Razglednica iz Katara
Sledeća stanica na našem putovanju nakon Omana bio je Katar od koga suštinski i nisam imala prevelika očekivanja, međutim, kako to obično biva kada se najmanje nadaš, zemlju sokolova sam ubrzo nakon isplovljavanja iz savršene luke pune šarenih pastelnih kućica stavila na visoko drugo mesto, odmah iza Dubaija. Doha je jednostavno savršena. U njoj mi se sve sviđa i sve mi je potaman. Savršen mi je spoj tradicionalnog i luksuznog, ne i megalomanskog kao kod susednih Emirata, već deluje da je Doha baš fino iskoristila sve mogućnosti i napravila savršen grad sa merom, bez preterivanja u bilo čemu.
U Dohi glavnom gradu Katara usidrili smo se prilično rano. Već u 7 časova izjutra bilo nam je omogućeno da izađemo sa kruzera. Budući da je u Dohi vremenska zona u odnosu na Oman pomerena za 1 sat unazad, imali smo manjih problema sa postavljanjem alarma na telefonu i povezivanja na katarsku mrežu, što je rezultovalo manjim kašnjenjem pri polasku u obilazak Dohe od prvobitno planiranog.
Kruz terminal Dohe je najlepši terminal na kome smo se ikada iskrcali, najviše zbog tunela kojim smo se spustili pokretnim stepenicama, iznad koga su celom dužinom spokojno plivale ribe u ogromnom akvarijumu. Ovako nešto do sada nikada nisam imala priliku videti i jedino što sam imala za reći je: „Bravo ljudi“! Sam početak je obećavao.
Pre dolaska u Katar našla sam oprečne informacije o shuttle busu koji vozi iz luke do Suk Vakifa i nazad, pa smo se ko mala deca obradovali kada nas je besplatan bus za svega par minuta prevezao od kruz terminala do samog centra i ostavio ispred Fanar džamije.
Bonus informacija:
- Poslednji besplatan shuttle bus od Fanar džamije ka luci polazio je u 14 časova.
Prepustite se šarenilu krivudavih ulica Suk Vakifa
Trebalo nam je svega nekoliko koraka da bismo se našli u Suk Vakifu gde smo se momentalno izgubili u lavirintu šarenih uličica. Prošli smo pored tezgi sa trščanom nadstrešnicom na kojima je ispred nižih kuća satkanih od blata iz kojih su virila debla različitih dužina uredno bila naslagana svakojaka roba. Iznenada smo sve intenzivnije čuli cvrkut ptica, koji nas je konačno doveo do gomile raznobojnih papagaja, ali i golubova, te drugih vrsta ptica, koje su međusobno oćijukale posmatrajući jedne druge kroz rešetke svojih kaveza. Shvatili smo da se nalazimo u delu Suk Vakifa u kome se vrši prodaja pernatih životinja.
Pronađite park kamila i arapskih konja
U Suk Vakifu naišli smo i na park kamila. Neke od mnogobrojnih odmarale su ležeći na užarenom pesku, dok su se iza onih koje su stajale mogli videti katarski oblakoderi. Iako je kamile bilo moguće jahati, izbegli smo ovu „zanimaciju“. Odmah preko puta parka kamila nalazila se i ergela konja koje katarska policija ima običaj da koristi tokom obilaska i nadgledanja Suk Vakifa.
Upoznajte se sa sokolarstvom
Kult treniranja sokolova – ptica koje se u Kataru smatraju nacionalnim simbolom datira još od pre 4000 godina i potiče od beduinskih plemena koja su ove plemenite ptice pripitomljavala zarad lova. U Kataru gotovo svaka porodica ima svog sokola, koji za arapski svet predstavlja simbol ponosa, hrabrosti i dostojanstva. Cene sokolova na tržištu dostižu iznose od preko 30000 rijala pa čak do milion rijala. Uz sve to neretko sa svojim ponosnim vlasnicima lete avionom i to uglavnom prvom klasom.
Kako bi sokolovi imali potpunu negu u srcu Suk Vakifa 2011. godine otvorena je prva i jedina bolnica za sokolove u kojoj dnevno u špicu sezone veterinari pregledaju od 130 do 150 ptica. Pre nego što smo do nje stigli, prošli smo pored dućana u kome smo kroz otvorena vrata uočili više sokolova kako mirno sa kožnom kapuljačom navučenom preko očiju spremni za prodaju stoje na tri paralelna improvizovana zidića.
