Miris Istanbula - Koracima modernog Istiklala

Vreme je bilo da se sa istorijskog poluostrva preselimo u moderni deo Istanbula i istraživanje započnemo na trgu Taksim, potom prošetamo celom dužinom Istiklal avenije, popijemo čaj podno Galata kule, te fotografišemo ulicu šarenih kišobrana u kvartu Karakoy. Nakon što osetimo duh modernog dela grada, plan je bio da krenemo ka Feneru, odakle bi najbrže stigli do koloritnog živopisnog Balata. Nemili događaj o kome ću pisati malo kasnije potpuno nas je omeo i poremetio, te niko od nas nije imao ni snage ni volje da veče završi u Balatu, već je pitoreskni kvart Istanbula morao biti ostavljen za naredni dan.

Miša od Lakića otrovan balik ekmekom noć je proveo u mučnini. Ni jutro nije obećavalo, te je odlučio da se potpuno oporavi i preskoči današnju šetnju istanbulskim sokacima. Nas troje smo nakon doručka već uveliko bili spremni za polazak.

Trg Taksim se nalazi na vrhu Istiklal avenije i do njega smo planirali doći kombinacijom voza, tramvaja i uspinjače. Druga opcija je bila kombinovanjem voza i metroa, što mi, moram priznati, iz ove perspektive izgleda kao bolja i brža varijanta. Stanica voza Kumkapi nalazila se udaljena 50-ak metara od našeg hotela. Već nakon par minuta našli smo se na peronu prateći tablu sa najavom dolaska sledećeg voza koji se kretao ka stanici Sirkeci.

Na mašinama marke BELBIM postavljenim mahom na svim stanicama centralnog jezgra valjalo je kupiti Istanbulkart – zvaničnu karticu za transport gradskim prevozom koja pokriva vožnje metroom, vozom, tramvajem, busom, uspinjačom i trajektom sa kojom smo svo troje mogli da se vozimo, s tim da je svako pojedinačno za sebe morao očitati istu pre ulaska na stanicu.

Istanbulkart je nakon kupovine trebalo dopuniti na istim ovim mašinama, a sam proces je bio prilično jednostavan. Na displeju je bilo potrebno odabrati engleski jezik, pa potom prisloniti Istanbulkart na čitač u donjem desnom uglu automata, odabrati opciju dopune kredita, te uneti željeni iznos i potom ga platiti karticom ili kešom kojim mi naravno, kao po starom dobrom običaju, nismo raspolagali. Proces od plaćanja do evidencije kredita na kartici trajao je nekoliko desetina sekundi. Za to vreme Istanbulkart nismo sklanjali sa čitača, sve dok se na displeju nije pojavila informacija da je transakcija uspešno izvršena i iščitalo se novo stanje kredita.

Korisne informacije:

Istanbulkart jednokratno košta 165 lira i taj iznos se ne može koristiti kao kredit za plaćanje narednih vožnji.
Sa jednom Istanbul karticom može se istovremeno voziti 5 osoba, s tim da svako za sebe mora očitati kartu pri ulasku na stanicu.
Istanbulkart je trajna, što znači da je možete sačuvati i ponovo koristiti pri narednom dolasku u grad.
Stanje kredita je u svakom momentu moguće proveriti na automatima prislanjanjem Istanbul kartice na čitač.
Na većini automata je omogućeno plaćanje karticom, međutim, što se Istanbula tiče toplo bih vam preporučila da ovu kupovinu obavljate isključivo kešom.
Cene karata su vrlo povoljne i razlikuju su se u zavisnosti od dužine vožnje i vida transportnog sredstva, pa tako vožnja tramvajem, busom, metroom i uspinjačom košta 27 lira (oko 54 centa), metrobusom od 19,33 lira do 40,08 lira, Marmaraj vozom od 27 lira do 59,76 lira i trajektom od 38,11 lira do 88,38 lira.

