Kipar na malo drugačiji način - Larnaka za početak

Na Samosu nam je bilo lepo. Ostrvo je divno, ali mi se ne piše sada o njemu. A eto opet, piše mi se o nečemu, pa da me ne prođe volja, odlučih da to bude o ostrvu gde više od 340 dana godišnje možete uživati u sunčevim zracima, zemlji u kojoj je nastao halumi sir, ali i najstarije vino na svetu komandarija, mestu odakle je po mitologiji iz mora izašla sama boginja Afrodita, regiji čija se polja žute od divljeg komorača, ali i ostrvu poznatom po plažama tirkizne boje vode. Nije Samos, ali jeste Kipar.

Na Kipar smo putovali polovinom promenljivog marta meseca i mogu vam reći da su se u onih 25 dana koji nisu sunčani uklopila i naša dva od četiri koliko smo na ostrvu proveli. Ali i mimo toga, mogla bih reći da mart mesec može biti prilično fin period za obilazak Kipra, ukoliko kao i ja ne volite gužvu, nije vam prioritet kupanje, a prija vam da otkrivate prirodu i šetate po gradovima na prijatnih 20+ stepeni. Stoga će ova kiparska priča biti malo drugačija od one na koju ste uglavnom navikli i pokazaće vam kako se još možete provesti na ostrvu Afrodite bez ultimativnog kupanja na tirkiznim plažama.

Za Kipar možete pronaći avio karte od po nekoliko desetina eura

Iz Beograda za Kipar lete komapanije Wiz Air i Air Serbia. Uglavnom je povoljniji Wizz Air, mada se dešava da i Air Serbia ima promocije kada je moguće naći jeftinije avio karte. Ja lično više preferiram Wizz Air. Kada sam nekada ranije jurila karte za Kipar, dešavalo se da nađem povratni let i to po ceni od samo 20 EUR. Dok se gosn turista kao po običaju nećkao, ali i dok sam usaglasila ko će sve sa nama putovati na Kipar, karte su promenile cenu.

Gospođica je zbog školskih obaveza ostala u Beogradu sa bakom i dekom, a mi smo sa princem Mimijem (čitajte mojim rođenim bratom) i njegovom dragom krenuli na ovo četvorodnevno putovanje, te povratne karte za Larnaku platili 75 EUR po osobi. Prilikom besplatnog čekiranja raštrkali su nas i svo četvoro smo sedeli razdvojeno. U povratnom izvlačenju su princ i draga mu imali više sreće, pa su dobili spojena mesta. Ove karte su pored onih za Abu Dabi bile najskuplje karte koje sam ikada kupila.

Obratite pažnju na:

Tokom kupovine avio karata aplikacija na mobilnom telefonu pokazivala mi je jednu cenu, međutim, već pri svakom sledećem koraku, cena karata se rapidno uvećavala. Taj problem sam rešila tako što sam kupila karte za pojedinačne letove, dakle, NE vezani povratni let, već sam proceduru kupovine obavila dva puta, kupivši prvo odlazni let, pa potom i dolazni.

Parkirajte na Tesla parkingu aerodroma Beograd

Let ka Larnaki je bio zakazan za 6:00 ujutru, pa je na aerodromu valjalo biti dva sata ranije. Dogovor je bio da ka aerodromu krenemo jednim automobilom i da nas na parkingu ispred zgrade u 3:45h sačeka drugi dvojac naše četvoročlane družine. Međutim, kako to sa našim izuzetno odgovornim princem obično biva, situacija počinje da se odvija u drugom smeru.

Bila je duboka noć i gluva tišina, a zora još uvek nije imala nameru da svanjava. Ulicom je tu i tamo projurio tek poneki automobil. Gosn turista i moja malenkost u dogovoreno vreme čekali smo na preciziranom mestu, međutim, spoznajom da su se princ i draga mu lagano uspavali, nastupio je šok. Nas dvoje u neverici, pokušali smo da ih dobijemo telefonom i nakon agonije koja je trajala pola sata, sabiranja i oduzimanja hoćemo li stići ili ćemo ipak ostati u Beogradu, uspeli smo da se prebrojimo, krenemo i stignemo na Tesla parking aerodroma Beograd.

