Kikladsko leto – Kimolos

Za Kimolos smo odabrali treći dan našeg boravka na Milosu. Jednodnevni izlet je sasvim dovoljan da se obiđe ovo malo ostrvo. Nama je bilo dovoljno i par sati, jer nismo osetili nikakvu fascinaciju koja bi nas držala još koji sat na ostrvu.

Trajekt iz Polonije je krenuo u 8:30h. Do Psathi putuje 20-ak minuta. S obzirom na to da nam je Horio prvi na putu odlučujemo da prošetamo po glavnom gradu Kimolosa. Prvo odlazimo u Arheološki muzej Kimolosa. Radno vreme je od utorka do subote od 9-16h. Iako je jasno naznačeno radno vreme, muzej je zatvoren, a devet je prošlo za koji minut. U tom momentu, videvši da stojimo ispred, otvara nam devojka zaposlena u muzeju. Obilazimo skromnu postavku predmeta koji su pronađeni prilikom iskopavanja praistorijskih naselja Elinika i Mavrospilia.

Nastavljamo šetnju Horiom koji se tek budi. Ovde se nalazi nekoliko crkvi od kojih je najznačajnija i najveća Panagia Odigitria. U samom Kastru nalaze se još dve crkve Ossia Methodia i Genissi Christou.

Krećemo ka Xaplovouni koji predstavlja predgrađe Horia, nalazi se na brdu iznad i stecište je starih vetrenjača. Odavde se pruža odličan pogled na Horio. Do sela se dolazi uskim putem kroz Horio. Na uglu ispred jedne lokalne prodavnice zatekosmo petoricu starijih žitelja Horia u laganom jutarnjem ćaskanju. Zamolim druga: “Pitaj gospodu za put ka vetrenjačama, mada garantujem da ne znaju engleski, jer već po izgledu mogu prepoznati ko je starosedelac”. On otvara prozor i upita: “Govorite li engleski?”. Jedan smeli gospodin izbacuje k’o iz topa: “Govorim francuski” i kreće da “parla”. Mi ga gledamo i klimamo glavom: “Ali mi ne govorimo”. Spomenusmo naziv sela i gospodin nam sav ponosan na grčkom objasni kuda da idemo. Zahvalismo se i nastavismo putem pravo. Garantujem da je bio glavni u društvu nakon našeg odlaska… 😏

Stižemo do sela vetrenjača i pravimo kratak obilazak.

Krećemo zapadnom stranom ostrva. Odlučujemo da odemo do drevnih potopljenih gradova Mavrospilie i Elinike. Na tim mestima, sada se nalazi samo plaža, mada se u nekim brošurama može naći informacija da su na obali ostaci grobova iz helenističkog perioda. Mi ništa od toga ne videsmo, osim lošeg zemljanog puta do plaža, talasa, dvoje ljudi na Mavrospiliji i gomile peska koji podiže vetar.

Vraćamo se istim putem, pa krećemo ka plaži Elinika koja se nalazi odmah do Mavrospilie, a do Elinike i plaža Dekas.

Plaže su puste, ali nam se nisu dopale. Asfaltnim putem se spuštamo do rta Fikiada, gde se nalaze ostaci skalamerije koja bi mogla da predstavlja staro pristanište.

Nastavljamo ka Kalamitsi i prvo dolazimo do crkve Agios Georgios koja se nalazi na istoimenom rtu. Iza te crkve u stenama bi trebao da se nalazi uklesan lik devojke. Informaciju sam pronašla „bazajući“ Google Earth-om i ovo je jedna od stvari zbog koje sam želela da obiđem Kimolos. Međutim, stigavši do crkve, odakle bi trebali da se spustimo do plaže, naiđosmo na ogradu zbog koje nismo mogli dalje. Plus ovde su bili i neki ljudi koji su se prema crkvi ophodili kao prema sopstvenoj kući, a i njihov pas nije izgledao druželjubivo. Postojala je opcija da se vratimo na glavni put i probamo spust neasfaltiranim putem, ali zbog vrućine i prethodne vožnje istim takvim putevima, odustasmo od ove zamisli.

Nastavismo putem pored obale. Redom su se nizale ne baš lepe plaže, od kojih (ako već moram da biram) bi možda mogla da prođe Kalamitsi, s obzirom na to da je najmanje monotona. Za njom idu Bonatsa, pa Alykis i potom Enias. Sve plaže se nalaze su uz seoski zemljani put, a na Bonatsi ima i suncobrana.

Ovde mi se uopšte ne dopada, pa odlučujemo da ne gubimo vreme… te krećemo ka istočnom delu ostrva.

Vozimo do krajnje istočne tačke, rta Agios Georgios. Na vidiku se pojavljuje ono lepo kikladsko plavetnilo. Iznad Prasse nalaze se kamenolomi sa krečnjačkim stenama, pa je cela ta oblast bela. Odatle i ta lepa boja vode. Plaža je interesantna, ali na njoj duva vetar koji nas opet zasipa peskom.

Probali smo da odemo do plaže Vromolimno ali je put bio zabrinjavajuć, pa ipak odlučismo da se vratimo natrag. Usput prolazimo pored plaža Pigados i Livadaki. One su doslovce uz put, tačnije vide se sa puta, ali nisu primamljive za silazak. Stajemo kod luke Agias Minas, samo na kratko da napravimo par fotografija i nastavljamo dalje.

