Kipar na malo drugačiji način – Limasol za kraj kiparske avanture
Ukoliko ste do sada pratili sagu o princu Mimiju, možda će vam biti žao što će ova priča biti poslednja sa našeg putovanja na Kipar. No, ipak nemojte biti tužni, njegovo visočanstvo ni u ovoj epizodi neće razočarati, stoga udobno se smestite, jer stiže nova pustolovina i sa njom sve ometalice glavnog glumca Mimija.
Još juče tokom povratka u Skarinou, naše selo, jasno sam stavila do znanja njegovom visočanstvu princu Mimiju da ih ukoliko danas u 8 časova ne budu spremni, nećemo čekati. Rešila sam da ih ostavimo u smeštaju i po njih se vratimo oko 12 časova, pa produžimo na aerodrom da se oprostimo od Korse i sačekamo let za Beograd. Par puta me je značajno pogledao, trudeći se da vidi osmeh na ivici usana kao znak odustajanja od prvobitne namere, međutim, bila sam rešena da istrajem i ne posustanem. U 5 do 8 sam ga pozvala ne nadajući se da je uopšte oči otvorio i umalo pala na zadnjicu od šoka kada mi je rekao da nas čekaju spremni već neko vreme. Nije mi palo na pamet da ga uopšte i pitam bilo šta što ima veze sa hranom i doručkom, ne bih li pokrenula večitu preokupaciju i rizikovala da se ponovo zadržimo dok on pravi sve moguće i nemoguće specijalitete sveta.
U sezoni skočite do bara Granny Island
Natara je tih dana bila u obavezi da radi, pa smo unapred smislili da se spustimo do Guvernerove plaže i nadamo da će u ranim jutarnjim satima tog martovskog dana taverna na brdu iznad plaže biti otvorena. Da ne bude zabune, ideju za Guvernerovu plažu imale smo Natara i ja, s tim da sam ja želela da vidim i plažni bar Granny Island, dok je Beti bio ravnodušan bez ideja i prohteva. Jasno vam je da u celoj priči nedostaje njegovo visočanstvo i pretpostavljate da je ponovo samo on i niko više imao apsolutno drugačiju nameru od svih nas.
Nakon opsežnog istraživanja i premeravanja konstatovao je da bi njegovom prinčevskom visočanstvu odgovaralo da se okupa u luci Zigy, zaklonjenoj od vetrova zbog improvizovane brane i nasipa, iako smo ga svo troje uveravali da mu plivanje među čamcima sigurno neće biti jedno od najboljih provoda sa Kipra.
Odlučili smo da ga ignorišemo, te smo se spustili do bara Granny Island koji nas je dočekao ispreturan, nespreman i zatvoren. Pusta plaža sa tamno sivim peskom nije delovala nimalo primamljivo, a i Natara u svom onom kršu nije imala gde da uključi svoj lap top, niti da uhvati WiFi signal.
Pronađite sopstvenu skrivenu uvalu Guvernerove plaže
Iako princ sa suvozačevog sedišta nije prestajao da gunđa, uspeli smo da stignemo do Guvernerove plaže. Na prvu nas nije kupila. Taverna iznad plaže tek se otvarala i nakon što je ispitala sve oko WiFi-a i prve jutarnje kafe, Natara je shvatila da ima osnovne uslove za rad, te odlučila da će ovde i ostati. Princ ju je zamolio da se spuste do obale kako bi pronašao neku skrivenu uvalu i ponovo se brćkao dok mi ne dođemo po njih. Nije izgledalo da je srećan, jer njegove želje nisu bile uslišene. Beti i ja se nismo mnogo potresli, jer smo već bili navikli da sa princem svaki dan prolazi u istoj atmosferi. Sve što smo mi želeli princ nije, a sve što je princ hteo, nama nije delovalo kao dobra ideja, već gubljenje dragocenog vremena.
Okušajte sreću sa pronalaskom lokacije White stones i usput obiđite manastir Agios Georgios Alamanou
Beti i ja smo se sa Guvernerove plaže uputili ka obližnjem manastiru Agios Georgios Alamanou. U povratku smo pokušali obići i farmu zmajevog voća, međutim, Beti ovog puta nije bio zainteresovan za razgledanje voćkica, pa mi je delovalo besmisleno da se i ja zadržavam. Nastavili smo putem ka lokaciji White stones koja podseća na plažu Sarakiniko sa Milosa, međutim, na putu smo naišli na barikade i upozorenje da je put pod rekonstrukcijom. Dalje nismo mogli.