Šetnju počnite od Taksim trga

Vozom smo prilično brzo stigli do glavne stanice Sirkeci, gde smo se prebacili na tramvaj koji nas je preko Galata mosta odvezao do stanice Kabatas, odakle smo funikularom već za svega par minuta bili na trgu Taksim.

Taksim je ogroman trg čijim centrom dominira spomenik podignut 1928. godine u čast osnivanja Republike Turske. Okružen je velikom modernom džamijom, grčkom pravoslavnom crkvom Agia Triada i prostranim parkom. Vreme je bilo musavo, pa mi i sam trg, onako glomazan i pust nije delovao preterano privlačno.

Interesantno je da na Taksim trgu počinje Tarlabaši ulica od koje sve ulice severno pripadaju ozloglašenom Tarlabaši kvartu, čija je Čukur mahala u kojoj žive i cirkulišu ljudi sa margine društva poznata kao najopasnija u Istanbulu. Iako je zastrašujuće saznanje da se samo nekoliko ulica od centra grada dešavaju krađe, otmice i prodaja droge, zanimljivo je koliko ta činjenica uopšte ne utiče na turističku iskoristljivost Taksim trga i Istiklal avenije koja se na trg nastavlja.

Spustite se Istiklal avenijom i fotografišite sa čuvenim nostalgičnim crvenim tramvajem

Na početku Istiklal avenije, za razliku od mirnog Taksim trga, već je sve vrvelo od istanbulskog haosa. Iz zamagljenog izloga lokalnog fast fud restorana pušila se, naslagana na gomili, svakojaka hrana. Prodavci turskog sladoleda su zamajavali kupce, vrteći sladoled oko njihovih glava, gurajući im ga u lice i otimajući isti iz duplog korneta. Nikada nisam volela ovakav vid „zabave“. Ne deluje mi nimalo zanimljiv, niti simpatičan, štaviše prilično je iritirajuć i ponižavajuć. Možda u tome i leži činjenica što nikada nisam i nikada ni neću probati turski sladoled.

Celom dužinom od gotovo kilometar i po po sred Istiklal avenije od trga Taksim do Tunela vozi nostalgični crveni tramvaj T2 koga svi posetioci jure da fotografišu kao najveću zvezdu… što možda uistinu i jeste… Upravo ovakav izgled tramvaj je imao i u 19. veku kada je povezivao Galatasaraj sa Tunelom i vozio kroz ulicu Grande Rue de Pera, današnju Istiklal aveniju. Ugledali smo ga nakon što se oglasio uzastupnim zvonom kako bi se šetači pomerili sa šina, a on mogao da prođe ka cilju. Da biste se mogli voziti ovim tramvajem dovoljno je samo da imate Istanbulkart.

Na sredini Istiklal avenije nabasali smo na Čiček pasaž u kome se nekada nalazilo čuveno pozorište Naum, tada omiljeno sultanima Abdulhamidu i Abdulazizu, sve dok nije izgorelo i sve dok na njegovom mestu nije izgrađen novi kompleks od 24 dućana i 18 luksuznih stanova, kome je naziv „čiček“ što znači „cvet“ ostao upravo od trgovaca cvećem koji su se ovde i stacionirali. Prošetavši kroz pasaž osmotrili smo njegove restorane. Na izlazu smo se našli u ulici Sahne i njenoj mini pijaci sa čijih tezgi su dozivale kuvane dagnje ukrašene limunom, jutarnji ulov istanbulskih pecaroša, mirisne baklave, ali i štandovi sa raznim džidža bidžama.

Iako nismo bili gladni, stali smo kod jednog izloga gledajući kako dva momka prave tradicionalni istanbulski kumpir – ogroman kuvan krompir u ljusci, zgnječen i pomešan sa kačkavaljem, punjen raznim nadevima po želji. Cena po krompiru od 400 lira (tačnije 8 EUR) i nije bila najpovoljnija, uzevši u obzir da se za tu cenu mogao pojesti ceo obrok u nekom drugom fast fud restoranu.

