Jesenje šmucanje po Pančevu
Kroz Pančevo sam više puta prolazila prilikom puta za Vršac ili Zrenjanin. Nikada nisam zašla u centar grada. Nije mi bio u opciji za obilazak, iako se nalazi nadomak Beograda i put do grada kratko traje. Sve do ovog vikenda.
Mahom ljudi nisu oduševljeni onim što u Pančevu vide. Prvenstveno jer je Pančevo industrijski grad, sa velikim brojem zatvorenih, oronulih, neodržavanih nekadašnjih postrojenja. Istina, sve to stoji. I mi smo šetajući videli podosta napuštenih fabrika, visokih dimnjaka koji dominiraju vidokrugom, oronulih fasada starih austrougarskih kuća, ali na mene Pančevo nije ostavilo loš utisak. Naprotiv, jako mi je prijala jesenja šetnja i planiram da je uskoro ponovim. Oronule fasade su neodoljivo inspirativne za pravljenje koloritnih fotografija. Svaka je posebna na svoj način i upravo te prašnjave, načete fasade i „vojvođanska arhitektura“ su me vratile u neko drugo, čini mi se, lepše vreme. Gospodin turista nije bio oduševljen onim što vidi. Nekako mu grad nije legao. Gospođica je uglavnom tražila parkić u kome će razvijati svoju dečiju maštu, povremeno istražujući sa mnom napuštene lokacije, trudeći se da njen razgovor podseća na priče za odrasle.
Jedini par svetionika duž celog toka Dunava nalazi se u Pančevu
Na samom prilazu Pančevu krećući se obilaznicom, pre mosta na Tamišu, skrenuli smo na prašnjavi put. Čovek u radnom odelu sa mokrim rukama, kojima je otresao ostatke kapljica vode nas je uz širok osmeh i rečenicu: „Svetionik? Vi ste treći koji od jutros pitaju…“, usmerio da parkiramo automobil na samom skretanju sa glavnog puta i do svetionika nastavimo pešaka putem kroz šumu. Dan ranije padala je kiša. Teren je bio blatnjav, ali na pojedinim delovima dovoljno konzistentan da lagano prepešačimo relativno kratak put do svetionika. Jesenje boje su uveliko preplavile prirodu.
Svetionik je prvi ugledao gospodin turista, dok je gospođica Buba mahnito potrčala ka istom. Ja sam kaskala za njima, fotografišući žuto opalo lišće. Kada sam stigla, gospođica je sa kamenog nasipa iznad koga se uzdiže svetionik vikala: „Zmija, zmijaaa…“ Preplašena prozvana zmija se brzinom svetlosti uvukla u šupljine među kamenjem…
Na drugoj obali Tamiša, tačnije Dunava, odnosno ušća Tamiša u Dunav izdizao se drugi svetionik. Do njega se može doći putem kroz luku, sa druge strane reke Tamiš.
Vodene kapije grada predstavljaju jedini par svetionika duž celog toka Dunava, specifični su i podsećaju na pojedine svetionike duž morske obale. Sagrađeni su 1909. godine od žute i crvene opeke i uvršteni su u spomenike kulture od velikog značaja. U vreme kada su svetionici izgrađeni bilo je nezamislivo da bez njih funkcioniše bogat rečni saobraćaj, koji je iz industrijskog grada Pančeva prevozio razne materijale i to svilu, so, pivo i opeku.
Zaista lepo izgledaju i sve nam je bilo potaman, osim činjenice da smo došli u vreme kada je jaka sunčeva svetlost probijala iza svetionika što je doprinelo tome da je bez profi fotografske opreme bilo gotovo pa nemoguće napraviti dobre fotografije.
Nekoliko kultnih filmskih ostvarenja poput Ko to tamo peva i Balkan Express snimani su u Pančevu
Nismo doručkovali, sa namerom, jer smo saznali da je u Pančevu najbolji burek kod Grge. Nažalost, bila je nedelja i na buregdžinici smo zatekli katanac. Zadovoljili smo se kiflicama koje smo poneli od kuće kako bismo imali nakon šetnje da prezalogajimo.
Skrenuli smo za centar grada i provezli pored Crvenog magacina. Ova građevina podignuta krajem XVIII veka, barokne arhitekture, sa prizemljem i tri sprata posmatrana sa Tamiša izgleda ogromno. Podignuta je pored reke zbog lakšeg transporta žitarica brodovima. Magacin je poznat po tome što su kod njega snimane neke od scena iz kultnih filmova Ko to tamo peva i Skupljači perja. Nedaleko odatle, u starom jezgru grada snimane su neke scene iz filma Maratonci trče počasni krug, a na staroj železničkoj stanici Tamiš snimani su brojni drugi filmovi. Pojedina filmska ostvarenja kao što su Balkan Express, pa i Crna mačka beli mačor, novijeg datuma, takođe su snimani u Pančevu.
Pogledajte na Mihaljevićevu kuću... videćete sunčani sat...
Ubrzo smo se našli na trgu Đorđa Vajferta, na kome se nalazi i rodna kuća verovatno najpoznatijeg građanina Pančeva, odmah pored restorana Stara pivara. Kuća je žute boje i nalazi se na adresi Nikole Tesle broj 2. Preko puta kuće stajala su dva policajca. Prišli smo im i upitali da li je moguće obići Staru pivaru. Rekli su nam da pitamo u restoranu ili probamo ući u kompleks oronule napuštene pivare na kapiju iz ulice Dr Svetislava Kasapinovića. Međutim, upozorili su nas da je sve u fazi raspadanja i da se prostorije ne mogu obići. Kaldrmom smo nastavili uzbrdo i prošli pored Mihaljevićeve kuće sagrađene 1792. godine na kojoj se nalazi sunčani sat, jedan od simbola grada Pančeva.