Obično nas tata Dondule vozi na aerodrom, međutim, kako je let bio u ranim jutarnjim satima, nisam želela da ga obavezujem, pa sam online rezervisala parking mesto na Tesla parkingu P11 koji je od glavne aerodromske zgrade udaljen tek nekih 2,5 km. Cena za jedan dan parkiranja u martu je koštala 300 dinara, ali je od 01.06.2024. godine cena promenjena na 500 dinara. Ukoliko rezervaciju i plaćanje obavite unapred online preko aplikacije dobićete popust od 20%.

Sa parkinga do terminala vozi besplatan shuttle bus, koji odlično funkcioniše i ja vam od srca preporučujem ovo rešenje. Ovde možete pogledati raspored vožnje shuttle busa.

Iznajmite auto na aerodromu u Larnaki

Let do Larnake je trajao gotovo dva i po sata. Iako sam na to bila pripremljena u stvarnosti mi se putovanje prilično odužilo i jedva sam čekala da sletimo. Princ Mimi i moja malenkost smo na mašinama za EU građane, za svega par minuta samostalno obavili pasošku kontrolu, dok su gosn turista i Natara cupkali u mestu čekajući u podužem redu da sa pregledom završi tek pristigao krcat avion.

Nakon 20-ak minuta pozvali smo rent a car agenciju Auto rent m.c. preko koje smo rezervisali automobil za kretanje po Kipru. Ubrzo je ispred zgrade dojurila gospođa kratke plave kose u crnom kombiju, koja nas je odvezla do njihove kancelarije nedaleko od aerodroma. Dobili smo Opel Corsu sa automatskim menjačem, a cena auta za četiri dana sa full osiguranjem i besplatnim dodatnim vozačem koštala je 77 EUR. Rezevaciju sam izvršila preko sajta discovercars.com, dok sam pretragu kao i svaki put do sada vršila preko sajta skyscanner.net. Depozit je bio 1000 EUR. Pri samom preuzimanju automobila strogo su nas upozorili da ni u kom slučaju nije dozvoljen prelazak granice u okupirani turski deo ostrva.

Imajte u vidu da se na Kipru vozi levom stranom puta, međutim, već nakon par desetina pređenih kilometara, nije teško naviknuti se. Gosn turista je već imao iskustvo vožnje levom stranom puta sa Malte, dok je princ Mimi žarko želeo da se i on u istoj oproba. Suštinski vožnja levom stranom nije problematična. Meni je veći problem predstavljao recimo prelazak ulice, jer sam po inerciji navikla da gledam levo pa desno, pa je potrebno otvoriti četvoro očiju.

Iznajmljeni automobili su na Kipru obeleženi registraskim tablicama crvene boje, pa će vam zbog toga za nijansu biti lakše, ako ništa drugo barem zbog činjenice da vam ostali učesnici u saobraćaju neće svirati i da će za početak svakako imati više razumevanja.

Uz AirAlo vam lokalna SIM kartica neće biti potrebna

Da se ne bih ponavljala, samo ću reći da svi oni čiji telefon podržava eSIM opciju, nema potrebe da vreme gube na pronalaženje i kupovinu lokalnih SIM kartica, već je dovoljno da skinu aplikaciju na ovom linku i odaberu paket koji će koristiti. Uz moj kod JELENA5444 koji trebate uneti prilikom registracije, nakon prve kupovine dobićete 3$ na vašem nalogu. Istovremeno ću i ja na mom nalogu dobiti tu istu sumu, kao preporučilac aplikacije.

Druga opcija koja je takođe odlična, a funkcioniše takođe po principu eSIM-a je aplikacija MobiMatter za koju uz moj kod JELEN60035 možete dobiti povraćaj od 5$ na vašem nalogu.