Istiklal ulica pored pravoslavne grčke crkve Agia Triada i džamije Husein age krije i katoličku crkvu Svetog Antuna Padovanskog u čijem vrtu smo napravili kratku pauzu, pre nego što smo nastavili ka Galata kuli.

Istiklal avenija — Nostalgični crveni tramvaj

Razmotrite kupovinu nekog instrumenta u ulici Galip Dede

Istiklal avenija nastavlja se na ulicu Galip Dede koja je jednostavno raj za muzičare. Jedna do druge nalaze se prodavnice muzičkih instrumenata, u kojima je Gosn turista izgubio poprilično vremena razgledajući koja bi gitara mogla da popuni našu već pozamašnu kućnu kolekciju. U skladu sa svrhom ulice vladala je takva i atmosfera – mirna, umetnička i prijatna.

Napravite set fotografija sa Galata kulom u pozadini

Ubrzo smo ugledali poveću gužvu. Znali smo da je Galata kula u blizini. U uskoj kaldrmom pokrivenoj ulici ljudi su se stiskali među isturenim stolovima lokalnih kafea, svaki želeći da uhvati najbolji kadar sa đenovljanskom Galata kulom, podignutom 1348. godine sa ciljem da kao najviša zgrada tog vremena koristi kao osmatračnica.

Grupa osnovaca očito na ekskurziji na kratko je napravila čep, čekajući da ih vodič fotografiše za razglednicu iz Istanbula. Ubrzo potom ugledali smo gomilu šarenih balona koji su zaklanjali pogled ka Galata kuli. Turci kao poznati trgovci razvili su biznis na svim poljima, pa su tako i ovde dovukli balone i sa njima za naknadu fotografisali zainteresovane.

Poželela sam da u nekom od kafića napravimo pauzu uz čiz kejk San Sebastijan, međutim, izgleda da nađemo slobodno mesto u dogledno vreme nije bilo.

Korisne informacije:

Na Galata kulu je moguće popeti se, odakle se panorama grada vidi za 360 stepeni.
Cena ulaznice je 30 EUR.
Galata kula je otvorena svakog dana od 8:30-22h.
Ispred same kule postoji biletarnica za kupovinu karata, međutim, neretko je tu ogroman red. Karte možete kupiti preko zvaničnog sajta online ili preko sajta GetYourGuide.

Odmorite uz turski čaj i kafu sa pogledom na Galata kulu

Odmah podno Galata kule nabasali smo na Ceneviz cafe, gde smo uz čaj serviran u tradicionalnim čašama i tursku kafu posluženu u porcelanskoj malenoj šarenoj šoljici napravili pauzu. Čaj, kao i kafa su bili neshvatljivo povoljni, te neko vreme nisam mogla da se opasuljim da smo za samo 170 lira (oko 3,4 EUR), nas troje, na ovakvoj poziciji, gde je kroz listove palme provirivala Galata kula, imali priliku da napravimo predah.

Bonus informacija:

Deo od Galata kule do ulice Kemeralti prepun je prodavničica sa raznoraznim suvenirima, nakitom, šoljama, notesima i majicama po najpovoljnijim cenama viđenim do tada u celom Istanbulu. Stoga, ukoliko vas ovako neke stvarčice zanimaju ostavite dovoljno vremena za pretraživanje ovih dućana podno Galata kule.

Prošetajte do ulice kišobrana u kvartu Karakoy

Laganim hodom za 10-ak minuta stigli smo do kvarta Karakoy. Taman smo mislili da smo se izvukli iz gužve standardne za okrug oko Galata kule, kada smo se zaprepastili ulaskom u još jedan deo Istanbula koji je svakim pedljom bio popunjen restoranima, štandovima i fast fudovima. Prošli smo pored nekoliko odlično ocenjenih restorana koji su nudili zapečen riblji wrap prilično primamljivog izgleda, ali i onih čiji je meni sadržao sijaset različitih turskih čorbi. Pre nego što smo izbili na ulicu ukrašenu šarenim kišobranima, provukli smo se kroz kafe u kome su devojke uz nadzor mentora izrađivale figure od gline.

