laguni brodovi se zadržavaju dva i po sata
Na početku uparkiravanja, obavešteni smo da za Balos imamo na raspolaganju dva i po sata, čime smo svesno oštećeni za dvadeset minuta kapetanove vežbe. Brod se polako iskrcao i ljudi su se rasporedili na pomalo kamenit deo spruda u koji nije bilo moguće pošteno i bezbedno staviti suncobran. Nakon par minuta, zahvaljujući nemarnim turistima, plažu su zaposeli otvoreni beli leteći suncobrani, iznajmljeni na brodu, koji su usled vetra pretili da nekoga ozbiljno povrede.
Najlepši pogled na lagunu pruža se sa staze koja vodi ka parkingu
Dok je gosn turista brčkao noge hodajući u vodi dubine do pola listova po plićaku Balos lagune, krenula sam preko peščanog spruda ka stazi koja vodi ka parkingu. Želela sam da uživam u onom pogledu na lagunu, koju sam do tada viđala samo na fotografijama. Prvi deo staze bio je pod pristojnim nagibom i vrelim peskom. Već odatle Balos je počeo da se pokazuje u punoj snazi.
Da biste se kupali u Balos laguni birajte uvale levo od mesta gde se završava staza sa vrha brda
Odlučila sam da nastavim kamenitom stazom sa ponekim stepenikom. Nije mi delovalo naporno, možda najviše iz razloga što sam sve vreme zastajkivala, fotografisala i upijala sve boje preplave Balos lagune. U susret su mi pristizali ljudi koji su već neko vreme pešačili sa vrha brda ka plaži. Onako odoka, posmatrajući lagunu sa te visine, shvatila sam da je najbolje smestiti se u manjim uvalicama levo od mesta na kom se staza završavala.
U daljini sam spazila iskrcavanje iz najvećeg izletničkog broda koji može da primi čak hiljadu ljudi, a nakon ove slike, počela sam čvrsto verovati da ih je zaista toliko i izašlo iz utrobe ovog džinovskog broda. Istovremeno sam bila srećna što nismo ukrcani upravo u taj najveći brod.
Korisne informacije:
- Na plaži postoji kantina i pored nje kabina za presvlačenje.
- Nisam uočila da postoji toalet.
- Moguće je iznajmiti set suncobrana i ležaljki po ceni od 15 EUR, ali samo ukoliko na plažu dođete autom, jer do dolaska brodova uglavnom već sve bude popunjeno.
- Na plaži nema prirodnog hlada.
U okviru krstarenja na Balos obići ćete i ostrvo Gramvousa
Nakon vremena predviđenog za boravak na Balosu oglasila se brodska sirena, koja je pozivala da se ukrcamo na brod. Isplovili smo ka Gramvousi. Ostrvu smo se približili već nakon par minuta. Nedaleko od plaže, iznad površine vode virila je olupina broda koji se usred brodoloma 1968. godine nasukao na obali Gramvouse.
Krenite na uspon do venecijanske tvrđave iz XVI veka
Iskrcali su nas na plaži podno venecijanske tvrđave podignute tokom XVI veka, koja je svojevremeno bila i dom pirata. Saopštili su nam da će sirena nakon sat i po vremena oglasiti polazak sa Gramvouse.
Odmah iza nas pristizao je onaj ogromni džin koji je prevozio hiljadu ljudi, pa je neiskusni kapetan morao pomeriti naš brodić i osloboditi mol za pristanak grdosije. Za to vreme ja sam već bila par koraka iza japanskog turiste na stazi koja je vodila ka tvrđavi na vrhu brda. Gosn turista ostao je da iskoristi jedinstvenu priliku i okupa se u preplavoj vodi Gramvouse.
Napredovala sam ka tvrđavi, ali mi je zbog povremenih dvostrukih stepenika bilo duplo teže nego pre samo sat vremena dok sam se pela ka parkingu iznad plaže Balos. Ovde je nagib bio veći i za kraće vreme trebalo je popeti se do ulaza u tvrđavu. Pravila sam kraće pauze i kada mi se na vidiku pojavila kapija tvrđave, odlučila sam da baš i ne moram na svaku da se popnem.
Pogled odavde bio je dovoljan da sagledam ceo zaliv i mirno upijem sve nijanse plave boje Gramvouse. Zanimljivo mi je bilo da posmatram neobične stabljike drveća, posebno jer je na ostrvu otkriveno 400 vrsta biljaka, od kojih 26 endemskih. I ne samo to, na ostrvu Gramvousa boravi 98 različitih vrsta ptica. Interesantno, zar ne?
