Kritske priče – I Krit Falasarnu za trku imade
Iako je naziv šestog dela serijala Kritske priče trebao da glasi „I Krit piramide za trku imade“, pre postavljanja naslova shvatila sam da akcenat ovog dana uistinu nije bio na piramidama, već na lepoj Falasarni, koja nas je očarala i popravila utisak od prvog dana za 360 stepeni, kao i na najboljoj taverni na ostrvu, a i šire – Gramvousi koju smo ciljano nakon kupanja na Falasarni, ponovo posetili.
Uputite se ka lokaciji Komolithi koja krije glinene piramide
Bez obzira što je piramidama slavu ukrala Falasarna, ne mogu sporiti da je ovaj redak fenomen zaista vredan pomena, kao i obilaska. Već neko vreme planiram odlazak do Đavolje varoši, kao i Pješčanih piramida kod Foče, koje su mi, bar sam tako mislila, dostupnije, jer su mi bliže. Možete li zamisliti moju sreću kada sam istražujući Krit otkrila da nadomak sela Potamida na lokaciji poznatijoj kao Komolithi leže piramide nastale erozijom mekog glinenog tla?
Gosn turista je po običaju ostao da „čuva“ auto, dok sam se ja vešto uzverala puteljkom utabanim po sred glinenih formacija. Društvo mi je pravio jedan američki par i njihov sredovečni grčki vodič. Odmah se oteo utisak da su piramide neobične i da ih je zanimljivo videti, međutim, tokom proleća i kišnog vremena treba obratiti pažnju na sigurnost jer glina ume da bude baš natopljena i tlo izuzetno mekano i klizavo.
Pronađite ispod stene crkvu Svetog arhangela Mihajla
450 metara niže niz put, ispod glomazne stene, leži skrivena kapela Svetog arhangela Mihajla. Iznenadila sam se kada me je onaj sredovečni grčki vodič sa prethodne lokacije pozvao da uđem u kapelu i pogledam ikonu zaštitnika crkve. Dok sam se udaljavala od crkvice, videla sam da taj isti deka bere pomorandže sa polja pored crkve i daje ih svojim američkim gostima.
Dan provedite na delu plaže poznate pod imenom Mala Falasarna
Vreme je za Falasarnu. A vreme je i da nam plaža pokaže zašto je jedna od najlepših na Kritu i opravda date epitete onih koji su zadovoljni otišli sa nje. Prilikom našeg prvog dolaska na Falasarnu, koji se desio samo par dana ranije, voda je bila baš, baš hladna, toliko da gosn turista nije hteo ni da se okvasi, a njena boja u sumrak dana nije mogla doći do izražaja, dok se vetar svim silama trudio da pokvari celokupan utisak.
Sada smo parkirali iznad Male Falasarne i pešaka preko vrelog peska produžili ka vodi, gde smo se smestili među stenama i sredovečnim nudistima. Čak nas ni golotinja nije mogla oterati, plaža je bila savršena. Ništa više nam u ovom momentu nije trebalo, osim ovog parčeta raja i mira koji je na Kritu gotovo nemoguće pronaći.
Odmah preko stenovitog dela obale pružao se pogled na veliku glavnu plažu Falasarne. Tu je već bilo prilično zgužvano, sve je prštalo od vike, cike, dobacivanja loptom, sportova na vodi. Vratili smo se u našu malu oazu i tu uživali do polaska ka taverni Gramvousa.
Korisne informacije:
- Falasarna je jedna prilično urbana plaža sa svom infrastukturom, tavernama, kafićima, spasiocem, kabinama za presvlačenje, ali i lepom tirkiznom bojom vode.
- Uglavnom duž cele plaže možete iznajmiti suncobrane i ležaljke.
- Ukoliko ne volite gužvu birajte Malu Falasarnu.
- Sa Falasarne postoje brodići koji plove na Balos i Gramvousu. Cena krstarenja bi trebala biti 35 EUR i ako vas budu zanimali detalji na ovom sajtu možete naći bliže informacije.