U bolnici za sokolove je atmosfera bila krajnje čudna, mada bih pre mogla reći – nesvakidašnja. Vlasnici sokolova sedeli su zamišljeni u čekaonici čekajući svoj red na pregled. Na licima im se videlo da su zabrinuti. Jedan soko je već bio na operacionom stolu, koga smo kroz otvorena vrata jasno mogli videti. Na pultu je obučeni veterinar, drugom sokolu koji je neprestano skičao, širom otvorio kljun i dugačkim špricom sasuo lek u ždrelo. Odmah pored njih na displeju je stajao rendgenski snimak trećeg sokola, na kome se jasno video svaki organ. Iako je sve ovo delovalo isuviše nadrealno, niko nas nije uputio da napustimo bolnicu, štaviše, dali su nam dozvolu da slobodno snimimo i fotografišemo prijemnu ambulantu. Hm, bilo je kristalno jasno da od „privatnosti pacijenata“ nema apsolutno ništa. 😉
Fotografišite se sa džinovskim zlatnim palcem
Nastavili smo šetnju širokom džadom Suk Vakifa, koja nas je dovela do statue džinovskog zlatnog palca, podignutog u znak najvećeg sportskog uspeha u istoriji Katara osvajanjem Azijskog kupa u fudbalu 2019. godine. Za izgled statue zaslužan je francuski umetnik Cesar Baldaccini. Dok sam iz daljine pokušavala da namestim ruku tako da Miša od Lakića dobije fotografiju kojom sam palac prividno obuhvatila, malo smo pali od smeha. I naposletku, moram priznati, Suk Vakif mi se najviše dopao od svih sukova koje sam na ovom krstarenju imala priliku videti.
Prošetajte modernim Msheireb downtown-om
Odmah naspram Suk Vakifa prostire se moderni Msheireb downtown, protkan stambenim, ali i poslovnim zgradama, skupim restoranima, sređenim fontanama i muzejima. Čim smo se stepenicama popeli na čisto i pod konac sređeno šetalište, izašavši iz tunela koji povezuje suk i Msheireb, znali smo odmah da je ovo novi centar grada. Uistinu na šetalištu nije bilo mnogo ljudi. Činilo se prilično pusto i bila je uočljiva velika razlika u živosti između Dohe i Dubaija. Cilj nam je bila najveća stanica metroa Msheireb u kojoj se prepliću sve tri metro linije. Ni u ogromnoj zgradi podzemne železnice nije bilo puno putnika. Prilično nas je iznenadio ovaj prizor.
Korisne informacije:
- Doha ima razvijenu mrežu gradskog saobraćaja. Centralni i najbitiniji prevoz je svakako metro čije tri linije crvena, plava i zlatna pokrivaju veći deo grada.
- Karte se kupuju na automatima unutar metro stanica i moguće ih je platiti karticama.
- Cena pojedinačne vožnje u Standard i Family klasi je 2QAR.
- Cena jednodnevne karte za Standard i Family klasu, koju smo uostalom mi i kupili je 6QAR.
- Na ulazu u metro stanicu na kapijama za prolaz do voza morate očitati vašu karticu.
- Prilikom dolaska metroa obratite pažnju da ne uđete u Gold klasu za koju karta košta mnogo više.
- Svaka metro stanica ima nekoliko lokalnih autobuskih linija koje povezuju okrug od 2 do 5 km upravo sa tom metro stanicom i karte za te autobuse su potpuno besplatne. Međutim, postoji začkoljica, a ona se ogleda u tome, što je na mobilni telefon potrebno spustiti aplikaciju Karwa sa koje se za svaku vožnju busom mora skenirati QR kod. Sve bi ovo bilo u redu da je u aplikaciji bilo moguće registrovati inostrani broj, što nama nikako nije polazilo za rukom. Takođe, dodatni problem je bio i u tome što je svaki putnik morao zasebno sam za sebe skenirati kartu, što je značilo da smo svih osmoro trebali izgubiti vreme na instalaciju aplikacije.
- U aplikaciji Karwa postoje i kombiji koji isto kao i autobusi voze besplatno u krugu od 3-5km od metro stanice, međutim i za njih je potrebno skenirati QR kod kome mi nikako nismo mogli da pristupimo.
- Isti problem smo imali i sa pozivanjem taksija preko pomenute aplikacije, mada je gosn turista u jednom momentu preko Iphone-a uspeo da se registruje i obezbedi dva taksi vozila.