Na tramvajskim i metro stanicama pripazite se prevaranata

Iza tramvajske stanice Karakoy protezao se Galata most. U daljini se nazirala ogromna gužva sačinjena od ljudi koji su se provlačili kroz dugačak red istanbulskih pecaroša nanizanih duž celog mosta. Već pomalo umorni, odlučili smo da ne zalazimo u gužvu i Galata most pređemo tramvajem, pa potom na Eminonu uhvatimo drugu tramvajsku liniju i njom dođemo do Balata. Valjalo je dopuniti Istanbulkart, kako bismo imali dovoljno novca za predstojeće vožnje.

Na automatima za dopunu Istanbulkart bila je prilična gužva. Jedan od automata nije radio. Već neko vreme strpljivo smo čekali u redu da izvršimo dopunu. Gosn turisti koji je stajao ispred mene dodala sam platnu karticu i Istanbulkart, što je, kasnije će se ispostaviti, bila fatalna grešaka koju sam napravila.

Sledeći na redu bili smo mi, međutim, ispred Gosn turiste je uskočila devojka riđe kose, naočigled strankinja, koja je bila rešena da pošto poto kupi Istanbulkart preko reda, pretvarajući se da joj kupovina iste ne polazi za rukom. U pomoć joj je, pravo niotkuda, priskočio momak, koji je samouvereno i smireno, kao da mu je upravo to i posao, tipkao po displeju i davao uputstva kako da dođe do Istanbulkart i dopuni kredit. Dok smo se Gosn turista i ja kao pravi Balkanci bunili i raspravljali sa bezobraznom i nekulturnom devojkom, momak je sve vreme smirivao situaciju, pokazujući rukom da ćemo svi lagano stići na red.

Bez obzira što smo znali kako teče proces dopune kredita, momak je tražio da prislonimo Istanbulkart, sve pod opravdanjem da nam pomaže, da bi potom na turskom jeziku sam istipkao opcije, uneo iznos kredita od 200 lira (iako smo se mi prethodno dogovorili da uplatimo 300 lira), nakon čega je Gosn turisti rekao da prisloni platnu karticu. Čim je gosn turista uradio traženo, momak je ubrzano, mašući rukama počeo da govori, NO INTERNET, zahtevajući da mu brzo odgovorimo koliko nas će koristiti jednu Istanbulkart. Iako je momak stajao tako da mi zaklanja vidik ka automatu, jasno mi je bilo da ovako ne teče procedura za dopunu kredita. Kada mu je Gosn turista odgovorio da ćemo Istanbulkart koristiti nas troje istovremeno, momak je odabrao opciju na kojoj sam videla da je između ostalog pisao i broj 3, međutim, isto tako sam znala da se ta opcija ne koristi za dopunu kredita. Brzinski mu je tražio da ponovo prisloni platnu karticu. Par sekundi kasnije na mobilnom telefonu kao izveštaj iz banke pojavile su se dve SMS poruke, jedna sa transakcijom od 200 lira i druga sa transakcijom od 1250 lira. Istog momenta, iako mi je i pre toga bilo sumnjivo, znala sam da smo prevareni i film je lagano počeo da se odmotava.

Prišla sam policajcu koji je stajao na ulazu u stanicu udaljen par metara od automata za kupovinu karata i pokazala mu dve poruke sa tvrdnjom da sam ja Istanbulkart dopunila samo jednom i da smo pokradeni. Samo je odmahnuo rukom nezaintersovano pokazujući da ne govori engleski. Pogledala sam u pravcu automata tražeći pogledom momka koji nam je „pomagao“, međutim, on je, pogađate, bio ispario, kao i njegova „drugarica strankinja“.