U pančevu je rođen veliki dobrotvor i industrijalac Đorđe Vajfert
Napravismo krug oko kvarta i uđosmo na južnu kapiju u sklop nekadašnje Vajfertove pivare. Sve je oronulo, raspada se, puno je prljavštine i nebezbedno je. U krugu zgrade sa desne strane dvorišta žive ljudi. Veoma je tužno što je ovo još jedan od lokaliteta koji nije smeo biti zapušten od strane države, a nažalost deli sudbinu mnogih bitnih i interesantnih uništenih građevina širom Srbije.
U Pančevu možete krenuti Vajfertovom rutom i videti objekte usko vezane za život ovog velikog čoveka
Pivara je osnovana 1722. godine. 1847. godine dolazi u posed Ignaca Vajferta. Nakon njegove smrti pivaru preuzima sin Đorđe Vajfert u čije vreme je i doživela najveći procvat. Đorđe Vajfert veliki dobrotvor, plaćao je svojim radnicima bolovanja, brinuo o njima i pravio stanove za njih u okviru kompleksa pivare. Takođe, osnovao je fond za brigu o gluvonemoj deci, bio je guverner Narodne banke, najveći industrijalac u zemlji i pionir modernog rudarstva koji je u svom posedu imao rudnike bakra u Boru i mrkog uglja u Kostolcu. Učestvovao je u obnovi Beograda nakon I svetskog rata i podigao Bolnicu za majku i dete. Malo je prostora na papiru koji bi mogli skupiti sva dela koja je činio ovaj čovek, a kao zahvalnost nakon smrti dobio je samo mesto na novčanici od 1000 dinara. U okviru ture Vajfertova ruta mogu se videti pored njegove rodne kuće i pivare, još i nekadašnja fabrika leda zvana Slavina, crkva Svete Ane koju je posvetio svojoj majci Ani Zajc, kao i katoličko groblje gde je sahranjen 1937. godine u porodičnoj grobnici.
U blizini Tamiškog keja nalaze se stara železnička stanica i vetrenjača
U blizini pivare, pored Tamiškog keja nalazi se stara železnička stanica. Osim zgrade stanice, tu je i kompozicija lokomotive parnjače sa dva vagona u kojima se sada nalazi kafić. Odmah do voza bliže Tamiškom keju je i vetrenjača pretvorena u restoran. Između keja i voza kafić je napravio malu baštu u kojoj su posetioci na prijatnom jesenjem suncu ispijali svoja pića.
Na Gimnazijalskom trgu smeštena je gimnazija Uroš Predić
Ubrzo stižemo na Gimnazijalski trg. Narandžasta zgrada gimnazije sada naziva Uroš Predić nalazi se na trgu opasanom kaldrmom. Podignuta je 1863. godine, a menjala je imena od Viša realna škola, preko Realna gimnazija do sadašnjeg naziva. Velika imena kao što su upravo Uroš Predić, Đorđe Vajfert, Mihajlo Pupin, Mika Antić, Olga Smederevac i mnogi drugi bivši su učenici gimnazije. Takođe, Miloš Crnjanski je u ovoj školi bio predavač srpskog jezika, zemljopisa, istorije i gimnastike. Naspram gimnazije nalazi se rimokatolička župna crkva Svetog Karla Boromejskog iz 1757. godine. Jedna je od najstarijih građevina gradskog jezgra Pančeva.
Štrosmajerovom ulicom nastavljamo do Gradskog parka i Trga kralja Petra I na kome se nalazi i Narodni muzej Pančeva sa čuvenom slikom Paje Jovanovića – Seoba Srba. Muzej je bio zatvoren, kao i većina lokacija koje smo obišli.
Primer secesije u Pančevu videćete na zgradi nekadašnje Pučke banke
Iako vlada korona i zabranjeni su skupovi, celim parkom orila se preglasna muzika. Iz Gradske uprave su išetali mladenci sa nekolicinom gostiju, praćeni trubačima. Sokačetom smo produžili ka Trgu slobode. Naspram Štapske zgrade se nazirala zanimljiva građevina nekadašnje Pučke banke, izgrađena u stilu secesije 1869. godine. Danas se u njoj nalazi Poštanska štedionica.
Došetali smo do crkve Uspenja Presvete Bogorodice, podignute početkom XIX veka, koju krase dva ista tornja sa zvonikom. Prošetali smo dvorištem crkve skupljajući kestenje i neobične plodove boje i oblika teniske loptice. Nismo ulazili u crkvu jer je u toku bila svadba.
I nakon kratke jednodnevne šetnje Pančevom, mogu reći da iz grada nosim lepe utiske. Nije mi ništa smetalo, prošetala bih Pančevom ponovo. Dodatno bih obišla hram Svetog Preobraženja Gospodnjeg u neovizantijskom stilu sa ikonostasom koji je oslikao Uroš Predić, potom Svilaru, Narodni muzej Pančevo i hodala putevima Đorđa Vajferta.
Da li ste obišli Pančevo i kakve utiske nosite iz grada?
Za više fotografija zapratite moj profil na Instagramu.
Do sledećeg čitanja, pozdravljam vas…
Svi tekstovi i fotografije na blogu, kao i Instagram i Facebook profilu Putovanja iz mog pera podležu autorskim pravima, te samim tim njihovo preuzimanje, kopiranje i korišćenje bez eventualne saglasnosti nije dozvoljeno.