- Žao mi je što ranije nisam imala informaciju da je u Dohi moguće koristiti i Uber, preko čije aplikacije je moguće pozvati i Karwa taxi, koji svakako pruža nešto povoljnije usluge od Ubera.
- Takođe, ukoliko koristite Karwa taxi od ili do metro stanice možete koristiti kod RAIL koji vam omogućava 20% popusta na vožnju.
- Cena starta Karwa taksija je 7QAR, dok kilometar vožnje po danu košta 1,6 QAR.
Istražite Katara kulturno selo
Od Msheireb downtown-a crvenom metro linijom za svega nekoliko minuta dovezli smo se do Katara kulturnog sela. Prvi muzej na koji smo nabasali bio je dečji muzej OliOli ispred koga su nas dočekale dve velike figure transformersa, jedna crvena i jedna žuta. Ne sumnjam da je deci, a i njihovim roditeljima unutra zabava zagarantovana. Kum i gosn turista su izabrali svako svoju figuru u skladu sa bojom majice koju su sasvim slučajno tada nosili.
Odmorite u hladu šarene džamije Katara
Oko džamije Katara koju je projektovala turska arhitektkinja Zejnep Fadiloglu već se uveliko stvorila gužva. Trudila sam se da kroz krošnje palminog lista uhvatim kadar lepe džamije, bez odsjaja sunca koje je neumitno peklo. Plave i zlatne persijske i turske pločice na fasadi džamije, skladno spojene jedna do druge pravile su geometrijske figure, koje su me podsetile na Iransku džamiju u Dubaiju. Naspram džamije podno prepoznatljivih kula za golubove, boje pustinjskog peska, nekolicina posetilaca sakrila se od sunčevih zraka, iako zbog same namene kula to možda, ako me razumete i nije bila baš najbolja ideja. 🙂
Golferskim automobilom provozajte se do plaže Katara
Dalji plan je bio da se spustimo do obale mora i osmotrimo kako izgleda jedna od plaža Dohe, međutim, do nje je trebalo poprilično hodati. U susret nam je dolazilo vozilo nalik na golferski automobilčić. Zaustavili smo ga priupitavši vozača da li nas može odvesti do plaže i koja bi bila cena takve usluge. Momak za volanom nam je saopštio da je ista besplatna, nakon čega smo se kroz par minuta našli na obali Persijskog zaliva odakle je pogled pucao na tirkiznu vodu u kojoj su usidrene stajale drvene tradicionalne katarske barke. Ulaz na samu plažu se plaćao i na njoj nije bilo apsolutno nikoga.
Divite se Zlatnoj džamiji
Na plaži smo zaustavili još jedno uslužno vozilo, koje nas je ubrzo odvezlo do Zlatne džamije. Građevina je izgledala prilično interesantno i mogla bih reći lepše uživo, nego na fotografijama. Iako zlato ne volim ni u tragovima, džamija mi je izgledala nesvakidašnje, nenapadno, specifično i umirujuće. U amfiteatru sa kapacitetom od 5 000 gledalaca sačekali smo ostatak ekipe, koji se upravo iskrcao iz golferskog automobilčića.
Izgubite se među sokacima Katara kulturnog sela
Razgledajući vaze šarenog cveća, katarske tradicionalne tavanice i oker zidove kuća, vratili smo se do otvorenog tržnog centra Katara Plaza, gde smo se odvojili od Ivane i majstor Nebojše, koji su otišli da se sretnu sa bratom koji živi u Dohi. Nas šestoro smo produžili do metro stanice Katara, jer nam je cilj bio luksuzno ostrvo Pearl.
Osetite duh Venecije na ostrvu Pearl
Sišli smo na metro stanici Logtaifiya gde je trebalo da uhvatimo besplatan bus broj M109 koji bi nas odvezao direktno do ostrva Pearl i kvarta Qanat Quartier, izgrađenog po uzoru na Veneciju. Iako sam unapred imala dobar plan, kako bismo utrošili što manje vremena zbog kratkog zadržavanja kruzera u Dohi, stvari su krenule nizbrdo. Vozač autobusa je odbio da nas vozi, iako je prevoz bio potpuno besplatan, dok ne skeniramo karte sa aplikacije Karwa, koja uporno nije htela da prihvati inostrani broj za registraciju. Na jedvite jade smo uspeli da na gosn turistinom telefonu registrujemo e-mail adresu u aplikaciji i pozovemo taksi. Pardon, dva taksija.