Sela sam na klupu ispod tramvajske nadstrešnice, bledo gledajući u telefon kao da će nekim čudom iznuđena transakcija nestati, a meni novac biti vraćen na račun. Osetila sam se tako prazno, jadno, ogoljeno i prevareno. Ovo je bio prvi put ikada da me je neko opljačkao na putovanju. Ispravka, ne samo na putovanju, nego ikada igde. Totalno utučena pomislila sam kako ovo nije trebalo da se dogodi baš sada zbog procesa koji se dešavao u meni, tokom kog sam se istinski trudila da nakon prvobitnog šoka pronađem lepotu u istanbulskim ulicama, zgradama i ljudima, iako sam i dalje bila zgrožena haosom, prljavštinom, gomilom svega neskladno vašarski šarenog, napadnim prodavcima, svakojakom hranom koja je iskakala sa svih strana. Činilo mi se da je do tada Istanbulu i meni fino išlo i da sam bila na dobrom putu prihvatanja, te tokom ovog procesa baš i nije morao da pokaže još jednu ružnu stranu svojih žitelja, sve mi zgadi i vrati me na sam početak.

Pogledajte savete kako da izbegnete prevaru

Nakon svega praveći retrospektivu shvatila sam da nas je posmatrao, video kada sam Gosn turisti dala platnu karticu, prišao da unapred razrađenom šemom stvori gužvu, praveći se da pokušava pomoći, iskoristivši našu nepažnju tokom koje je prislonio svoju Istanbul karticu, dok mu je spora obrada platne kartice pružila mogućnost da jednim klikom odabere opciju koja sa računa skida 1250 lira (oko 25 EUR). Pitala sam se samo koju korist on ima od ovakvog vida krađe, međutim, onda sam pronašla informaciju da Turci Istanbulkart mogu koristiti za skoro sve vidove društvenog života i njom plaćati na pijacama u marketima, vožnje taksijem, sipati gorivo, kupovati odeću, obuću i kozmetiku, ići u pozorište i bioskop (što sumnjam da je bio cilj našem lopovu).

Odmah nakon krađe obratili smo se Odeljenju za turiste u luci Eminonu, međutim, oni nisu bili previše kooperativni, ni zainteresovani za naš problem, a naposletku ni iznenađeni, uz opasku da smo trebali voditi više računa i da nemaju informaciju o broju Istanbul kartice na koju je novac otišao, kako bi eventualno mogli izvršiti refundaciju. Od moje banke u Srbiji (prilično nesposobne i neupotrebljive), koju sam pozvala kako bih obustavila transakciju ukazujući na prevaru, nisam dobila ama baš nikakav odgovor, niti podršku, iako sam birala kanal za blokadu kartice, koji bi čak i nedeljom (kada se ovo desilo) u svakoj iole normalnoj banci trebao biti prioritet.

Nakon ovog ružnog iskustva, kao neko ko je uvek pazio i prilično vodio računa, a opet i mimo toga uspeo biti prevaren i pokraden, jedini savet koji vam mogu dati je da Istanbulkart i dopune kupujete isključivo kešom, nikako karticom, jer je gotovo nemoguće da će lopov uspeti dva puta da vas natera da ubacite novac i pritom to uradite u iznosu od 1250 lira koje niste želeli, niti planirali. Dok baratate ovim mašinama ne dozvolite da vam iko prilazi i pomaže, jer su 99% tih koji se muvaju po stanicama lopovi i prevaranti, koji posmatraju plen, prave veštačku gužvu i deluju po istoj razrađenoj šemi.