U Limasolu otkrijte mešavinu grčke i turske arhitekture
Vreme je bilo za Limasol. Dugačkim bulevarom za koji sam mislila da mu nikada neće doći kraj, a koji je vodio pored mora celom dužinom šetališta Molos, sa čije desne strane su izrasli mnogobrojni hoteli, stigli smo do gradske marine. Nakon par okretanja u neposrednoj blizini luke uspeli smo pronaći i parking mesto za našu Korsu.
Vrlo brzo smo se kroz splet uličica našli u starom delu grada koji je odisao mešavinom grčke i turske arhitekture. Glavnom džadom Agiou Andreou prošli smo pored malene džamije, da bismo konačno stigli do velike katedrale Aja Napa, koja datira iz XIX veka.
U jednoj od sporednih uličica naišli smo na omanju pijacu sa suvenirima iznad koje su bili okačeni šareni suncobrani. Na centralnom trgu su pored mešavine turskih i grčkih kuća bili vidljivi ostaci britanske kolonizacije u vidu crvene telefonske govornice. Stojeći na sred tog šarenog užurbanog trga i gledajući ka zamku Limasola u kome je danas smešten Srednjovekovni muzej Kipra shvatila sam da mi se u stvari sviđa sve ovo naočigled nespojivo. Limasol je nakon Nikozije postao grad koji mi je na Kipru najviše prijao.
Dočekajte veče u Limasol marini
Dok smo koračali ka marini Limasola telefon je signalizirao da mi je stigla poruka. Na displeju je pisalo Natara. Pogledala sam fotografiju skrivene uvalice na koju je princ postavio svoj peškir i pročitala komentar: „Ovde je strava, vidi šta smo pronašli!“ Srce mi je bilo na mestu. E neka je i princ konačno pronašao svoje parče raja.
Još neko vreme proveli smo razgledajući ribarske čamce usidrene u staroj luci, pa smo se izvukli iz marine i krenuli ka našem autu. Nije nam preostalo još puno vremena do leta za Beograd, a ja sam imala još štošta u glavi.
Šta još videti u okolini Limasola:
- Okolina drugog po veličini grada na Kipru može biti interesantna za otkrivanje. Ono što bi još vredelo videti jeste drevni kraljevski Kurion koji predstavlja arheološko nalazište sa malim amfiteatralnim pozorištem iz II veka, zatim dvorac Kolosi iz XV veka koji je poznat i po gajenju vinove loze od koje nastaje najstarije vino na svetu komandarija, ali i hram Apolo Hilatesa, te manastir Agios Nikolaos u kome možete hraniti veliki broj mačaka. Za one koje zanimaju „oldtajmeri“ Muzej automobila takođe može biti lokacija od interesa.
Tokom sezone svratite u Petros Nikolaou Basketry Workshop & Museum
U selu Choirokoitia pronašla sam Petros Nikolaou Basketry Workshop & Museum, za koji sam videla dobre recenzije i poželala da isti obiđemo. Stigavši u selo, vreme je počelo da se menja i sivi oblaci nadvili su se nad ostrvom. Dok smo bazali pustim seoskim ulicama, kiša je počela da sipi. Stigavši do muzeja košara i drugih sličnih rukotvorina shvatili smo da su vrata zatvorena. Bila je to još jedna promašena lokacija i izgubljeno vreme. Savetujem da ukoliko se u martu nađete na Kipru, slobodno propustite dolazak u selo Choirokoitia, muzej ne radi, a praktično ništa drugo ovde zanimljivo nema za videti.
Na farmi nedaleko od sela Skarinou družite se sa zlatnim magarcima
Nedaleko od našeg sela Skarinou nalazi se farma zlatnih magaraca. Želela sam je obići, posebno jer sam za to mesto dobila preporuke. Na ulazu smo platili kartu po ceni od 5 EUR, gde nas je ljubazna gospođa uputila kojim pravcem treba da se krećemo. Vrlo brzo smo pregledali prostorije u kojima je bio prikazan život na selu, nakon čega smo se našli kod obora u kome su kroz drvenu ogradu virile glavice raznih ušatih koza.