U selu Kaliviani u taverni Gramvousa probajte kritski specijalitet puževe u marinadi
Ono što se čekalo celi dan i za šta smo se oštrili jeste ručak u taverni Gramvousa čije blagodeti smo otkrili prethodnog dana. Čini mi se da je današnji izbor bio još bolji, ukoliko je to uopšte i moguće, budući da su sva jela koja smo probali bila izvrsna. Do tada nisam jela puževe, a kako mi se sada ukazala jedinstvena prilika, ni po koju cenu istu nisam želela propustiti. Puževi su specijalitet koji možete naći u tavernama na ostrvu, kuvani su u marinadi i servirani kao predjelo. Uz puževe sam poručila kombinaciju kritskih ručno pravljenih pita od 6 različitih ukusa, punjene bundevom, lukom, divljim začinskim biljem, spanaćem, mizithra sirom, nanom i mesom. Koja eksplozija ukusa, verujte mi na reč! Gosn turista je odlučio da proba rolovanu svinjetinu i Kritsku salatu. Posle obroka posluženi smo svežim voćem, a na izlazu su nam u ruke turili čeri paradajz i tikvice da nam se nađu. Toliko smo uživali u ručku da smo se jednoglasno složili da Gramvousu moramo udostojiti još jednim dolaskom i to onog dana kada budemo kretali sa ostrva.
Za obilazak centralnog dela ostrva birajte smeštaj u blizini Retimna
Danas smo napustili našu divnu Pamelas house u selu Ravdoucha. Gazdarica nas je ispratila sa flašom maslinovog ulja i osmehom. Obećali smo da ćemo ukoliko se ponovo budemo vraćali na Krit, ponoviti boravak na zapadu ostrva u „našoj odabranoj kućici“.
Drugi smeštaj po čijoj sam raspoloživosti i planirala boravak na ostrvu bio je Plakalona u selu Exopoli, 20-ak minuta udaljen od Retimna. Vreme je bilo da se smestimo, pa nas je na vrhu brda u ne baš preterano čistom i pomalo pustom okruženju sačekao Dimitris, vlasnik objekta u okviru koga su oko bazena postavljene tri žute kućice.
Čim je otvorio vrata naše kućice zaplahnuo nas je neki čudan vonj pomešan sa mirisom memle. Onako zbunjeni, tek pristigli, mislili smo da ćemo luftiranjem uspeti da se ratosiljamo neprijatnog mirisa, no naprotiv uspeli smo samo da napunimo kuću gomilom komaraca. WiFi je stalno iskakao, a nameštaj na terasi je bio izuzetno prljav.
Dok sam pokušavala da zanemarim te „sitne nedostatke“, iz drvenih greda na plafonu izmilila su dva fluorescentno žuta guštera, koja su međusobno „pričajući“ ispuštala čudne zvuke. Kada sam krenula da se istuširam, već nakon jednog minuta morala sam da zatvorim vodu, budući da je kadica gotovo u potpunosti preplavila.
Sve ovo je rezultiralo situacijom u kojoj sam morala da pozovem Dimitrisa, kako bismo našli najbolje rešenje za naše novonastale probleme. Ponudio nam je da sutradan pređemo u apartman u objektu Alkion koji se takođe nalazi u vlasništvu njegove porodice.
U Georgioupoliju u neuglednoj pekari probajte odlične pite sa spanaćem i sirom
Veče smo proveli u Georgioupoliju, malo većem mestu od našeg Exopolija. Pogodan je za prvu ruku i kratku šetnju, ali po meni nije ni za šta više od toga. Na glavnom trgu nalaze se taverne, fontana, kočija koja je svako veče spremna čekala zainteresovane, jedna starinska neugledna pekara sa više nego odličnim pitama od sira i spanaća, par prodavnica i suvenirnica, kao i reka koja se kod plaže uliva u more. Kamenim sprudom bilo je moguće otpešačiti do crkve Agios Nikolaosa. I šta bih vam još rekla o samom Georgioupoliju osim da je gradska plaža po mom skromnom mišljenju potpuno ispod proseka.
Budite tu, jer sledi nastavak Kritskih priča!
Možda će ti se svideti i
Kikladsko leto – Milos
Kako je izgledao naš put do ostrva Samos i Ikarija