Treća opcija koju uskoro nameravam da isprobam je korišćenje grčke kartice Cosmote u zemljama Evropske Unije. Ukoliko posedujete neku od kartica EU možete je uz neki aktiviran paket koristiti i na Kipru.

Pronađite flamingose na Slanom jezeru

Odmah pored aerodroma nalazi se Slano jezero, gde je tokom marta meseca još uvek moguće uočiti flamingose, pa smo Natara i ja, dok je princ Mimi usavršavao vožnju levom stranom puta, navijale da napravimo jedan krug, ne bismo li ih uostalom i videli. Izgleda da su flamingosi odlučili da se povuku, pa ih nažalost ni na jednoj od poznatih lokacija nismo uspeli zateći. Tokom potrage za ružičastim pticama, primetila sam da širom Kipra raste neverovatna količina divljeg komorača i da se polja i brdašca nadaleko žute.

Posetite džamiju Hala Sultan Tekke

Na obali Slanog jezera nalazi se jedna od najvažnijih džamija za muslimanski svet, džamija Hala Sultan Tekke, podignuta na grobu Um Haram, koja se smatra tetkom samog proroka Muhameda. Ulaz u džamiju je besplatan, a ista se može posetiti svakim danom od 8:30-17h. Pauza je jedino petkom od 13-15h.

U Larnaki prošetajte promenadom Finikoudes

Plan nam nije bio da ulazimo u Larnaku, bar ne sada, međutim, kako je princ ogladneo, a kad se to desi on nije sav svoj, morali smo se spustiti u grad u potrazi za hranom. Parkirali smo nadomak džamije Kebir, pa se pored srednjovekovne tvrđave spustismo do obale gde smo izbili na promenadu pored plaže Finikoudes.

Tvrđava na šetalištu Finikoudes datira iz srednjeg veka i gotovo je u potpunosti bila uništena tokom otomanske vladavine. Kasnije je obnovljena, a dok su Britanci vladali ostrvom, služila je kao zatvor. Sada se u njoj nalazi muzej i ulaznica za isti košta 2,5 EUR.

Naterani prinčevom glađu seli smo u prvi nasumični restoran na šetalištu, pa nam je u skladu sa situacijom i hrana bila takva – ne baš za preporučiti. Odatle nam je pogled dopirao samo do kičeraj tezgi sa kineskim plastikanerima iza kojih se nazirao kruzer u daljini. Neka dečurlija su jurila loptu na širokoj peščanoj plaži, dok je grupa stranaca čekala autobus na obližnjoj stanici. Prošetali smo kroz red palmi i drvenih tezgi gde se još mogao naći poneki autentični suvenir krećući se ka Trgu Evrope i starim kolonijalnim magacinima smeštenim na njemu.

Starim turskim delom grada dođite do crkve Agiou Lazarou

Možda i najinteresantnijim učinio nam se stari turski deo Larnake pun šarenih taverni i dućana, od kojih je retko koji lokal bio otvoren. Sve je izgledalo kao da ih je mrzelo da počnu sa radom. Šetajući stigli smo i do crkve Agiou Lazarou podignute tokom IX veka, a obnovljenje u XVII veku. Po spisima postoji verovanje da su se u crkvi nekada nalazile mošti Svetog Lazara, koje su sada prenete u Marsej.

Dok sam terala princa da napravi neku zanimljiviju pozu od one standardno dosadne „stojim kao kip i fotografišem se na platou ispred crkve“, jedna malena devojčica kovrdžave kose kotrljala se po sred trga, što joj se naposletku i svidelo, te je ostala tu i da leži, dok su je roditelji stojeći samo par koraka dalje posmatrali. Prošli smo kroz prolaz ispod lučnih svodova crkve i dospeli do ulaza u Vizantijski muzej koji krije zbirku ikona, relikvija i verskih predmeta.

