Pećinarenje po Belom majdanu
Iznad Beograda digla se neka siva magluština. I nema nekih izgleda da ćemo mnogo što šta videti ovog vikenda. Haj’mo da okušamo sreću sa Fruškom Gorom. Beli majdan nam izmiče već drugi – treći put. Ovoga puta neće. Odlučila sam!
Magla ne posustaje. Prati nas celim putem. Prolazimo skretanje za Rakovački kamenolom. Pratimo znake pored puta i uočavamo malenu tablu sa oznakom Beli majdan. Skrećemo na neasfaltiran puteljak i nakon desetak metara parkiramo automobil. Izlazimo napolje, nadajući se da ćemo udahnuti barem malo „čistog vazduha“. Pa ipak smo u srcu Fruške Gore. Bilo bi logično. Nažalost, zaplahnuo nas je oblak čađi i smrdljivog dima iz odžaka susedne kuće. Stavila sam masku na lice i krenula strmim blatnjavim putem da se penjem ka majdanu. Lišće pod nogama ne šuška, svo se umuljalo međ’ blatom. Čini mi se da autom nije moguće doći do samog ulaza u pećinu. Možda kada je suvo da, ali tokom zimskih meseci nikako. Ne pokušavajte. Staza nije duga, okvirno dvestotinjak metara, pa prošetajte lagano do ulaza u pećinu. Lepši je osećaj.
Beli majdan je do 1937. godine služio kao kamenolom za eksploataciju kaolinskog granita
Ispred ulaza u majdan stoji drvena tabla upozorenja koja kaže da je zabranjen ulaz u galeriju bez prisustva službenog lica zbog mogućnosti odrona kamenja. Kako „službenog lica“ nije bilo ni na vidiku, (jelte, pa ko je lud da džidži ovde po cičoj zimi), na sopstvenu odgovornost uđosmo u majdan.
Kamen iz Belog majdana korišćen je za potrebe izgradnje Gradine, manastira Rakovac i nadgrobnih spomenika
Beli majdan je služio za eksploataciju peskovitog krečnjaka, prvobitno za izgradnju arheološkog nalazišta Gradina još u XII veku, pa potom, veruje se, za potrebe manastira Rakovac, koji se nalazi nedaleko od kamenoloma. Ono šta se sa sigurnošću zna da je tokom XVIII veka kamen iz kamenoloma Beli majdan korišćen u izgradnji kapele na rakovačkom groblju, kao i za izgradnju nadgrobnih krstova. Iskopavanjem, na kosini, napravljena je galerija koja se drži na masivnim stubovima. Onako bela, zaista impozantno izgleda. Pa čak i opasana maglom.
Nakon razgledanja spustili smo se istim putem do automobila. Zemljani put se nastavljao uzbrdo. U gustoj šumi par kilometara udaljenoj odatle nalazi se isposnica Isaije Parivodskog, jedina isposnica u Vojvodini. Sagradili su je monasi Rakovačkog manastira tokom XVIII veka. Po gustoj magli, nismo se odvažili da obiđemo isposnicu. Ne bi bilo pametno. Koliko god da smo želeli. Čitala sam da ju je i u normalnim okolnostima teško pronaći, a kamoli u uslovima kada je smanjena vidljivost.
Arheološko nalazište Gradina u Novom Rakovcu datira iz perioda od pre 7000 godina
Provezli smo pored ženskog manastira Rakovac, posvećenom Svetom Kuzmi i Damjanu i nastavili ka arheološkom nalazištu Gradina u Novom Rakovcu. Bila sam iznenađena činjenicom da lokalitet star 7000 godina leži i propada, iako se smatra spomenikom kulture od velikog značaja. Veći deo rimske vile stare preko 1600 godina je obrastao šibljem i travom. Vidljivi su ostaci bazilike i manastira, ali sve ovo izgleda vrlo otužno i pusto. Šteta.
Informacije koje mogu biti od koristi:
- U Novom Rakovcu nedaleko od Gradine se nalazi spomenik Stručica i posvećen je palim borcima 1942. godine.
- Na skretanju za Rakovački kamenolom nalazi se izvor Stari Majdan.
- Lepo bi bilo videti već spomenutu isposnicu Isaije Parivodskog, naravno kada sunce bude ogrejalo Frušku Goru.
- U blizini je i Beočin, a šta tamo možete videti čitajte u ovoj priči.
Ako ste posetili neku od ovih lokacija, ostavite vaše mišljenje u komentaru.
Za više fotografija pratite me na Instagramu.
Svi tekstovi i fotografije na blogu, kao i Instagram i Facebook profilu Putovanja iz mog pera podležu autorskim pravima, te samim tim njihovo preuzimanje, kopiranje i korišćenje bez eventualne saglasnosti nije dozvoljeno.
Možda će ti se svideti i
Oj Karlovci, Sremski moji dragi…
Jednostavno – manastir Kaona