Na putu se nalazi plaža Klima, ali se mi ipak spuštamo u selo Groupa Kara i nailazimo na nekoliko sirmata, kao i kućica uklesanih u stenu. Seoce izgleda živopisno, ali ovde ne postoji plaža, bar ne klasična na kakvu smo inače navikli.

Odmah nakon ovog sela nalazi se plaža Agios Nikolaos na kojoj odlučujemo da ostanemo do polaska trajekta. Pronalazimo simpatičnu plažicu koja je ujedno i najlepša plaža na Kimolosu. Ona je kamena, ali od belog kamena i sve oko nje je živopisno.

Bliži se 16h i mi polako krećemo ka Psathi. Treba sačekati trajekt i vratiti se na Milos. Malo šetamo Pshatijem i polako se ukrcavamo na Panagiju Faneromeni.

Druga lokacija zbog koje sam došla na Kimolos je Skiadi, stena u obliku pečurke, prirodni fenomen, koji se nalazi duboko u brdima Kimolosa. Nisam napomenula da smo na dva načina pokušali da dođemo do ove lokacije, prvi put iz Horia, gde smo pokušali da provezemo auto uskim izuzetno lošim pohabanim zemljanim putem, koji problem može predstavljati i magarcima, a kamoli niskom automobilu, a drugi put, takođe zemljanim putem na koji se skreće nakon uvale Agias Minas. Ni ovaj put nije obećavao, a kako bi pešaka trebali preći više od 6 km ne baš lakog puta, odlučismo da će i ova lokacija ostati neistražena.

Od Polonije do Kimolosa, tačnije njegove luke Psathi vozi mali trajekt Panagia Faneromeni, na koji staje po mojoj slobodnoj proceni ne više od 30-ak automobila. U periodu našeg boravka, red vožnje je bio sledeći:

Ponedeljak i petak: od Polonije ka Psathi kreće u 7:15h, 10:30h, 11:45h, 13h, 16:30h, 17:45h, 19:45h

Ponedeljak i petak: od Psathi ka Poloniji kreće u 6:45h, 10h, 11:15h, 12:30h, 16h, 17:15h, 19:15h

Utorak, sreda i četvrtak: od Polonije ka Psathi kreće u 8:30h, 10:30h, 11:45h, 13h, 16:30h, 17:45h, 19:45h

Utorak, sreda i četvrtak: od Psathi ka Poloniji kreće u 8h, 10h, 11:15h, 12:30h, 16h, 17:15h, 19:15h

Subota i nedelja: od Polonije ka Psathi kreće u 10:30h, 11:45h, 13h, 16:30h, 17:45h, 19:45h

Subota i nedelja: od Psathi ka Poloniji kreće u 10h, 11:15h, 12:30h, 16h, 17:15h, 19:15h

Cena karte po osobi je 2 EUR, za decu 1 EUR, za automobil 8,50 EUR i za motor 1,70 EUR. Putovanje traje 20 minuta, a karte se kupuju na brodu.

Do Kimolosa voze i drugi prevoznici, ali su u pitanju veliki trajekti, koji ili idu iz luke Adamas (i putovanje traje duže), ili dolaze sa nekih drugih ostrva. Najisplatljivije je transportovati se do Polonije, pa se odatle prevesti Panagijom Faneromeni.

Ostrvo je malo i ima oskudnu mrežu puteva. Kratak deo je asfaltiran, a do severnijih plaža nema kopnenog puta. Nisam videla da postoji brodski taxi do nepristupačnih plaža, kao ni izlet oko ostrva. Smatram da je za obilazak Kimolosa daleko bolja opcija motor, nego automobil.

Na samom ostrvu ima mnogo tovarnih životinja, magaraca, mazgi, mula i one meštanima predstavljaju osnovno prevozno sredstvo. Gotovo da na svakom koraku možete videti nekog deku kako vešto upravlja svojim “vozilom”…😏

Samo su Horio i Psathi razvijeni po pitanju taverni i prodavnica, ali nemojte očekivati mnogo. U pitanju je par taverni i prodavnica, poneka mala turistička uprava (ne mogu je baš nazvati agencijom), pekara i pokoja suvenarnica.

Ne propustite Skiadi i uklesan lik devojke u steni na rtu Agios Georgios. To je ono što ja nisam videla uživo, a bilo je prioritet, a koje je usled vremenskih uslova i loših puteva, nažalost moralo biti preskočeno.

Na Kimolosu ima dosta malih crkvi i kapela koje su interesantne za videti. Ako neko uspe da ode do severnijih plaža, očekujem utiske. 😀

Ostrvo je zanimljivo samo za jednodnevni izlet, ali po meni ništa više od toga. Zapadnu stranu slobodno možete preskočiti, nije vredna trošenja guma, a istok obiđite i stacionirajte se na nekoj plaži koja vam se dopadne. Ako ste avanturisti prošetajte do Skiadi, verujem da ćete tada imati potpuno drugu sliku o ovom ostrvu, od ove koju ja imam. Na Kimolos se ne bih vraćala, osim što bih prošetala do “kamene pečurke”, prilikom neke buduće posete Milosu.

Iz serijala Kikladsko leto:

Priča o ostrvu Siros
Priča o ostrvu Milos
Priča o ostrvu Santorini
Priča o ostrvu Folegandros
Priča o ostrvu Naxos
Priča o ostrvu Amorgos