Malo više iznad njih nalazili su se obori sa gomilom zlatnih magaraca. Pomazili smo neke od njih, pomalo iznenađeni, jer sve ovo nismo baš ovako zamišljali. Pre dolaska imala sam viziju da magarci šetaju slobodni po nekoj poljani, nešto tipa naše Zasavice, međutim, vlasnici farme istu i nisu baš tako zamislili. Izgledalo mi je da životinje baš i nisu zadovoljne tretmanom, da bi ih trebalo pustiti slobodne da šetaju i da je farma u stvari samo jedna obična turistička zamka.
Saznajte kako nastaje tradicionalni halumi sir
U predvorju centralne kuće u kojoj je bilo postavljeno par stolova kako bi se stekao utisak kafane sa kariranim stolnjacima, oko sredovečne domaćice okupila se grupa turista sa idejom da vide proces pravljenja halumi sira, možda jednog od najpopularnijeg i najpoznatijeg kiparskog tradicionalnog specijaliteta. Stali smo i mi, izvirujući iza leđa krupnog Nemca.
Demonstracija pravljenja sira od kozjeg i ovčijeg mleka u koje se ponekad dodaje i kravlje, sa opcionom primesom nane i začina, nije dugo trajala. Verujem da su nemački turisti do kraja ispratili proces i sačekali da taj sir kada se na roštilju izgriluje i degustiraju, međutim, mi smo morali da se vraćamo po našeg princa i ženu mu, pa smo degustaciju ostavili za koji sat kasnije.
Degustirajte šeftalja kobasice u neuglednoj, ali odličnoj taverni Dimitris kebab house
Primicalo se vreme našeg leta za Beograd i valjalo je poći po princa i Nataru. Pre odlaska na aerodrom dogovorili smo se da u Larnaki svratimo do restorana Dimitris kebab house kako bismo za kraj probali njihove tradicionalne kobasice naziva šeftalja. Bez punog stomaka nije valjalo kretati na put.
Dimitris kebab house je jedna mala neugledna, neprivlačna taverna i tog mišljenja ćete sasvim sigurno biti sve dok ne okusite njihove specijalitete. Moram priznati da smo nekoliko minuta stajali na vratima, razočarano gledajući jeftine klot kafanske stolove u ambijentu koji je neodoljivo podsećao na ofucani vašarski kiosk iz devedesetih godina, sve vreme premišljajući da li da se zahvalimo i potražimo neku drugu tavernu.
Srećom, odlučili smo da ostanemo i probamo savršene specijalitete, koji su uzgred premalo koštali, za ono što nude. Uslužio nas je stari deka, gazda kafane, dok je njegova supruga baka spremala sve te đakonije. Šeftalja, jagnjeća rebarca, halumi, ali i lokalna kobasica začinjena orijentalnim začinima, poput kumina, su bili perfektni, a porcije prilično velike.
Beti se odlučio za lokalno kiparsko pivo Keo lansirano 1951. godine koje je posluženo u staklenoj boci od čak 630ml, po ceni od samo 3 EUR. Kada nam je deka na lošem engleskom saopštio da ceo ceh za obilan ručak za 4 ješne osobe košta samo 50 EUR, ostali smo potpuno šokirani. U momentu nam je bilo žao što prvog dana, po sletanju na Kipar, nismo „sleteli“ i kod Dimitrisa da obilazak ostrva započnemo apsolutno maestralno.
Zaključak o Kipru
I nakon četiri dana provedena na Kipru, utisci su sledeći:
Iako Kipar ima lepe plaže, one ipak nisu moja šoljica čaja, te mi je ovaj period, odnosno mart mesec kada smo uostalom i posetili ostrvo, bio idealan zbog mogućnosti da na pristojnoj temperaturi jednostavno samo obilazimo Kipar. Nikozija je grad koji mi se najviše dopao. Odmah posle njega Limasol. Od kiparskih sela sam očekivala više, mada ostaje žal što Omodos nisam videla, kao i neke manastire, ali i vodopade po Trodosu. Hrana je dobra, međutim, upoređujući je sa Grčkom, ipak bih prednost dala Helenima.
Da li bih se vraćala na Kipar? Moj odgovor je da, ali bih se tada skoncentrisala isključivo na okupirani sever Kipra, koji me prilično zanima i vrlo sam znatiželjna da isti posetim.
Do sledeće priče, koja može biti već iz kraljevskog Stokholma ili pak severa Italije, pozdravljam vas!
Jelena
Možda će ti se svideti i
Kipar na malo drugačiji način – Larnaka za početak
Kipar na malo drugačiji način – O pohodu na Pafos i zalasku sunca iznad broda Edro III