Napravite fotografije ispod lučnih svodova akvadukta Kamares

Na samoj ivici grada sačekao nas je Kamares akvadukt koji je 1747. godine izgradio Bekir paša i kojim je do tridesetih godina XX veka dovođena voda u Larnaku. Iako sam se svim snagama trudila da princu Mimiju i njegovoj izabranici Natari napravim fotografije za wedding book, njih dvoje su me nonšalatno otkačili, toliko da mi nije preostalo ništa drugo do slikanja poljskog cveća i kamenog akvadukta u pozadini.

Otkrijte čipkano vezenje u selu Pano Lefkara

Nakon prošlogodišnjeg obilaska hioskih sela koja su me naprosto oborila s nogu, ideja ovogodišnjeg dolaska na Kipar između ostalog bila je i odlazak do kiparskog sela Pano Lefkara smeštenog na obroncima planine Trodos, poznatog po tradicionalnim rukotvorinama nastalih čipkanim vezenjem poznatijim pod imenom lefkaritika, kao i zanatskoj proizvodnji nakita od filigranskog srebra.

U glavnoj seoskoj ulici nabasali smo na nekoliko dućana ispred kojih su bili izloženi unikatni radovi, počevši od miljea, preko stolnjaka do zavesa, koje je bilo moguće pazariti već po ceni od nekih 10-ak EUR. Na panoima širom sela mogle su se videti fotografije žena sa maramama na glavi, koje su bile odevene u tradicionalnu nošnju kako u grupi vezu predmete od čipke. Za selo je vezana i legenda koja kaže da je sam Leonardo da Vinči prilikom posete Kipru 1481. godine od vezilja kupio čipkanu tkaninu za glavni oltar milanskog Duoma.

Prošavši pored više šarenolikih vrata i prozora okolnih kuća spazila sam da se reklamira i prodavnica lokuma čija proizvodnja počinje davne 1895. godine. Na kući u kojoj se smestio šareni dućan stajao je natpis „Instagram spot“. Krenuli smo u pravcu na koji je ukazivala strelica, međutim, osim par kapija i uskog kamenog prolaza nismo pronašli ništa instagramično. Najzanimljivija mi je svakako bila biblioteka za poneti na koju smo naišli u lučnom prolazu jednog od kamenih sokaka, vraćajući se iz crkve Svetog Krsta.

I možda bi nekome ovo selo bilo posebno i specijalno, pa čak i neviđeno do sada, međutim, ja zaista nakon one lepote ostrva Hios i još nekih kikladskih Hora nikako nisam mogla steći takav utisak. Ne sporim da Lefkaru treba videti, simpatična jeste, ali upoređujući je sa Grčkom, kao uostalom i ceo Kipar, po meni miljama su Kiprani daleko od zemlje Helena u svim segmentima.

Pronađite smeštaj u nekoj od tradicionalnih kiparskih kuća

Vreme za check in se približilo i mi smo krenuli ka selu Skarinou, gde smo u istom kompleksu pronašli dva kamena apartmana, okružena bazenom, koji doduše u martu mesecu, iako je bio napunjen, nismo mogli koristiti. Prednost ovog kompleksa je bila u tome što se nalazi između Larnake i Limasola, veoma blizu izlaza za auto-put i velikog marketa Alphamega Skarinou. Od ponuđena dva apartmana princu smo ustupili bolji, koji su on i draga mu narednih dana zvali dvorom. A realno i kako bi drugačije? 😉

Prinčevski apartman Aphrodite’s Pool Retreat nije bio loš, naprotiv, bio je sasvim pristojan, finog autentičnog kamenog izgleda koji je izlazio u lepo popločano dvorište u kom su se svakog jutra skupljale lokalne kiparske mačke, dočekujući ih sedeći na stolu sunčajući svoje bogato krzno. Jedini problemčić bio je klima uređaj koji nije radio punim kapacitetom, pa je bilo teško dostići optimalnu temperaturu. U njihovom dvoru kao i našem potonulom brodu (koji ćete tek videti) noćenje za dvoje koštalo je 42 EUR, s tim da bi ocena njihovog smeštaja mogla biti 8/10, dok za naš ne postoji klasifikacija.