Kada sam se spustila na plažu, tamo je bilo tesno kao u konzervi, a možda i gore od toga. Do tada smo na Kritu stalno boravili u gužvi, jer je ona na ovom ostrvu neminovna. Međutim, nigde do tada nije bilo zgužvano kao na Gramvousi. Mala plaža nije bila dovoljno velika da primi svih hiljadu ljudi iz one grdosije i dodatno turiste iz još par manjih brodova.
Uspela sam da sednem ispod jednog drveta koji mi je obodom svoje krošnje pravio senku. Nakon par minuta tik do mene peškir je delom preko mog raširila jedna gospođa sa vidnim manjkom pristojnosti i kulture. Svoj ručni frižider stavila je na naš suncobran koji je bio položen na zemlju. Čula sam da pričaju albanski. Na momenat sam poželela da im ukažem da je to što rade nekulturno i neprimereno, ali sam uspela da se smirim, kako ne bih izazvala međunarodni incident. Sklonila sam se odatle, prepustivši im i taj mali deo hlada, pozivajući gosn turistu da se ukrcamo u naš brod pre vremena za polazak i dalje zgrožena svime što sam videla.
Korisne informacije:
- Na ostrvu na samoj plaži postoji jedan kafić.
- Na ostrvu ne postoje plažni setovi.
- Vegetacija je oskudna i trebaće vam puno sreće da uhvatite hlad ispod nekog drveta na samoj plaži.
- Put do tvrđave je strmiji sa ponekim većim „stepenikom“, te se opremite vodom kada se budete kretali ka vrhu.
U taverni Gramvousa probajte najbolju hranu na Kritu
Na mapama sam još pre dolaska na Krit utefterila tavernu Gramvousa u selu Kaliviani, kao nešto što obavezno moramo posetiti, ponajviše jer sam želela probati specijalitet koji oni prave, a to su kuvani puževi u marinadi. Čitala sam dobre recenzije, ali mimo toga, moram priznati da je ova taverna apsolutno prevazišla sva moja očekivanja. Pa mi smo definitivno pronašli naš mali gurmanski raj.
Smestili smo se na sto za dvoje, u hladu krošnji drveta, sa pogledom na pučinu u daljini. Društvo nam je pravila jedna mala maca. Konobar nam je doneo meni, koji su originalno izradili u formi novina. Escajg smo izvadili iz etno džaka, a za aperitiv su nam doneli masline, hleb, čeri paradajz i papriku. I da ne zaboravim, rakiju.
Odlučila sam da probam jagnjetinu u korici od meda, dok se gosn turista zadržao na sigurici i poručio ribu. Probali smo i njihovu salatu Gramboussa, prilično dobru i obimnu. Sve je bilo odlično i više od toga. Nakon obroka su nas uputili da sa štanda na sredini taverne uzmemo koliko god želimo voća, kao poklon kuće. Na izlazu su nam rekli da svo povrće koje želimo iz korpi možemo poneti sa sobom u apartman. Oni sami proizvode čeri paradajz, tikvice, krastavce i nude ih zadovoljnim mušterijama.
Bonus informacije:
- Na meniju imaju veliki izbor vegeterijanskih jela.
- Obavezno ukoliko vam se ukaže prilika probajte neka od kritskih tradicionalnih jela poput stake (namaz od ovčijeg ili kozjeg putera kuvan sa brašnom), apaki (dimljenu svinjetinu) ili bureki (jelo od tikvica, krompira, mizithra sira i nane).
Dočekajte zalazak sunca na vidikovcu iznad plaže Ravdoucha
Po povratku u Ravdochu sunce je već odavno bilo na zalasku. Palo mi je na pamet da smo nekoliko puta propustili odlazak do vidikovca u našem selu, na koji je usmeravao znak pored puta na kome je pisalo „Panoramic view“. Ispred kamene česme i jedne krošnje drveta ugledali smo vezanog nikad veselijeg magarca. Kada nas je spazio počeo je da poskakuje i njače, kao da se želi igrati sa nama. Na momenat sam poželela da ga odvežem. Iza mage se pružio najlepši zalazak sunca ikada iznad plaže Ravdoucha.
Uskoro očekujte nastavak Kritskih priča…
Možda će ti se svideti i
Od Mistre do Mikene
Kritske priče – Kedrodasos i Elafonisi u trci za najboljom među jednakima
