Kritske priče – Surova južna obala i promašeni antikristo u Argiroupoliju
Tog dana smo nenadano otkrili svu surovost i pustoš južnog dela ostrva koji nakon Imbros kanjona izlazi na Libijsko more. Iz ove perspektive samo mogu potvrditi da smo napravili lošu procenu u selekciji plaža i odabiru prioriteta. Ono šta smo videli u okolini Hore Sfakion svakako nije bilo vredno vožnje duže od sat vremena kanjonom koji se završava serpentinama. Ništa bolje nismo prošli ni u selu Argiroupoli, gde smo se u želji da probamo antikristo, smrzli u sred leta, zbog kiše i nevremena koje je pre našeg dolaska pogodilo taj deo ostrva.
Posetite manastir Agios Georgios Karidi i obiđite nekadašnju fabriku maslinovog ulja
A dan i nije započeo toliko loše. Odvezli smo se do manastira Agios Georgios Karidi i ušetali u dvorište prošavši pored sveštenika koji je sedeo na ulazu i divanio sa svoja dva prijatelja. Manastir je podignut oko 1600. godine i nažalost, kao i većina drugih manastira na Kritu prošao je tursku golgotu. Godine 1860. u pogon je puštena fabrika koja je proizvodila velike količine maslinovog ulja. Tavanica se držala na 12 karakterističnih lukova, a sredinom fabrike su se protezali kameni mlinovi za masline. Sada sve to i nije preterano uređeno, ali svakako vredi videti ono šta je od nekadašnje fabrike ostalo.
Korisna informacija:
- Nama ulaz nisu naplatili, ali sam naknadno pronašla informaciju da je tokom leta cena za ulazak 2 EUR.
U selu Vrises odmorite u hladu krošnji drveća sa pogledom na patke koje se kupaju u reci
Na putu ka jugu našlo nam se selo Vrises. Izašli smo iz auta i prošetali do mosta sa koga smo posmatrali patke dok su se bezbrižno brčkale po sred rečice. Oko njih, u senci krošnje drveta na obali reke bili su postavljeni stolovi sa kariranim stolnjacima. Na štandu pored bilo je izloženo sveže voće. U Vrisesu su nam predložili da potražimo i servis za auto, kada nam je na kraju putovanja isti zatrebao. Dakle, ukoliko se nađete u oblasti Apokoronas, imajte na umu da je Vrises njegovo sedište i da biste u ovom selu trebali pronaći sve što vam je potrebno, iako u stvarnosti, moram priznati, zaista ne izgleda tako.
Ukoliko uživate u pešačenju spustite se niz kanjon Imbros
Iz Vrisesa smo se uputili ka kanjonu Imbros. Provezli smo preko planinskog venca Belih planina i došli do tačke od 700 metara nadmorske visine odakle je bilo moguće pešaka ući u Imbros kanjon i isto tako se njime spustiti oko 11km nizbrdo. Ulaz u kanjon se naplaćivao 2,50 EUR, a na kraju kanjona bilo je moguće platiti 5 EUR kako bi vas kombi vratio na početno mesto odakle ste krenuli u pustolovinu i šetnju jednim od najposećenijih kanjona na Kritu, posle Samarije.
Nažalost, u tom periodu imala sam manji problem sa petom i kako bi ista mogla da se oporavi doktor mi je strogo zabranio bilo kakvo izlaganje naporu. Dodatno, sveže sam preležala kovid, zbog čega smo uostalom i pomerili naš put na Krit za period od par nedelja kasnije. Zbog svega navedenog nije bila izvesna, a ni moguća nikakva višesatna kilometarska šetnja. Sama spoznaja toga vrlo mi je teško pala, budući da sam želela bar Samariju otpešačiti.
Ostalo je samo da Imbros kanjon odvozamo, pa smo tako na kraju kanjona naišli na vrtoglave serpentine koje su završavale u Hori Sfakion. Ovim putem voze i autobusi koji spajaju južni deo ostrva sa severnim, put je prilično širok i asfalt je dobrog kvaliteta, ali se sa velike visine serpentinama valja spustiti na nivo mora, pa samim tim putovanje deluje pomalo zastrašujuće.
Napravite pauzu na plaži Ilingas
Hora Sfakion mi je delovala prilično nezanimljivo, prevashodno jer mesto služi kao polazna tačka trajektima za plovidbu ka Loutri i Agia Roumeli. Stoga smo se skoncentrisali na pronalazak dobre plaže oko Hore Sfakion. Uputili smo se ka plaži Ilingas. Na velikom parkingu iznad plaže bilo je prazno, a na samoj plaži još praznije. Iz ove perspektive mišljenja sam da smo na Ilingas trebali praviti pauzu, jer je bila rasterećena, na njoj nije bilo gužve, što smo upravo i tražili nakon dotadašnjeg boravka na prebukiranim zapadnim plažama. Odatle smo čak pešaka mogli i do lepe plaže Glyka Nera. Ali ne, draže nam je bilo da sedimo u autu i besomučno se vozamo po vrletima Krita.
Ako ste pobornik naturističkog koncepta letovanja odlučite se za kompleks Vritomartis i plažu Filaki
Naše putešestvije dalje vodi preko plaže Agios Haralambos, od koje smo takođe odustali, pa potom preko nudističkog kompleksa Vritomartis, kroz koji smo nesrećnim spletom okolnosti provezli, budući da je navigacija baš želela da nas tuda voda. Kao i u svim kompleksima te vrste, gde je gotovo nedopustivo biti obučen i staviti bilo koji deo tekstila na sebe, mimoilazili smo se sa nagim ljudima, koji su sasvim prirodno sedeli u restoranu, šetali pored bazena i gađali metu lukom i strelom ko od majke rođeni. Gosn turista je bio vidno potrešen zbog uletanja u hotel sa gomilom golaća. Da li mu je bilo neprijatno ili šta već, ne znam, ali znam da je meni bila prilično smešna njegova reakcija zbog situacije u kojoj smo se nenadano našli.