Mapa za naš smeštaj vodila je u drugi deo kompleksa, iz koga smo mogli videti prinčevsko dvorište. Samo dvorište je obećavalo, međutim, sa njim su se i sva naša nadanja završavala. U apartman se ulazilo preko stepenica i podesta gde smo jednim lakim potezom guranja mogli otvoriti raspale plave žaluzine koje su izigravale ulazna vrata. Ključ nam praktično nije ni trebao.

Ušavši u apartman osetili smo neki ustajali vonj. U trpezariji je nedostajao TV, od koga su ostali samo daljinski, resiver i nosač na kome se TV nekada nalazio. Vrata od frižidera su zapinjala o neravan pod koji je bio napravljen pod nagibom, zbog koga smo se osećali kao da se nalazimo u brodu i to ne bilo kakvom, već brodu koji je odavno potonuo. Nogica od ormara je pod pritiskom bila polomljena i u njega nije bilo moguće staviti garderobu, jer bi svakim otvaranjem vrata rizikovali da se isti sruši na nas.

Kupatilo je bilo premalo, sa česmama belim od kamenca i tuš kabinom u kojoj nije bilo moguće okrenuti se, ali i naslagama sive boje u wc šolji. U svoj toj agoniji, tople vode nismo imali tri od četiri dana koliko smo na Kipru i proveli. Budući da je na Kipru za britanske utičnice potreban adapter koji oni u apartmanu naravno nisu imali, javio se problem i sa punjenjem telefona.

Ni noć nije baš najbolje prošla jer su trule drvene žaluzine na prozoru koji nije mogao da se zatvori lupale sve do jutra, kada nas je probudio lavež komšijskog psa, koji je zbog otvorenog prozora zvučao kao da je u našoj sobi. Takođe, u svoj muci, ustanovili smo i da je WiFi signal svako veče u određeno vreme nestajao i nije ga bilo do jutra.

Sutradan smo se u hodu idući ka plažama požalili agenciji koja vodi ceo kompleks, međutim, na kraju smo više vremena izgubili, nego što smo od svega toga imali koristi, pa iz tog razloga samo mogu reći – Athena’s Pool Oasis ne, nikako! Ocena 2/10.

U martu mesecu budite deo karnevalske povorke u Limasolu

Karneval u Limasolu se održava svake godine 50 dana pre pravoslavnog Uskrsa, traje dve nedelje, a vrhunac dostiže poslednjeg dana kada ulicama Limasola prodefiluje preko 50 000 maskiranih ljudi, koji se ove godine utrefio baš tada kada smo mi sleteli na Kipar. Znali smo da ga ne smemo propustiti, pa smo, iako umorni, svi, osim gosn turiste koji je uzgred ostao da spava, uspeli stići već kada je karnevalska parada završena.

Nismo se dali demoralisati, pa smo ipak prošetali ulicom Arch. Makarios III Avenue koja je bila puna konfeta, sprejeva, limenki i raznog drugog đubreta. Tu i tamo smo se mimoilazili sa maskiranim učesnicima, koji su se vraćali svojim kućama. Svaki od njih koga smo poželeli fotografisati je sa osmehom na to pristao. Na jednoj tezgi se „DJ u pokušaju“ trudio da održi atmosferu vrelom, ali mu je u tome pomagalo tek par entuzijasta koji su se klatili u ritmu muzike.

Ubrzo smo se vratili u selo Skarinou. Princ i Natara nastaviše ka svom dvoru, a ja ka našem potonulom brodu, gde sam se pridružila gosn turisti u carstvu snova.

Spremite se, jer vas uskoro očekuje nastavak Kipra na malo drugačiji način. 😉

Svi tekstovi i fotografije na blogu, kao i Instagram i Facebook profilu Putovanja iz mog pera podležu autorskim pravima, te samim tim njihovo preuzimanje, kopiranje i korišćenje bez eventualne saglasnosti nije dozvoljeno.