Ujedno povedite računa o telefonu ili foto-aparatu kojim fotografišete, kako vam isti neko ne bi istrgao iz ruku, posebno u sumnjivim kvartovima, bez mnogo posetilaca. Kada ulazite u prevoz rančeve držite ispred sebe, nikako na leđima, a na tašnama obavezno držite sve vreme ruku, kako biste osetili svako neželjeno doticanje. Ne dozvolite nikom da vas odvodi do noćnih klubova, jer postoji mogućnost da će vam za druženje sa devojkama koje uzgred nećete ni tražiti nakalemiti ogroman račun, koji će vas naterati da platite. Ukoliko vidite da je čistaču cipela ispala četka, samo je zaobiđite, nemojte je podizati, jer će vam i za uslugu čišćenja koju opet niste želeli iznuditi novac. Ne nasedajte na njihov „ljubazni“ predlog da popijete besplatan čaj u njihovoj radnji, jer ćete po svoj prilici morati nešto i da kupite. I naposletku, čuvajte se taksista, jer su uglavnom svi prevaranti.

Spasavanje zajapurenog mlađahnog Rusa

Da ova treća istanbulska priča ne bi imala tužan kraj, otkriću vam da smo po povratku u hotel uspeli učiniti dobro delo i spasiti mlađeg čupavog Rusa od istog scenarija kroz koji smo mi samo koji tren ranije prošli. Još uvek šokirani od prethodne pljačke, odlučili smo da Balat ostavimo za sutrašnji dan, a mi se vozom sa stanice Sirkeci vratimo u hotel. Dok smo stajali u redu primetili smo da se mlađahni Rus zajapuren u licu preznojava dok pokušava da kupi i dopuni Istanbulkart. Brzinom svetlosti iza nas se stvorila rulja od nekoliko sumnjivih muškaraca, od kojih nas je jedan odmah zaobišao, prišao Rusu crvenom kao bulka i po potpuno identičnom scenariju pokušao da „pomogne“.

U neverica sam slušala pitanja koja mu postavlja kao da sam proživljavala deža vu. U momentu kada mu je lopov pokazao da prisloni svoju platnu karticu, kao u Matriksu skočila sam preko njih dvojice i pritisla taster za otkazivanje uz jedno panično glasno NOOOOO. Rus je onako zajapuren odskočio u stranu, dok sam ja drsko i preteći lopovčini govorila kako mi ne treba njegova pomoć.

Na sve to su se umešala još dva kompanjona beskrupuloznog lopova, ubrzavajući me da izvršim dopunu i govoreći kako oni nisu iz Istanbula, pokazujući ranac na leđima i glumeći turiste. Gosn turista koji je stajao sa strane videvši da se atmosfera zahuktava, kao Robin Hud je doleteo do automata uz pitanje: „Ima li problema?“ i odgovorom: „Bolje da ih nema, da vas ne bih sve razbucao!“, sve vreme jadikujući kako su upravo nas baš malopre opljačkali. Jednom od mufljuza se dugačak crni brk nasmejao. Bio je vidno zadovoljan što je neko od njegovih kolega razbojnika uspeo u svojoj prljavoj nameri. Ja sam u neverici smirivala Gosn turistu objašnjavajući mu da se „moli pogrešnoj crkvi“ i da su upravo ti dripci kojima se jada isto lopovi organizovani u manju grupu, kao i oni sa stanice Karakoy. Svoje navode sam potvrdila samo koji minut kasnije, kada smo iste te „turiste sa rancem koji nisu iz Istanbula“ videli na drugom automatu, kako vrebaju narednu žrtvu.

Malo mirniji i više zadovoljni zbog spasilačke misije u kojoj smo učestvovali, bili smo spremni da proverimo da li je Miša od Lakića vaskrsao, pokupimo ga i sutradan se uputimo u obilazak Istanbula automobilom.

Svi tekstovi i fotografije na blogu, kao i Instagram i Facebook profilu Putovanja iz mog pera podležu autorskim pravima, te samim tim njihovo preuzimanje, kopiranje i korišćenje bez eventualne saglasnosti nije dozvoljeno.