Boravite u dinamičnom okruženju plaže Plakaki
Kada smo uspeli da pronađemo izlaz iz kompleksa, spustili smo se na plažu Filaki, gde je negodovanje gosn turiste dostiglo maksimum, jer, pogađajte, šta bi moglo da se nalazi ispod hotela za nudiste…? Pa naravno – plaža za nudiste.
Cilj mi je bila slikovita dinamična uvala sa pećinama i stadom kri kri koza u zaleđu, koja se nalazila odmah do plaže Filaki, a na mapi je bila označena kao plaža Plakaki. Kroz uski prolaz spustila sam se do plaže i ugledala mešovit sklop posetilaca. Neki su bili u kupaćim kostimima, ali je bilo i onih bez. Gosn turista je ostao na vrhu stene, posmatrajući i ocenjujući da li je situacija sa garderobom po njega bezbedna. Nikako nije želeo da sedi među golim ljudima i da ih gleda tako nage kako talambasaju naokolo.
Plaža mi se svidela, ali nedovoljno da bi opravdala putovanje dugo preko sat vremena čak sa severa ostrva. Širom Grčke viđala sam daleko bolje plaže, pa odlučismo (više gosn turista, nego ja) da krenemo dalje.
Osmotrite tvrđavu Frangokastelo iz XIV veka
Provezli smo pored nekih bezličnih plaža i konačno stigli do tvrđave Frangokastelo, koja je već duže vreme zatvorena. Nije nam preostalo ništa drugo do toga da samo osmotrimo zidine tvrđave i brzinski pronađemo plažu na kojoj ćemo odmoriti. Već smo previše vremena proveli u autu i hitno nam je trebao predah.
Prošetajte dugom Orthi Ammos plažom
Najpristojnija od svih na koje smo nailazili učinila nam se plaža Orthi Ammos. Spustili smo se na pesak, postavili naše mini ležaljke, raširili suncobran i otvorili bocu vina. Rešili smo da odavde neko vreme ne mrdamo. Zaslužili smo!
Paralelno sa kanjonom Kalikrati pružaju se najstrašnije serpentine kojima smo ikada vozili
Odlučili smo da krenemo ka selu Argiroupoli, putem kojim se ređe ide. Nakon sela Kapsodasos zastrašujuće serpentine su počele da se nižu jedna za drugom. Za vrlo kratko vreme našli smo se na prilično uskom putu, širokom samo za jedan auto, bez zaštitne ograde, visoko u planini iznad nivoa mora. Prvi put me je bilo pomalo strah. Uh, kako smo se samo pokajali što smo po ko zna koji put bespogovorno poverovali navigaciji.
Selo Argiroupoli je poznato po vodenoj oazi i specijalitetu antikristo
Do Argiroupolija smo prošli pustim planinskim putem izbegavajući sveže nagomilane odrone kamenja. U pojedinim delovima zaštitne ograde visili su ogromni odlomljeni delovi stena. Atmosfera je izgledala kao da je ovuda nedavno protutnjao uragan, što i nije bilo daleko od istine.
Kada smo stigli u pusti Argiroupoli, kiša je još uvek paduckala. Napolju je bilo ozbiljno zahladnelo, pa sam se vratila u auto po jaknu. Pokušali smo da nađemo tavernu u kojoj je bilo moguće probati antikristo, specijalitet od jagnjećeg mesa koji se u delovima peče na tihoj vatri satima. Sve taverne izgledale su opustošeno, mokro i prljavo.
Jedina koja je imala neki vid nadstrešnice, a bilo je moguće sesti napolju bila je taverna Agia Dinamis. Naručili smo antikristo i razočarali se. Meso je bilo žilavo, a pomfrit hladan. Pored nas je sa lučnog kamenog zida kapala voda u improvizovani bazen osvetljen plavim svetlom. Atmosfera me je vratila na jedan lokalni „diskać u pokušaju“ iz kraja u kome sam davno živela, gde su puštali „hitove devedesetih“, u kojoj smo se našli nakon završenog osmog razreda osnovne škole i male mature.
Korisna informacija:
- Od Argiroupolija do jezera Kournas možete stići i vozićem koji kreće na svakih sat vremena počevši od 9:45h do 16:45h.
Na lokaciji gde se nekada nalazila drevna Lappa možete videti mozaike iz 2. i 3. veka nove ere
Nedaleko od centralnog dela Argiroupolija nalaze se ostaci mozaika koji datiraju iz 2. i 3. veka nove ere, a koji su bili deo javnog kupatila drevne Lappe. Zbog kiše smo odustali od daljeg istraživanja drevne Lappe, iako bi tu, koliko sam saznala, bilo finog materijala za videti.
Vratili smo se u naš novi smeštaj Alkion. Nalazio se na malo boljoj lokaciji u Exopoliju u odnosu na prethodnu Plakalonu. Sam apartman u okviru hotela je bio pristojan, malo stariji sa dve odvojene prostorije, ali ono što je nadomestilo sve nedostatke je upravo ovaj pogled sa terase i ljubaznost vlasnika.
Uskoro sledi nastavak serijala Kritske priče.
Možda će ti se svideti i
Veliko pusto ostrvo – Evia
Kritske priče – Prosek u Irakliu, rolerkoster emocija na Spinalongi i razočaranje u Knososu