Taksisti su nas ostavili na različitim lokacijama, pa nam je trebalo izvesno vreme da objasnimo Džas kako Miša od Lakića sa praznom baterijom telefona nije izgubljen u Kataru, već je samo malo udaljen od nas. Ubrzo smo se svo šestoro našli kod replike mosta Rialto. Nema sumnje, Katarci su fino osmislili kako bi kvart trebao da izgleda, sa sve šarenim zgradama podignutim među kanalima preko kojih se pružaju mostovi i nazivima ulica po italijanskim velikanima i ostrvima, međutim, taj šmek Venecije, Doha zasigurno ne može da pruži.
Kako smo dolazeći do Pearl-a izgubili već poprilično vremena, a u planu sam imala još par lokacija, uz sve to trebalo se i vratiti na kruzer do isplovljavanja, nije nam ostalo prostora za predah i kafu u katarskoj Veneciji, koju je Miša od Lakića iščekivao najviše od svih nas. Pre polaska uspela sam otrčati do Piano stepenica, koje su dok sam po njima koračala svirale laganu melodiju.
Iznenadite se neobičnim izgledom Nacionalnog muzeja Katara
Miša od Lakića i Džas su odlučili da se vrate direktno na kruzer taksijem, dok smo se mi sa kumovima kombinacijom taksija, crvene pa zlatne metro linije, sa presedanjem na stanici Msheireb uputili do Nacionalnog muzeja Katara. Sama zgrada muzeja spolja izgleda vrlo neobično, toliko da su me delovi krova podsetili na leteći tanjir u sred pustinje. Nismo imali vremena za ulazak u muzej, jer bi obilazak trajao par sati, a naš kruzer bi u tom slučaju isplovio bez nas.
Upijte kolorit Mina distrikta
Pozvali smo ponovo taksi kojim smo se uputili ka luci. Dok smo jezdili pored parka sa zastavama i Muzeja islamske umetnosti, taksista nam se poverio da dolazi iz Pakistana, da život u Kataru nije jeftin, da ih u stanu živi petoro, da je plata taksiste oko 1400 EUR i da to za katarske uslove nije baš sjajno. Zamolila sam ga da stane kod šarenih pastelno obojenih kuća u Mina distriktu, delu stare luke koji je renoviran i pretvoren u šetalište sa dućanima i kafeima sa pogledom na kruz terminal. Na brzaka smo kuma i ja napravile foto sešn i trkom se vratile do taksija, kako bi nas odvezao do broda.
Uživajte u isplovljavanju kruzera i pogledu na Dohu
U luci se održavalo takmičenje u zmajarstvu. Nekoliko desetina zmajeva, različitih šara i oblika vijorilo se visoko na vetru. Sa razglasa je pičila glasna muzika, koju je povremeno prekidao glas spikera, koga ništa nisam razumela. Mi smo se ukrcali na našu Smeraldu, gde smo sa prvim znacima sumraka sa najviše tačke kruzera posmatrali isplovljavanje. Negde u pozadini šljaštila su šarena svetla sa Dohinih oblakodera. Za moj ukus Dubai je ipak pobedio u svedenosti noću, budući da u Emiratima nema ispada, niti naznaka vašara.
Sledeće jutro čekao nas je Abu Dabi i iskrcavanje sa omiljene Costa Smeralde.
Dobro je znati:
- Državljani Hrvatske i Makedonije pri ulasku u Katar dobijaju vizu (visa on arrival) i ista je besplatna. Kompanija Costa Cruises je u naše ime pribavila iste, time što su podaci iz svih pasoša dostavljeni katarskom imigracionom.
- Kada smo mi putovali u Katar isti uslovi su važili i za srpske državljane, međutim, oni su se nedugo po našem povratku, tačnije 29.01.2025. godine promenili, čime je za Srbe uvedena viza. Za istu je moguće aplicirati online preko sajta Hayya i viza košta 100 QAR što je približno 24 EUR.
- Valuta u Kataru je katarski rijal (QAR). 1 QAR vredi 0,23 EUR i najlakše je iznos rijala deliti sa 4 kako bi se dobio iznos u EUR.
- Vremenska zona u odnosu na Srbiju je +2h.
- Ukoliko imate telefon koji podržava eSIM najbolja opcija je da koristite internet preko aplikacije AirAlo ili MobiMatter (koristite kod JELEN60035).
- U januaru je bilo toplo, međutim, prijatnije nego u Emiratima, a posebno u Omanu i temperatura se kretala oko 23 C.
- Katar je veoma sigurna zemlja, međutim, kao i u svim državama Bliskog istoka potrebno je pristojno se obući.
